Рекли су о рватима
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 67

Tema: Рекли су о рватима

  1. #1
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Рекли су о рватима

    ............тема је негде без коментара нестала.........
    вероватно нека системска грешка јер биh у супротном sigurno био обавештен од стране модерације..........уколико се десило нешто супротно, најљубазније бих молио модераторе да ме обавесте



    1)Hrvati nikada u historiji nisu imali vladara koji je govorio njihovim jezikom" (Franjo Josif)
    2)Hrvati to su dronjci" (Franjo Josif)
    3)Hrvati su izmet ljudskog roda (Adolf Hitler)
    4)Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega ne boje, nego zato sto se nicega ne stide"(Jovan Ducic)
    5)Od svih naroda na zemaljskom saru, Hrvati su najgrozniji"(Karl Marx)
    6)Boze sacuvaj nas gladi, kuge i Hrvata"(iznad ulaza u Njemacku katedralu)
    7)Hrvate treba staviti pod starateljstvo"(Teodor Ruzvelt).




    Kada je 1848 izbila revolucija u Severnoj Italiji za otcepljenje od Austrije tkzv. Milanski ustanak, Hrvati su na celu sa banom Jelacicem poslati da uguse taj ustanak, gde stu pocinili stravicna zverstva. Tom prilikom Marks i Engels napisali su sledece stihove:

    Peitschen Gesindel in die Donau
    Staupen fort das Freche Lumpenpack
    Die Bettler, hongrig, inres Lebens mude
    Ein Schwarm Landlaufer, Schelme, Vagabunden,
    Kroatenabschaum, niedre Bauernaknechte
    Die ausgespien ihr ubersatigt land
    Zu tollen Abend tuuern Sicherm untergang

    u prevodu na sprski:

    Batinom oterati te bitange u Dunav
    Sibajuci odgurati od sebe ovu drsku poganiju
    Gladne prosjake, umorne od zivota
    Copor Begunaca, nevaljalaca, hulja, probisveta
    Hrvatska govna ljudskoga roda, niske seljacke slugenjare
    Koje je izbljuvala wihova presita zemlja
    Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali



    Austrougarski vice-maršal Gherter:
    "Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi."



    Američki predsednik Hari Truman, posle upoznavanja sa ustaškim zverstvima kaže:
    "Hrvati su nezreo narod. Evropa bi trebalo da ih stavi pod tutorstvo."
    Poslednji put ažurirao/la vracaracc : 31.05.2010. u 13:15
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?



  2. #2
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    U knjizi uspomena Ena Fon Gintalena,nemackog vojnog atasea u Rimu,koja je objavljena 1951 u Tibingenu i Stutgartu pod naslovom "Musolini kao saveznik",autor citira istoricara Franca Tirfeldera koji je konstatovao:"Dr.Ante Pavelic postade hrvatski poglavnik i sada preko svojih ustasa rasplamti bes prema srbima u bosni koji su bukvalno poklani."(str.71).
    Hitlerov saradnik Andreas Higburger tvrdi u svojim sacuvanim beleskama da je sam Adolf Hitler izjavio za hrvatskog marsala Kvaternika da je on "razbojnik u pozi dravnika"(str.72).
    -Hrvatske predvodnike je prezirao,ali se njihovih usluga nije odricao.Hrvati su mu sluzili za najprljavije poslove i na Balkanu i na istocnom frontu.Nemacki istoricar Fric Karl,sa aspekta negativnih posledica za nemacke ratne napore,posmatra hrvatske zlocine,pa kaze,"ustase nisu imale pred sobom jedan rasno inferioran elemenat,koji bi dopustio da se kolje,vec su to bili cvrsti i oprobani granicari koji su se stavili u odbranu.Citava je Srbija jauknula od bola kad su prve hiljade ibeglica donele vesti o metodama istrebljenja"(str.74).
    Profesor istorije na Univerzitetu u Cirihu,Franc Borkenau,pisao je 1952 god. o zlocinackoj logici hrvatske mrznje:"na kulturnoj visini danasnjeg veka,dostojnog divljenja,izgledalo bi skoro prirodno da su ustase,instalirani kao gospodari ovih zemalja(rec je o zapadnim srpskim zemljama),u aprilu 1941 celu ovu masu silom deportovali u Srbiju.Ali novi gospodari,poglavnik Pavelic i "marsal"Kvaternik znali su jedno bolje resenje.zasto da jacaju Srbiju dovodeci joj oce ljude?Mnogo je bolje ovu stoku za klanje na licu mesta umoriti.To se desavalo uz jedan veliki ritualni obred.Ustaska odelenja bi se pojavila u srpskim selima i zahtevala od stanovnika-ukoliko ih nebi odmah poklali-da smesta predju u katolicku veru.
    Tako bi vec samim tim od Srba postali hrvati.Velika vecina nesrecnih zapadnih Srba odbijala je da izvrsi prelaz,jer je njima pravoslavna vera bila sve i sja.Gde bi se to desilo,izdata je bila naredba da se svi seljaci skupe u crkvu.Onda bi bila zamandaljena crkvena kapija,vatra potpaljena i ljudi,zene,deca,nestajali bi u vatri.Sama nacisticka kampanja istrebljenja Jevreja bila je obelezena ovim svirepostima"(str 77-7.
    -Nemacki politicar i publicista Jakob Altmajer isticao je 1953 godine:"Svetska istorija registrovala je mnoge krvnike i masovne ubice-nijedan od njih nije,medjutim,bio toliko svirep da je trazio da mu se u kosarama serviraju oci od njegovih zrtava.To je bio specijalitet Pavelica i njegovih ustasa."(str78).
    -Drugom prilikom u listu "Forverc",Altmajer je napisao"Kao srednjevekovne palikuce krstarile su fanatizovane mase A Pavelica sa krizom i crkvenim zastavama kroz zemlju.Njihova ideoloska lozinka nije bila "Protiv Srba"vec "Protiv nevernika pravoslavnih"i to je Bogu za plakati,mnogi katolicki popovi dali su "borcima za veru"po milosti Pavelica svoj blagoslov".
    Detaljno o hrvatskim zlocinima nad srpskim narodom pisu i nemacki autori Johan Vist u knjizi "Jugoslavija i treci Rajh"objavljenoj u Stutgartu 1969.karl Hilicke u knjizi "Povlacenje sa Balkana 1944-45",Johan Rajshmiler u knjizi "Jugoslavija,visenacionalna drzava izmedju istoka i zapada"objavljenoj 1971 u Dizeldorfu i Kelnu,i mnogi drugi.....
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  3. #3
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Hrvatska zverstva u 7-godisnjem ratu

