Kinofobija - mit ili stvarnost

Bas pre neki dan prolazila sam sa drugaricom podzemnim prolazom na Novom Beogradu u pratnji dva psa, kojima sam staratelj, i zaprepastila se kada sam ugledala zenu koja se krije iza deteta u panici da ce joj psi, koji je pri tom nisu ni pogledali, ne znam sta uraditi.
Dalje putem zapazila sam reakcije ljudi i primetila da se ljudi zaprepaste kad vide pse kao da vide tigrove. Naglasicu da su psi mali rastom i da nikada u zivotu nisu ni na koga zalajali a doticne ljude ni pogledali. Posto su mi poznata i stanja straha kao i ponasanje pasa zanima me sta vi mislite, da li osoba sama treba da preuzme odgovornost da se sama resi svoje kinofobije ili prosto ima prava da histerise i tera pse samo zato sto nema dovoljno hrabrosti da se suoci sa samom sobom? I zanima me da li mislite da su mediji doprineli strahu od psa, u globalu kao zivotinje, kod ljudi?

ja se nisam plasio pasa, voleo sam ih,ali i mlatio kad su glupi pa ne postupaju pravilno pri dresuri,ali jedan dogadjaj u cetvrtom osnovne,kad me je onako maleckog,sa torbom na ledjima od 100 kg pojurio iz cista mira veliki vucijak i ugrizao za nogu,ali hvala bogu gazda je istrcao i umlatio dzukelu...Od tada mi uopste nije prijatno kad vidim kuce na ulici...

Fobija kao i svaka druga, uspešno se leči. Pacijent pritom nema nikakvo pravo da svojom bolešću ugrožava bezbednost drugih i narušava javni red i mir a da ne želi ništa da uradi po pitanju svo stanja. Ako si bolestan, idi i leči se, molim lepo! Ujedali su me dobermani, ne volim ih ali i ne histerišem u njihovom prisustvu. Čovek je doveo psa sa sobom u svoja naselja, uključujući tu i gradove, i sad nemamo pravo da se ponašamo kao da su oni sami odabrali da budu tu.

Cesto pogledam emisije o zivotinjama u divljini, kazu da pojedine vrste zivotinja nikad ne bi napale coveka i nisu ih napadale dok ih covek nije poceo loviti i ubijati... tako da mozemo se zamisliti onda i prebaciti sve to na psa kao zivotinju sa velikim intelektualnim sposobnostima... mislim da je lako doci do zakljucka. Problem je samo u coveku i njegovom ophodjenju prema psima... bice onakvi kakvi mi budemo prema njima.

ti ljudi treba da se potrude da se rese te fobije,prvenstveno zbog sebe samih


ja sam imala fobiju od zubara i
jednostavno sam uzela stvar u svoje ruke,resila se fobije i sada najnormalnije odlazim kod zubara...mislim,malo se smorim ali se vise ne plasim i mogu normalno da funkcionisem kada udjem u ordinaciju

sanja293:

Posto su mi poznata i stanja straha kao i ponasanje pasa zanima me sta vi mislite, da li osoba sama treba da preuzme odgovornost da se sama resi svoje kinofobije ili prosto ima prava da histerise i tera pse samo zato sto nema dovoljno hrabrosti da se suoci sa samom sobom?

Kliknite za proširenje...

Praktično si sama dala odgovor na pitanje. Kinofobi, po pravilu, nemaju ni hrabrosti, ni želje, a pošto je kinofobija društveno prihvaćena i socijalno poželjna fobija, onda nemaju ni motivacije (iz njihovog suženog ugla gledanja) da se leče.
Inače kinofobija je rutinski izlečiva fobija.

sanja293:

I zanima me da li mislite da su mediji doprineli strahu od psa, u globalu kao zivotinje, kod ljudi?

Kliknite za proširenje...

