Stotologija - "Zlo u travi"

“Iako niko ne može shvatiti
zlo u travi...
...ni zlo u cvetu;
Necemo žaliti, naci cemo
snage da borimo se protiv njega.”


Hiljadu horora smo odgledali.
Dobra vecina njih cak i nisu bili po nasem ukusu.
Avaj!
Nakon njih ostao nam je gorak ukus u ustima.
Voda nam je prijala.
Proklinjali smo reditelja, glumce, snecario…
Da nisu na nasem tv-u paradirali
sigurno bi ih gadjali omeksalim paradajzom.
Ovako bi taj stari paradajz morali sami da cistimo,
pa se, kako i sami zakljucujete,
ne isplati ni nama, a ni neduznom tv-e prijemniku.

Dozvoljavamo filmskoj ekipi da jos jednom likuje,
dok mi obasuti semenkama, kokicama i koka-kolom
sedimo i cudimo se jos jednom produktu
umazanom od sablona i potrosenih recenica.

Red je da i tome napokon kazemo REZ!
Sacinicemo nasu novu, licnu horor stotologiju
u kojoj je sve dozvoljeno.
Nema uspostavljenih
pravila poslovanja, kradja svih autorskih prava je
i vise nego dozvoljena. Ona je preporucljiva.
Ako moze Saw da siluje sa nastavcima,
onda mozemo i mi da organizujemo “paradu ponosa”
i da sa zadovoljstvom predstavimo nase amatersko cedo.
Radni naziv: “Zlo u travi.

Svi horori u jednom.
Spoj neverovatnh likova.
Sve na jednom mestu.
Vrlo povoljno.
Mozda nam se “Zlo u travi”
nekad proda i na kiosku
u formi dvd-ija.
Profit.

Svako od vas je kreativac, reziser, scenarista.
Glumci su vase marionete.

“Ljudi, mislim da je ovo početak divnog prijateljstva.”


Na ovom linku mozete da vidite kako bi to trebalo da izgleda.
Ukradena autorska prava od Borke.
Oskarovac "Paklena Alis".
http://forum.krstarica.com/showpost....postcount=7340
Nadam se da ce "Zlo u travi" bar
zaraditi nominaciju.

Trava…

Koliko puta ste prolazili kroz travu, a niste znali koje tajne ona krije?
Vi i dalje ne znate njene moci.
Pinhead je za nju malo, tek prohodalo dete.
Fredi Kruger crno ispod noktiju, a
Dzek Trbosek nosac kofera i vestackog djubriva (potpomaze njen rast)
Iza svoje zelene boje, koja se sija na Suncu i neodoljivo mami,
ona krije mrak, krije strahotu, krije istinu.
Niko nije znao.
Niko nije smeo da zna.
Niko nije hteo da zna.
Niko nikada nece hteti da zna.

Svi se boje trave, a zapravo niko ne zna pravo dejstvo
i ne poznaje njeno umrtvljeno zlo.
U svom hlorofilu ona krije tajnu smrti i samog zivljenja.
Ona je samo zlo.
Usadjena od vanzemaljaca da nam “guta” vazduh,
priznata od Bele kuce kao Tajni agent 007,
ona deluje sasvim tiho, gotovo neprimetno.

“Ja sam trava. Zelena trava” – govori ona i u maglovenju nam krade dusu.

Sve je pocelo vrlo jednostavno i nimalo cudno.
Deca su se igrala, trcala, gazila joj travnati plast


i ona je pokusala da se suzdrzi... medjutim nije uspela.
Progledala je na jedno oko i uvukla decu u svoj hlorofil.
Potraga je organizovana, ali od dece ni traga.
Isprava je oko sumnje bilo baceno na
Georga Harvey-a,

ali on je imao dokazan alibi.
Za to vreme je dvadeset kilometara od pomenute trave,
ubijao sedmogodisnju devojcicu
zato sto nije htela da mu da orbit zvaku.
Insistirao je na tome da nije video nestalu decu.
Orbit je polako pocinjao da gubi dejstvo.
Novi mu je bio potreban,
Postao je nervozan.