    U Sedmogodisnjem ratu,koji je vodjen od 1756-1763 godine,hrvati su ucestvovali na isti nacin kao i ranije,jer oni za civilno ratovanje nisu sposobni.hrvati su imali ukupno oko 50000 vojnika.O tom ratu postoji zvanicna studija Velskog generalstaba objavljena u Berlinu 1901.Kad god se u njoj pominju hrvati,rec je o pljackama.I tako 18.10.1756 kad je izvrsen prepad kod Tesena,posada dvorca "zauze brzo puske i rastera puscanom vatrom hrvate koji su pljackali grad"(str.31).U zimu 1756,31.12.,hrvati su opljackali grad Ostric,a nesto kasnije i Kracau.Najteze od njihovih ruku,1760 je stradao Drezden i nesto kasnije Berlin,Sarlotenbourg,te Svajdnic 01.oktobra 1761 god.
    Herman Vendel,koji je inace bio blagonaklon prema hrvatima,pisao je 1925 kakav je utisak nemacko ratovanje ostavilo u nemackoj,a posebno "dobrovoljacki odredi-frajkorovi i Trenkovi zloglasni panduri,koji hrvatskom imenu u nemackoj ostavise tako neprijatan zvuk,da je jos 1866 sa povikom "hrvat"u Pruskoj izazivan strah i strasti su plamtele".Hrvatima su vekovima decu plasili.Francuski publicista Emil Langsdorf je pisao 1848 god.:"covek se podseca na pukove hrvata i pandura,ovih husara smrti kako su ih zvali,koji su bili stekli jednu tako strasnu reputaciju u ratovima poslednjeg veka".
    Engleski istoricar Makolej pise 1842,:"Bavarska je bila preplavljena divljim ratnickim hordama iz onih krvavih granicnih predela koji dele hriscanski svet od islamskog i sacinjavaju vecitu jabuku razdora medju njima.Tada su se u zapadnoj Evropi prvi put cula imena koja stravu sire,imena pandura,hrvata i husara.Berlin je bio cak zauzet i opljackan od hrvata.Copor hrvata je bio navalio cak na Sleziju."Slovak i luteranski svestenik Ivan Calopovic skrece paznju da su hrvati naneli ogromnu nevolju svim granicarima,mada se Srbi nikada nigde nikakvim zlocinima proculi nisu.Kod imena "granicar"predstavlja se jedan mracan,sirov narod koji guta zelezo.Mnogobrojne jezovite price o svireposti hrvata u glavama masa su neodvojive od ideje granicarstva"(str40).
    -Hrvatski zlocini su obradjeni u kompletnoj literaturi koja se bavi sleskim ratovima i vrlo su plasticno prikazani do najsitnijih pojedinosti.sa prezirom ih pominje i Volter,a Evalt fon Klaust u "Odi pruskoj armiji",iz 1757 u jednom stihu kaze,"a pljackanje,to prepusti kukavicama i hrvatima"(str 43).
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  4. #4
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Postoji citavo obilje istorijskih podataka o krajnje okrutnom ponasanju hrvatskog plemstva prema sopstvenim kmetovima,prevarama,krivokletstvu,i necovestvu najgore vrste.
    Sto hrvati danas vise slave nekog svog srednjevekovnog velikasa,to je sigurno njegov zlocinacki pedigre izrazeniji,kao na primer Nikola Zrinskin je na prevaru ubio velikog junaka iz borbi protiv Turaka,Kacijanera,pogazivsi obicaje gostoprimstva.Primer seljacke bune Matije Gupca je ipak najupecatljiviji.zato nimalo nije cudno sto je taj divlji i okrutni narod onako silovito i podlacki,krvozedno i kukavicki uplovio u evropsku istoriju bednim ucescem u tridesetogodisnjem ratu.Holandska iskustva sa hrvatskim hordama:"hrvati su od starina gordi na svoju hrabrost,ali zapad,narocito mi Holandjani,poznajemo hrvate i drugacije.Kad je, naime,austrijski djeneral Oktavio Pikolomini dosao sa svojom bandom da pomogne Kardinalu Infantu,iako su dosli kao prijatelji,ovde su se poneli gore nego najjljuci neprijatelji,jer su vrsili silovanja i grabena umorstva,a za vreme od godine 1639-1641 koje je Pikolomini proveo u Limburgu.
    Te godine se zovu "godine straha",i "hrvatske godine",kako pise g.Velters u "Limburskim legendama."I dan danas,kad se izvrsi neko gnusno delo,ubistvo,pljacka,kaze se da je "izvrseno na hrvatski nacin"(str.33).
    Ratujuci protiv Turaka hrvati su besomucno pljackali i lokalno stanovnistvo,a iz jednog sacuvanog ratnog dnevnika iz 1717 godine vidi se kako carski vojnici Eugena savojskog u Macvi"deru mrtve Turke od stopala do glave i prave kaiseve od njihove koze,a oni(ti kaisevi)su dobri toboz za grceve,kostobolju i porodilje.Ovi vojnici carskih trupa odsecaju takodje sve delove tela gde nalaze ljudsko salo,koje mecu vrlo brizljivo u male lonce,tvrdeci da je ono odlicno za uganuca i nagnjecenja.Mrtve Turke pretrazuju sve do creva,jer Turci imaju obicaj da pri ratnim dejstvima gutaju dukate,da bi ih opet pronasli kad padnu u ropstvo.Najzad,to je cudna stvar:gledati ljude kako se time bave da rastrzaju leseve i da na njima cine gadosti koje pristojnost ne dopusta da se navedu"(str39).
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  5. #5
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    hrvati zakonski progone vestice i ubijaju vrapce

