gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.186
Roman Dmitirija Gluhovskog "Metro 2033" je post-apokaliptična studija ljudskog duha i ljudske sposobnosti za preživljavanje, i međuljudskih odnosa u svetu potpuno uništenom nuklearnim i biološkim ratom.
Radnja se dešava u razorenoj Moskvi, odnosno u njenom metrou, podzemnom svetu ispod, kako reče Gluhovski, "izbeljenih, smrznutih kostiju Moskve". Rat je počeo iznenada, 2007., tako da je u Moskvi preživelo svega četrdesetak hiljada ljudi koji su imali vremena da se spuste u metro odmah po oglašavanju sirena.
Tokom decenija, preživeli su se adaptirali na uslove života u podzemlju, preživeli stručnjaci su napravili uređaje za prečišćavanje podzemnih voda, a stanovništvo se hrani svinjama i pečurkama. Prilagodili su se podzemnom životu toliko da su formirali državice koje se sastoje od jedne ili nekoliko stanica metroa, koje sklapaju saveze i vode međusobne ratove. Svet je vrlo živopisan, pa tako postoji Crveni Savez, koji vodi decenijski rat sa Četvrtim Podzemnim Rajhom, "Hanza", unija trgovačkih državica-stanica, nezavisne državice, one koje se bave isključivo uzgojem svinja i pečuraka...glavna moneta u tom podzemnom svetu su meci proizvedeni pre Vatre, kvalitetni i sjajni, za razliku od municije proizvedene u metrou. A municija i bacači plamena su neophodni, jer hodnicima haraju pacovi-mutanti, ljudožderi, i (sjajno prevedeno) fukara neizrecivih oblika i deformiteta koja navire sa površine, ("Pre nego što smo došli ovde, bili smo ukopani u transporteru blizu Berezovke. Šta je izlazilo iz šume , ja vam ne mogu opisati") i sa njom se stanice najbliže površini neprestano bore, kao i sa epidemijama kuge i drugih pošasti. Jedina svetla tačka u tom košmaru jeste Polis, stanica metroa koja se nalazi direktno ispod moskovske biblioteke, i u kojoj se čuvaju preostale knjige, a koju vode kaste Bramana, tj. preživeli naučnici, intelektualci itd., i Kšatrije, odnosno preživela vojna lica, izuzev raketaša, koji su vrlo neomiljeni iz razumljivih razloga. Polis brani formacija preživelih specijalaca FSB-a, i Polis niko ne napada, jer uživa status polusvetog grada.
Tunelima haraju i duhovi mrtvih, jer, kako kaže jedan junak iz knjige, i raj, pakao i čistilište su takođe uništeni u ratu, i duše mrtvih nemaju gde da odu. "Užasna, ali ne nezaslužena kazna".
"Ovde se desila klanica, i svi su pobijeni. Ali branioci su i dalje na svojim položajima".
Postoje i anomalije, energetske forme koje putuju tunelima i ubijaju sve pred sobom.
Međutim, pojavljuje se nova opasnost, Crni, i tu stupa na scenu naš junak, Artjom. Crni su ljudskog oblika, potpuno crne kože, i imaju psihičke sposobnosti. Ne ubijaju ljude, već ovi posle kontakta sa njima polude, ili upadaju u komu i u oba slučaja umiru. Artjom ima vizije u vezi s njima, i priča će poprimiti mnogo neočekivane obrte. Ne bih da ispričam ceo sadržaj. Preporučujem knjigu, obavezno pročitati.
Ko zna ruski, može da je pročita na autorovom sajtu:
http://www.m-e-t-r-o.ru/metro.html
uz muzičku podlogu Žan Mišel Žara. sasvim odgovarajuću.
Ono što obuzima jeste autorova sposobnost da dočara stanje u kojem se nalaze preživeli. Konstantno balansiranje između svesti o tome da je svet potpuno uništen, da se nivo radijacije neće spustiti još 50 godina, da na površinu može da se odlazi u kratku potragu za gorivom, drvima, upotrebljivim predmetima (Polis šalje svoje ljude u potragu za knjigama) i to sa gas maskom i u zaštitnom odelu, i gde moraju da se ubijaju mutirana stvorenja koja su svojim delovanjem stvorili ljudi, i tinjajući bes zbog gluposti koja je dovela do apokalipse, vode u ludilo. Postoje ljudi koji više ne mogu da izdrže i jednostavno odšetaju u tamu tunela da ih više niko nikad ne vidi.
Autor takođe studira i ljudsku prirodu i elemente garesivnosti koji nikad neće nestati, prenošenje ideološke borbe tako besmislene u malom univerzumu koji je stalno pod pretnjom istrebljenja, horde ita koje tumaraju tunelima i pljačkaju retke karavane, sve to govori da je autor pesimista i nihilista. Takođe, i vlast i sistem posmatra kao najveću pretnju opstanku čovečanstva i to prikazuje metaforički kroz abominaciju koja se ugnezdila 60 metara spod Kremlja i koja telepatski mami ljude ka sebi, u ogavnu smrt. Ali, i taj sistem deli propast koju je doneo na svet ("Mislili su da su sigurni 60 metara pod zemljom, iza betona i hermetičkih vrata. Ali nisu minirali sve tunele").
