Мој деда(покојни)отишао са једним другаром,Жицаром у Беч,на почетку рата,мислећи да ће да остану сигурни
на германском тлу,јер је одатле кренуо рат,а и ко је могао да сумња у Хитлерову ратну тактику.Међутим,на штајги
у Бечу глупи Жицар оде до пандура(или војника,свеједно)да га пита кад стиже воз за Берлин,јер су тамо намеравали
да се запуте,крајње.Како је имао југославише дојч акценат одмах је био сумњив.Наравно,пандур рече-сачекајте,
молим,идем да проверим,и после 30 секунди ето га са 5 колега,одмах креће апс,творза и после 2 месеца-логор.
Шлезвиг Холштајн,тај неки рад.
И све ово ништа не би било чудно да је остало на томе.Али,због прљавог одела које је добио,и због зноја од
свакодневног кулука ђед доби тифус.Напомена-оброк у логору се састоји у парчету тврдог хлеба и шољи кафе.
Они га пошаљу у болницу логорску,али тамо све пуно.И сад,како је био физички јак,Балканац,Србенда,они одлуче
да га пошаљу у оближњи град(ваљда Шлезвиг)да се лечи,да би после имали јаку радну снагу.Да је био слабији кокнули би га.
Оде он тако у болницу и наравно опоравак кренуо,клопа у реду,али он се фолирао како не види,не може да се покрене и шта ти
ја знам и једне ноћи искористи непажњу дежурног и скочи са 2.спрата и фурне..Успут је променио болничку одежду неком другом
и запутио се ка југу.Тамо нађе неку фабрику да ли конопца за бродове или некаквих жица,не служи ме добро сећање и уз фалсификоване
или мазнуте папире се пријави ту као Италијан(реч италијанског није знао).Остао ту неко време и решио да се врати у Југославију,
јер су у фабрику почели да пристижу неки нови људи,чак и неки Италијани,па их је избегавао колико је могао.Елем,фурне опет и
укачи се на неки воз (чини ми се да је био ишао прво до Загреба,па до Земуна(НДХ,тадашња))па до Би Џи-ја.Сео он у воз до Загреба и у једном купеу
нашао на кофер,нигде никога около.Отворио он,нашао неко оделце,идемо,брзо пресвлачење и штура даље.Морам да напоменем како му је
италијански пасош остао у старим панталонама које је бацио( ?!! ).У Загребу навала људи сви се измешаше,пошто су претходно све исконтролисали,
али се издвајао из гомиле,јер је био лепо обучен и успео је да буде пропуштен.Ушли у воз нови путници,за Земун.Усташе на сваком кораку.
Деда случајно прошао поред једног купеа и видео неки ликови играју карте,обучени у црна одела као и он.Ушао и он тамо,ваљда су били фолксдојчери,ту прозборио коју са њима,знао је нешто немачког(фолксдојчери изузетно слабо знају изворни немачки,заправо како који)и ту заблејао,
као-''не сметате ми,само наставите...''.После неког времена у Земуну контрола од стране усташа,воз стоји,сви ћуте,само се усташе чују.Изводили жене,децу,све,који су им били сумњиви,причао ми ђед после да је чуо пуцње,плотун,као да стрељају више људи одједаред.И тако,дошли они и до његовог купеа,а ови фолксдојчери сви закунтали,ђед се исфолирао да и он кунта,отвара усташа купе и гледа их.Улази унутра,а други иза њега му виче,или шапуће,боље-''Пусти их,то су Нијемци из Срема,путују до Земуна да накупују џебане по поруџби.''Који минут још пролете,воз крете за Београд,зато је данас трамвајски мост у БГ-у понео име-''стари железнички мост''и изађе у Србији(тадашњој,која се рачунала после Саве)и побеже у своје село у Шумадији,одакле опет побеже од партизана у партизане( ***,дешава се).У рату са Швабама био је погођен 2 пут,у шаку и у ногу,али се опоравио и крај рата дочекао у високом чину,не знам ком(пажња-опет заборав).Е,сад,могу да вам причам још и о Блајбургу и како су роксали усташе и како је спасао неке клинце,који су били кокани са осталим члановима породице,али то је далеко од ове теме,веровтно сам је и сам прекорачио.Надам се да вам се допала.
mojoj kevi pricala moja baba a moja keva meni bas pre neki dan,da je u mojem selu bila neka vestica....![re[ ]De](/data/avatars/m/223/223033.jpg?1299370416){kind=avatar}
kazu ljudi,bila dva cupa.... jedan cup neko odavno iskopao a drugi jos nije nadjen.... i kazu da su prethodni vlasnici te kuce izriljali i prekopali celo dvoriste i nisu nasli nista... 
ju ju ju njam njam... 