    Primitivne obicaje proganjanja vestica susrecemo kod mnogih evropskih zemalja,ali je kod njih nezapamcen dogadjaj koji krasi hrvatsku istoriju,gde je najvisi drzavni organ doneoodluku da se nesrecne zene surovo kaznjavaju zbog nabedjene krivice i ludackog sujeverja egzekutora.Dusan popovic je o tom pisao 1954:"hrvatski zemaljski sabor,na kom je svestenstvo katolicke vere bilo prvi i najglavniji stalez,doneo je 1609 zakonski clanak kojim se naredjuje svom stanovnistvu hrvatske da ima hvatati vestice i prijavljivati ih nadleznim vlastima....Sve vlasti,i drzavne,zupanijske,lokalne,vlastela i narod,svi su se trudili da iskorene vestice.
    1686-pobili su seljaci u zagrebackoj okolini,bez sudjenja veoma mnogo "vraskih sluskinja".U nekim naseljima desavalo se da su sve stare zene imale da izdrze test da bi se utvrdilo da li su vestice ili ne.....
    Koja ne bi potonula,tu bi odmah kamenovali.
    Da "drzavni"sabor to uzima kao predmet svog raspravljanja i da donosi respektivne "zakljucke",toga primera nema u ostalom svetu.On je dokaz,takodje dase drzavni sabor nije ni mogao baviti pitanjima osnovnog znacaja za drzavu.A hvatanje vestica sve druge vlasti posle su smatrale kao svoj glavni zadatak i svoju primarnu funkciju.......
    Mnogo podataka ima u starim sudskim spisima i aktima hrvatske o sudjenjima vesticama i njihovom mucenju.
    Progoni su poceli u 14 veku,a u 17 i 18 su dostigli vrhunac.Grozno su mucene:lomljeni su im prsti,ruke,noge,izvrtane ruke u ramenima,raspinjane na tocku samo da bi priznale saradnju sa djavolom....O tom postoje podaci u zvanicnim spisima o parnicama protiv vestica,npr.na Gricu/gornji deo Zagreba koji je do sredine 19 veka bio zaseban grad/.Kad se nije bavio vesticama,hrvatski drzavni sabor je proganjao vrapce."Ta debata je bila na dnevnom redu u tesko ratno vreme 1752 godine,doneo je cak o njima zakonski 10.clan."Stalezi i redovi kako su se nazivali predstavnici naroda "trojedine kraljevine hrvatske,Slavonije i Dalmacije"sve do 1848,najozbiljnije su zakljucili da se potamane svi vrapci kao stetocine zetve,a svaki dom u drzavi/tj.svaka kmetska kuca/duzna je da se sa ostallim porezom preda poreznicima i 300/trista/komada vrabaca.U pozadini ovoga,naoko bezazlenog zakljucka,bila je teska finansijska situacija,kada se vec nije znalo na sta da se razreze poreza.Jer ko nije dao dovoljan broj vrabaca morao se novcem otkupiti za svakog vrapca napose".Obracun hrvatskog plemstva,predvodjen biskupom i banom Jurajem Draskovicem,sa buntovnim seljacima i njihovim predvodnikom Matijom Gupcem postao je legendaran.Hrvatski istoricar Tadija Smiciklas o tome,1882 godine pise u svojoj "Povjesti hrvatske"objavljenoj u Zagrebu."Grozno su bjesneli plemici nad ulovljenim seljacima.Vjesali su ih po drvecu i po seljackim kucama.Nije bilo drva na kojem nije visio neki seljak,gdje-gdje i po desetak njih na jednom drvetu.razbjegle seljake po gori hvataju konjanici.Vojvodu Gupca zivog uhvatise.Okrunise ga uzarenom krunom, da pokazu kukavnom narodu sta je to "muski kralj".Na trgu Sv,Marka u Zagrebu ga okrunise i na cetvero razderase"(str.97-9.
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  6. #6
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    .............
    Верујем да је првобитни текст нестао техничком грешком
    Уколико није, извињавам се.
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  7. #7
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Voleo bi nesto da nesto napises (ne iskopiras sa tudjih sajtova) o svojoj naciji.
    Naravno mislim na Crnogorce.

