Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Sajam knjiga obišlo je 140.000 ljudi, Noć muzeja skoro pola miliona. Manje zbog kulture, a više zbog vašarskog mentaliteta i vašarske atmosfere koje narod voli. Zato ne čudi što imamo više od 1.500 manifestacija posvećenih voću, povrću, mesu i mesnim prerađevinama
Slaninijada - Koliko Srbi vole vašare najbolje govori podatak da se širom zemlje redovno održavaju i pokreću nove „ijade"
Kada je prošle jeseni zatvoren 54. sajam knjiga u Beogradu, organizatori su sa ponosom istakli da su oboreni svi rekordi, da je smotru posetilo 140.000 ljubitelja knjiga, da se predstavilo 800 izlagača, te da je beogradska manifestacija postala druga po veličini u Evropi, odmah iza frankfurtske. Razloga za zadovoljstvo imali su i organizatori Noći muzeja, manifestacije koja je prošle nedelje okupila čak 450.000 ljudi.
Ove dve smotre, ali i „Egzit" i Guču, osim kulture, povezuju i - vašarska atmosfera i mentalitet. Tako je Muzej automobila u Beogradu, koji tokom godine obiđe tri do četiri hiljade ljudi, za samo osam sati trajanja Noći muzeja posetilo duplo više gostiju! Slično je bilo i u Etnografskom muzeju, čije su izložbene sale bile pretesne da tokom jedne noći prime čak 20.000 posetilaca. Drugim danima, kada se na miru i u tišini zaista može uživati u vrednim muzejskim eksponatima, broj gostiju je ispod svakog proseka.
- Srbi jednostavno vole vašar i vašarsku atmosferu, jer se na njemu osećaju važnijim nego što inače jesu - smatra etnolog Dragomir Antonić. - Suština je u tome da se vidi i da budete viđeni, da budete deo događaja kao njegov aktivni učesnik. Zato se za vašar posebno i doterujemo, oblačimo najbolje što imamo i trudimo se da izgledamo najbolje što možemo. A kada sa njega dođemo, neretko i sami priznajemo da smo se tako i proveli, „kao na vašaru".
Antonić kaže da je cilj svakog vašara „zaseniti prostotu". I svoju sopstvenu, i prostotu svojih komšija. Kada, recimo, tako napirlitani i doterani odemo na Noć muzeja ili Sajam knjiga, kada se potrudimo da nas tamo vidi što više ljudi, uputili smo jasnu poruku: pokazali smo da smo kulturni, obrazovani, da volimo knjigu i da smo nakon toga, što je možda još i važnije, mirni najmanje godinu dana, odnosno da upravo toliko ne moramo više da idemo u muzej, ne moramo da čitamo, ne moramo da se foliramo.
Sajam knjiga - Novi naslovi bolje idu uz pljeskavice i miris roštilja
Ovo mišljenje dobrim delom prihvata i Tijana Čolak-Antić iz Etnografskog muzeja u Beogradu, koja kaže da su posetioci u Noći muzeja isti ljudi koji godinama dolaze i kojima je važnije da ih neko vidi nego ono šta će tamo videti ili saznati.
- To se najbolje vidi prilikom otvaranja izložbi, kada svečanosti prisustvuje po nekoliko stotina posetilaca, znatno više nego tokom svih kasnijih dana prikazivanja - kaže Čolak-Antić. - Dakle, dolaze u trenutku najveće gužve, kada se praktično i ne može ništa videti, a posle ih nema nigde.
Presudan uticaj na uspeh ove „masovne kulture" imaju mediji. Sociolog Ratko Božović kaže da su naši ljudi definitivno izgubili individualnu strategiju, pa rado prihvataju ono što im nameću sredstva informisanja.
- Ako se neki događaj u medijima promoviše kao značajan u životu jedne zajednice, ljudi to rado prihvataju - kaže Božović. - Neće ih u tome sprečiti ni loše vreme ni druge okolnosti, jer smatraju da ako se tamo ne pojave da će ceo događaj propasti bez njih.
Koliko Srbi vole vašare, šatre, gužvu i ludilo možda najbolje potvrđuje podatak da se tokom godine u Srbiji održava više od hiljadu i po kulturnih, turističkih, privrednih i ko zna kakvih manifestacija. Posvećene su voću, povrću, mesu (kobasicama, slanini, pilićima...), organizuju se u znak sećanja na „ovo" ili „ono", a sve one, kako ističe profesor Božović, posvećene su svemu, svačemu i ničemu?! I ma koliko se trudili da ih predstavimo kao deo kulturne baštine, deo tradicije ili negovanje starih običaja, sve se one pretvaraju u festival pečenja, piva, sevdalinki i pijanki. Drugim rečima, predstavljaju običan vašar koji Srbi najviše vole i poštuju.