O da, još kako. Mediji bi trebalo sudski goniti kao izazivače incidenata.
Na primer, pre neki dan je u emisiji RTS-a bila podignuta čitava panika oko dve bezazlene zmije koje su primećene u prigradskim naseljima.
Neka histerična žena je u jednom od ta dva slučaja zvala redom gradske službe, koje su joj objašnjavale da nema nikakve opasnosti od zmije. Histerična žena nije bila zadovoljna sve dok nije nabedila radnike JKP "Zelenilo - Beograd" da ubiju potpuno bezopasnu zmiju.
To što pomenuta javna služba nema ni prava ni ljude koji smeju, znaju ili umeju da uklanjaju životinje, očigledno nikoga nije briga.
Mada... pitam se, kako imaju ljude da ubijaju životinje ili seku drveće, a nemaju ih kada treba da se nešto posadi.

No, priči tu nije kraj... RTS je doveo nekog herpetologa da objasni kako je ubijena zmija bezopasna i nema razloga za paniku - on je to uradio tako što je izjavio da su po decu mngoo veća opasnost psi i mačke, naročito psi lutalice, i da zbog njih treba paničiti.
To je inače navodno prirodnjak, biolog po struci...

Caliburn, zezas da je to izjavio . Jao svasta... a sto se tice tvog prvog dela u pravu si sto se tice toga, nekako ljudi misle da imaju pravo da budu kinofobicni, jelte kako se pas zaleteo na nju / njega mora onda da ima fobiju od istih. I ne polaze od toga da ta fobija smeta prvenstveno njima a i okruzenju. Nekako se podrazumeva kad slusas svakog pametnjakovica na tv da imas ovu vrstu fobije... necu sad da ulazim u poredjenja svakakva ali cu reci da bi onda fobije sve trebale biti, po toj logici, razlozne i podrazumevane.

Neka histerična žena je u jednom od ta dva slučaja zvala redom gradske službe, koje su joj objašnjavale da nema nikakve opasnosti od zmije. Histerična žena nije bila zadovoljna sve dok nije nabedila radnike JKP "Zelenilo - Beograd" da ubiju potpuno bezopasnu zmiju.

Kliknite za proširenje...

No, priči tu nije kraj... RTS je doveo nekog herpetologa da objasni kako je ubijena zmija bezopasna i nema razloga za paniku - on je to uradio tako što je izjavio da su po decu mngoo veća opasnost psi i mačke, naročito psi lutalice, i da zbog njih treba paničiti

Kliknite za proširenje...

Kinofobija postoji i podgrevaju je mediji.
Dizanje frke jer je pas nekoga pogledao ili prisao masuci repom je kinofobija i iracionalan strah. Koliko znam ljudi koji imaju problema sa bilo kojom fobijom u nekom momentu krenu da je resavaju (svesni su koliko ih to ometa u zivotu) a kinofobija je jedna od laksih za prevazilazenje. Kada neko ima fobiju od krvi govore mu da se ne glupira i da ne privlaci paznju a kada neko histerise zbog psa koji je udaljen par metara i ne radi nikome nista onda je to opravdano
U jednoj situaciji zena je terala psa koji je isao sa mnom, a to je najmiroljubiviji stvor na planeti. Kada sam je pitala zasto je tera pogotovo jer pas ide sa mnom, pocela je da me ubedjuje da je ce se beba u kolicima (koja je gurala) da se uplasi?!?! Niti je pas video njih, niti je dete videlo psa, a i radilo se o bebi A odgovor je dobila svakako Da ne duzim dalje, zakljucak sledi, zena je kinofobicar a dete ce to postati bez ikakve potrebe i eto problema.

sanja293:

Bas pre neki dan prolazila sam sa drugaricom podzemnim prolazom na Novom Beogradu u pratnji dva psa, kojima sam staratelj, i zaprepastila se kada sam ugledala zenu koja se krije iza deteta u panici da ce joj psi, koji je pri tom nisu ni pogledali, ne znam sta uraditi.
Dalje putem zapazila sam reakcije ljudi i primetila da se ljudi zaprepaste kad vide pse kao da vide tigrove. Naglasicu da su psi mali rastom i da nikada u zivotu nisu ni na koga zalajali a doticne ljude ni pogledali. Posto su mi poznata i stanja straha kao i ponasanje pasa zanima me sta vi mislite, da li osoba sama treba da preuzme odgovornost da se sama resi svoje kinofobije ili prosto ima prava da histerise i tera pse samo zato sto nema dovoljno hrabrosti da se suoci sa samom sobom? I zanima me da li mislite da su mediji doprineli strahu od psa, u globalu kao zivotinje, kod ljudi?

