Volim te usnama.

Snezna_kraljica

Snezna_kraljica

Domaćin
Poruka
3.730
Volim te usnama…
Usnama te prezirem. Kunem.
I svaka nova rec
truje dusu moju.

Volim li te? Ljubav…
Ljubav, nadahnuce pesnika, zatrovana je mojom mislju.
Na mojim usnama, ona zvuci tako prazno i pogano.

Volim proklinjuci. Prezirem ljubeci.
Ti si predmet obozavanja. Predmet osvete.
Svakim poljupcem ja razdirem tvoju dusu.

Moja ljubav je kletva.

Usnama cu te voleti kao sto niko nije.
Proklecu te da pamtices me vecno.
I zatrovacu svoju dusu, ali… zar je vazno?
Izgubila sam nadu…

Spoznaja… Eh, Olga, izgubljena duso,
Hoces li ikada shvatiti?
Dan sobom nosi svetlost.
Zar ces ziveti u tamnoj noci?

Da, u najcrnjoj tami…
Tamo gde te mogu voleti usnama…
I prezreti recima duse moje.
Tamo gde neces videti suze.

Tamo gde bicu crni andjeo.
Jer ako svane dan…
Mozda osetim svetlost.

Mozda moje usne pozele da ne proklinju.
Da vise nikad ne osete ljubav.
Mozda moja dusa pozeli da ostane cista.
Ne, ja ne zasluzujem oprostaj.

Niti cu ti oprostaj dati.
Zajedno smo u grehu. Zajedno u kletvi.

Ljubim te. Volim te usnama.
Ljubis me. Ne razumes…
Ljubim te. Proklinjem…
Oprostaj ne dajem…
:idea:
 
Благодарю.

Уморна, сањам већ дуго.
И, гле, у сан ми опет долазиш ти...
Ех, моја неумољива туго,
Зашто опет узе његов мио лик?

Мрска си ми одувек била,
И све што ме за те веже,
Јер, од кад си моје мисли походила,
Срећа и живот од мене беже.

Остају ми само непрежаљене боли...
Само у њима видим душу моју...
И, оно што највише моје срце боли,
Ти ме не препозна као љубав своју.

Зашто ми онда долазиш у снове?
Шта ли сада хоћеш од мојих младих лета?
Да ми мучиш срце, задаш ране нове?
Да ме убију бол, туга и сета?

Ко си ти, у ствари?
Утвара, привиђење,
Или моја потајна жеља,
Само сновиђење?

Одговори ми, морам знати!

Не желим освету,
Желим само да схватим
Како ћу те препознати моћи,
Кд будем била на ономе свету...

Јер, ја ћу умрети ове ноћи...

А ти си мој џелат и моја смрт!
О, слатког ли краја!
О, мучи ме и стегни што јаче,
Док се најзад не претворим у шачицу праха!

Мучи ме, и доведи до последњег даха,
Али ме више никад не прогони,
Јер ће управо тада смрт на твојим рукама
Донети за мене живот нови!




Без тебе! Журим
Да упознам нове људе,
И да слушам пролећне виле,
Како ме првим зраком сунца буде...

Журим,
Јер више нисам твоја сенка,
И знам да ме негде чека
Љубав, искрена и чедна.

У заносу, пуштам судбу да ме собом води,
Док вечно кличем
Тамничару мог срца:
«О, захваљујем ти се на слободи!»
 
Ostavi me... jer, ja sam dete dana, a ti dete noci... predamnom je celi dan da prozivim...
a ti mudro cuti kada svane zora...
Ja cu cutati u smiraj dana kad zarumeni se nebo... Kad prodje sve... I kajati se... I bicu sama u sumraku... na milost i nemilost prepustena carima noci... da li ces me cekati tada na granici jave i sna? da li ces me se setiti kad vratim se tebi posle suncanog jutra? da li ces me zastititi, mene, nevernicu... oprostices? ili gurnuti u najdublji ad? bez daska zivota, bez tracka svetlosti i nade... samo ja, na dnu ponora... nevernica... neostvarena… napacena... nikad voljena... odbacena od tebe...
 
Đavo.

Ja sam žena.
Iskonsko zlo.
Za tebe milosti nemam.
Sa mnom ćeš dotaći dno.

Dno života, poroka, ali i strasti.
I puno, puno ćeš patiti,
Dok mi ne platiš za sve trenutke slasti.
Sve ću ti, dragi, naplatiti.

Za tebe sam svetlost,
Ali ja sam mrak.
Misliš da sam nevina i bezgrešna.
I bolje što ne znaš - ja sam pravi vrag.

Za tebe ja sam žena - anđeo,
Sa strašću neobuzdane đavolice,
Zato mi i daješ da upravljam tobom,
I ne vidiš moje pravo lice.