  8. #8
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio Вуја Pogledaj poruku
    Voleo bi nesto da nesto napises (ne iskopiras sa tudjih sajtova) o svojoj naciji.
    Naravno mislim na Crnogorce.
    Moja nacija nisu crnogorci...................a o svojoj naciji sam dosta i pisao i kopirao....da se proveriti.
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  9. #9
    Veoma poznat RoccoS (avatar)
    Učlanjen
    25.11.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.414
    Reputaciona moć
    223

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    uzasno je biti hrvat
    Волео је живот, волео је цвеће,

    ал' тога пролећа не имаде среће.

  10. #10
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Moja nacija nisu crnogorci...................a o svojoj naciji sam dosta i pisao i kopirao....da se proveriti.
    Ok, izvini.
    Vidim da dosta pises o Njegosu i slicnim velikanima crnogorske nacije, pa eto zacudilo me.

  11. #11
    Elita
    Učlanjen
    28.09.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    OSIJEK-HRVATSKA-CROATIA
    Poruke
    20.242
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    ...tko nas mrzi može da na puši...

  12. #12
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio iwo jima Pogledaj poruku
    ...tko nas mrzi može da na puši...
    Tako je, ko ne voli gotovinu uvalim mu osovinu

  13. #13
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio Вуја Pogledaj poruku
    Ok, izvini.
    Vidim da dosta pises o Njegosu i slicnim velikanima crnogorske nacije, pa eto zacudilo me.
    za nepismene Njegos mozda i jeste velikan te "nacije"............ali dobro..........ne moze svako da zna.
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  14. #14
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio iwo jima Pogledaj poruku
    ...tko nas mrzi može da na puši...
    Milokliza ili Njeznika?
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  15. #15
    Domaćin мирјана б. (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Бања Лука
    Poruke
    3.100
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    217

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio vracaracc Pogledaj poruku
    ............тема је негде без коментара нестала.........
    вероватно нека системска грешка јер биh у супротном sigurno био обавештен од стране модерације..........уколико се десило нешто супротно, најљубазније бих молио модераторе да ме обавесте



    1)Hrvati nikada u historiji nisu imali vladara koji je govorio njihovim jezikom" (Franjo Josif)
    2)Hrvati to su dronjci" (Franjo Josif)
    3)Hrvati su izmet ljudskog roda (Adolf Hitler)
    4)Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega ne boje, nego zato sto se nicega ne stide"(Jovan Ducic)
    5)Od svih naroda na zemaljskom saru, Hrvati su najgrozniji"(Karl Marx)
    6)Boze sacuvaj nas gladi, kuge i Hrvata"(iznad ulaza u Njemacku katedralu)
    7)Hrvate treba staviti pod starateljstvo"(Teodor Ruzvelt).




    Kada je 1848 izbila revolucija u Severnoj Italiji za otcepljenje od Austrije tkzv. Milanski ustanak, Hrvati su na celu sa banom Jelacicem poslati da uguse taj ustanak, gde stu pocinili stravicna zverstva. Tom prilikom Marks i Engels napisali su sledece stihove:

    Peitschen Gesindel in die Donau
    Staupen fort das Freche Lumpenpack
    Die Bettler, hongrig, inres Lebens mude
    Ein Schwarm Landlaufer, Schelme, Vagabunden,
    Kroatenabschaum, niedre Bauernaknechte
    Die ausgespien ihr ubersatigt land
    Zu tollen Abend tuuern Sicherm untergang

    u prevodu na sprski:

    Batinom oterati te bitange u Dunav
    Sibajuci odgurati od sebe ovu drsku poganiju
    Gladne prosjake, umorne od zivota
    Copor Begunaca, nevaljalaca, hulja, probisveta
    Hrvatska govna ljudskoga roda, niske seljacke slugenjare
    Koje je izbljuvala wihova presita zemlja
    Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali



    Austrougarski vice-maršal Gherter:
    "Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi."