Kliknite za proširenje...

Da, mislim da mediji dosta doprinose tome; lakše je "svaliti krivicu" na par zbunjenih pasa, nego se zapitati zbog čega su uprave gradova nesposobne da reše problem lutalica na civilizovan i neagresivan način, između o talog, obezbeđenjem sredstava za azile i podizanjem svesti ljudi da je normalno imati suživot sa ostatkom planete (pa i sa životinjama).
To što se neko bezrazložno plaši, to nije izgovor da ugrožava druge agresijom (pa "preventivno" mlatiti kučiće).

Imam devojcicu od pet godina. Ima strasan strah od pasa, nebitno koje je vrste, isto se plasi civave koliko i vucjaka. Nikada nije imala lose iskustvo sa psima, mi kao roditelji nemamo nista protiv pasa, volimo ih, cak smo i nabavljali malu kucu kod suprugovih roditelja da bi se postepeno oslobodila straha ali sve uzalud, ni price ni objasnjenja ni bilo koji nacin ne resava njen problem, jednostavno se starsnoo plasi pasa, posebno ako su oni odvezani i priblizavaju nam se. S toga me nerviraju vlasnici pasa koji vide da dete vristi kako vidi kuce, ja u devetom mesecu trudnoce, ne mogu da je podignem, nego samo da se sagnem i zagrlim i uporno pricam nece nista, ja sam tu, a dete uporno vristi i skace uz mene pokusavajuci da pobegne,ne mogu da uhvate za povodac svoje kuce nego opusteno gledaju ili ti prokomentarisu ,,nece nista pitoma je kuca " a mene gledaju kao kretena koji ne voli pse.Zna se kakose seta pas na povodcu a ako je vec pitomo i peuseno ne mogu da shvatim da je tolki problem shvatiti da se neko plasi i skloniti svog psa, ako moramo da strahujemo od lutalica ne moram bar od domacih pasa.

Andrea2005:

Imam devojcicu od pet godina. Ima strasan strah od pasa, nebitno koje je vrste, isto se plasi civave koliko i vucjaka. Nikada nije imala lose iskustvo sa psima, mi kao roditelji nemamo nista protiv pasa, volimo ih, cak smo i nabavljali malu kucu kod suprugovih roditelja da bi se postepeno oslobodila straha ali sve uzalud, ni price ni objasnjenja ni bilo koji nacin ne resava njen problem, jednostavno se starsnoo plasi pasa, posebno ako su oni odvezani i priblizavaju nam se.

Kliknite za proširenje...

Na ovom mestu sam se zaleteo da pitam kakva vam je bebisiterka, kakvi su devojčicini babe i dede i ostali rođaci, da li gleda televiziju bez nadzora odraslih itd., ... ali sam onda pročitao poruku do kraja:

Andrea2005:

Zna se kakose seta pas na povodcu a ako je vec pitomo i peuseno ne mogu da shvatim da je tolki problem shvatiti da se neko plasi i skloniti svog psa, ako moramo da strahujemo od lutalica ne moram bar od domacih pasa.

Kliknite za proširenje...

Zanimljivo, zar ne?

Andrea2005:

S toga me nerviraju vlasnici pasa koji vide da dete vristi kako vidi kuce, ja u devetom mesecu trudnoce, ne mogu da je podignem, nego samo da se sagnem i zagrlim i uporno pricam nece nista, ja sam tu, a dete uporno vristi i skace uz mene pokusavajuci da pobegne,ne mogu da uhvate za povodac svoje kuce nego opusteno gledaju ili ti prokomentarisu ,,nece nista pitoma je kuca " a mene gledaju kao kretena koji ne voli pse.

Kliknite za proširenje...

