lepo je znati da mozes sebe celog predati nekome, tj da svu svoju ljubav mozes nesebicno datio nekome...
a naslov ti je tako narcisoidan da mi je smesno
jos jedan narcis
......malo li je 
Nadam se da i ona tebe voli istim zarom kao i ti nju,i da si nasao svoju srecu u zivotu.
To ces ionako videti iz njenih postupaka.
Otpevaj joj ovu pesmu,ako voli domacu zabavnu muziku svidece joj se
Ako mene pitas moguce je voleti beskompromisno,ali ce funkcionisati samo ako je obostrano.
iako sam ja sasvim siguran u svoja osecanja prema njoj, ona ipak nije u svoja prema meni, tako da je doslo do razdora... tako da,mozes misliti kako je meni sada, ali nisi ni priblizno svestan kakav je taj osecaj, a od srca se nadam da i neces nikada saznati...
, da se trudim da mu ugodim, da ga iznenadjujem...ja milsim , kada bolje pogledam da ja tako u odnosu sa svima, samo šro su to različite ljubavi...i sa prijateljima, porodicom...volim ih sve bezgranično i trudim se da svakome od njih podelim nepodeljenu pažnju.
Moguće, mada nije najpreporučljivije. Da li to onda znači da ne volimo sebe dovoljno? Jer svi kao jedinke, najpre moramo sebe voleti , da bi umeli da volimo druge. I to nije ništa loše, jer ako ne volimo sebe, nećemo umeti ni druge.
Da, volela sam tako i uvek volim tako..kao da ne postoji sutra, kao da je jedini na ovom svetu...ne u opsesivnom milsu, već da zaista zavolim tog nekoga svim
Ja verujem u to, od kada znam za sebe i tako i postupam...volim tako i dalje, sve one koje volim, sa nezaustavljivom zadrškom i bez iakkve zadnje namere, vec samo volim.
Šta bih učinila...ne bi verovao, da pišem...ništa loše, ali sve što ljubav može da se podvede, i da nekoga raduješ na najnezamislivije načine, ja sam to radila. sada kada se setim, nema mi ravne u nekim stvarima...I kada se lošim vrati, da to neko ne ceni, bude mi jako, jako krivo i budem neizmerno tužna.
Moguće je svakako, jer sam bila u takvim situacijama, i možda je moja greška životna što upravo imam takav pristup medju ljudima. Super je to, samo treba znati ko je toga vredan.
ali, jednostavno, znam da me ne privlace veze na jednu noc, avanture, vec iskljucivo ozbiljne veze, koje se zasnivaju na medjusobnom postovanju, poverenju, prijateljstvu i ljubavi... a za tako nesto je definitivno potrebno voleti nekoga bar onoliko koliko volis i samog sebe, ako ne vise... tako posmatram iz ove perspektive, ali svakako da covek prvo treba da postuje i ceni samog sebe, kako bi mogao i druge... isto se odnosi i za ljubav... by the way, lep post Jeco, pun emocija, bas se vidi da si osoba koja ume, zna da voli, i koja zeli da voli, ali i koja definitivno zasluzuje da bude voljena... 
ne bih trebao da preterano filozofiram povodom ovakve teme, jer sam jos uvek vrlo mlad, ''zelen'' sto bi rekli...
za tebe, od mene. 
[/B]
A, joj....ala se sada rumenim, kao ovaj smajlić rumenko...
Ti si mi ulepšao ovaj dan, ovim postom i stavio mi osmeh na lice. Hvala ti baš, baš na ovim divnim rečima...Evo, jedan
pa hvala... uzvracam poljubac... 
.
Da, moguće je.
Hteli da priznamo ili ne, sebe najviše volimo, sve dok se ne pojavi srodna duša, deo koji je nedostajao, onaj pravi čovek.
Tada jeste moguće voleti ga više od sebe, to nije patologija, to jeste prava ljubav.
Na žalost mnogi prožive čitav život ne doživevši to, zamlaćuju se blagim osećanjima i nebitnim zamenama, lažima da su srećni.
Pa onda vilene kao muve bez glave, jurcajući bez trunke morala i samopoštovanja, varajući, lažući, jer shvataju da im je život prošao i da jeste bio prazan.
Naravno u ovoj priči nisu deca, unuci, jer se podrazumeva da njih voliš više nego sebe, bar oni normalni
pa lepo, lepo, cenim to... kao i ovaj post...