    Američki predsednik Hari Truman, posle upoznavanja sa ustaškim zverstvima kaže:
    "Hrvati su nezreo narod. Evropa bi trebalo da ih stavi pod tutorstvo."
    е ова ми је најдража хахаха

  16. #16
    Veoma poznat Watchman (avatar)
    Učlanjen
    21.09.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Oklen City
    Poruke
    13.044
    Reputaciona moć
    448

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio vracaracc Pogledaj poruku
    ............тема је негде без коментара нестала.........
    вероватно нека системска грешка јер биh у супротном sigurno био обавештен од стране модерације..........уколико се десило нешто супротно, најљубазније бих молио модераторе да ме обавесте



    1)Hrvati nikada u historiji nisu imali vladara koji je govorio njihovim jezikom" (Franjo Josif)
    2)Hrvati to su dronjci" (Franjo Josif)
    3)Hrvati su izmet ljudskog roda (Adolf Hitler)
    4)Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega ne boje, nego zato sto se nicega ne stide"(Jovan Ducic)
    5)Od svih naroda na zemaljskom saru, Hrvati su najgrozniji"(Karl Marx)
    6)Boze sacuvaj nas gladi, kuge i Hrvata"(iznad ulaza u Njemacku katedralu)
    7)Hrvate treba staviti pod starateljstvo"(Teodor Ruzvelt).




    Kada je 1848 izbila revolucija u Severnoj Italiji za otcepljenje od Austrije tkzv. Milanski ustanak, Hrvati su na celu sa banom Jelacicem poslati da uguse taj ustanak, gde stu pocinili stravicna zverstva. Tom prilikom Marks i Engels napisali su sledece stihove:

    Peitschen Gesindel in die Donau
    Staupen fort das Freche Lumpenpack
    Die Bettler, hongrig, inres Lebens mude
    Ein Schwarm Landlaufer, Schelme, Vagabunden,
    Kroatenabschaum, niedre Bauernaknechte
    Die ausgespien ihr ubersatigt land
    Zu tollen Abend tuuern Sicherm untergang

    u prevodu na sprski:

    Batinom oterati te bitange u Dunav
    Sibajuci odgurati od sebe ovu drsku poganiju
    Gladne prosjake, umorne od zivota
    Copor Begunaca, nevaljalaca, hulja, probisveta
    Hrvatska govna ljudskoga roda, niske seljacke slugenjare
    Koje je izbljuvala wihova presita zemlja
    Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali



    Austrougarski vice-maršal Gherter:
    "Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi."



    Američki predsednik Hari Truman, posle upoznavanja sa ustaškim zverstvima kaže:
    "Hrvati su nezreo narod. Evropa bi trebalo da ih stavi pod tutorstvo."
    Mogao bih licno da dopunim, ali bi me banovali, pa cu postaviti citate velikih ljudi.

  17. #17
    Buduća legenda dragon x (avatar)
    Učlanjen
    29.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    REPUBLIKA SRPSKA
    Poruke
    26.505
    Reputaciona moć
    599

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Veliki Vojvoda, Gospodar Istoka i Bliskoistočni vladar te Car Ruske Zemlje (koja graniči gdje hoće) VLADIMIR PUTIN naređuje: neka bude svjetlost!!

  18. #18
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio vracaracc Pogledaj poruku
    za nepismene Njegos mozda i jeste velikan te "nacije"............ali dobro..........ne moze svako da zna.
    Pa naravno da je crnogorski pesnik, velikosrpstvo i ubijanje poturica je koristio samo kao fikciju.
    No necemo o tome, Hrvati su tema.

    Inace nema razlike u onome sto su doticni pricali u odnosu na ono sto su svojevremeno sa pocetka 90-ih pricali Sirak, Justinov, Levi, Bajden i slicni. To je jedna posebna vrsta stereotipnog fasizma, zasnovanih na predrasudama.

  19. #19
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio Вуја Pogledaj poruku
    Pa naravno da je crnogorski pesnik, velikosrpstvo i ubijanje poturica je koristio samo kao fikciju.
    No necemo o tome, Hrvati su tema.

    Inace nema razlike u onome sto su doticni pricali u odnosu na ono sto su svojevremeno sa pocetka 90-ih pricali Sirak, Justinov, Levi, Bajden i slicni. To je jedna posebna vrsta stereotipnog fasizma, zasnovanih na predrasudama.
    Naravno da necemo................o Njegosu ipak nije pristojno razgovarati sa zlobnim nedovoljno obrazovanim ljudima poput nekog Vuje
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  20. #20
    Veoma poznat Вуја (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd, Srbija
    Poruke
    10.597
    Reputaciona moć
    168

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Nemoj tako, Vuja je fakultetski obrazovan covek i ne kopira postove sa tudjih foruma

  21. #21
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio Вуја Pogledaj poruku
    Nemoj tako, Vuja je fakultetski obrazovan covek i ne kopira postove sa tudjih foruma
    Можда јесте факултетски образован али му историја и књижевност слабије леже.......можда је студирао геологију?
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  22. #22
    Veoma poznat Watchman (avatar)
    Učlanjen
    21.09.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Oklen City
    Poruke
    13.044
    Reputaciona moć
    448

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Hrvati kao panduri reakcije

    Posebno se taj karakter dokazao 1848. godine u Evropi zahvaćenoj nacionalnim i socijalnim revolucijama, gde su se Hrvati kolektivno iskazali kao najpogodnije sredstvo za gušenje revolucionarnih pokreta. "Nijedan drugi narod se nije pokazao tako valjan i tako sposoban da revoluciju ugušuje. Trebalo je postupati bez obzira: ubijati sve na šta se stigne, ništiti i tamaniti sve što naiđe. To su samo Hrvati bili u stanju. S druge strane, postojalaje opasnost da se vojska ne priključi revolucionarima, kao što se događalo u Francuskoj, Nemačkoj itd. I tu su Hrvati bili najbolja garancija da na to neće ni pomisliti. Zato je Hrvatima dodeljena glavna uloga "pandura reakcije" i njenih dželata, kako je to već primećeno.