Slažem se da pse treba voditi na povocu, samo imajte u vidu da je ljudima koji zaista vole i razumeju pse veoma čudna preterana reakcija vašeg deteta.
Da sam na vašem mestu, reakcija koju pokazuje vaše dete bi me naterala na ozbiljno razmišljanje, naročito ako je zaista tačno ono što ste napisali u vezi vaše ljubavi prema životinjama. Valjda vam je jasno da vaše dete ima pristup sadržajima koji nisu pod vašim nadzorom, a to znači da mogu da se dese i mnogo gore stvari nego kinofobija.
Tako da bih vam preporučio da se prvo postarate za uzrok, pa da tek onda lečite dete od kinofobije.
I u vezi napuštenih pasa koje srećete - nosite sa sobom viršlu ili hranu za kučiće u granulama - psi neće lajati na vas, a vaše dete će učeći po modelu vremenom, bar delimično, smanjiti strah od pasa.

Trebalo bi da potrazite pomoc strucnjaka.
Znam slican slucaj, upoznala sam zenu u parku koja me je zamolila da njeno dete pomazi kucu. Prisla sam sa Kicom i dete je pocelo da vristi. Zapanjeno sam pogledala u zenu misleci da ce sada da iskoci rodbina iz zbunja i da umlati i mene i Kicu. Zena je odmah pocela da se izvinjava i objasnila mi u cemu je stvar. Ima dvoje dece, jedno ima panican strah od pasa, a drugo ih voli. Ona pokusava s vremena na vreme da navikne mladje dete tako sto zamoli ljude u parku da pridju sa kucom i svaki put se desi to sto se desi. I ona i muz vole zivotinje i ne smeju da uzmu psa jer ne znaju sta ce biti, posto dete vristi kad vidi psa. Ima oko godinu dana. Rekla je da joj je pedijatar savetovao da konsultuje psihologa i da ce to i uciniti.

Marsupilami:

Trebalo bi da potrazite pomoc strucnjaka.
Znam slican slucaj, upoznala sam zenu u parku koja me je zamolila da njeno dete pomazi kucu. Prisla sam sa Kicom i dete je pocelo da vristi. Zapanjeno sam pogledala u zenu misleci da ce sada da iskoci rodbina iz zbunja i da umlati i mene i Kicu. Zena je odmah pocela da se izvinjava i objasnila mi u cemu je stvar. Ima dvoje dece, jedno ima panican strah od pasa, a drugo ih voli. Ona pokusava s vremena na vreme da navikne mladje dete tako sto zamoli ljude u parku da pridju sa kucom i svaki put se desi to sto se desi. I ona i muz vole zivotinje i ne smeju da uzmu psa jer ne znaju sta ce biti, posto dete vristi kad vidi psa. Ima oko godinu dana. Rekla je da joj je pedijatar savetovao da konsultuje psihologa i da ce to i uciniti.

Kliknite za proširenje...

Da, svakako taj strah ne treba kvalifikovati kao "normalan", potrebno je potražiti pomoć stručnjaka, i što reče Cali, utvrditi uzrok te fobije.

Caliburn:

Slažem se da pse treba voditi na povocu, samo imajte u vidu da je ljudima koji zaista vole i razumeju pse veoma čudna preterana reakcija vašeg deteta.
Da sam na vašem mestu, reakcija koju pokazuje vaše dete bi me naterala na ozbiljno razmišljanje, naročito ako je zaista tačno ono što ste napisali u vezi vaše ljubavi prema životinjama. Valjda vam je jasno da vaše dete ima pristup sadržajima koji nisu pod vašim nadzorom, a to znači da mogu da se dese i mnogo gore stvari nego kinofobija.
Tako da bih vam preporučio da se prvo postarate za uzrok, pa da tek onda lečite dete od kinofobije.
I u vezi napuštenih pasa koje srećete - nosite sa sobom viršlu ili hranu za kučiće u granulama - psi neće lajati na vas, a vaše dete će učeći po modelu vremenom, bar delimično, smanjiti strah od pasa.