Ali da se mi vratimo na travu…

Deca su bila negde izmedju.
Ni sama nisu znala gde se nalaze.
Oko njih je bila tama.
Igrali su jamb dok se nisu posvadjali oko racunice,
a onda im se prispavalo.
Kada su se probudili sve je bilo drugacije .
Oko njih se prostirao napusteni grad.


Nikoga nije bilo na vidiku, a onda je iznenada iskocila plava princeza trave.


Verovatno se sada pitate zasto je plava, ali to je sasvim jednostavno.
Ubrizglali su joj pogresan hlorofil.
Sada ceka da istekne dejstvo, pa da ide na novu hlorosukciju.
Plava boja joj unosi nervozu.
Osmehnula se deci i povela ih u svoju travalaboratoriju.

Za to vreme u nekoj cudnoj zemlji Srbiji,
na brdovitom Balkanu, trava je nazuljala svoje nerve.

Covek, slep sa ocima koje gledaju,
joj je je traktorom presao tacno preko prepona.


Zemlja se otvorila i coveka vise nije bilo. Ostao je samo traktor.


Ruka srpskog seljaka je pokusala da se izbori sa mocima trave i propratnog bilja.
Poslednji znaci opiranja su zabelezeni kamerom jednog shuttera.


Mladi istrazivac je tragao za idealom svoga zivota.
Jos u svom ranom detinjstvu je naleteo na Moldera i Skali,
a sada i on veruje da “oni su negde tamo.”
Saznanje za gutajucu travu je bilo velicanstveno,
medjutim i ona je znala da je uslikana.
Poslala je svog najboljeg travnatog agenta.
On je preuzeo (otprilike) covekoliki lik.

Sadako je krenula u potragu za fotografom.

Usput je vidjena kako se u kineskoj cetvrti raspravlja
i cenka oko cene jednog ceslja.
Jedna godpodja ju je kasnije videla kako seta Bulevarom i gleda izloge.
Novine su pisale o devojcici koja za sobom ostavlja poplavu.
Sve u svemu, prosla je neprimeceno.

Travnata povrsina je za to vreme izbacila iz sebe jedno uzeto dete.
Nasli su ga kako sedi na travi.
Majka je odusevljeno potrcala ka njemu i uzela ga u ruke.
Ono je uputilo jedan nevini pogled ka kameri.



Nastavlja se…
Dozovite mastu.

Ali ….

Niko nije znao da je vraćeno dete moglo da komunicira sa travom …. Trava mu je nešto šaputala, i detence se čas osmehivalo, čas mrštilo.
Travnata površina nekada je bila kukuruzište, spaljeno nakon misterioznih otmica i nestanaka ljudi iz okoline. Pričalo se da u kukuruzištu obitava neka mračna, zla sila, koja vrbuje i potčinjava čiste, dečije duše, čineći ih instrumentima Zla:


U početku se verovalo da su nestanci ljudi zapravo znaci vanzemaljskog prisustva. Prvi je tu teoriju plasirao lokalni farmer


ali je iznenada zapao u versko ludilo i završio u mentalnoj instituciji.

Nekadašnji Kult kukuruza uništila je, tokom Noći veštica, jedna hrabra bebisiterka, Milesa. Te ključne večeri, dok je čuvala komšijsku četvorogodišnju ćerkicu, ustanovila je nešto neobično: devojčica je netremice posmatrala prazan tv ekran, dodirivala ga i nešto mrmljala sebi u bradu:



Uplašena bebisiterka pokušavala je na sve načine da je odvrati od televizora, ali bez uspeha. Učinilo joj se da na tavanu kuće čuje nečije korake, što ju je užasnulo jer je
strahovala od Kulta kukuruza i moguće otmice.



Možda je televizor bio sredstvo kojim su sledbenici kulta vrbovali svoje članove? – pitala se. Isključila je tv, i pokušala da pozove u pomoć svog momka, ali ni tu nije imala sreće: iz nekog neobičnog razloga, njen mobilni nije imao signal, a ni fiksni telefon nije radio. Naoružana žičanom vešalicom, bebisiterka je, sa detetom u naručju, izašla u mrklu, maglovitu i opasnu noć, spremna da se suoči sa tajanstvenim neprijateljem ….
Korak po korak, kao hipnotisana, stigla je do kukuruzišta, odakle su je vrebale nečije sjajne, jezive oči. Iz tame je dopirao nerazgovetan šapat; pod nogama je bebistireka osetila vibracije … kao da se samo, iskonsko Zlo sprema da iskoči iz zemlje i ščepa je za noge. Šapat je bio sve bliži, vibracije sve jače … Milesa je shvatila: opasnost je dolazila iz centra kukuruzišta i odatle se, poput metastaza, postepeno širila na ceo grad. Skupivši poslednju snagu, otrčala je do svoje kuće i iz garaže izvadila kanister benzina, vratila se natrag, sipala benzin po kukuruzu i zapalila šibicu …. Kada je suknuo plamen, šapat je postao urlik, a zatim se pretvorio u krike. Magla se razišla, i zvezde na nebu ponovo su bljesnule punim sjajem. Dete u njenim rukama odjednom je živnulo i Milesa je ZNALA da je uništila Zlo.
Egzaltirano posmatrajući kako vatra guta kukuruz, nije obratila pažnju … nije mogla znati da život uvek nađe svoj put … makar taj život dolazio iz samog Pakla.

Sve spava..noć je upalila svoje nebeske svetiljke..bebisiterka je konačno uspela da uspava četvorogodišnju devojčicu
ali joj se ipak učinilo da su devojčicine oči, trenutak pred san, zasjale nekim čudnim crvenkastim sjajem..iznenadila se
ali je brzo oterala loše misli i ugasila stonu lampu pored kreveta..
Sišla je niz stepenice i začula neke čudne klokotave zvuke koji su dolazili od spolja..
Pogledala je kroz prozor i na mestu gde je do malo pre tinjao plamen od gorućeg kukuruza ugledala
jezero.......


Čudna jeza joj je prošla niz ledja i vraćajući se unatraške i zanoseći se, potražila je telefon da proveri dal se možda pojavio neki signal...

Pala je.
Usporeni snimak. Polako uzima telefon.
Ima signala!
Zavese se vijore na vetru.
Ne moze da se seti broja.
Pozvala je drugaricu:
- Izvini, koji je broj policije?
- Aha? Farbala si se? Zezas?
Moracu da te vidim sutra.
Nista... Imam neku frku.
Cujemo se.

Milesa je ukucala broj, ali iznenada je ponovo nestalo signala.
Bacila je telefon na pod i otisla do decije sobe vristeci.

Devojcicine oci su svetlele. Zatvorila ju je u orman
i vratila se u dnevnu sobu.
Sta ce reci roditelji?
Kako ce objasniti da nije bila dobra dadilja?
Zasto je bas danas moralo sve to da se desi?!
Znam! - pomislila je.
Otisla je i nasla svoju torbicu,
uzela jednu stvarcicu i otisla do klinke zatvorene u ormanu.


Stavila joj je naocare i ponovo zavorila.

Kako ce objasniti jezero na mestu gde je nekada stajalo polje kukuruza?
Ne moze i to da maskira.
Otisla je i obukla kupaci.
Mora videti sta se krije u tamnim dubinama.
Mozda na taj nacin otkloni kletvu.


Samo sto je zaplovila i osetila jezu oko sebe,
videla je te celjusti, koje sa nestrpljenjem zure u nju.