    Taj mali narod bio je kadar da na nekoliko strana pošalje pandure da suzbijaju revoluciju. On je to učinio u Italiji, Mađarskoj, u Austriji. I svuda je uspeo, zahvalujući najbeskrupuloznijim merama koje je preduzimao. Ono što nijedna druga narodnost i nijedna druga vojska u Austriji nije htela da čini, to su činili Hrvati. Na zlodela i bezakonja oni su uvek bili gotovi. Uostalom, to su nasledili od svojih predaka." (str. 10.)

    U martu 1848. godine, građani Milana digli su se na ustanak i izbacili austrijsku vojsku iz svog grada. Tu je reč o nekim od najslavnijih dana italijanske istorije i sva naučna dela, koja te događaje obrađuju, puna su opisa hrvatskih zverstava koja su u duboku senku bacila sve postupke austrijskih vojnika drugih nacionalnosti. Najdetaljniji istorijski prikaz dat je u knjizi 'Trogodišnji arhiv italijanskih prilika" objavljenoj 1851. godine u švajcarskom gradu Kapilagu, pa je Kostić opširno citira.

    Prvo navodi slučaj jednog ubistva: "Prema večerju, jedna patrola Hrvata vođaše u kastio jednog mladog Milanca. Ali, kako se ovaj opiraše sili čak sa pesnicama, tako ove divlje zveri zadaviše nesrećnika i obesiše ga o jednom fenjeru koji se nalazio na trgu." (str. 16.)

    Slede masovnije scene nasilja i divljaštva: "U besu uđe jedna trupa da zaposedne dvorište. Bilo ih je oko 2.000 Čeha i Hrvata. Imali su divlji izgled, pucahu prema prozorima i u vazduh, u salama uništiše nameštaj. Ulaze koje bi našli zatvorene razbijahu sa sekirom pustošija. Neki su tukli nenaoružana lica, druti im sa leđa cepahu čak i haljine. Drugi, još divljiju, popeše se na krov i našavši tu neke dečake strmoglaviše ih na ulicu.

    Krv građana je tekla od strane jedne soldatske pomahnitale od besa dok se njoj samoj ne pokazivaše nikakav otpor. Mi koji smo bili prisutni ovim strašnim scenama, ne možemo da na njih mislimo bezjedne navale bola i srdžbe... Hrvati, iznakažujući naš jezik, vikahu "subito pi-kare" (odmah ćemo vas nabosti, L.M.K.). Ranjenici koji su slabo mogli da hodaju, oni koji su posrtali... udarani su puškama ili pesnicama. I takav je divlji bes vladao da oni vojnici ,koji su bili udaljeni od zarobljenika tako da ih nisu mogli direktno tući, bacahu na njih odostraga komade cigala i blato." (str. 17.)

    Ređahu se scene pojedinačnih mučenja, a onda se tekst nastavlja: "U to baš uđe preko puta mosta od Breše jedan odred Hrvata u jednu kuću u kojoj je bio jedan trgovac vinom. Naložiše vatru i ubiše nekoliko lica, između ostalih oca i sina Bartolio, radnici na popođavanju (patosanju) nađeni su spaljeni i proburaženi bajonetom sa osam ili više rana." (str. 17.)

    Naoružani građani su se organizovali i Hrvate nagnali u bekstvo. "Uhapsiše pet Hrvata koji su prevedni u kuću Trulcio. Pronađen je unakažen leš jedne žene i unakaženo na strašan način troje male dece. Isti je odred spasio jednu devojčicu u uličici Sambuko, otrgnuvši je iz ruku ovih čudovišta." (str. 17.)

    Milanska tragedija

    Ali golgota italijanskih građana se nastavlja. Civili su bežali na sve strane "uvereni da ne mogu biti bezbedni u sopstvenim domovima od streljanja, od upada, od divljaštva Hrvata... U vreme Barbarose nisu takva varvarstva bila počinjena od neprijatelja; pobili su cele porodice od 7-8 lica, dečaci i deca otrgnuta iz utroba majčinih; ubijali su decu od dve i tri godine, palili su žive ljude i žene... U kući 2189 u P. (porta) Komasina, Hrvati baciše kroz prozor sve koji su tu stanovali... Na Starom trgu, jedna razbojnička banda Hrvata, sa mnogim oficirima, spazi na prozorima neke stanovnike kako ih promatraju. Verujući da im je postavljena zaseda, upadoše u kuću, rušeći vrata sekirom i vatrom, ubiše 11 lica, ljudi i žena, i toliko njih raniše. Opljačkaše i upropastiše sve...