Kliknite za proširenje...

ma nije to uvijek do roditelja;
recimo klinka od nasih prijatelja se macka istovremeno i plasi
i igrala bi se s njim...mama je cak i ohrabruje, ali cim joj macak pridje...
onda se uspanici...kad se macak malo udalji ona ga zove
ili prica o njemu; "dobar cupko...lepa maca" kad nije prisutan...
ima nepune dvije godine i pametnjakovic je...
psa se uopce ne boji, ali ne voli da je njuska ili dira...
jednostavno, u ovom je uzrastu takva...bojazljiva...oprezna...rezervirana...
nije to nista neobicno...

sto se odraslih tice; fobija....pa sta
nije ni to neobicno, a na meni je da svog psa prvo sklonim pa onda gledam kako
covjek reagira...
tako stedim sebe nerviranja i svog psa stresnih situacija...

Marsupilami:

Trebalo bi da potrazite pomoc strucnjaka.
Znam slican slucaj, upoznala sam zenu u parku koja me je zamolila da njeno dete pomazi kucu. Prisla sam sa Kicom i dete je pocelo da vristi. Zapanjeno sam pogledala u zenu misleci da ce sada da iskoci rodbina iz zbunja i da umlati i mene i Kicu. Zena je odmah pocela da se izvinjava i objasnila mi u cemu je stvar. Ima dvoje dece, jedno ima panican strah od pasa, a drugo ih voli. Ona pokusava s vremena na vreme da navikne mladje dete tako sto zamoli ljude u parku da pridju sa kucom i svaki put se desi to sto se desi. I ona i muz vole zivotinje i ne smeju da uzmu psa jer ne znaju sta ce biti, posto dete vristi kad vidi psa. Ima oko godinu dana. Rekla je da joj je pedijatar savetovao da konsultuje psihologa i da ce to i uciniti.

Kliknite za proširenje...

pa da, o tome i pricam...
inace, mi smo primjetili da malena ne voli kad je forsiramo...
dakle, nema "pomazi macu/kucu" vec je ispostujemo...
onda se ona malo ohrabri pa sama zove macka...
sreca pa je i macak isti ko i ona; postuje tudji prostor i ne voli gnjavljenje....
kapiram da ce se na kraju...odlicno slagati...

Koliko žena postoji koje se panično plaše miša...jel to neka fobija...mausfobija. Verovatno strašno psihičko oboljenje. A miš mali, plašljiv, nema zubalo koje može da slomi kosti, nema pedesetak kila...jedva nekoliko grama. Još nikog nisam čuo da savetuje tim ženama da odmah posete psihijatra jer to stanje nije normalno. A ne vidim bitniju razliku. Jedino što se niko nije setio da može da zaradi ako napravi društvo za zaštitu miševa. A možda i azil.

ZloTvor:

ma nije to uvijek do roditelja;

Kliknite za proširenje...

Ja jesam insinuirao da može biti, ali sam se potrudio da jasno naglasim i druge moguće uzoke.

ZloTvor:

recimo klinka od nasih prijatelja se macka istovremeno i plasi
i igrala bi se s njim...mama je cak i ohrabruje, ali cim joj macak pridje...
onda se uspanici...kad se macak malo udalji ona ga zove
ili prica o njemu; "dobar cupko...lepa maca" kad nije prisutan...
ima nepune dvije godine i pametnjakovic je...
psa se uopce ne boji, ali ne voli da je njuska ili dira...
jednostavno, u ovom je uzrastu takva...bojazljiva...oprezna...rezervirana...
nije to nista neobicno...

sto se odraslih tice; fobija....pa sta
nije ni to neobicno, a na meni je da svog psa prvo sklonim pa onda gledam kako
covjek reagira...
tako stedim sebe nerviranja i svog psa stresnih situacija...

Kliknite za proširenje...

Mislim da je ovaj slučaj prilično različit od ranije iznetog. Takođe, mislim da je ovde "strah" od mačke samo projekcija nečeg drugog, a ne stvarnog straha od mačke.

