Najbolji sam sam.

I u pi*ku materinu!
Nisam raskinula.
Realno, predaleko sam od bilo čega takve vrste.
Niti to želim.

Pitanje je..
Kako pobediti sebe i ostaviti sve za sobom, osloboditi se svih nekih mrakova koje vučeš, da bi mogao neokaljan ponovo da stupiš u (da tako nazovem) ozbiljnu vezu?!

Ja više ne znam kako protiv sebe...
Na najmanju opasnost samo dignem zid, hebote, kao da je na dugme, onaj čelični, iz crtaća sa Perom Kojotom, samo se katapultira, u momentu..

Mislim, znam sve teoretski..
I nije tema o meni..
Nego o vama i nama i svima ponekima..
Tj. uopšteno.

Kako pobediti sebe?!

ako ne možeš da pobediš - pridruži se!

Uf..i ja bih volela da znam
I dalje sam sebi najbolja verzija sebe kad sam sama-sto je skoro pa nikad al' to je vec druga tema..

tako sto sebe ne pobedjujes nego prevazilazis..

Mozda probat dispet ( inat) na sebi .

vrlo je pozitivna stvar biti uopste svestan stvari koje su opisane u uvodnom postu jer svesnost tek omogucava da se problemi prevazilaze..
na zalost ne postoji lak i brz nacin da se prevazidju ti problemi ..nema "crvene pilule" kojom se izlazi iz matrixa sopstvenih misli emocija i iskustva..dobre vesti su da je ostvarivo i da se sto vise kreces ka ostvarivanju lakse i lakse postize..ko sto od grudve snega nastane lavina..ispocetka je tesko al postaje sve lakse
u trenutnom stanju svesti ne mozes imati jasnu predstavu kakva osoba zelis da postanes..jer imas tezak emocionalni teret koji trebas da otpustis..imas secanja na koja su prikaceni emocionalni naboji..

Uh, pa analize mi nikad bar nisu bile problem
Imam neki sistem u sebi..
Kad osetim opasnost, bol, strah, ljutnju, bilo šta što me na neki način boli ( a čak i ono što mi kao prija, npr. zaljubljenost ili tako nešto) moram da racionalizujem.. banalizujem..
Svedem na najosnovnije delove.
Sažvaćem.
Pa ispljunem.
Da vidim od čega se sastoji taj glodač.
I onda sam ok.
Onda kao shvatam i sve je kao ok..
Al' realno, i nije uvek..
To što sam ga uočila, ne znači da mogu odma' da se popravim.. bemmusve, a baš bi bilo dobro da je tako.
Eto, jopet se javlja moj najveći problem i arhineprijatelj - nestrpljenje :avaj:

Velika je razlika biti svestan problema i prevazici ga..ja sam ga svesna duze vreme ali sam u zacaranom krugu i dalje..dakle izgleda nisam na dovoljnom nivou svesti da se samoanaliziram..i nadjem resenje

zato sto se samoanaliziranjem jama samo dublje kopa..

fokus na problem je deo problema a ne deo resenja..

Vrlo tesko ako sami sebe bas volimo takvima kakvi jesmo...
A svakom od nas najomiljenija osoba upravo smo mi sami.
Problem je medjtim kad volimo i to svoje breme kakvo god da smo natovarili.
Mi svesno vidimo da to sto vucaramo za sobom nije dobro za nas, racionalno shvatamo da to moramo da menjamo, ali nesvesno bas volimo sebe zbog toga i bas uzivamo da se iznova samopovredjujemo.
Tesko pitanje zaista.
Mislim da je resenje u momentu kad se samima sebi smucimo sa tom osobinom i prerastemo potrebu da nas zivot ne boli ili da pobedjujemo time sto cemo gubiti.
Nemam drugi konkretniji odgovor

tacno..
ma koliko covek hteo ..zeleo ..morao da se promeni ..ucinice to tek kad nadje dovoljno jak razlog da tako postupi..
to su sutinske korenite promene u coveku koje se ne postizu pukim zivljenjem izvota i skupljanjem iskustva..