    U jednoj kući na Starom trgu u P. Komasina, pošto su zastrašili stanovnike sa tri topovska pucnja, čiji meci padoše u sobe, uđoše nenadano unutra. I pošto su svi stanovnici: ljudi, žene, starci, deca i invalidi povukoše u jednu jedinu sobu u prizemlje, razbiše vrata i sa jednom puščanom salvom više pušaka nanišanjenih na ove nesrećnike, odjednom ubiše sedam, raniše 18, a 12 odvedoše kao zarobljenike u Kastio. I sad još nedovoljno zasićeni, u prolazu za Kastio natakoše još dva na bajonete." (str. 17-18.)

    Sledeći detalj je jednostavno nemoguće komentarisati. "Jedan ranjeni Hrvat uputio se bio u bolnicu; u jednom malom zavežljaju, koji je držao uzase i ljubomorno čuvao, nađene su dve otmene ženske ruke, sa prstima punim dragocenih prstenova." (str. 18.)

    Sve to uveliko podseća na Magdeburšku tragediju ili Jasenovac.

    Stravične scene se nastavljaju. "Veći deo Hrvata je opustošio veliko zdanje, ubijajući radnike, žene i decu... Jednoj devojčici od 13 godina beše odrezan grkljan, a i još ponekoj radnici. Jedan vrlo nesrećan otac, vodeći u svakoj ruci po jednog dečka, verovaše da će to umilostiviti ove žalosne bandite. Puni varvarstva, ako ne ubiše a ono rasekoše u komade ova dva nevina stvorenja pred njegovim (očevim) očima. Posle četiri sata pustošenja, povukoše se ovi kanibali, noseći sobom pozamašnu pljačku novca, srebra, robe, konja i kočija" (str. 19.)

    Kostić dalje neumoljivo pronalazi primere hrvatske kulture i civilizacije. "Ništa manje brutalni prema materijalnim dobrima nego prema fizičkim licima, vršili su, naročito Hrvati, takve akte manitog varvarstva, koji su se jedva događali u vremena Vandala i Huna. U kući Đulija Fortise, sopstvenika jedne tekstilne fabrike kod Kapije Verćelina, Jedna horda ovih nakaza upade na svaki sprat, u svaku sobu. Ne samo što su ubili mnoge stanare i odneli velike sume novca, nego su opustošili magacine, porušili razboje, pocepali i oprljali štofove, i pokvarili i uništili sve stvari...

    Uvukoše se Hrvati u jednu gostionicu i spazivši gazdu, zatražiše da im da da jedu. A pošto on nije imao, vezaše ga zajedno sa sinom i prikopčaše uz jedan top, vukući ih tamo-amo po ulici. Na taj način morali su gutljajima da piju smrt. Pošto su ih doveli u jednu drugu kuću i čuvšijedno detence kako plače, digoše ga iz kolevke na očigled uplašene majke i naslonivši ruke deteta prema zidu pribiše ga kao da beše slepi miš ili druga kakva beštija, a posle odjednog udarca bajoneta ostade majka mrtva na zemlji...

    Svanjivalo se kad oko 200 Hrvata, navalivši gladni sa ovih vrata, razbiše sekirama ulaz u kafanu Njoki i uđoše u punom besu. Gazde radnje Leopoldo i Luiđa Njoki (bremenita u četvrtom mesecu) kleknuvši na kolena i skrstivši ruke na grudima, moljahu ove nakaze za život... Kad se ovaj uplašeni bračni par ponadao, davši sve što je imao, daje utolio nezajažljivu glad ovih divljih zverova, tada baš oficiri otrgoše silom ženu iz naručja muža, narede joj da klekne i upere joj bajonete na vrat. Mačem probodoše muža na očigled žene, zgaziše ga i raskomadaše, a onda naložiše vatru." (str. 20.)

    Engleski vicekonzul u Milanu Robert Kempbel s gnušanjem je pisao opširan izveštaj o svim zbivanjima kojima je bio očevidac i uputio ga lordu Palmerstonu. U izveštaju su doslovno navedene i sledeće reči:
    "U toku dana se pokazalo da su najveća divljaštva počinjena od Hrvata; čitave porodice žena i dece nađene su u raznim kvartovima predgrađa ubijene i unakažene od njih na najzverskiji način." (str. 21.)

    Hrvatskih zločina su se užasavali i njihovi saborci drugih nacionalnosti. Mnogi od tih austrijskih vojnika posle su detaljno opisivali sve te jezive događaje, pa jedan od njih kaže: "Sa trga oružja uđoše, urlajući kao zveri, neki Hrvati; dvojica ili trojica behu naboli na bajonete neke jadne dečake. Neki od naših, videvši taj užas, prihvatiše oružje da kazne varvare. Ali sami, pored tolikih bataljona, šta mogasmo da radimo? Šta drugo nego da dozvolimo da nam bez nužde odrežu grkljan? Svi smo bili prebledeli od besa." (str. 21-22.)

    Neposredno nakon tragedije u Milanu je štampana knjiga svedočenja više od dvesta očevidaca hrvatskih zločina.