Ispunjavaš sve moje prohteve,
Dok strasno šapće mrak.
Uzeću ti sve, jer ti si moj rob.
Sa usana ću ti ispiti poslednji dah.

Dobro te poznajem. Zato ti i dolazim u snove,
Jer znam da sam tada tvoja tajna bludnja.
Dok me sanjaš, i goriš za mnom,
Moje ime biće tvoja reč sudnja.

Da, to sam ja, dragi, tvoja voljena žena.
Ali, i iskonsko zlo.
Za tebe milosti nemam.
Pomoći ću ti da dotakneš dno.
 
Ostavio si me. To je bilo jednog suncanog dana. Ali zivotnu radost ne stvara suncev sjaj. Tada je u mojoj dusi bilo sumorno i sparno. To je bilo suncanog dana, kada je kisa lila iz mog srca.

Ostavio si me. Bez mnogo reci. Bez reci. Samo si mi uputio nekoliko misli… Iz duse svoje? Da, verovatno… Slusala sam reci tvoje duse. Govorila je ona… I sve je zvucalo tako iskreno… I u redu je, zar ne? Ispovest sam cula… Oprostaj sam dala… I sta sad?

Ostavio si me. Ostala sam sama. I sad moja dusa zeli ispricati jednu pricu. Ne tako sjajnu. Vec precutnu. Zelim da me cujes bez reci. Zelim da me razumes bez smisla. I oprostis bez molitve za oprostaj. Cutim. Cujes li?

Ostavio si me. Cutacu. A srce vristi praznu kletvu. Ne cujes? Znaci, u redu je… Razumi. Oprosti. Oprosti nanetu mi uvredu. Oprosti sto slusala sam reci ispovesti duse tvoje.
 
Sunce je zašlo. Drveta
razmišljaju kao kipovi.
Žito je već požnjeveno.
Ok, tugo nepokretnih
dolapa!

Seljačko pseto htelo bi da pojede
Večernjaču
i laje na nju.
Sija njeno polje
kao velika jabuka.

Komarci, pegazi rose,
lete u mirnom vazduhu.
Ogromna Penelopa svetlosti
tka mirnu noć.

Kćeri moje, spavajte, jer eto vuka,
ovce bleje.
Je li već stigla jesen, drugarice?
Pita jedan uveli cvet.

Doći će pastiri sa svojim gnezdima
u daleku planinu!

Na vratima starog hana
igraće se devojčice.
I biće ljubavnih pesama
koje i kuće
već znaju naizust.
 
Ljubav ne znaci biti nepomican kao pustinja,niti lutati svetom kao vetar,
niti sve posmatrati izdaleka.Ljubav je sila koja preobrazava i poboljsava dusu sveta
Kada sam prvi put u nju prodro,ucinilo mi se da je savrsena.Kasnije sam shvatio
da je ona odraz svih stvorenja i da ima svoje ratove i svoje strasti.Dusa sveta
se hrani nama a zemlja na kojoj zivimo bice bolja ili losija,shodno tome koliko
smo mi dobri ili losi.Tu stupa na scenu snaga ljubavi,jer kada volimo,uvek zelimo
da budemo bolji nego sto jesmo.
 
random_cloud_form:
Snezna_kraljica:
Đavo.

Ja sam žena.
Iskonsko zlo.
Za tebe milosti nemam.
Sa mnom ćeš dotaći dno.
Kliknite za proširenje...

ko je napisao ovo?
Kliknite za proširenje...
Svasta! Pa, ako ne pise da je neko drugi, logicno je da sam ja, zar ne?
E, sad, drugo je sto ste me nazvali sovinistom:)
Inspiracija je bio moj drug iz srednje koji je govorio da imam nesto demonsko u sebi (ali, dobro, zar nemamo svi?)
Pitanje je koliko je istina, bila sam nesto jako ljuta dok sam pisala tu pesmu…
 
Misli ti znam..
Osetim ,zadrhtim..
Korak znam..
prepoznam..
Ne plasi se..
Ako na vratu cujes
Moj poljubac..
Ja sam..
A poljubac..
To nije samo usne na usne..
Ni dodir tela..
Ovlas te prstima..
Moja ruka milovala..
Ni trag stopala...
Miris zelja..
Poljubac to je mi..
Sve ono sto pozelis..
Ja ti ostvarila..
Sve sto osecam..
Ti me volis...
I zato ako moj poljubac cujes..
Tu,na vratu..
Samo cu tiho tu da se ususkam..
Tu mi je mesto..
Dosla sam da te volim..
To je poljubac..

66123447_1600181473445109_1006625860419059712_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top