Microwave:

Koliko žena postoji koje se panično plaše miša...jel to neka fobija...mausfobija. Verovatno strašno psihičko oboljenje. A miš mali, plašljiv, nema zubalo koje može da slomi kosti, nema pedesetak kila...jedva nekoliko grama. Još nikog nisam čuo da savetuje tim ženama da odmah posete psihijatra jer to stanje nije normalno. A ne vidim bitniju razliku. Jedino što se niko nije setio da može da zaradi ako napravi društvo za zaštitu miševa. A možda i azil.

Kliknite za proširenje...

Da li zaista misliš da je ova tvoja poruka konstruktivna na bilo koji način?

Uzgred, što se miševa i pacova tiče, ipak je reč o vrsti u vezi koje ljudi pokazuju atavistički strah, imajući u vidu da su tokom istorije više puta bili izazivači gladi ili epidemija velikih razmera ili oba.
Bolesti koje sitni glodari mogu da prenesu su daleko opasnije nego čopor napuštenih pasa.
Dalje, ukoliko čovek (ima i muškaraca koji se plaše miševa) pokazuje znake histerije, onda svakako treba da se leči, pa makar uzrok te histerije bio i miš.

Caliburn:

Ja jesam insinuirao da može biti, ali sam se potrudio da jasno naglasim i druge moguće uzoke.


Mislim da je ovaj slučaj prilično različit od ranije iznetog. Takođe, mislim da je ovde "strah" od mačke samo projekcija nečeg drugog, a ne stvarnog straha od mačke.



Da li zaista misliš da je ova tvoja poruka konstruktivna na bilo koji način?

Uzgred, što se miševa i pacova tiče, ipak je reč o vrsti u vezi koje ljudi pokazuju atavistički strah, imajući u vidu da su tokom istorije više puta bili izazivači gladi ili epidemija velikih razmera ili oba.
Bolesti koje sitni glodari mogu da prenesu su daleko opasnije nego čopor napuštenih pasa.
Dalje, ukoliko čovek (ima i muškaraca koji se plaše miševa) pokazuje znake histerije,
onda svakako treba da se leči, pa makar uzrok te histerije bio i miš.

Kliknite za proširenje...

Ne vidim ništa konstruktivno u preporuci da majka treba petogodišnje dete da vodi na lečenje u psihijatrijsku ustanovu. A pogotovo kad znamo kako lako naši psihijatri potežu lekove. A ova paralela sa strahom od miševa i epidemijama kuge je briljantna. Možda i kinofobija ima veze sa našim precima i vukom kao zakletim neprijateljem čobana. Ipak smo seljačkog porekla...nemamo plavu europejsku krv.

Caliburn:

Na ovom mestu sam se zaleteo da pitam kakva vam je bebisiterka, kakvi su devojčicini babe i dede i ostali rođaci, da li gleda televiziju bez nadzora odraslih itd., ... ali sam onda pročitao poruku do kraja:

Zanimljivo, zar ne?


Slažem se da pse treba voditi na povocu, samo imajte u vidu da je ljudima koji zaista vole i razumeju pse veoma čudna preterana reakcija vašeg deteta.
Da sam na vašem mestu, reakcija koju pokazuje vaše dete bi me naterala na ozbiljno razmišljanje, naročito ako je zaista tačno ono što ste napisali u vezi vaše ljubavi prema životinjama. Valjda vam je jasno da vaše dete ima pristup sadržajima koji nisu pod vašim nadzorom, a to znači da mogu da se dese i mnogo gore stvari nego kinofobija.
Tako da bih vam preporučio da se prvo postarate za uzrok, pa da tek onda lečite dete od kinofobije.
I u vezi napuštenih pasa koje srećete - nosite sa sobom viršlu ili hranu za kučiće u granulama - psi neće lajati na vas, a vaše dete će učeći po modelu vremenom, bar delimično, smanjiti strah od pasa.

Kliknite za proširenje...