Mračna, apokaliptična, antiutopijska knjiga.
Radnja se dešava u razorenoj Moskvi, odnosno u njenom metrou, podzemnom svetu ispod, kako reče Gluhovski, "izbeljenih, smrznutih kostiju Moskve". Rat je počeo iznenada, 2007., tako da je u Moskvi preživelo svega četrdesetak hiljada ljudi koji su imali vremena da se spuste u metro odmah po oglašavanju sirena.
Tokom decenija, preživeli su se adaptirali na uslove života u podzemlju, preživeli stručnjaci su napravili uređaje za prečišćavanje podzemnih voda, a stanovništvo se hrani svinjama i pečurkama. Prilagodili su se podzemnom životu toliko da su formirali državice koje se sastoje od jedne ili nekoliko stanica metroa, koje sklapaju saveze i vode međusobne ratove. Svet je vrlo živopisan, pa tako postoji Crveni Savez, koji vodi decenijski rat sa Četvrtim Podzemnim Rajhom, "Hanza", unija trgovačkih državica-stanica, nezavisne državice, one koje se bave isključivo uzgojem svinja i pečuraka...glavna moneta u tom podzemnom svetu su meci proizvedeni pre Vatre, kvalitetni i sjajni, za razliku od municije proizvedene u metrou. A municija i bacači plamena su neophodni, jer hodnicima haraju pacovi-mutanti, ljudožderi, i (sjajno prevedeno) fukara neizrecivih oblika i deformiteta koja navire sa površine, ("Pre nego što smo došli ovde, bili smo ukopani u transporteru blizu Berezovke. Šta je izlazilo iz šume , ja vam ne mogu opisati") i sa njom se stanice najbliže površini neprestano bore, kao i sa epidemijama kuge i drugih pošasti. Jedina svetla tačka u tom košmaru jeste Polis, stanica metroa koja se nalazi direktno ispod moskovske biblioteke, i u kojoj se čuvaju preostale knjige, a koju vode kaste Bramana, tj. preživeli naučnici, intelektualci itd., i Kšatrije, odnosno preživela vojna lica, izuzev raketaša, koji su vrlo neomiljeni iz razumljivih razloga. Polis brani formacija preživelih specijalaca FSB-a, i Polis niko ne napada, jer uživa status polusvetog grada.
Tunelima haraju i duhovi mrtvih, jer, kako kaže jedan junak iz knjige, i raj, pakao i čistilište su takođe uništeni u ratu, i duše mrtvih nemaju gde da odu. "Užasna, ali ne nezaslužena kazna".
"Ovde se desila klanica, i svi su pobijeni. Ali branioci su i dalje na svojim položajima".
Postoje i anomalije, energetske forme koje putuju tunelima i ubijaju sve pred sobom.
Međutim, pojavljuje se nova opasnost, Crni, i tu stupa na scenu naš junak, Artjom. Crni su ljudskog oblika, potpuno crne kože, i imaju psihičke sposobnosti. Ne ubijaju ljude, već ovi posle kontakta sa njima polude, ili upadaju u komu i u oba slučaja umiru. Artjom ima vizije u vezi s njima, i priča će poprimiti mnogo neočekivane obrte. Ne bih da ispričam ceo sadržaj. Preporučujem knjigu, obavezno pročitati.
Ko zna ruski, može da je pročita na autorovom sajtu:
http://www.m-e-t-r-o.ru/metro.html
uz muzičku podlogu Žan Mišel Žara. sasvim odgovarajuću.
Ono što obuzima jeste autorova sposobnost da dočara stanje u kojem se nalaze preživeli. Konstantno balansiranje između svesti o tome da je svet potpuno uništen, da se nivo radijacije neće spustiti još 50 godina, da na površinu može da se odlazi u kratku potragu za gorivom, drvima, upotrebljivim predmetima (Polis šalje svoje ljude u potragu za knjigama) i to sa gas maskom i u zaštitnom odelu, i gde moraju da se ubijaju mutirana stvorenja koja su svojim delovanjem stvorili ljudi, i tinjajući bes zbog gluposti koja je dovela do apokalipse, vode u ludilo. Postoje ljudi koji više ne mogu da izdrže i jednostavno odšetaju u tamu tunela da ih više niko nikad ne vidi.
Autor takođe studira i ljudsku prirodu i elemente garesivnosti koji nikad neće nestati, prenošenje ideološke borbe tako besmislene u malom univerzumu koji je stalno pod pretnjom istrebljenja, horde ita koje tumaraju tunelima i pljačkaju retke karavane, sve to govori da je autor pesimista i nihilista. Takođe, i vlast i sistem posmatra kao najveću pretnju opstanku čovečanstva i to prikazuje metaforički kroz abominaciju koja se ugnezdila 60 metara spod Kremlja i koja telepatski mami ljude ka sebi, u ogavnu smrt. Ali, i taj sistem deli propast koju je doneo na svet ("Mislili su da su sigurni 60 metara pod zemljom, iza betona i hermetičkih vrata. Ali nisu minirali sve tunele").
Mračna, apokaliptična, antiutopijska knjiga.
