Izvod iz teksta....
Sta je perfekcionizam?
To je psiholoski poremecaj kada osoba vezuje vrednost sebe kao zivog bica za ocenu koju
daje za svoj rad, vrednost ili ucinak.
Bitne razlike su vezanost vrednosti sebe za nesto,drustvena vrednost,profesionalna vrednost.
Bitne razlike su savrseno iz licnog ugla,nadprosecno, maksimalno dobro,diletantski,mediokritetno.
Bitne razlike su vrednost, cena kostanja, potreba, osecaj zadovoljenja potrebe,odgovornost,obaveza i duznost.

Vrednost zivog bica se ne vezuje za bilo sta,rad,vrednost ili ucinak.
Vrednost zivog bica se vezuje za drustvenu vrednost i to na hijararhijski nacin,preko
poslednje pomenutih kategorija, vrednosti, cene kostanja, potrebe, osecaja zad....itd...
Vrednost zivog bica se vezuje za profesionalnu vrednost preko istih ovih kriterijuma ali
stavljenih u kontekst poslovne uspesnosti i profita ili pozicije firme na trzistu.

Kod kategorije ocene vrednosti mozemo reci da profesionalizam pati od svih deformiteta.
I onih koje su vezane za licni ugao vrednosti, pa imamo bolest perfekcionizma kod
upravljackih ili menadzerskih struktura, ili cak proizvodnih struktura...
I onih teznji za nadprosecnim.
I komparativna teznja ka mediokritetu na trzistu.
I diletantizam podrzan uspehom zbog male cene,trenutnog stanja na trzistu ili neadekvatno
izbalansiranog trzista.
Jedino maksimalno dobro nije deformisano jer je preko optimizacionih metoda planiranja
plasmana i razvoja strogo kontrolisan tajming ispoljavanja takvog ucinka...

Iz ovog poslednjeg sledi novi profesionalizam.
I iz vrlo vazne druge okolnosti a to je da se napredak i inovacija ocekuju iz
malih i srednjih preduzeca, dok veliki preuzimaju kad trziste i prodja dostignu
veci obim...

Novi profesionalizam ne samo prema trzistu, vec i prema firmi i iz ugla svakog zaposlenog se odlikuje optimizacijom plasmana i troskova (plasman sposobnosti radnika i troskovi zivota i plate radnika).

Interesantno je da mnogi menadzeri uopste ne uzimaju ovo u obzir,zbog ubedjenosti da se stari sistem drustvene discipline prema radu(radnik mora da radi da bi imao za zivot).
Tako ignorisu ponasanje radnika i vrse selekciju ka mediokritetski orjentisanim radnicima,ili radnicima koji su uskladjeni sa njihovim trenutnim organizacionim resenjima, a nisu ni sa potencijalima ni sa planovima razvoja.
Tako imamo bukvalno stvaranje project radne snage, generisane iz nesposobnosti menadzerskog kadra.Tacnije bi bilo reci iz doktrine prevazidjenih menadzerskih znanja...
......