U čemu je razlika između knjige i kupusa? Verovatno u mnogo čemu, ali kada je reč o broju posetilaca i pratećim sadržajima koji prate i Sajam knjiga u Beogradu i Kupusijadu u Mrčajevcima, suštinskih razlika skoro i da nema. Obe manifestacije poseti na desetine hiljada gostiju i sa oba događaja ljudi se vraćaju kući natopljeni mirisom dima i sa ukusom roštilja, neizbežnim i važnim sadržajem svih „kulturnih" dešavanja.
A šta tek reći o Saboru trubača u Guči ili novosadskom „Egzitu". Iako se turistički i javni radnici upinju da ih predstave kao najbolje što Srbija danas ima, događaje sa kojima pretendujemo da se pojavimo i na kulturnoj mapi Evrope, sve to pomalo demantuje „dan posle". Tek kada se podignu šatre, ugase vatre i pokupi srča možemo zaključiti koliko sve to ima veze sa kulturom i kulturnim uzdizanjem.
- Narodu je danas, možda više nego ikad, potrebno hleba i igara - tvrdi Ljubomir Erović, osnivač Mud(r)ijade, koji je Gornji Milanovac i okolinu proslavio u svetu takmičenjem u pripremi belih bubrega.
- Potrebno im je da izađu iz tmurne svakodnevice, da udahnu vazduh, prošetaju među ljudima, pojedu, popiju i malo se provesele. Ako to na bilo koji način ima veze sa kulturom - dobro je, a ako ne, nikom ništa.
Vanja Gavrovski, portparol izdavačke kuće „Laguna", ukazuje na značaj Sajma knjiga i tvrdi da se knjige ipak kupuju i čitaju tokom cele godine.
- Činjenica je da tokom sajma ostvarimo značajne poslovne rezultate, ali se ne mogu složiti da se knjige kupuju tokom same jedne nedelje - kaže Gavrovski. - Trudimo se da svakodnevno proširimo svoju ponudu, da otvorimo što više knjižara, obezbedimo kvalitetne i eminentne autore i što uspešnije prevode. A takva aktivnost daje i dobre rezultate. Ma kako živeli u teškim vremenima, sve ukazuje na to da se ljudi vraćaju knjizi i čitanju, što svakako može samo da raduje.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...i+dođem+na+Pikasa+kroz+šljivike+i+livade.html
Slaninijada - Koliko Srbi vole vašare najbolje govori podatak da se širom zemlje redovno održavaju i pokreću nove „ijade"
Kada je prošle jeseni zatvoren 54. sajam knjiga u Beogradu, organizatori su sa ponosom istakli da su oboreni svi rekordi, da je smotru posetilo 140.000 ljubitelja knjiga, da se predstavilo 800 izlagača, te da je beogradska manifestacija postala druga po veličini u Evropi, odmah iza frankfurtske. Razloga za zadovoljstvo imali su i organizatori Noći muzeja, manifestacije koja je prošle nedelje okupila čak 450.000 ljudi.
Ove dve smotre, ali i „Egzit" i Guču, osim kulture, povezuju i - vašarska atmosfera i mentalitet. Tako je Muzej automobila u Beogradu, koji tokom godine obiđe tri do četiri hiljade ljudi, za samo osam sati trajanja Noći muzeja posetilo duplo više gostiju! Slično je bilo i u Etnografskom muzeju, čije su izložbene sale bile pretesne da tokom jedne noći prime čak 20.000 posetilaca. Drugim danima, kada se na miru i u tišini zaista može uživati u vrednim muzejskim eksponatima, broj gostiju je ispod svakog proseka.
- Srbi jednostavno vole vašar i vašarsku atmosferu, jer se na njemu osećaju važnijim nego što inače jesu - smatra etnolog Dragomir Antonić. - Suština je u tome da se vidi i da budete viđeni, da budete deo događaja kao njegov aktivni učesnik. Zato se za vašar posebno i doterujemo, oblačimo najbolje što imamo i trudimo se da izgledamo najbolje što možemo. A kada sa njega dođemo, neretko i sami priznajemo da smo se tako i proveli, „kao na vašaru".
Antonić kaže da je cilj svakog vašara „zaseniti prostotu". I svoju sopstvenu, i prostotu svojih komšija. Kada, recimo, tako napirlitani i doterani odemo na Noć muzeja ili Sajam knjiga, kada se potrudimo da nas tamo vidi što više ljudi, uputili smo jasnu poruku: pokazali smo da smo kulturni, obrazovani, da volimo knjigu i da smo nakon toga, što je možda još i važnije, mirni najmanje godinu dana, odnosno da upravo toliko ne moramo više da idemo u muzej, ne moramo da čitamo, ne moramo da se foliramo.
