eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Kako bogataši izvlače pare iz Srbije
J. Aleksić | 12. 05. 2010. -
Gotovo da nema zemlje - poreskog raja koju srpski biznismeni nisu iskoristili za osnivanje of-šor kompanija.
Biznismeni najčešće izbegavaju plaćanje poreza
umanjenjem stvarnog profita firme
Kipar im je omiljena destinacija, budući da u ovom trenutku u Srbiji posluju 682 of-šor firme registrovane na tom ostrvu. Zahvaljujući skoro nepostojećoj kontroli tamošnjih poreskih vlasti i neopremljenosti srpske Poreske uprave, nikada nećemo saznati ko iza tih firmi stvarno stoji, niti ući u trag novcu koji biznismeni mogu legalno da izvuku iz Srbije na ovaj način, kaže za „Blic” stručnjak za borbu protiv poreskih mahinacija, koji je želeo da ostane anoniman.
Of-šor kompanije stoje i iza zvučnih imena srpskog biznisa - Miroslava Miškovića, Milana Beka, Toplice Spasojevića, Miodraga Kostića i Zorana Drakulića. Kako je „Blic” nedavno pisao, osnivači „Delte”, „MK grupe”, „ITM grupe”, „Ist pointa” zvanično potiču iz poreskih rajeva.
- Suština of-šor kompanija je da se otkloni plaćanje raznih vrsta poreza, da se izbegne kontrola finansijskog poslovanja, ali i devizna, carinska spoljnotrgovinska kontrola i da se preko „iznajmljenih” vlasnika i direktora prikrije identitet i imovina stvarnih vlasnika - kaže naš sagovornik.
Prema podacima kojima raspolažu srpske vlasti, još 2008. u Srbiji je poslovalo 600 of-šor kompanija sa Kipra čiji su stvarni vlasnici državljani Srbije.
Sagovornik „Blica” objašnjava kako se preko of-šor firmi legalno izbegava plaćanje poreza i da se osnivanje takvih firmi ne može zabraniti sve dok postoje poreski rajevi. On podseća da je dobit firme stvar poreskog planiranja, odnosno „štelovanja”, a zahvaljujući vezi sa oš-for firmom koja je osnivač, postoje brojne mogućnosti da domaća firma prikaže minimalan profit i samim tim plati manji porez.
- Of-šor kompanija fakturiše usluge firmi ovde, na primer za istraživanje tržišta, propagandu, konsalting, softver, organizaciju i slično. Faktura može biti 50.000, ali i 500.000 evra i više. Za firmu u Srbiji to je trošak koji automatski znači manju dobit i manji porez. Međutim, to je za amatere - kaže naš sagovornik.
Biznismeni koji neće glavobolje sa papirima jednostavno pozajme novac od svoje of-šor firme.
- Ona navodno da kredit firmi u Srbiji i to po kamati mnogo većoj od tržišne. Jasno je da firma sama sebi plaća kamatu, ali joj se to svakako broji u troškove i smanjuje dobit - otkriva naš izvor. Konačni rezultat je isti, dobiti ili nema ili je na papiru mnogo manja nego stvarno. Pri tom, porez na dobit u Srbiji od 10 odsto tretira se kao prilično nizak, tim pre što je efektivna stopa, odnosno ona koja se u proseku plaća, tek pet odsto.
Drugi model za neplaćanje poreza je izvlačenje novca sa računa firmi u Srbiji, čime se zaobilazi plaćanje poreza na dividendu ili dohodak. U tim slučajevima of-šor firma fakturiše ovdašnjoj kompaniji raznu robu i usluge po cenama koje su mnogo veće od tržišnih.
- Na primer, softver koji košta 100.000 evra, fakturiše na 120.000 evra, čime se ne plaća porez na razliku od 20.000, nego se taj novac prebaci na neki od računa vlasnika of-šor kompanije. Ako je jaka poreska administracija, sve preko 100.000 evra ne priznaje se u trošak nego se za tu sumu uveća dobit kompanije, i na to se plati porez - objašnjava naš sagovornik.
Radi se o takozvanim transfernim cenama, koje su karakteristične za povezana lica i način su da se izvuče novac iz Srbije. U suprotnom, vlasnik bi morao da taj novac isplati sebi ili kroz dividendu, na šta bi morao da plati porez od 10 odsto, ili kroz dohodak, što bi značilo i porez od 12 odsto i prateće doprinose.
- U Srbiji je moguće da Poreska uprava ne primeti da je of-šor kompanija softver od 100.000 evra fakturisala na 200.000 evra. Nisu obučeni i nemaju program koji bi to prepoznao. Naša Poreska uprava vidi tu fakturu i vidi iznos, ali je kod usluga vrlo teško to dokazati - kaže naš sagovornik.
Konačno, kada nerezident prodaje firmu strancu, ne plaća porez na kapitalnu dobit koji je doskora u Srbiji iznosio 20 odsto, a sada 10.
Ko su formalni vlasnici velikih firmi
Toplica Spasojević
Firme za koje se vezuje formalni vlasnik
ITM group Dagenam trejd (Kipar)
ITM industrokomerc Dagenam trejd (Kipar)
ITM Monet ITM group, Rigton (Kipar), Stadluks (Luksemburg)
Milan Beko
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
Laderna Laderna (Holandija)
Miroslav Mišković
Firme za koje se vezuje formalni vlasnik
Delta holding Hemslejd (Kipar)
Delta Maksi Hemslejd (Kipar)
Zoran Drakulić
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
JU point EAST point trejding (Kipar)
Miodrag Kostić
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
MK grupa Agri (Švajcarska) 87 odsto
NAPOMENA: Podaci sa sajta Agencije za privredne registre
Svaka deseta strana firma u Srbiji iz poreskog raja
Preduzeća koja su registrovana u zemljama koje slove, ili su slovile za poreske rajeve u Srbiji nisu izuzeci. To potvrđuju i podaci koje je „Blic” dobio iz Agencije za privredne registre. Od 11.013 preduzeća u Srbiji, čiji je makar jedan vlasnik strano fizičko ili pravno lice, preko 1.500 su iz zemalja koje ne primenjuju uopšte, ili ne primenjuju sasvim svetske poreske standarde, što je više od deset odsto.
Preduzeća iz poreskih rajeva koja rade u Srbiji
Zemlja porekla Broj firmi aktivnih u Srbiji Osnivač
Andora 6 Strano pravno lice
Angvila 1 Strano pravno lice
Bahami 14 Strano pravno lice
Bermudi 1 Strano pravno lice
Belize 21 Strano pravno lice
Britanska Devičanska Ostrva 163 Strano pravno lice
Kajmanska Ostrva 3 Strano pravno lice
Kipar 682 Strano pravno lice
Dominikanska Republika 5 Strano fizičko ili pravno lice
Gibraltar 21 Strano pravno lice
Liberija 8 Strano pravno lice
Lihtenštajn 61 Strano pravno lice
Luksemburg 84 Strano pravno ili fizičko lice
Maršalska Ostrva 12 Strano pravno lice
Monako 4 Strano fizičko ili pravno lice
Holandija 402 Strano fizičko ili pravno lice
Holandski Antili 3 Strano pravno lice
Panama 40 Strano pravno lice
San Marino 4 Strano pravno lice
Sejšelska Ostrva 12 Strano pravno lice
Sveti Vinsent 8 Strano pravno lice
Sveti Kits i Nevis 4 Strano pravno lice
Švajcarska 334 Strano pravno ili fizicko lice
******************************************
Питање свих питања је КО ЈЕ ОМОГУЋИО ОВИМ ЛОПОВИМА ДА ЛЕГАЛНО ОЛЕШАВАЈУ И БАСНОСЛОВНО КРАДУ ДРЖАВУ??? Ја мислим да је то онај који је осмислио порески систем а зове се Млађан Динкић! Шта ви мислите? Да ли је тако у васцелом свету или је ова лоповизација осмишљена само код нас? И да ли земље које омогућавају овакве лоповске скривалице ИМАЈУ НЕКАКВЕ МАТЕРИЈАЛНЕ КОРИСТИ ОД ОВИХ ФОРА ?
J. Aleksić | 12. 05. 2010. -
Gotovo da nema zemlje - poreskog raja koju srpski biznismeni nisu iskoristili za osnivanje of-šor kompanija.
Biznismeni najčešće izbegavaju plaćanje poreza
umanjenjem stvarnog profita firme
Kipar im je omiljena destinacija, budući da u ovom trenutku u Srbiji posluju 682 of-šor firme registrovane na tom ostrvu. Zahvaljujući skoro nepostojećoj kontroli tamošnjih poreskih vlasti i neopremljenosti srpske Poreske uprave, nikada nećemo saznati ko iza tih firmi stvarno stoji, niti ući u trag novcu koji biznismeni mogu legalno da izvuku iz Srbije na ovaj način, kaže za „Blic” stručnjak za borbu protiv poreskih mahinacija, koji je želeo da ostane anoniman.
Of-šor kompanije stoje i iza zvučnih imena srpskog biznisa - Miroslava Miškovića, Milana Beka, Toplice Spasojevića, Miodraga Kostića i Zorana Drakulića. Kako je „Blic” nedavno pisao, osnivači „Delte”, „MK grupe”, „ITM grupe”, „Ist pointa” zvanično potiču iz poreskih rajeva.
- Suština of-šor kompanija je da se otkloni plaćanje raznih vrsta poreza, da se izbegne kontrola finansijskog poslovanja, ali i devizna, carinska spoljnotrgovinska kontrola i da se preko „iznajmljenih” vlasnika i direktora prikrije identitet i imovina stvarnih vlasnika - kaže naš sagovornik.
Prema podacima kojima raspolažu srpske vlasti, još 2008. u Srbiji je poslovalo 600 of-šor kompanija sa Kipra čiji su stvarni vlasnici državljani Srbije.
Sagovornik „Blica” objašnjava kako se preko of-šor firmi legalno izbegava plaćanje poreza i da se osnivanje takvih firmi ne može zabraniti sve dok postoje poreski rajevi. On podseća da je dobit firme stvar poreskog planiranja, odnosno „štelovanja”, a zahvaljujući vezi sa oš-for firmom koja je osnivač, postoje brojne mogućnosti da domaća firma prikaže minimalan profit i samim tim plati manji porez.
- Of-šor kompanija fakturiše usluge firmi ovde, na primer za istraživanje tržišta, propagandu, konsalting, softver, organizaciju i slično. Faktura može biti 50.000, ali i 500.000 evra i više. Za firmu u Srbiji to je trošak koji automatski znači manju dobit i manji porez. Međutim, to je za amatere - kaže naš sagovornik.
Biznismeni koji neće glavobolje sa papirima jednostavno pozajme novac od svoje of-šor firme.
- Ona navodno da kredit firmi u Srbiji i to po kamati mnogo većoj od tržišne. Jasno je da firma sama sebi plaća kamatu, ali joj se to svakako broji u troškove i smanjuje dobit - otkriva naš izvor. Konačni rezultat je isti, dobiti ili nema ili je na papiru mnogo manja nego stvarno. Pri tom, porez na dobit u Srbiji od 10 odsto tretira se kao prilično nizak, tim pre što je efektivna stopa, odnosno ona koja se u proseku plaća, tek pet odsto.
Drugi model za neplaćanje poreza je izvlačenje novca sa računa firmi u Srbiji, čime se zaobilazi plaćanje poreza na dividendu ili dohodak. U tim slučajevima of-šor firma fakturiše ovdašnjoj kompaniji raznu robu i usluge po cenama koje su mnogo veće od tržišnih.
- Na primer, softver koji košta 100.000 evra, fakturiše na 120.000 evra, čime se ne plaća porez na razliku od 20.000, nego se taj novac prebaci na neki od računa vlasnika of-šor kompanije. Ako je jaka poreska administracija, sve preko 100.000 evra ne priznaje se u trošak nego se za tu sumu uveća dobit kompanije, i na to se plati porez - objašnjava naš sagovornik.
Radi se o takozvanim transfernim cenama, koje su karakteristične za povezana lica i način su da se izvuče novac iz Srbije. U suprotnom, vlasnik bi morao da taj novac isplati sebi ili kroz dividendu, na šta bi morao da plati porez od 10 odsto, ili kroz dohodak, što bi značilo i porez od 12 odsto i prateće doprinose.
- U Srbiji je moguće da Poreska uprava ne primeti da je of-šor kompanija softver od 100.000 evra fakturisala na 200.000 evra. Nisu obučeni i nemaju program koji bi to prepoznao. Naša Poreska uprava vidi tu fakturu i vidi iznos, ali je kod usluga vrlo teško to dokazati - kaže naš sagovornik.
Konačno, kada nerezident prodaje firmu strancu, ne plaća porez na kapitalnu dobit koji je doskora u Srbiji iznosio 20 odsto, a sada 10.
Ko su formalni vlasnici velikih firmi
Toplica Spasojević
Firme za koje se vezuje formalni vlasnik
ITM group Dagenam trejd (Kipar)
ITM industrokomerc Dagenam trejd (Kipar)
ITM Monet ITM group, Rigton (Kipar), Stadluks (Luksemburg)
Milan Beko
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
Laderna Laderna (Holandija)
Miroslav Mišković
Firme za koje se vezuje formalni vlasnik
Delta holding Hemslejd (Kipar)
Delta Maksi Hemslejd (Kipar)
Zoran Drakulić
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
JU point EAST point trejding (Kipar)
Miodrag Kostić
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
MK grupa Agri (Švajcarska) 87 odsto
NAPOMENA: Podaci sa sajta Agencije za privredne registre
Svaka deseta strana firma u Srbiji iz poreskog raja
Preduzeća koja su registrovana u zemljama koje slove, ili su slovile za poreske rajeve u Srbiji nisu izuzeci. To potvrđuju i podaci koje je „Blic” dobio iz Agencije za privredne registre. Od 11.013 preduzeća u Srbiji, čiji je makar jedan vlasnik strano fizičko ili pravno lice, preko 1.500 su iz zemalja koje ne primenjuju uopšte, ili ne primenjuju sasvim svetske poreske standarde, što je više od deset odsto.
Preduzeća iz poreskih rajeva koja rade u Srbiji
Zemlja porekla Broj firmi aktivnih u Srbiji Osnivač
Andora 6 Strano pravno lice
Angvila 1 Strano pravno lice
Bahami 14 Strano pravno lice
Bermudi 1 Strano pravno lice
Belize 21 Strano pravno lice
Britanska Devičanska Ostrva 163 Strano pravno lice
Kajmanska Ostrva 3 Strano pravno lice
Kipar 682 Strano pravno lice
Dominikanska Republika 5 Strano fizičko ili pravno lice
Gibraltar 21 Strano pravno lice
Liberija 8 Strano pravno lice
Lihtenštajn 61 Strano pravno lice
Luksemburg 84 Strano pravno ili fizičko lice
Maršalska Ostrva 12 Strano pravno lice
Monako 4 Strano fizičko ili pravno lice
Holandija 402 Strano fizičko ili pravno lice
Holandski Antili 3 Strano pravno lice
Panama 40 Strano pravno lice
San Marino 4 Strano pravno lice
Sejšelska Ostrva 12 Strano pravno lice
Sveti Vinsent 8 Strano pravno lice
Sveti Kits i Nevis 4 Strano pravno lice
Švajcarska 334 Strano pravno ili fizicko lice
******************************************
Питање свих питања је КО ЈЕ ОМОГУЋИО ОВИМ ЛОПОВИМА ДА ЛЕГАЛНО ОЛЕШАВАЈУ И БАСНОСЛОВНО КРАДУ ДРЖАВУ??? Ја мислим да је то онај који је осмислио порески систем а зове се Млађан Динкић! Шта ви мислите? Да ли је тако у васцелом свету или је ова лоповизација осмишљена само код нас? И да ли земље које омогућавају овакве лоповске скривалице ИМАЈУ НЕКАКВЕ МАТЕРИЈАЛНЕ КОРИСТИ ОД ОВИХ ФОРА ?
Poslednja izmena:
Ništa pozitivno, samo ono loše...ne znam u čemu je fora, ali tako je do sada barem.
