Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
U POSETI: NIKOLA MILETIĆ, NAJVEĆI PROIZVOĐAČ JAGODA I SADNOG MATERIJALA IZ SUBOTICE KOJI SVOJU PROIZVODNJU USKORO SELI VAN SRBIJE
Miletić je u „borbi" sa državnom administracijom, za koju kaže da radi za uvoznički lobi, izgubio više miliona evra, ali i strpljenje
Subotičanin Nikola Miletić, najveći je proizvođač jagoda i sadnog materijala u Srbiji. Uprkos tome, on je primoran da preseli svoju proizvodnju u Mađarsku, jer su mu u borbi sa administracijom propali višemilionski poslovi.Zbog toga se žalio i ministarstvu poljoprivrede, ali mu je pre dva dana uručeno rešenje o odbijanju žalbe. Na kraju je digao ruke od borbe.
Jedini pravni lek koji mu je ostao je tužba Vrhovnom sudu Srbije, koji će sasvim sigurno i upotrebiti u narednih nekoliko dana.
Ono što nije izgubio, to je poverenje inostranih partnera koji su mu i savetovali da svoju proizvodnju preseli u ovu susednu zemlju.
Montiran proces
Njegovi problemi su počeli kad i proizvodnja sadnog materijala. Osim što mu je, kako tvrdi, administracija uspešno „pakovala", odbijen je i za subvencije zbog „greške u zarezu".
- Krenuo sam pun optimizma. Počeo sam da primenjujem znanje koje sam stekao čitajući stručne časopise i informišući se putem interneta. Kada sam proizveo prve kontejnerske sadnice jagoda, ispostavilo se da sam napravio nešto vrlo kvalitetno, a jeftino. Odmah su inostrani partneri krenuli da se zanimaju za moj proizvod i tu kreće pakao - kaže za Press Miletić.
Kako bi što bolje objasnio zainteresovanost Holanđana i Italijana za saradnju sa njim, Miletić kaže,
- Holandski partner proizvodi 40 miliona sadnica godišnje od čega je samo 10 odsto kontejnerskih. One su skupe jer za njih je potrebno mnogo radne snage. Ja sam ih proizveo za 15 evrocenti, a kod njih koštaju oko 50 evrocenti. Odmah smo krenuli u priču i dogovorili da do 2014. godine za njih proizvedem pet miliona sadnica. Mogu samo da pomislim da je uvoznički lobi, kad je čuo tu priču, učinio sve da do realizacije projekta ne dođe - tvrdi Miletić.
Kada je 2003. godine prvi put formirao svoj matični zasad jagoda sa sadnicama sa Instituta za voćarstvo iz Čačka, od samog početka se odlučio za kontejnerske sadnice koje su se pokazale kao izuzetno rodne. Prinos je bio nekoliko puta veći u odnosu na uvozne sadnice.
- Već tada se desio montirani sudski proces od kojeg se odustalo 2007. godine zbog čega sam pauzirao dve godine sa proizvodnjom sadnog materijala. Te godine posetio sam najvećeg proizvođača sadnica jagoda u Holandiji i dobio novu motivaciju, pa sam ponovo prijavio proizvodnju - kaže Miletić.
Formirao je i Udruženje „Subotička jagoda" i počeo razgovore sa partnerima u Italiji i Holandiji o formiranju rasadničarskog centra na severu Bačke. Potpisao je ugovore i 2008. godine zasadio je bazne biljke iz Holandije.
Idealan agrorok za sadnju jagoda na otvorenom polju je jul. Do tada je neophodno dobiti sertifikat koji je preduslov puštanja u promet sadnica. - Te godine kada sam imao proizvodni potencijal za milion sadnica, nisam dobio sertifikat na vreme. Bio je u nečijoj fioci do 1. avgusta. I zbog toga ću da ih tužim - kaže Miletić.
Kap u punoj čaši
- Prošle godine napravljen mi je još veći skandal, jer do 12. avgusta nisam dobio nikakav papir. Tada su mi saopštili da je na jednoj od sedam sorti koje imam ustanovljeno u laboratoriji u Smederevu prisustvo karantinske bolesti sa jednom bakterijom. Nisam dozvoljavao da mi unište sortu, tražio sam ponovno uzorkovanje, pored domaće i u nekoj laboratoriji EU, što su uporno odbijali. Nakon žalbe, rešenje je ipak poništeno i dozvoljena je superanaliza u Velikoj Britaniji, tvrdi Miletić.
On objašnjava da je uzorkovanje uradio Institut iz Zemuna i sve je bilo po propisu.
- Nakon 45 dana interesovao sam se o rezultatima, ali sam saznao da uzorci nisu odmah poslati, već su rasplombirani. Obradili su ih i od jednog paketa teškog 20 kilograma, seckajući list i koren, napravili paket težak dva kilograma i tako ga poslali. To je bila kap u prepunoj čaši. Nemam više šta da radim ovde i zato odlazim. Od sledeće godine, najverovatnije, Srbija će uvoziti sadnice jagoda, umesto da ih izvozi - kaže Miletić.
Proizvodnja jagoda u Miletićevim plastenicima ove godine biće teška 100 tona.
Prve jagode je već izvezao za Rusiju i to po ceni od 80 dinara. Intenzivno teku „poslovi" oko prodaje imanja većeg od 27 hektara.
K. LAZAREVIĆ
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Agrar/story/119441/Ode+u+Mađarsku+zbog+lobista.html
Miletić je u „borbi" sa državnom administracijom, za koju kaže da radi za uvoznički lobi, izgubio više miliona evra, ali i strpljenje
Subotičanin Nikola Miletić, najveći je proizvođač jagoda i sadnog materijala u Srbiji. Uprkos tome, on je primoran da preseli svoju proizvodnju u Mađarsku, jer su mu u borbi sa administracijom propali višemilionski poslovi.Zbog toga se žalio i ministarstvu poljoprivrede, ali mu je pre dva dana uručeno rešenje o odbijanju žalbe. Na kraju je digao ruke od borbe.
Jedini pravni lek koji mu je ostao je tužba Vrhovnom sudu Srbije, koji će sasvim sigurno i upotrebiti u narednih nekoliko dana.
Ono što nije izgubio, to je poverenje inostranih partnera koji su mu i savetovali da svoju proizvodnju preseli u ovu susednu zemlju.
Montiran proces
Njegovi problemi su počeli kad i proizvodnja sadnog materijala. Osim što mu je, kako tvrdi, administracija uspešno „pakovala", odbijen je i za subvencije zbog „greške u zarezu".
- Krenuo sam pun optimizma. Počeo sam da primenjujem znanje koje sam stekao čitajući stručne časopise i informišući se putem interneta. Kada sam proizveo prve kontejnerske sadnice jagoda, ispostavilo se da sam napravio nešto vrlo kvalitetno, a jeftino. Odmah su inostrani partneri krenuli da se zanimaju za moj proizvod i tu kreće pakao - kaže za Press Miletić.
Kako bi što bolje objasnio zainteresovanost Holanđana i Italijana za saradnju sa njim, Miletić kaže,
- Holandski partner proizvodi 40 miliona sadnica godišnje od čega je samo 10 odsto kontejnerskih. One su skupe jer za njih je potrebno mnogo radne snage. Ja sam ih proizveo za 15 evrocenti, a kod njih koštaju oko 50 evrocenti. Odmah smo krenuli u priču i dogovorili da do 2014. godine za njih proizvedem pet miliona sadnica. Mogu samo da pomislim da je uvoznički lobi, kad je čuo tu priču, učinio sve da do realizacije projekta ne dođe - tvrdi Miletić.
Kada je 2003. godine prvi put formirao svoj matični zasad jagoda sa sadnicama sa Instituta za voćarstvo iz Čačka, od samog početka se odlučio za kontejnerske sadnice koje su se pokazale kao izuzetno rodne. Prinos je bio nekoliko puta veći u odnosu na uvozne sadnice.
- Već tada se desio montirani sudski proces od kojeg se odustalo 2007. godine zbog čega sam pauzirao dve godine sa proizvodnjom sadnog materijala. Te godine posetio sam najvećeg proizvođača sadnica jagoda u Holandiji i dobio novu motivaciju, pa sam ponovo prijavio proizvodnju - kaže Miletić.
Formirao je i Udruženje „Subotička jagoda" i počeo razgovore sa partnerima u Italiji i Holandiji o formiranju rasadničarskog centra na severu Bačke. Potpisao je ugovore i 2008. godine zasadio je bazne biljke iz Holandije.
Idealan agrorok za sadnju jagoda na otvorenom polju je jul. Do tada je neophodno dobiti sertifikat koji je preduslov puštanja u promet sadnica. - Te godine kada sam imao proizvodni potencijal za milion sadnica, nisam dobio sertifikat na vreme. Bio je u nečijoj fioci do 1. avgusta. I zbog toga ću da ih tužim - kaže Miletić.
Kap u punoj čaši
- Prošle godine napravljen mi je još veći skandal, jer do 12. avgusta nisam dobio nikakav papir. Tada su mi saopštili da je na jednoj od sedam sorti koje imam ustanovljeno u laboratoriji u Smederevu prisustvo karantinske bolesti sa jednom bakterijom. Nisam dozvoljavao da mi unište sortu, tražio sam ponovno uzorkovanje, pored domaće i u nekoj laboratoriji EU, što su uporno odbijali. Nakon žalbe, rešenje je ipak poništeno i dozvoljena je superanaliza u Velikoj Britaniji, tvrdi Miletić.
On objašnjava da je uzorkovanje uradio Institut iz Zemuna i sve je bilo po propisu.
- Nakon 45 dana interesovao sam se o rezultatima, ali sam saznao da uzorci nisu odmah poslati, već su rasplombirani. Obradili su ih i od jednog paketa teškog 20 kilograma, seckajući list i koren, napravili paket težak dva kilograma i tako ga poslali. To je bila kap u prepunoj čaši. Nemam više šta da radim ovde i zato odlazim. Od sledeće godine, najverovatnije, Srbija će uvoziti sadnice jagoda, umesto da ih izvozi - kaže Miletić.
Proizvodnja jagoda u Miletićevim plastenicima ove godine biće teška 100 tona.
Prve jagode je već izvezao za Rusiju i to po ceni od 80 dinara. Intenzivno teku „poslovi" oko prodaje imanja većeg od 27 hektara.
K. LAZAREVIĆ
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Agrar/story/119441/Ode+u+Mađarsku+zbog+lobista.html
. 