Pocela je da pliva sve brze i brze.
Nije obracala paznju cak ni na frizuru.
Osecala je da joj je ajkula jos uvek za petama.
Da li ce stici uskoro do kuce?
Oci su je pekle od vode.
OMG!
Shvatila je da je plivala u pogresnom pravcu.
Obala je od nje bila miljama daleko.
Kuca i dete sa naocarima su se jedva nazirali u daljini.
Kuda sada?
Da li ce stici neki brod ili bar podmornica...
Bila je tako umorna.
Satima se odmarala na vodi.
Cak je i pocrnela.
Iznenada je naisao brod.

Nije mogla da veruje.
Pogledala je ka palubi i videla sebe kako stoji gore.
Pomislila je da ju je udarila suncanica.
Mora uci gore i videti ko je plagijatorka.

Za to vreme, dete je izaslo iz ormana.
Osetilo je neodoljivu potrebu za zivim mesom.
Otislo je u komsiluk i pojelo par najboljih drugara,
a onda su se svi brckali u plicaku.

Uporni naslednik Moldera i Skali je nastavio svoja
istrazivanja. Trava je postajala sve zelenija.
Sadako ju je napustila i udala za bogatog Kineza.
Ocekuje prvo dete.
Trava je odlucila da potrazi svoje veze u Paklu.
Posto su se dogovorili oko adrese i vremena,
gospodar Pakla i misteriozni kralj Trave su sklopili
ugovor.

Shutter je dobio poruku sledece sadrzine.
NIKAKO NE OTVARAJ! UMRECES AKO JE OTVORIS!
SLUSAJ ME!

Pored poruke... kutija.


Fotograf je, kao i obicno, odmah uzeo
kutiju u ruke...

I kao što to obično biva te djavo nikom ne da mira...Tako je i Shutter prvo bojažljivo
i sa podozrenjem gledao u šarenu kutiju na stolu...Ruka sama krene uz propratne
drhtaje prstiju prema kutiji al se na tren povuče razmišljajući: "Kako mogu da umrem
ako otvorim kutiju, šta li je u njoj"... "hmm..možda me tamo ustvari čeka nešto lepo o čemu sam
oduvek maštao i želeo da se nadjem medju svim tim bojama recimo, kaleidoskopa..."



Dok se tako snebivao i dvoumio nije ni primetio lik u ogledalu sa njegove desne strane...
...na vratima je bila devojčica iz ormana, koja je opet pobegla Milesi i već ogladnela svojim prodorno crvenim očima
krenula da traži tj. fokusira sledeću žrtvu..



Scena druga...klap...

Shutter ipak nije mogao da izdrži...brzo je pružio ruku i zgrabio kocku koju je
nestrpljivo počeo da rasklapa..Odjednom se sve usporilo, kocka mu se istrgla iz ruke
pala i krenula da raste..stranice su se otvorile i veliki vrtlog nekog vetra koji je duvao
u pravcu oluje a ne od oluje krenuo da u sebe uvlači sve što se nalazi u krugu od 50 metara..
Svi akteri našeg forumskog horora su se iznenada našli unutar kocke..

Ah... kocka...
ta cudna mala (u ovom slucaju veca)
sprava koja nikom ne da mira.
Isisava dusu na cevcicu i zaokuplja
ljudsku misao.

Tajni projekat Pinheada i Trave znan
nam pod sifrom 1408.



Dva ortaka sa kriglom hladnog piva u ruci,
kada se nadju negde iza seta horora, kada
zakupe luksuzno odmaraliste na Havajima


i brckaju nogama u plicaku,
cesto se sete Mike Enslina
i njihovog prvog eksperimenta.

Tada je Trava rukovodila iz senke.
Bila je tako drazesno velika, ali
nije zelela da pokupi slavu.
Medjutim dan slave je sada morao
da dodje.

Sve je pocelo ovako...