BIli smo mi i kod pedijatra i kod psihologa, smatraju da je jako cest problem kod dece i da ga polako mogu prevazici vremenom. Sto se tice uzroka nastanka fobije niko ne moze sa sigurnoscu da kaze sta izaziva strah obzirom da se ona kucica plasi jos od prvog susreta, nije imala ni godinu dana. Ja sam odrasla u kuci u kojoj je uvek bilo bar troje kucica, izuzetno puno volim macke i nikada dete nisam ucila da treba bezati ili se bojati zivotinja, macaka ne, nosi ih , mazi ih, hrani ali psa kada vidi u daljini pocinje da se sklanja a ako joj se priblizava nastaje haos

Andrea2005:

BIli smo mi i kod pedijatra i kod psihologa, smatraju da je jako cest problem kod dece i da ga polako mogu prevazici vremenom. Sto se tice uzroka nastanka fobije niko ne moze sa sigurnoscu da kaze sta izaziva strah obzirom da se ona kucica plasi jos od prvog susreta, nije imala ni godinu dana. Ja sam odrasla u kuci u kojoj je uvek bilo bar troje kucica, izuzetno puno volim macke i nikada dete nisam ucila da treba bezati ili se bojati zivotinja, macaka ne, nosi ih , mazi ih, hrani ali psa kada vidi u daljini pocinje da se sklanja a ako joj se priblizava nastaje haos

Kliknite za proširenje...

Dobar je potez odvesti dete psihologu kada je vec ovakva situacija, jer je strah, po onome sto ste napisali, nicim izazvan i nema nekog dogadjaja koji bi bio povezan da takvim strahom od pasa. Ali mi nije jasno to sto su Vam rekli lekari?!?
Samo bih skrenula paznju da ne treba da izdvajate pse lutalice iz cele price kao nesto cega se po PS-u treba plasiti. Kako ste napisali "Ako vec treba da strahujemo od pasa lutalica...", to nije dobro ni za dete a ni za Vas. Koliko sam shvatila hteli ste da objasnite da se boji psa kao pojave - ja sam shvatila da se to ipak odnosi samo na vlasnicke pse a da se od lutalica svakako strahuje
Ako gresim recite, naravno.

Microwave:

Koliko žena postoji koje se panično plaše miša...jel to neka fobija...mausfobija. Verovatno strašno psihičko oboljenje. A miš mali, plašljiv, nema zubalo koje može da slomi kosti, nema pedesetak kila...jedva nekoliko grama. Još nikog nisam čuo da savetuje tim ženama da odmah posete psihijatra jer to stanje nije normalno. A ne vidim bitniju razliku. Jedino što se niko nije setio da može da zaradi ako napravi društvo za zaštitu miševa. A možda i azil.

Kliknite za proširenje...

"Pa tako zvučiš...ko da sam ja kriv za sve nepravde sveta. Nisam kriv ni što je neko potrošio pare za azil u nišu, ni što postoje psi koji napadaju, ni što postoje ljudi koji lažiraju napade. Nisam kriv ni što je moje dete plašljivo, pa brinem kako će da odreaguje ako ga sretne neki čopor na putu do škole. Eto, ima ljudi i sa manama...ne mogu svi da budu savršeni"

Ovo je tvoj post na drugoj temi,da nisi ti u slicnoj situaciji,da se bas tvoje dete plasi pasa?
Inace fobija od miseva je murifobija i dosta zena se obraca za pomoc oko ove fobije.Fobija zahteva lecenje ukoliko ometa zivot osobi koja od iste pati.Jasno ti je da je mnogo veca sansa da u toku dana sretnes mnogo pasa ali jako retko misa,samim tim dobio si odgovor.

Andrea2005:

BIli smo mi i kod pedijatra i kod psihologa, smatraju da je jako cest problem kod dece i da ga polako mogu prevazici vremenom. Sto se tice uzroka nastanka fobije niko ne moze sa sigurnoscu da kaze sta izaziva strah obzirom da se ona kucica plasi jos od prvog susreta, nije imala ni godinu dana. Ja sam odrasla u kuci u kojoj je uvek bilo bar troje kucica, izuzetno puno volim macke i nikada dete nisam ucila da treba bezati ili se bojati zivotinja, macaka ne, nosi ih , mazi ih, hrani ali psa kada vidi u daljini pocinje da se sklanja a ako joj se priblizava nastaje haos

Kliknite za proširenje...

