Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету

  1. #1
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету

    Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету



    Сама дела нас неће спасти, но милост Божија, само ако дела чинимо у Име Господа Исуса Христа, Који нека не лиши вас, пријатељи моји, милости Своје у све дане вашега живота. Били ви слаби или рђави, само прибегавајте милосрдном Господу Исусу Христу и чврсто се надајте у Њега. Та нада вас неће посрамити у веке.

    1. У часу очајања знајте да не оставља вас Господ, него да ви остављате Господа. Ево, како вам, у Име Бога, налажем да живите када сте сами: макар вам то било и мучно, ма за то и не били вољни, свагда у мислима срцем призивајте Господа Исуса, Који живи у вашој души.

    2. Послушници Христови треба пред очима да имају не вољу своју него Вољу Божију, која је и Апостолима забранила, као што и нама брани испитивање будућега, будућности коју је Бог ставио под Своју власт.

    3. Ако живите у заједници са другима, служите им као Самоме Богу и, за своју љубав, љубав не тражите, нити за смерност - похвалу, нити за служење - благодарност.

    4. Оно чиме можете да саблазните или ожалостите ближње, то не чините, а ако они вас ожалосте, не гледајте на то као на наношење жалости, него као на оруђе које вам је Бог припремио да њиме, ако сте вољни, истребите у себи сваку нечистоту срца.

    5. Пре него што нешто кажете, размислите неће ли ваша реч или дело ожалостити Бога или вашег ближњег.

    6. Не осуђујте туђег слугу, када стоји или пада: има он Бога свога, Који има моћ да га од пада одврати или у паду заустави.

    7. Памтите да час, који од вас одузима ваша лењост, може да буде последњи у вашем животу и да за њим може доћи смрт и суд. Маните се уживања.

    8. Не задајте бол никоме и не враћајте грдњом на грдњу, жалошћу на жалост, па ће у књизи живота ваше име бити записано са Преподобнима.

    9. Молим вас, пријатељи моји, не занемарујте ниједно средство којим је могуће угодити Богу, а таквих је средстава много: умиљато опхођење са људима, тешење ожалошћених, заузимање за увређене, давање сиромашнима, одвраћање очију од ружних садржаја и поступака, супротстављање рђавим мислима, принуђивање себе на молитву, трпљење, милосрђе, праведност, и др. Испуњавање свих тих свештених добродетељи привлачи к вама свемоћну помоћ Божију, а са њом ћете пребродити све тешкоће, које су пре тога изгледале несавладиве нашим снагама.

    10. На све начине се супротстављајте својој напраситости и, уз Божију помоћ, она ће неизоставно ослабити. “Ако се и деси да се кадгод раздражиш или разгневиш, онда бар ништа не говори или се уклони или затвори уста своја, да не искочи јаросни пламен и не опали душу твоју и ти узалуд не узнемириш оне који су са тобом. Чим се пламен угаси и твоје срце постане мирно, тада говори ради исправљања ближњег”.

    11. На сваки начин се чувајте да се на ишта срдите: ниједна непријатност не сналази нас сама од себе, свака се допушта Промислом Божијим ради истих оних спасоносних циљева ради којих су светог Апостола Павла сналазиле невоље, ради којих је он и “био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, од свога рода, од незнабожаца, у опасности у граду, у пустињи, на мору, у опасности међу лажном браћом” (2 Кор. 11, 26).

    12. Знајући то, не обраћајте пажњу на то ко вас је увредио и због чега, но само држите на уму да се нико не би усудио да вас ожалости, да Господ није изволео да му то допусти, и зато благодарите још више Господу што нам невољама, које нас сналазе, јасно показује да Му нисте туђи и води вас у Царство Небеско: “Ако подносите грдњу, Бог поступа са вама као са синовима. Јер, који је то син којега отац не грди?” (Јевр. 12, 7).

    13. Оставите вазда сваку суровост и будите пред Господом у опхођењу са људима незлобиви као деца.

    14. У љубави Божиојој пребивајте, учите се њој, њоме дишите: Бог је љубав и ко у љубави стоји, у Богу пребива и Бог у њему. У животу препуном невоља слатко је живети са љубављу Божијом.

    15. Није спасење у многоречитости, но у савршеном пажењу на себе.

    16. Одвикавајте се од расправљања и препирки: смућујући срце, оне вас лишавају мира у души. Свакој свадљивој мисли противстављајте молитву Исусову. Не верујте предрасудама.

    17. Подозривост уопште није својство хришћанско, и зато је не усвајајте. Мудрост обазривости и непорочности, пак, тражи од нас Сам Господ преко Светога Писма: “Будите мудри као змије и незлобиви као голубови”.

    18. Свагда се држите средине. крајности нигде и ни у чему нису за похвалу. Памтите реч Старчеву: “Ко може да поднесе, све подиже”.

    19. Увек будите предани Вољи Божијој која је за вас савршено спасоносна.

    20. Са ближњима саобраћајте весело и са љубављу. Љубите их, служите им: они су скупоцени - за њих је Спаситељева Крв проливена, они су уди Христови. Не жалостите их чак ни једва приметним знаком.

    21. Спасавајте се благоугађањем Господу, благоугађајући Му свим видовима љубави. Само се о томе и старајте да се обогатите љубављу. Онај у коме је љубав, има у себи Бога.

    22. Уочите да ви само онда бивате потпуно свиме задовољни, када имате трпљење, смиреноумље, послужност и љубав према свима.

    23. Не опомињите се са прекором онога што је прошло, иначе ће се и Господ опоменути и затражиће од вас оно што вам је опростио.

    24. У унинију (клонулости духа) нагоните и срце и језик свој да се моле овако: “Господе, спаси ме, пропадам!”

    25. Ако некога за нешто молите, молите га са трпљењем жене Хананејке.

    26. Преиспитивати туђе пороке је грех, зато избегавајте такву грешну (само)увереност.
    “Mors tua, vita mea”



  2. #2
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету

    27. Ако сте на било који начин ожалостили слугу свога, учините што је потребно да он заборави нанесену му жалост.

    28. Чините све са разборитошћу, не журећи да ваша дела буду успешна.

    29. Зло побеђујте добрим: зло се злом исправити не може.

    30. Без одрицања од своје воље немогуће је и положити почетак спасењу, а камоли се спасти. Измолите за себе од Господа самоодрицање, чеда моја - оно је неопходно за спасење.

    31. Ако намислите да некога од ближњих посетите, преузмите на себе неотклоњиву обавезу да приликом посете сачувате према њему исту ону љубав и исто расположење са којима сте к њему дошли, макар доживели од њега и неку увреду.

    32. Кад год у односима са ближњима дође до непријатности, окрените се најпре себи: након строгог испитивања, ми готово увек налазимо да смо сами били узрок незадовољства.

    33. Не оправдавајте се, не расправљајте, снисходите карактерима и годинама. Тешите све и свакога чиме можете. Никога не осуђујте, не враћајте злом за зло, све љубите, свима опраштајте, свима будите слуга.

    34. Себе сматрајте последњим и грешнијим од свих.

    35. Љубите Господа и молите Му се као Оцу. Смиравајте се пред свима Хришћанима и Господ ваш ће вас волети и обрадоваће се због вас пастир ваш.

    36. Подносите нетрпељивост, неразумност, непросвећеност, безразложни гнев - све без опирања.

    37. Када осетите према некоме и нехотично осећање непријатељства, настојте да победите то грешно осећање. Нагнајте себе да се овако молите: “Спаси Господе раба Твога (име те особе) и светим његовим молитвама умири срце моје!” Натерајте себе да човеку који вам није мио укажете сваку пажњу и учините сваку добру услугу, па ће Господ, видећи вашу добру намеру, не само да из вашег срца истргне грешно непријатељство него и да вам га испуни светом љубављу.

    38. Ако вас не теши молитва док је вршите, знајте да вам она припрема божанствену утеху и сладост ускоро по савршењу: “Трпећи потрпех Господа и услићи ме!”

    39. Читавог свог живота, пре сваког дела, руководите се следећим хришћанским расуђивањем: да није то што сам намислио, можда, противно вољи Божијој, није ли погубно за моју душу, није ли за ближњег увредљиво? Ако вас, након строгог испитивања, савест не запече, своју намеру доведите до испуњења, а ако савест запече, уздржите се од тога дела.

    40. Не дотичите језиком својим част ближњег, него употребљавајте језик свој само за славословљење Бога и на нечију корист и поуку. Ако вам дође да оговарате, сетите се својих грехова, које сте од младости учинили и осудите себе за то што сте их починили.

    41. Нека вам живот не пада тешко, он је неподношљив само за злочестиве, а онај ко верује у Господа Исуса Христа, нада се у Њега, љуби Га - за њега је живот увек подношљив.

    42. Живот нам је дат само за то да бисмо славили Бога, чинили добро ближњем и достизали вечно Царство, у Јеванђељу нам показаним узаним путем, а не за то да бисмо се у њему веселили. Речено је “благо онима који сада плачу”, а не онима који се смеју.

    43. Смирење (смерност) је добило свој почетак у Господу Који се смирио, оно је венац и лепота свих добродетељи. Што је за усахлу земљу - киша, то је за човекову душу - смирење.

    44. Смирење је добродетељ (врлина) на коју са радошћу и миљем гледа и Сам Бог: “На кога ћу погледати”, вели Господ, “само на кротког и смиреног, који трепти од речи Мојих!”

    45. Али у чему се састоји смирење? По моме мишљењу, оно се састоји у томе да човек себе сматра грешнијим од свих и никога не унижава и не вређа, не осуђује, пази само на себе и не тражи ни богатство ни славу ни похвалу ни част, сматрајући да је свега тога недостојан. Храбро трпи грдње, увреде, укоре, признајуши у своме срцу да је све то и заслужио; са свима се односи пријатно, свакоме је са љубављу спреман да послужи, не види своја добра дела и не говори о њима без потребе. Такво смирење за вас молим од Господа Бога, чеда моја, јер ће вас оно не само избавити од греха него и увести у љубав према Њему, Који је смирио Себе до смрти, и то смрти на Крсту.

    46. Љубав покрива мноштво грехова. Ако жалоснима будете - утеха, несрећнима - олакшање, убогоме - помоћ, сиротом - отац и мајка, болноме - умирење, слуги - милостив, заблуделоме - руководитељ ка спасењу, и свакоме хришћанину - по могућству, усрдни служитељ, - за такву љубав вашу према млађој браћи и удима Господа нашега Исуса Христа не само да ће се избрисати греси ваши него ћете угледати Господа лицем у лице и зарадовати се у веке.

    47. “Подајте цару царево, а Богу Божије”. Управљајући пословима који су окренути ка друштвеној заједници, у срцу непрестано будите жртва Богу и тако живите у томе Вавилону- овоме свету - непрекидно имајте на уму свој Горњи Јерусалим и своје предназначење.

    48. Претворите своје племићство у служење Господу Исусу Христу. Противите се уживању, раскош избегавајте и не преузносите се пред својим слугама: они су вам равни у ономе највреднијем, јер Господ и њих позива за Своју Свету Трпезу истим речима као и вас: “Дођите, једите, ово је Тело Моје… Пијте из ње сви, ово је Крв Моја која се за вас и за многе излива!”

    49. Долине, полегле доле, готово увек бивају плодне и родне, а високе горе већином су суве и без могућности да на њима ишта роди. Исто тако, клас који се издиже главицом изнад осталих вазда бива празан, а који стоји приклоњене главице, има у себи много зрна. Имајте смирено (смерно) срце и обогатићете се свиме што је потребно за спасење.

    50. На плодну долину киша лије право из облака али и са високих гора: такво је и смирење. Под кишом подразумевам Божију благодат, која се даје смиренима и то непосредно од Бога и преко људи, у овоме животу узвишених Господом, као узвишене горе. Ако у својој унутрашњости будете смерно предани Божијој вољи и затворени за улазак Његових непријатеља, Дух Утешитељ ће вам доћи и уселити се у вас.

    51. На широки пут заборавите: Господ нас, по милосрђу Своме, уводи кроз тесна врата у Царство Небеско, а широку пут води у вечну пропаст.

    52. И вама и себи желим у овоме животу само очишћење од греха и молим Господа Бога да са нама учини све што Му буде угодно да очисти грехе наше и измије безакоње, макар за то били потребни и понижење и срамота. И ви и ја треба да живимо по Божијим Заповестима, а не само по људским заповестима.

    53. Ради користи сопствене душе волите усамљеност, и покоривши се у потпуности Заповестима Оца Небеског, научите своје срце непрестаној Исусовој молитви. Од унутрашњег пребивања Господа Бога у вама, постаћете у свему трпељивији, обилнији љубављу и смиренији.

    54. Пазите се да лењост не раслаби ваше снаге за подвиге духовне - она је први непријатељ оних који живе далеко од Оца. Али не очајавајте и не тугујте превише због свога спасења уколико понекад ослабите у подвизима.

    55. Сама дела нас неће спасти, но милост Божија, само ако дела чинимо у Име Господа Исуса Христа, Који нека не лиши вас, пријатељи моји, милости Своје у све дане вашега живота. Били ви слаби или рђави, само прибегавајте милосрдном Господу Исусу Христу и чврсто се надајте у Њега. Та нада вас неће посрамити у веке.

    56. Не презрите моје речи и не сматрајте их тешким за испуњење. За Господа и са Господом ништа што је тешко није тешко, и ништа жалосно није жалосно: “Јер је јарам Његов благ и бреме Његово лако” (Мт. 11, 30).
    “Mors tua, vita mea”

  3. #3
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету

    Савети преподобног Лава (Наголкина)

    • Труди се да више пазиш на себе, а не да разматраш дела, поступке и однос других према теби, ако у њима не видиш љубав, то је зато што и ти сам немаш љубави у себи.

    • Где је смирење, ту је и једноставност, која не испитује Божије судове.

    • Бог не одбацује молитве, али њихове жеље некада не испуњава једино због тога да би по Свом Божанском Промислу све устројио најбоље могуће. Шта би било, када би Он – Свевидећи – потпуно испуњавао наше жеље? Мислим, мада не тврдим, да би онда сви људи погинули.

    • Човек, који живи без стражења над самим собом никада се неће удостојити посете Божије благодати.

    • Када немате мира, знајте да немате у себи смирење. То је Господ рекао у следећим речима, које заједно с тим показују где треба тражити мир. Он је рекао: “Научите се од Мене, јер сам Ја кротак и смирен срцем, и наћићете мир душама вашим” (Мт. 11, 29).

    Савети преподобног Мојсеја (Путилова)

    • Ако сте некада некоме учинили неку милост – за то ћете бити помиловани

    • Ако страдате са страдалницима (чини се ово је нешто мало) – убрајате се у мученике

    • Ако опростите ономе који вас је увредио, не само да вам се сви ваши греси опраштају, већ постајете синови Божији.

    • Ако се од срца помолиш за спасење, па макар и мало, спашћеш се.

    • Ако себе укориш, окривиш и осудиш пред Богом за грехе које осећаш по савести, и за то ћеш бити оправдан.

    • Ако исповедаш своје грехе пред Богом, добићеш опроштај и плату.

    • Ако зажалиш због својих греха, или се расплачеш, или уздахнеш, тај твој уздусај неће бити сакривен од Њега. “Не остаје скривена од Њега, - каже свети Симеон, - кап сузна, нити део капи”.

    • Проверавај се свакодневно: шта си посејао за будући век, пшеницу или трње? Испитавши се, труди се да се исправљаш на боље сутрадан и тако живи цео живот. Ако је данашњи дан лоше проведен, тако да ниси ни узнео Богу молитве како треба, нити се и једном скрушио у срцу, нити смирио у мислима, нити милостињу некоме дао, нити опростио ономе ко ти је нешто скривио, нити си претрпео невољу, већ се напротив ниси уздржао од гнева, ниси се уздржавао у речима, храни, пићу, или си ум свој погружавао у нечисте мисли, све ово размотривши по савести, осуди себе и потруди се да сутрадан будеш пажљивији у добром и обазривији да не цинис зло.

    Савети преподобног Макарија (Иванова)

    • На ваше питање у чему се састоји срећан живот, да ли у слави или богатству, или у тихом, мирном, породичном животу, рећићу да се слажем са овим последњим, и још ћу додати: живот, који протиче са чистом савешћу и са смирењем, доноси мир, спокојство и истинску срећу. А богатство, част, слава и високи положај често бивају узрок многих грехова, и таква срећа је безнадежна.

    • Људи најчешће желе и траже благостање у овом животу, а труде се да избегавају невоље. И чини се да је то веома добро и пријатно, али данашње благостање и срећа штети човеку. Он упада у различите страсти и грехе и гневи Господа, а проводећи живот у невољама више се приближава Господу и лакше задобија спасерње, и зато је Господ срећан живот назвао широким путем: “широка су врата и простран пут који води у смрт и многи иду њиме” (Мт. 7, 13), а живот са невољама је назвао: “узан је пут и тесна су врата која воде у живот вечни и мало их је који га налазе” (Мт. 7, 14). Дакле, по својој љубави према нама Господ видећи нашу корист, многе своди са широког пута, и поставља на узан и трновит пут, како би трпљењем болести и невоља уредио њихово спасење и даровао живот вечни.

    • …Ви желите не само да будете добра и да немате ништа лоше у себи, већ и да себе видите таквом. Жеља је похвална, а да видите своје добре особине, то је већ храна самољубљу. Сви треба да сматрају себе залудним слугама, а ми смо у свему неисправни, мада у мислима себе на сматрамо таквима, и зато се и смућујемо, уместо да се смиримо. И зато нам Бог не даје снагу за испуњавање, да се не бисмо узносили, већ да бисмо се смиривали и задобили залог смирења. И када њега стекнемо онда ће и наше врлине бити чврсте и оно нам неће дозволити да се узносимо.

    • Ми смо умно ограничени, мислећи да устројимо своје стање, тугујемо, сујетни смо, лишавамо се мира, остављамо своје религиозне обавезе ради тога да бисмо деци оставили боље наслеђе. Али знамо ли да ће им оно послужити на корист? Не видимо ли децу којој је остало богатство, да им оно није на помоћ – оно им је само послужило као повод за лошу моралност. Треба се бринути да се деци остави добар пример сопстевног живота и да се васпитају у страху Божијем и по Његовим заповестима, то је њихово главно богатство. Када будемо тражили Царство Божије и правду његову онда ће нам се све остало додати (Мт. 6, 33). Ви кажете: не треба то радити, данашњи свет не захтева то већ нешто друго! Добро, али да ли сте ви родили децу само за свет, или за будући живот? Теште се Божијим речима: “ако вас свет мрзи, знајте да је Мене омрзнуо пре вас” (Јн. 15, 18), а телесно мудровање непријатељство је Богу јер се не покорава закону Божијему нити може” (Рим. 8, 7). Не желите да ваша деца стекну славу овога света, већ да буду добри људи, покорна деца, а када Бог одреди – добри супрузи, нежни родитељи, брижни о себи потчињеним, имајући љубави према свима и снисходљиви према непријатељима.

    • …Ви имате жељу да се приближите Богу и да задобијете спасење. У томе се састоји сва обавеза сваког хришћанина, која се остварује испуњавањем Божијих заповести, које се све заснивају на љубави према Богу и ближњему и простиру се све до љубави према непријатељима. Читајте Јеванђеље, у њему ћете наћи пут, истину и живот, чувајте Православну веру и уставе Свете Цркве, поучавајте се делима пастира и учитеља Цркве и усаглашавајте свој живот са њховим. Али сама молитвена правила нам не могу донети користи … саветујем вам да што више обраћате пажњу на дела љубави према ближњима: у односу према супрузи и деци, брините се о њиховом васпитавању у Православној вери и добром моралу према вама потчињеним људима, и према свим ближњима. Свети апостол Павле је набрајајући разне врсте врлина и подвиге самоодрицања говорио: “ако и чиним све то, а љубави немам каква ми је корист од тога”.
    “Mors tua, vita mea”

  4. #4
    Iskusan
    Učlanjen
    04.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Selo veselo
    Poruke
    5.754
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету

    Bla, bla,bla, truć. Ti "prepemetni" starci izgleda da prosto uživaju da drugima nameću jaram koji ni oni sami nisu u stanju nositi
    Sad dakle što kušate Boga, i hoćete da metnete učenicima na vrat jaram, kojega ni oci naši ni mi ne mogosmo nositi?


    K slobodi nas je vodio Krist. Stojte dakle čvrsto i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti!
    Jer zapovijedi: "Ne čini preljube! Ne ubijaj! Ne kradi! Ne svjedoči lažno! Ne želi požudno! I svaka druga zapovijed u ovoj se riječi sadrži: Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe!"

    10 Ljubav ne čini zla bližnjemu. Ljubav je dakle izvršenje zakona.

    ALI NARAVNO DA "MUDRI STARCI" ZNAJU BOLJE OD APOSTOLA PAVLA

  5. #5
    Veoma poznat R.Žiskar (avatar)
    Učlanjen
    17.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.674
    Reputaciona moć
    233

    Podrazumevano Re: Поуке Оптинских Стараца Хришћанима у свету

    1. Коментар
    2. Линк
    3. Правилник
    "Свим људима вера у Бога усађена је у срце. Лажу они који кажу да не вјерују у Божје постојање"
    Луције Енеј Сенека млађи

Slične teme

  1. Корисне духовне поуке
    Autor b.brdo u forumu Religija
    Odgovora: 3220
    Poslednja poruka: 11.12.2017., 07:41
  2. Терор над Хришћанима у Ирану
    Autor Kyle Broflovski u forumu Religija
    Odgovora: 49
    Poslednja poruka: 24.05.2010., 22:36
  3. Odgovora: 63
    Poslednja poruka: 07.03.2010., 01:00
  4. Најбогатији Албанац на свету
    Autor Владан u forumu Politika
    Odgovora: 47
    Poslednja poruka: 08.04.2009., 17:23
  5. Нова ера сатанизма на свету
    Autor Marty Misterija u forumu Zanimljivosti
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 07.02.2006., 22:46

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •