- Poruka
- 4.932
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=49392&search=ruski ambasador&datum=2Господин Леонид Керестеџијанц, амбасадор Русије у Загребу од 1992. до 1995. изнео је не мали број тешких политичких квалификација. Међу најтежима су биле: “Са њима се није могло разговарати” и “НЈих није интересовала аутономија у Хрватској”.
На челу владе РСК био сам од 20. априла 1994. па све до краја маја 1995. године. У том периоду сам водио и преговарачки тим РСК о економским односима са Загребом, а 2. децембра 1994. године и потписао Економски споразум са Хрватском, што је омогућило да 21. децембра 1994. године буде пуштен у промет ауто-пут кроз западну Славонију. Двадесетак дана касније и југословенски нафтовод.
Не нађе господин Керестеџијанц у “Новостима” за сходно да помене бар да је брутална хрватска агресија на Крајину 1995. године - у присуству међународних мировних снага - са вековних огњишта отерала преко 250.000 Срба, да је потпуно унишено око 380 српских села, 40.000 наших кућа, а да је пред кућним прагом ликвидирано око 2.000 недужних Срба.
Стичем утисак да господин Керестеџијанц и данас мисли како је требало да Срби из Крајине плате тако високу цену, само зато што је Мартић, у присуству осталог руководства, одбио да 30. јануара 1995. године прими план З-4, због чега су се из Книна (тог дана) необављена посла четворица амбасадора великих држава вратила у Загреб. Све је утолико горе што Керестеџијанц избегава и да каже да су они, у договору са хрватским руководством, темпирали предају З-4 руководству Крајине у Книну за неповољно време - десетак дана касније после Туђмановог отказивања УНПРОФОР-у.
А Керестеџијанц не говори ни истину када тврди да Крајина није хтела преговоре и споразум са Хрватском. Као председник владе РСК и шеф преговарачког тима, у штабу УНПРОФОР у Загребу боравио сам 13 пута, разговори су понекад трајали и преко 10 часова, па и ово показује да ли смо хтели или нисмо хтели да преговарамо.
Докле "демократи" да нас лажу како Срби у Крајини су одбацили план З-4?