Dobro je sto ste je odveli,i jedino resenje kod bilo koje vrste fobije jeste takozvano izlaganje.Ta fobija se za razilku od nekih drugih relativno lako resava ali treba biti uporan.Probajte da razgovarate sa detetom da mu predlozite da zajedno pridjete psu koji vam je poznat,malo po malo i posto je dete u pitanju postoji dobra sansa da se vremenom oslobodi ako vidi da vi nemate strah od pasa.Ne bi bilo lose da procitate neke tekstove o tome.Svaka fobija je onom ko je dozivljava strasna ali sto se pre reaguje vece su sanse da se u potpunosti prevazidje.

Microwave:

Ne vidim ništa konstruktivno u preporuci da majka treba petogodišnje dete da vodi na lečenje u psihijatrijsku ustanovu. A pogotovo kad znamo kako lako naši psihijatri potežu lekove. A ova paralela sa strahom od miševa i epidemijama kuge je briljantna. Možda i kinofobija ima veze sa našim precima i vukom kao zakletim neprijateljem čobana. Ipak smo seljačkog porekla...nemamo plavu europejsku krv.

Kliknite za proširenje...

Pazi, Micro, (uz primedbu da opet troluješ) psihijatrijska "pomoć" ne ali psiholog je svakako konstruktivno rešenje. Dete od 5 godina je ipak dovoljno veliko da bi s njom moglo da se razgovara, čak i ja svojoj od 3 ipo uspevam da objasnim da joj pauk neće ništa ako ga ne dira prva, da nema razloga da vrišti čim ga vidi, a boji ih se užasno. Paralela sa miševima nije na mestu jer preko dana svakako sretnemo više pasa i zbog dimenzija ih lakše uočimo nego jednog malog, maleckog miša. A to da nemamo "plavu europejsku krv", pa u Evropi su pre krčenja šuma vukovi pravili ogromne probleme, mitovi o vukodlacima potiču od slučajeva besnila kod ljudi ujedenih od strane vuka, to je jedino logično objašnjenje.

Andrea2005:

BIli smo mi i kod pedijatra i kod psihologa, smatraju da je jako cest problem kod dece i da ga polako mogu prevazici vremenom. Sto se tice uzroka nastanka fobije niko ne moze sa sigurnoscu da kaze sta izaziva strah obzirom da se ona kucica plasi jos od prvog susreta, nije imala ni godinu dana. Ja sam odrasla u kuci u kojoj je uvek bilo bar troje kucica, izuzetno puno volim macke i nikada dete nisam ucila da treba bezati ili se bojati zivotinja, macaka ne, nosi ih , mazi ih, hrani ali psa kada vidi u daljini pocinje da se sklanja a ako joj se priblizava nastaje haos

Kliknite za proširenje...

Da, definitivno je bila suviše mala da bi u obzir došla ona uobičajena priča "Budi dobra da ti kuca ne poruča guzu" od koje se zgražavam i dođe mi da tučem roditelje i babe i dede po ulici.

Ovo me je posebno izluđivalo dok sam vodila svog psa, na povodniku, 14 godina starog, slabovidog, nagluvog i apsolutno nezainteresovanog za decu sve dok mu ne priđu na pola metra. Pa i nevezano za njega, tako se stvara revolt prema svim psima, i takvo dete će kad poraste iz revolta da išutira svakog psa lutalicu kog vidi.

NIkada dete nismo plasili ni zivotinjama ni lekarima, nabavili smo kucu kod suprugovih roditelja ali nista nismo uradili, plasimo se da ne napravimo jos gore, a sto se tice pasa lutalica ne mislim da se njih treba plasiti po PS vec kod nas u kraju ima jedna grupa koja stalno napada automobile u pokretu , laju, trce za njima, a i ima slucajeva kada su na ljude nasrtali cepajuci jakne. Ponavljam ne mrzimo zivotinje, odrasla sam sa njima, samo je problem izvesti dete u setnju i suocavati se sa svom situacijama