Navar:

zato sto se samoanaliziranjem jama samo dublje kopa..

fokus na problem je deo problema a ne deo resenja..

Kliknite za proširenje...

A sta je deo resenja?

Sally_Solomon:

A sta je deo resenja?

Kliknite za proširenje...

jasna slika o tome ko zelis da budes kako zelis da se ponasas..itd..da identifikujes sastavne delove te takve svoje nove licnosti..kakve vestine treba daimas kakava razmisljanja trebas da imas..i onda odradis reverzni inzinjering..koji su potezi neophodni da bi se to postiglo..ides unazad do svoje trenutne pozicije..i fokusiras se na te korake..i pocnes sa malim stvarima..za koje sigurno znas da mozes
"i put oko sveta pocinje prvim korakom"..
stavis u pogon osnovni prirodni zakon..
od prostog ka slozenom

Lúnasa:

Kako pobediti sebe?!

Kliknite za proširenje...

A zašto bih se ja borila protiv sebe...msm to je glupo...to sam što sam..ako ima nekih stvari za koje smatram da bih ih trebalo korigovati ok....ali suviše sebe volim da bih vodila borbu sa samom sobom...i čemu to...nije mi baš toliko dosadno u životu.

Navar:

jasna slika o tome ko zelis da budes kako zelis da se ponasas..itd..da identifikujes sastavne delove te takve svoje nove licnosti..kakve vestine treba daimas kakava razmisljanja trebas da imas..i onda odradis reverzni inzinjering..koji su potezi neophodni da bi se to postiglo..ides unazad do svoje trenutne pozicije..i fokusiras se na te korake..i pocnes sa malim stvarima..za koje sigurno znas da mozes
"i put oko sveta pocinje prvim korakom"..
stavis u pogon osnovni prirodni zakon..
od prostog ka slozenom

Kliknite za proširenje...

..da, to lepo i lako zvuči, divno rečeno , a u praksi se obično zakomplikuje, pa dok razlučiš šta je šta, a ono najškakljivije: da li imaš sreće

*Violet*:

..da, to lepo i lako zvuči, divno rečeno , a u praksi se obično zakomplikuje, pa dok razlučiš šta je šta, a ono najškakljivije: da li imaš sreće

Kliknite za proširenje...

"ne postoji put kojim se lako stize u raj"

postavimo to ovako..covek sebi moze da postavi neki cilj.do cilja moze da stigne ili da ne stigne..ali ako covek sebi postavi cilj da nesto nauci..nikad nece da omane u postizanju tog cilja..
s druge strane..nije neuspeh ne stici do cilja..nije neuspeh odustati na korak do cilja..
neuspeh je odustati pre nego sto uopste probas..

Ja nisam najbolja sama.
I teško je voditi borbu sa sobom.Mada,ono što istinski vrijedi kod svakog čovjeka je moć da opaža,da racionalizuje,da analizira..da ne putuje svijetom kao kofer,ali ta moć je razorna i nekako uvijek što dublje "kopamo" po sebi i rasčlanjujemo sebe i odnose u kojima jesmo,rađamo nezadovoljstvo i nemire.Ali i pronalazimo istinu o nama.
I sigurno je da nikad neću prestati secirati sebe na najfiligranskije načine jer to je jedini put koji omogućava da spoznam ko sam i šta sam zaista ja.
Samo tako možemo voljeti sebe.Pa onda i druge.

Zene se teze vezuju i teze posle krenu dalje..svaka veza im ostavlja traume i tragove..onda s manjkom samopouzdanja sede 100god i tumbaju po glavi dal je problem u njima i kao da je bog zna kakva tragedija sto nisu jedno za drugo..sto manje razmisljanja svaka promena ispadne da je bolja pose nekog vremena kad se covek sabere

malo zvocalo:

A zašto bih se ja borila protiv sebe...msm to je glupo...to sam što sam..ako ima nekih stvari za koje smatram da bih ih trebalo korigovati ok....ali suviše sebe volim da bih vodila borbu sa samom sobom...i čemu to...nije mi baš toliko dosadno u životu.

Kliknite za proširenje...