Trava je jednog dana, usled manjka obaveza,
sedela ispred tv-a, jela big mek

i gledala dodelu Oskara.
Sav taj, raskos, sav taj plac, svo to savsenstvo.

Posebno ju je privukao govor Hali Beri.


Iako trava nije znala da li je musko ili zensko,
shvatila je da zeli biti poznati glumac-ca.
Medjutim, nikome strano nije kako audicije,
reditelji i sva ta masinerija mogu biti nemilosrdni prema
mladim, talentovanim pojedincima... a jos ako su zeleni.

Neslavna karijera Trave se zavrsila pre nego je i pocela.
Neutesno je plakala, maramice je vise nego toalet papir
trosila, od depresije malo se ugojila i postala zlobnija,
na odmoru Pinheada i Krugera je upoznala, sok
na cevcicu ispod palme konzumirala i na kraju je
u savez bila primljena.

Njen sjaj je poceo da pece.
Imena njenog svi da se boje.
Neupsela glumica je postala
rediteljka ovog, za Oskara
nominovanog, horora.

Oduvek je sanjala da njena vostana figura
stoji u muzeju madam Tiso... ili da muzej
stoji na njoj. Ne bi se bunila...



Da se vratimo na sadasnju situaciju...
Ova analiza psiholoskog sastava Trave je od velikog
znacaja za dalji tok radnje... (ma kako on izgledao)


Nakon sto su se nasi akteri unutar kocke odmarali,
pomalo hrkali, ali i nazuljali,


shvatili su u kakvoj su se situaciji
nasli.
Kako su dospeli ovde?
Sva ta svetla, sve te boje.

Nas Shuter, iznenadjeno je gledao u svoje novo lice.
Nije se prepoznavao.



Svi su nekako izmenili svoj izgled.
Nekako je i Milesa zavrsila unutar kocke.
I to ne jedna Milesa, vec njih tri!



Sve su tvrdile da su prave i da su sa broda se stvorile
(parkiran je napolju)

Mala, gladna devojcica je ponovo postala gladna.
Svaka Milesa je onu drugu nudila kao predjelo,
ali nedostajalo im je glavno jelo.
Nista bolje od Shuttera.
Jedva su je Milese samarima istovremeno
sprecavale da ga pojede.
Jadnicu su naterale u plac.
- Kakva si ti to devojcica?
Zar te je tako majka vaspitala?
Gde su ti naocare?
Cela si musava?
Pravac cose.

Dok je klinka u cosetu cucala i skrgutala zubima,
kocka se naglo okrenula.
Postojao je prolaz u drugu kocku.
Ali... tamo je bilo nekoga.
Ko je to bivstvovao u mraku?

Niko drugi do Sadako.
Uplaseno je gledala u Shuttera
dok je dete, u rukama zavijeno, glasno cutalo.

- Da li vam mozemo pomoci? - upitao je Shutter pazljivo.
Samo je cutala i drzala dete u rukama.
Voda je polako ulazila u kocku.
Sa kose joj je kapala na bebino odelo.

Klinka je i dalje u cosetu stajala. Podigla je pogled
i zapazila telefon.

Okrenula je broj:
- Mi se nalazimo u velikoj kocki...
Jako sam gladna. Jedna pica sa mocarelom, molom vas...

Milesa 1 joj je samarala levi, Milesa dva desni obraz,
dok je Milesa tri pozvala taksi.
- Ovde postaje mokro... - konstatovala je.

Nakon nepunih dva minuta crna limuzina je stigla
i svi su se ukrcali u nju.



Dve Milese su sele jedna drugoj u krilo, a trecu uvalile
za klopu klinki.

- Koristi viljusku i noz - savetovala je jedna.
-Salveta posle obroka - dodavala je druga.

Mala je uzivala u obroku i sa razumevanjem
klimala glavom. Milese su bile ponosne.

Crna limuzina je nastavila da vozi kroz noc.


Druga kola su im isla u susret.
Savrseno srecna porodica.



I onda... sudar!