Sajam knjiga - Novi naslovi bolje idu uz pljeskavice i miris roštilja
Ovo mišljenje dobrim delom prihvata i Tijana Čolak-Antić iz Etnografskog muzeja u Beogradu, koja kaže da su posetioci u Noći muzeja isti ljudi koji godinama dolaze i kojima je važnije da ih neko vidi nego ono šta će tamo videti ili saznati.
- To se najbolje vidi prilikom otvaranja izložbi, kada svečanosti prisustvuje po nekoliko stotina posetilaca, znatno više nego tokom svih kasnijih dana prikazivanja - kaže Čolak-Antić. - Dakle, dolaze u trenutku najveće gužve, kada se praktično i ne može ništa videti, a posle ih nema nigde.
Presudan uticaj na uspeh ove „masovne kulture" imaju mediji. Sociolog Ratko Božović kaže da su naši ljudi definitivno izgubili individualnu strategiju, pa rado prihvataju ono što im nameću sredstva informisanja.
- Ako se neki događaj u medijima promoviše kao značajan u životu jedne zajednice, ljudi to rado prihvataju - kaže Božović. - Neće ih u tome sprečiti ni loše vreme ni druge okolnosti, jer smatraju da ako se tamo ne pojave da će ceo događaj propasti bez njih.
Koliko Srbi vole vašare, šatre, gužvu i ludilo možda najbolje potvrđuje podatak da se tokom godine u Srbiji održava više od hiljadu i po kulturnih, turističkih, privrednih i ko zna kakvih manifestacija. Posvećene su voću, povrću, mesu (kobasicama, slanini, pilićima...), organizuju se u znak sećanja na „ovo" ili „ono", a sve one, kako ističe profesor Božović, posvećene su svemu, svačemu i ničemu?! I ma koliko se trudili da ih predstavimo kao deo kulturne baštine, deo tradicije ili negovanje starih običaja, sve se one pretvaraju u festival pečenja, piva, sevdalinki i pijanki. Drugim rečima, predstavljaju običan vašar koji Srbi najviše vole i poštuju.
U čemu je razlika između knjige i kupusa? Verovatno u mnogo čemu, ali kada je reč o broju posetilaca i pratećim sadržajima koji prate i Sajam knjiga u Beogradu i Kupusijadu u Mrčajevcima, suštinskih razlika skoro i da nema. Obe manifestacije poseti na desetine hiljada gostiju i sa oba događaja ljudi se vraćaju kući natopljeni mirisom dima i sa ukusom roštilja, neizbežnim i važnim sadržajem svih „kulturnih" dešavanja.
A šta tek reći o Saboru trubača u Guči ili novosadskom „Egzitu". Iako se turistički i javni radnici upinju da ih predstave kao najbolje što Srbija danas ima, događaje sa kojima pretendujemo da se pojavimo i na kulturnoj mapi Evrope, sve to pomalo demantuje „dan posle". Tek kada se podignu šatre, ugase vatre i pokupi srča možemo zaključiti koliko sve to ima veze sa kulturom i kulturnim uzdizanjem.
- Narodu je danas, možda više nego ikad, potrebno hleba i igara - tvrdi Ljubomir Erović, osnivač Mud(r)ijade, koji je Gornji Milanovac i okolinu proslavio u svetu takmičenjem u pripremi belih bubrega.
- Potrebno im je da izađu iz tmurne svakodnevice, da udahnu vazduh, prošetaju među ljudima, pojedu, popiju i malo se provesele. Ako to na bilo koji način ima veze sa kulturom - dobro je, a ako ne, nikom ništa.
Vanja Gavrovski, portparol izdavačke kuće „Laguna", ukazuje na značaj Sajma knjiga i tvrdi da se knjige ipak kupuju i čitaju tokom cele godine.
- Činjenica je da tokom sajma ostvarimo značajne poslovne rezultate, ali se ne mogu složiti da se knjige kupuju tokom same jedne nedelje - kaže Gavrovski. - Trudimo se da svakodnevno proširimo svoju ponudu, da otvorimo što više knjižara, obezbedimo kvalitetne i eminentne autore i što uspešnije prevode. A takva aktivnost daje i dobre rezultate. Ma kako živeli u teškim vremenima, sve ukazuje na to da se ljudi vraćaju knjizi i čitanju, što svakako može samo da raduje.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...i+dođem+na+Pikasa+kroz+šljivike+i+livade.html
Poslednja izmena:
....
...pa ti ispadne sa viljuske parce posred knjige...