Zato što mislim da mogu biti daleko, daleko bolja
Nevezano za temu.
Kako da se ne boriš protiv sebe, svojih demona i zverova koji su ti u glavi?!
Zar nije u tome bit čovekovanja?
Da stalno pomeramo granice i menjamo sebe ka boljem i ka daljem (nebitno šta je kome najbolje, u to neću da zalazim).
A dosada i dokonost nemaju nikakve veze sa tim.
Štaviše, uglavnom se najveće promene u čoveku i dešavaju u nekim 'nedosadnim' periodima.

Lúnasa:

Kako pobediti sebe?!

Kliknite za proširenje...

prostiranjem situacije i finim razgledanjem iste...ukoliko je osoba u mogućnosti da to učini...

...ako ne, žao mi je...nema spasa...

Lúnasa:

Uh, pa analize mi nikad bar nisu bile problem
Imam neki sistem u sebi..
Kad osetim opasnost, bol, strah, ljutnju, bilo šta što me na neki način boli ( a čak i ono što mi kao prija, npr. zaljubljenost ili tako nešto) moram da racionalizujem.. banalizujem..
Svedem na najosnovnije delove.
Sažvaćem.
Pa ispljunem.
Da vidim od čega se sastoji taj glodač.
I onda sam ok.
Onda kao shvatam i sve je kao ok..
Al' realno, i nije uvek..
To što sam ga uočila, ne znači da mogu odma' da se popravim.. bemmusve, a baš bi bilo dobro da je tako.
Eto, jopet se javlja moj najveći problem i arhineprijatelj - nestrpljenje :avaj:

Kliknite za proširenje...

Poznavati sebe je mnogo teze nego sto se u savremenoj psihologiji misli. Nekada poverujemo u misljenje drugih ljudi o nema, nekada u sopstvene iluzije koje gajimo kako bi jednog dana postali nesto iz nesih snova. Upoznati sebe ni najmanje nije lako.

Prva linija odbrane sebe od potencijalnih povreda, sto fizickih sto emotivnih, je imenovanje straha. Cega se zapravo mi pribojavamo?

Kada sam bila mala-mala bojala sam se mraka, nisam smela ni da zamislim cak da legnem sama uvece, osecanje nemoci je znalo da me muci do pola noci i konacno jednog dana sam se poverila mami. Pitala je stotinu puta sta je TO sto me toliko plasi i kada sam taj veliki strah, koji je bio veci od zgrade, razbila na manje strahove videla sam da se ja zapravo plasim duhova. Tako je bilo mnogo lakse pronaci resenje jer je uzrok postao jasan, opipljiv. Shvatile smo da je problem bio u horor filmovima i ja sam tada prestala da ih gledam za zivota.

U emotivnom kontekstu vrlo je vazno imenovati emotivnu povredu, tipa - povredjena sam jer sam bila prevarena i onda kada se upoznajete sa novim deckom lepo reci jasno i glasno, povredjena sam bila i sada se bojim. Ukoliko covek skriva i neimenuje svoja osecanja velike su sanse da one ostanu potpuna nepoznanica drugoj strani para koja i ne sluti sta je po sredi. Na taj nacin se ulazi u vrzino kolo pritajenih osecanja koja sputaju otvaranje ka bilo kome.

svasta sam prozivela jer se nikad nisam bojala da idem za boljim zivotom....smetalo mi je sto sam bila previse emotivna i sto je razum imao manje udela nego emocije.....vremenom sam i to ispravila i sad sam u ravnotezi, cak vise razum diktira...to je cena zivotnog iskustva, repovi koje nosim, ta delimicna bezosecajnost i shvatanje prolaznosti i sve manjeg znacaja ljubavi prema muskarcu u mom zivotu....ali, meni je dobro ovako, opustenija sam i sretnija.....ma bole me uvce....

sve je laz osim smrti

Sally_Solomon:

Velika je razlika biti svestan problema i prevazici ga..ja sam ga svesna duze vreme ali sam u zacaranom krugu i dalje..dakle izgleda nisam na dovoljnom nivou svesti da se samoanaliziram..i nadjem resenje

Kliknite za proširenje...

Tako je.Cestitam na iskrenosti.