    Jedan od njih kazuje:" U noći, neki Hrvati, naterani u beg od stalne vatre jednog odreda građana koji je stražario na Kapiji Sv. Apolinara, skloniše se, razbijeni, po baštama i livadama Kvadrona. Predvidevši to bekstvo, dvojica hrabrih, Nova i Griloni, sakriše se i čuvši jedan glasan vapaj koji je molio za milost, potrčaše u kuću jednog baštovana i uhapsiše pet Hrvata, koji su sprovedeni u kuću Trivulcio. Nađen je unakažen leš jedne žene i na strašan način unakaženo njeno troje male dece. Isti je odred valjanih ljudi spasio jednu devojčicu u uličici Sambuko, otevši je iz ruku ovih nakaza toliko bednih koliko i opakih." (str. 22.)

  23. #23
    Buduća legenda Sanovnik (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na vodi
    Poruke
    31.800
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    852

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio Вуја Pogledaj poruku
    Ok, izvini.
    Vidim da dosta pises o Njegosu i slicnim velikanima crnogorske nacije, pa eto zacudilo me.
    NJegos je velikan srpske nacije . Bar je on covek to tako mislio . E sad to nije fensi , al ipak je to tesko objasniti . Nek se muce i nak objasnjavaju da Nijegos nije Srbin i da jje razlika izmedju Njegosa i Pupina , ista onoliko , kolika je izmedju Nelsona Mendele i Brace Grim . \

  24. #24
    Ističe se random. (avatar)
    Učlanjen
    16.11.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.018
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio vracaracc Pogledaj poruku
    ............тема је негде без коментара нестала.........
    вероватно нека системска грешка јер биh у супротном sigurno био обавештен од стране модерације..........уколико се десило нешто супротно, најљубазније бих молио модераторе да ме обавесте



    1)Hrvati nikada u historiji nisu imali vladara koji je govorio njihovim jezikom" (Franjo Josif)
    2)Hrvati to su dronjci" (Franjo Josif)
    3)Hrvati su izmet ljudskog roda (Adolf Hitler)
    4)Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega ne boje, nego zato sto se nicega ne stide"(Jovan Ducic)
    5)Od svih naroda na zemaljskom saru, Hrvati su najgrozniji"(Karl Marx)
    6)Boze sacuvaj nas gladi, kuge i Hrvata"(iznad ulaza u Njemacku katedralu)
    7)Hrvate treba staviti pod starateljstvo"(Teodor Ruzvelt).




    Kada je 1848 izbila revolucija u Severnoj Italiji za otcepljenje od Austrije tkzv. Milanski ustanak, Hrvati su na celu sa banom Jelacicem poslati da uguse taj ustanak, gde stu pocinili stravicna zverstva. Tom prilikom Marks i Engels napisali su sledece stihove:

    Peitschen Gesindel in die Donau
    Staupen fort das Freche Lumpenpack
    Die Bettler, hongrig, inres Lebens mude
    Ein Schwarm Landlaufer, Schelme, Vagabunden,
    Kroatenabschaum, niedre Bauernaknechte
    Die ausgespien ihr ubersatigt land
    Zu tollen Abend tuuern Sicherm untergang

    u prevodu na sprski:

    Batinom oterati te bitange u Dunav
    Sibajuci odgurati od sebe ovu drsku poganiju
    Gladne prosjake, umorne od zivota
    Copor Begunaca, nevaljalaca, hulja, probisveta
    Hrvatska govna ljudskoga roda, niske seljacke slugenjare
    Koje je izbljuvala wihova presita zemlja
    Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali



    Austrougarski vice-maršal Gherter:
    "Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi."



    Američki predsednik Hari Truman, posle upoznavanja sa ustaškim zverstvima kaže:
    "Hrvati su nezreo narod. Evropa bi trebalo da ih stavi pod tutorstvo."
    Нема ту шта много да се чита шта ја неки од главоња који дупе није мрднуо а само ****о нешто, мислио о њима.

    Питајте ви синовци моји народ који се напатио у то време и њихову децу шта су им причали родитељи, они ће вам рећи најбоље.

    Туга.
    Не вади ме без потребе, не враћај ме без части.

  25. #25
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.806
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Рекли су о рватима

    Citat Original postavio Sanovnik Pogledaj poruku
    NJegos je velikan srpske nacije . Bar je on covek to tako mislio . E sad to nije fensi , al ipak je to tesko objasniti . Nek se muce i nak objasnjavaju da Nijegos nije Srbin i da jje razlika izmedju Njegosa i Pupina , ista onoliko , kolika je izmedju Nelsona Mendele i Brace Grim . \
    Неспорно за свакога ко се иоле разуме у сторију и књижевност................геолози мало бркају појмове...........то је због рада под земљом и претераног удисања метана
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

Slične teme

  1. Зашто сте рекли не атеизму?
    Autor Samson2009 u forumu Religija
    Odgovora: 125
    Poslednja poruka: 20.08.2011., 04:29
  2. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 23.02.2007., 23:59
  3. Рекли су о Србима
    Autor BodoniuS u forumu Istorija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 25.09.2005., 16:51
  4. Рекли су о Србима
    Autor BodoniuS u forumu Politika
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 22.09.2005., 06:05

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •