o baroku i pre toga.

jagodica · 29.09.2004. u 15:12

Snezna_kraljica:
nije tacno, i pre kraja baroka je postojala muzika.

Prizhvatam izazov.

TRAZILI STE - GLEDAJTE:
Pre baroka je POSTOJALA MUZIKA (zamisli! :shock: ) Koja nije odgovarala opisu - dinamika (piano, forte, crescenda, itd.) nije postojala u srednjem veku (ha! Zamisli gregorijansko pevanje i sex!

)</quote>[/quote]

pa nisu ljudi pre 17 veka bili roboti. gresis, nabavi neka strana izvodjenja baroknih kompozitora na originalnim instrumentima, ali novijeg datuma. to sto se pola nije pisalo je pre svega zato sto se uzasno mnogo improvizovalo, dosta podrazumevalo, a nisat se nije pisalo bukvalno. svaki prosechan cembalista znao da je improvizuje dok prati npr, a danas se ti otkinesh da ispratis barokni trio ako nemas note pomocu baso kontinua a tada je to bilo nesto sasvim normalno. osim greg. pevanja postojala je i svetovna muzika, znas sigurno za one ljubavne tadasnje pesme, znas za minezengere itd, za lascivne textove. verovatno da se tabu sexa podrzavao zbog polnih bolesti!!! (sta su siromasni radili u slobodno vreme). cak i cembalo koje je "nedinamicko" ima svoje efekte.. barok ti je pun agogike, obrati paznju na preludijumske stavove, ima puno i sitnih zadrzavanja produzivanja..ne bi moglo da se svira drugacije. ritam je bio za igracke npr. da li si gledala farinelija? znas kad on stane pa onda pravi kerefeke, e taj rad... tesko je naci ta izvodjenja, pokusacu bas da vidim shta imam...raspitaj se kod kolega cembalista i orguljasha. ova muzika ima veliki prodor na zapadu. nije agogika pocela sa romantizmom..ali to je taj losh stav jer nismo informisani a realno barok jeste daleko od nas preporucujem ti cak i da upises cembalo u slavenskom kod svetlane da steknes uvid. ovo definitivno preporucujem, ne oduzima mnogo vremena a znacice ti

jagodica · 29.09.2004. u 15:37

imash na stereorami mislim nedeljom u 14 tu 'staru muziku'
sad ta muzika je ipak malo drugacija prvo bilo je na kilograme jer je to prvo dvorska muzika koja je pratnja, ili npr muzika za igru, ili nesto da svirka dok ovi jedu. kompozitori su morali nekad brzo da napisu (kapiram tipa - za sutra mi treba muzika od 1h za ples i onda on uzme pa prekraja itd) i nije mozda bas uvek slusljiva. onda moguce da su bili ograniceni instrumentima (temperovani sthim na cembalu npr se javlja pa mozda ne ni kod baha nego posle, zato su raniji stimovi razne boje pa je zato Es dur za svechane kompozicije, f mol za patetichne itd. taj efekat tonaliteta se temperovanjem izgubio, ali imamo 24 a pre ih je bilo nekoliko).
meni je renesansna cak i bolja mozda??...mislim da bih za to da savladam barok morala da odem na neki zapad. slushaj renesans, to je bash efektno. zapravo ne znam ni ja precizno. mozda se cisto instrumentalna pocela razvijati u kasnijem baroku, a ranije je bio vise naglasak na vokalnu, na opere, na crkve. cini mi se da sviranje u tadasnjim ansamblima lici na sviranje u sadasnjim muzickim grupama.
nemam pojma ali mislim da su ranije isli vise na instinkt..pokusaj da izvodis delo npr da pevas nesto u cemu nema D od dinamike. sama ces nesvesno da pravis dinamiku.

jagodica · 29.09.2004. u 15:39

ahah i ja istfrustrirana od mog chembala al nije muzika pocela od JS Bacha nego od pecinka.

Loengrin · 29.09.2004. u 15:53

Bravo Jagodice,

Činjenica je pre svega,da je barok bio prvi u umetničko-muzičkim krugovima priznati stil.Dakle,prvi zvanični umetnički stil u muzičkoj istoriji.Međutim,novija muzička istoriografija je ustanovila čitav niz muzičkih pravaca,smeštenih i dublje u srednji vek.1)ARS ANTIKVA,u XII i XIII veku,njeni najveći predstavnici su bili Leoninus i Perotinus Magnus.2)ARS NOVA,u XIV i XV veku sa svojim velikim predstavnicima:Filip De Vitri,Gijom De Mašo,Gijom Difaj,Žan Okegem.3)RENESANSA,u XVI veku,sa čitavom plejadom muzičkih stvaralaca i prvim muzičkim oblicima,na primer ''Frotola'' ili ''Vilanela''(čik mi kažite šta je to?) i višeglasni ''Madrigal''.Setimo se sada Orlanda Di Lasa i Đovanija Pjerluiđija Palestrine. :lol:

A onda,1594. i 1600.godine,nastaju prve opere,''Dafne'' i ''Euridika'',polazeći od obnove pevane antičke tragedije.Te se godine uzimaju kao početak razdoblja baroka međutim,ne više i kao početak prave evropske muzičke istorije.Ona je nesumnjivo smeštena još u epohi antičke Grčke.
Potom su usledidli i prvi veliki majstori muzičke umetnosti,uvek priznati i kod šire muzičke publike:Klaudio Monteverdi,Đirolamo Freskobaldi,Ditrih Bukstehude,Johan Pahebel,Žan Baptist Lili,Žan Filip Ramo,Arkanđelo Koreli,Antonio Vivaldi... i kao vrhunac barokne epohe,Georg Fridrih Hendl i Johan Sebastijan Bah.Barokna muzička epoha,sa svim svojim muzičkim oblicima i stvaraocima,trajala je do sredine XVIII veka,kada je smenjuje epoha muzičkog klasicizma i prvi Bečki trijumvirat:Hajdn,Mocart i Betoven. 8)

Loengrin · 29.09.2004. u 16:08

jagodica:
imash na stereorami mislim nedeljom u 14 tu 'staru muziku'
sad ta muzika je ipak malo drugacija prvo bilo je na kilograme jer je to prvo dvorska muzika koja je pratnja, ili npr muzika za igru, ili nesto da svirka dok ovi jedu. kompozitori su morali nekad brzo da napisu (kapiram tipa - za sutra mi treba muzika od 1h za ples i onda on uzme pa prekraja itd) i nije mozda bas uvek slusljiva. onda moguce da su bili ograniceni instrumentima (temperovani sthim na cembalu npr se javlja pa mozda ne ni kod baha nego posle, zato su raniji stimovi razne boje pa je zato Es dur za svechane kompozicije, f mol za patetichne itd. taj efekat tonaliteta se temperovanjem izgubio, ali imamo 24 a pre ih je bilo nekoliko).
meni je renesansna cak i bolja mozda??...mislim da bih za to da savladam barok morala da odem na neki zapad. slushaj renesans, to je bash efektno. zapravo ne znam ni ja precizno. mozda se cisto instrumentalna pocela razvijati u kasnijem baroku, a ranije je bio vise naglasak na vokalnu, na opere, na crkve. cini mi se da sviranje u tadasnjim ansamblima lici na sviranje u sadasnjim muzickim grupama.
nemam pojma ali mislim da su ranije isli vise na instinkt..pokusaj da izvodis delo npr da pevas nesto u cemu nema D od dinamike. sama ces nesvesno da pravis dinamiku.

Draga Jagodice,

Znam za ''Stereoramu'' i tu emisiju,ovaj radio-program sa pažnjom pratim od njegovog osnivanja.

U svemu ostalom se slažem sa Tobom i dodajem:karakter koji se pridaje tonalitetima je pitanje pojedinačnog ukusa svakog konkretnog stvaraoca,pa i u epohi baroka.Međutim,više dobrih primera muziciranja starih muzičara upoređenih sa današnjim,može se naći u ranijim epohama,negoli u baroku.Uporedimo na primer ansamble koji su nastajali od XIII do XVI veka i izvodili tadašnje pesme i igre,sa današnjim grupama zabavljača i uporedimo melodiske i harmonske karakteristike.Zapazićemo da se današnji muzičari-zabavljači,možda i nesvesno,inspirišu tekovinama prošlosti.Pogledajmo i česte plagijate u njihovim današnjim pesmama. :shock:
Barokna muzika je izrazito motorična.Najvećim delom se inspirisala muzikom za i gru i tako se ta motoričnost u osnovnom smislu i objašnjava.Vrhunac takvog umetničkog stila su Bahove Četiri Orkestarske Svite,ali i Bahova koncertantna muzika.Koliko su samo stavovi Bahovih koncerata motorični?
Sve u svemu,bogata su i inspirativna,rana razdoblja Evropske muzičke umetnosti.Barok,ali i pre njega... 8)

jagodica · 08.10.2004. u 21:39

podizhem ovo.
ne znam nije bash uvek motoricna, ima mnogo preludijumskih stavova, ali ja ipak ne znam toliko literaturu. motoricne su igre i ok toga ima dosta. ali ima i mnogo nekih meditativnih varijanti. motoricna je po meni vishe renesansna, to je jos vise igrachki.
da ovo je bila tema za snezhnu kraljicu da upishe cembalo ; )

Loengrin · 11.10.2004. u 16:51

jagodica:
podizhem ovo.
ne znam nije bash uvek motoricna, ima mnogo preludijumskih stavova, ali ja ipak ne znam toliko literaturu. motoricne su igre i ok toga ima dosta. ali ima i mnogo nekih meditativnih varijanti. motoricna je po meni vishe renesansna, to je jos vise igrachki.
da ovo je bila tema za snezhnu kraljicu da upishe cembalo ; )

I barokna je muzika jednako motorična kao i renesansna.Međutim,dok je u renesansi motoričnost bila većinom u kompozicijama za igru,u baroku je motoričnbost podignuta na viši umetnički nivo.Jednako su žustri,motorični,i stavovi za igru(u svitama igara),koliko i stavovi instrumentalnih sonata,koncerata,končerta grosa,pa i većih vokalno-instrumentalnih ostvarenja(kantata,oratorijuma i pasija-Bahovih na primer).Tačno je i to da ima i laganih stavova,onih preludijumskog karaktera međutim,motoričnost je i za baroknu muziku značajna karakteristika.