Anarhizam i kako ga steći
Strana 1 od 11 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 258

Tema: Anarhizam i kako ga steći

  1. #1
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Anarhizam i kako ga steći

    Ponavlja se istorijsko iskustvo da se države i pojedinci na vlasti najviše plaše vesnika mogućeg događaja pravde, proganjaju ih, podmeću im neistine, vrše torturu nad njima, a često ih i lišavaju života. Međutim, vlastodršci, a većinom i zabludeli podanici gube iz vida da društvo bez autentičnih pojedinaca i bez marginalnih grupa postaje društvo samozaborava - društvo koje prihvata i živi život u anahronom, korumpiranom (isčašenom) vremenu, životom tupe sadašnjice, sivila svakodnevnice, bez inicijative, kreacije, pravog pamćenja i vizije, odnosno društvo podređeno laganom samoodumiranju

    Avgustovski incident/događaj - crtanje grafita i bacanja dva molotovljeva koktela na grčku ambasadu u Beogradu - i hapšenje šestoro anarhista, koje je potom usledilo, osumnjičenih ni manje ni više nego za međunarodni terorizam, skrenuli su pažnju javnosti na fenomen anarhizma u našoj zemlji. Međutim, anarhizam je pogrešno izjednačen sa terorizmom i sve se brzo zaboravilo. Putem medija u svesti prosečnog građanina stvorena je predstava o nekoliko mladih huligana koji treba da sede u zatvoru (navršilo se četiri meseca) za ono što su „počinili“, dok čekaju da ih izvedu na suđenje. A na vest koja je došla sa facebooka, da je jedan od osumnnjičenih brutalno pretučen u zatvoru, niko nije posebno reagovao.
    Smatrati da je anarhija sinonim za haos i rasulo potpuno je netačno. Termin „anarhija“ odnosi se na društvo ka kome anarhisti teže i za koje veruju da će biti potpuno moralno. Kao socijalno i političko učenje, „anarhizam“ predstavlja projekat za uspostavljanje novog oblika ljudskog udruživanja bez posredovanja države, jer je ona na sebe uzela sve mehanizme sile i ugnjetavanja. Anarhisti veruju u ideju da je moguće organizovati društvo bez vlasti i zato se zalažu za zamenu autoritarne države nekim (drugim) oblikom ne-državne saradnje između slobodnih individua. Posle revolucije izvedene u ime ličnosti i njene neotuđive slobode, trebalo bi da sledi izgradnja novog poretka, stabilnog i racionalnog, zasnovanog na slobodi i solidarnosti: ...države treba da se reorganizuju odozdo nagore i to uz apsolutnu slobodu svih svojih delova... ta se reorganizacija treba izvršiti prema stvarnim potrebama i prirodnim težnjama delova na osnovi slobodnog federativnog udruživanja pojedinaca, društava, opština, oblasti, pokrajna i naroda u čovečanstvo - Mihail Bakunjin (Država i sloboda).

    Kritika društva i poziv na bunt protiv sile države i institucija, predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika anarhizma kao pokreta kroz istoriju. U 19. veku nemački filozof Maks Štirner pisao je da je evropsko liberalno društvo proglasilo „čoveka“ samo po rođenju slobodnim; iako osobe jesu postale jednake (zakon dolazi na mesto monarha/gospodara) njihov imetak nije, siromašnom treba novac bogatog, a bogatom rad siromašnog, odnosno buržoasko-demokratska država ne izgleda manje opasnom od apsolutističke monarhije. Zalaganje za pravdu, a ne zakon (pokoravanje u strahu od kazne) i slobodnu individuu, koja izmiče svakom obliku represije dominira tekstovima anarhističkih mislilaca. Ideji anarhizma stran je bilo kakav institucionalni karakter organizacije i delovanja (anarhisti ne veruju u glasačke listiće, ne veruju u hijerarhiju, ne organizuju se u partije...) i zato anarhisti nikada nisu došli u situaciju da svoju zamisao ostvare u praksi - ako izuzmemo šansu koju su imali u španskom građanskom ratu.


    nstitucionalizaciju zamenjuje atomizacija, odnosno u političkom životu anarhisti se svode na manje grupe ili pojedince, koji u svom interesu imaju samo jedan cilj, a to je donošenje pravde (mesijanski momenat!). Međutim, za razliku od istorijski realizovanih oblika društvenog uređenja (monarhija, liberalna demokratija, fašizam, socijalizam...) i istorijski nerealizovanog (komunizam), anarhizam nema eshatološki karakter. Nabrojani oblici društvenog uređenja u opoziciji prema anarhizmu u svojoj finalnoj realizaciji (kada bi bili izvedeni do kraja) pretpostavljaju ukidanje istorije; recimo, liberalna demokratija bi trebalo da postane društvo idealne proizvodnje i razmene u svim oblicima ljudskog delanja, bez kriza, dok bi komunizam trebalo da dovede do ukidanja klasa, države i eksploatacija na svim nivoima. Kraj istorije treba razumeti kao konačnu usklađenost vremena i sveta, trenutak kada više nema poziva iz budućnosti, kada sadašnje vreme postaje život u stalno usklađenoj sadašnjosti. U anarhizmu nema eshatologije (kraja istorije), za razliku od pomenutih društvenih uređenja, jer organizacija budućeg anarhističkog društva pretpostavlja slobodna dogovorna udruženja građana najviše nalik organizaciji polisa. To je kreativni život neprestane improvizacije, evolucije i slobode ostvarene ukidanjem državne i institucionalne sile i prinude. U anarhizmu je presudan mesijanski momenat ostvarenja zahteva koji dolazi iz budućnosti - zahtev koji je formiran u prošlosti, ali kao još neispunjen ili nikad neispunjen, javlja se iz budućnosti da se ispuni u njoj - odnosno pravde. Hajdegerova dike koja daruje pravdu, nadoknađuje neku krivdu i daruje s one strane potrebe, duga, zločina i greške, dolazi da ponovo kako treba uzglobi razglobljenost sadašnjeg vremena - to je vreme našeg života, koje je dislocirano, poremećeno, neuravnoteženo, razuzdano i ludo, kako sada, tako i u prošlosti. Ovde se ne radi o izvršavanju pravde, o činjenju unazad prema kazni, plaćanju ili ispaštanju, već je reč o daru bez nadoknade, bez računa, bez saglasnosti, bez svakog iskustva osvete. Dike se može tumačiti kao mogućnost samog dobročinstva, naime slaganja koje sabira i skuplja tako što harmonizuje, kao događajnost događaja. Davanje ovde počiva samo u prisutnosti, onog što se ne poseduje, onog što se ostavlja, pridododaje, što najčešće znači dodatak, štaviše višak. Davanje se sastoji u ostavljanju drugom ono što mu lično pripada (Žak Derida Marksove sablasti).

    Kako razumeti avgustovski događaj ispred grčke amabasade u Beogradu? Učinjena je nepravda grčkom anarhisti – zahtev je ispostavljen. Kao čin, zahtev traži delovanje: odmah, odlučno, nesebično, bez kalkulisanja s rizikom, računajući samo na slobodnu volju pojedinca, ne obazirući se na zakone i pravo (zakoni su samo jedan od instumenata države u čuvanju njenih moći i nisu „pravedni“). Bacajući molotovljeve koktele na ambasadu, anarhisti su na simboličnom nivou vratili nekad davno ukradenu vatru (Prometej, „pra-anarhista“, pošto je već jednom spasio ljude od Zevsa, ukrao je vatru Hefestu kako bi je podario čovečanstvu, a tim činom im je darovao um, pamćenje, jezik – omogućio im da postanu Ljudi), na „pravu adresu“ - Grcima, upozoravajući i nas i Grke da je loše vreme u kome živimo doživelo još jedno od svojih iščašenja. Oni su ovim činom objavili za nas i za Grke, mogućnost događaja koji daruje pravdu (dike), uzglobljava razglobljeno vreme kroz sabirajuće sakupljanje (harmonizaciju). Anarhisti su putem događajnosti događaja dopustili pravdi (dike) ili makar prividu (sablasti) pravde da izađe na videlo. Može se reći da nisu samo anarhisti nosioci objave mogućnosti dolaska pravde, već su to mahom kroz istoriju bili veliki svetski mislioci, umetnici, kao i grupe pojedinaca obično na marginama društva.

    Činovi anarhista su performativni, izvedeni sa manje ili više destrukcije, ali ih ne treba mešati sa destruktivnim činovima adresata, koji su nastali kao posledica indukovanja mržnje (zla) od strane nacio-klero-fašisoidnih autoriteta. Naravno, niko nije van zakona, pa nisu ni anarhisti. Sa pretpostavkom da su izvršili navedeno delo rizikujući sankcije, državna represija delovala je preko svake mere, nesrazmerno sankcionisanom delu. Privedeni anarhisti su u zatvoru od avgusta meseca, bez mogućnosti da se brane sa slobode, što znači da su zavredili tretman najvećih neprijatelja države, čime je u osnovi povređen zakon, a kamoli pravda. Ponavlja se istorijsko iskustvo da se države i pojedinci na vlasti najviše plaše vesnika mogućeg događaja pravde, proganjaju ih, podmeću im neistine, vrše torturu nad njima, a često ih i lišavaju života. Međutim, vlastodršci, a većinom i zabludeli podanici gube iz vida da društvo bez autentičnih pojedinaca i bez marginalnih grupa postaje društvo samozaborava - društvo koje prihvata i živi život u anahronom, korumpiranom (isčašenom) vremenu, životom tupe sadašnjice, sivila svakodnevnice, bez inicijative, kreacije, pravog pamćenja i vizije, odnosno društvo podređeno laganom samoodumiranju.


    http://www.e-novine.com/drustvo/34427-Anarhizam-kako-stei.html
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem



  2. #2
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Šta je Autoritet?

    Mihail Bakunjin


    Šta je to vlast? Nije li to neumitna sila prirodnih zakona koji se ispoljavaju nužnim sledom pojava u svetu prirode i društva? Zaista, protiv takvih zakona pobuna ne samo da je zabranjena - ona je čak neizvodljiva. Mi možemo pogrešno da ih shvatimo ili da ih uopšte ne razumemo ali moramo im se pokoriti; oni čine bazu i osnovni su uslov našeg postojanja; oni nas okružuju, prožimaju nas, određuju naše kretanje, mišljenje i dela. Čak i onda kada mislimo da im se ne pokoravamo, mi samo pokazujemo njihovu svemoć.

    Da, mi smo u potpunosti robovi tih zakona. Ali u takvom ropsvu nema poniženja, to u stvari i nije ropsvo. Ropstvo pretpostavlja gospodara zakonodavca koji mu komanduje, dok ovi zakoni nisu izvan nas, oni nam pripadaju, određuju naše biće naše celokupno bivstvovanje, - fizičko, intelektualno i moralno: živimo, dišemo, ponašamo se, mislimo; mi želimo samo posredstvom tih zakona. Bez njih, mi i ne postojimo, mi nismo! Odakle nam onda snaga i želja da se borimo protiv njih? U čovekovom odnosu prema prirodnim zakonima postoji samo jedna sloboda, a to je sloboda prepoznavanja i primene ovih zakona na sve širem polju saobraženja sa objektom kolektivne ili pojedinačne emancipacije odnosno očovečenja koju čovek sledi. Ovi zakoni, kad ih jednom prepoznamo, predstavljaju autoritet, koji za većinu ljudi, nije više stvaran. Neko mora biti buržoaski ekonomista da bi negirao zakonitost kojom dva puta dva jesu četiri. Neko mora imati mašte da poveruje kako vatra ne sažiže ili da voda ne plavi, osim ako ne potraži utočište u nekom drugom prirodnom zakonu. No ovi otpori, ili pokušaji ludih maštarija nesumnjivo su izuzeci. Moglo bi se reći da većina ljudi u svom svakodnevom životu skoro apsolutno priznaje vladavinu zdravog razuma - odnoso, vladavinu zbira prirodnih zakona koji su opšte poznati.

    Nesreća je u tome što veliki broj prirodnih zakona već priznatih od strane nauke ostaje nepoznat masama zbog predostrožnosti postojećih vlada, koje, kao što znamo, postoje samo radi narodnog dobra. Ima tu još jedna teškoća, naime, da većina prirodnih zakona koji su povezani sa razvojem ljudskog drušva a koji su potpuno nužni, nepromenljivi, kobni jer vladaju svetom prirode, nisu ispravno prepoznati i postavljeni od same nauke.

    Jednom, kada budu naučno utemeljeni, kada od nauke zahvaljujući širokom sistemu narodnog obrazovanja i podučavanju pređu u svest svih pitanje slobode biće sasvim rešeno. Najtvrdoglaviji autoriteti moraju priznati da tada neće biti potrebe za političkim organizovanjem niti za upravljanjem ili zakonodavstvom. Te tri svari, bez obzira jesu li proistekle voljom vladara, ili glasanjem na parlamentarnim izborima uz opštu saglasnost, koje bi se čak mogle ravnati prema sistemu prirodnih zakona (što nikada nije, niti će ikada biti slučaj) uvek su podjednako kobne i neprijateljske za slobodu masa, počevši od same činjenice da masama nameću sistem spoljašnjih i baš zato despotskih zakona.

    Slobodu čovek može dostići samo ako se pokorava prirodnim zakonima zato što ih je prepoznao kao takve, a ne zato sto su oni njemu nametnuti nečijom spoljašnjom voljom, bez obzira da li Božanskom ili ljudskom, kolektivnom ili pojedinačnom.

    Pretpostavimo akademiju, sastavljenu od najčuvenijih predstavnika nauke; zamislimo ovu akademiju opterećenu sistemom pravnog i organizacionog regulisanja jednog drušva, inspirisanu samo čistom ljubavlju za istinom, koja ne stvara ništa do zakona u potpunom skladu sa poslednjim naučnim otkrićima. Ja mislim da bi takvo zakodavsvo i takva organizacija bili čudovišni i to iz dva razloga: prvo, društvene nauke su uvek i nužno nesavršene, ako uporedimo ono do čega su došle sa onim što još preostaje da bude otkriveno, za njih možemo reći da su još u povoju, kada bismo pokušali da čovekov svakodnevni život, društveni i individualni, postavimo u strogu vezu sa poslednjim naučnim otkrićima. Osudili bismo društvo i pojedince da na Prokrustovoj postelji mučenički pate što bi ih na kraju sasvim ugušilo jer život je beskrajno složeniji od nauke.

    Drugi je razlog ovaj: društvo koje bi se podvrglo pravnim zakonima donetim na akademijama, ne zato što samo po sebi razume racionalni karakter tih zakona, korisno – u tom slučaju postojanje akademije bilo bi beskorisno – već zato što su ovi zakoni doneti na akademiji nametnuti društvu u ime nauke koja ih je donela bez razumevanja - takvo bi drušvo bilo ne društvo ljudi - već životinja. Bilo bi to drugo izdanje onih izaslanstava u Paragvaju koja su tako dugo bila podvrgnuta vladi Jezuita. Takvo bi društvo sigurno, ubrzo palo na najniži stepen idiotluka.

    Postoji, međutim, i treći razlog koji bi takvu vladavinu učinio nemogućnom, naime, da naučna akademija raspolaže vrhovnom vlašću, kako bih rekao, potuno, pa čak i ako bi bila sastavljena od najumnijih ljudi, ona bi ubrzo skončala u vlastitoj nemoralnosti i intelektualnom nepoštenju. Čak i danas sa ono nekoliko privilegija koje im se priznaju, takva je sudbina svih akademija. Moćni naučni autoriteti neizbežno postaju šonje kada postanu akademici, službeno ovlašćeni stručnjaci. Gube spontanost, svoju revolucionarnu smelost i onu energiju, uznemiravajuću i pustošnu, toliko karakterističnu za genije, a koja je oduvek bila pozvana da uništi stare, klimave svetove i postavi osnove novim. Oni neizbežno postaju uglađeni, stiču praktičnu "žicu" i smisao za korisno, a gube u jačini svoje misli. Jednom rečju, postaju nepošteni.

    To je karakteristično za privilegije, za svako privilegovano mesto, da ubija duh i srce u čoveka. Privilegovan, bilo praktično bilo ekonomski, čovek je u srcu i duši izopačen. To je društvena zakonitost bez izuzetka, primenljiva kako na nacije, tako na klase, korporacije i pojedince. To je zakon jednakosti, vrhovni uslov slobode i humanosti. Osnovni predmet ove rasprave je da tačno pokaže ovu istinu u svim vidovima ljudskog života.

    Naučno telo kome je povereno da upravlja društvom, ubrzo bi se raspalo, jer bi se posvetilo ne više nauci, već nečem potpuno drugom, a to bi kao i uvek kada su u pitanju državni organi bilo, opet, večno zaglupljivanje tog drušva koje mu je povereno i u kome bi, shodno ovome, sve više rasla potreba da jedno takvo telo vodi o njemu računa.

    Ono što se pokazuje istinitim za naučne akademije, istinito je takođe i za sve birače i zakonodavne skupštine, čak i za one koje su jednoglasno izabrane. Kad je reč o ovim drugima one mogu da obnove svoju strukturu, to je tačno, ali to ne sprečava da se u roku od nekoliko godina obrazuje telo sastavljeno od političara koje je činjenično a ne zakonski privilegovano i koje posvećujući sebe isključivo upravljanju javnim poslvima zemlje na kraju obrazuje neku vrstu političke aristokratije ili oligarhije. Dokaz za to su Sjedinjene Američke Države i Švajcarska.

    Sledstveno tome, nisam za zakone donete spolja, niti sam za vlast - jedno, u stvari, postaje neodvojivo od drugog - a oboje teže da porobe društvo i donesu ponižavajuće zakone.

    Da li to znači da ja odričem svaki autoritet? Daleko od toga. Po pitanju cipela obraćam se autoritetu obućara, a kada se radi o kući, kanalima i putevima konsultujem arhitektu ili inženjera. Za određena znanja tražim savet od stručnjaka iz tih oblasti. Ali ja ni obućaru, kao ni arhitekti ili stručnjaku ne dopuštam da mi nameće svoju vlast. Ja ih slušam slobodno, sa svim mogućim poštovanjem njihove pameti, karaktera, njihovog znanja, zadržavajući uvek svoje nepobitno pravo da ih kritikujem i primam od njih onoliko koliko sam želim. Ja se ne zadovoljavam obraćanjem samo jednom autoritetu u nekoj, posebnoj, oblasti - ja se raspitujem kod nekolicine. Upoređujem njihova mišljenja i opredeljujem se za ono što mi najviše odgovara. Samo, ja ne priznajem nepogrešive autoritete, čak i po specijalnim pitanjima; prema tome, ma koliko poverenja imao u poštenje i iskrenost ovih stručnjaka ne verujem u potpunosti nikome. Takvo bi verovanje bilo pogubno za mene, za moju slobodu čak i za uspeh mojih poduhvata. To bi me odjednom pretvorilo u glupog roba, u instrument što izvršava tuđe sugestije i tuđu volju.

    Ako se do određene granice i onoliko koliko smatram neophodnim povinujem autoritetu stručnjaka pokazujem svoju spremnost da slušam njihove savete ili čak uputsva i to je zato što me niko, ni Bog ni čovek ne prisiljavaju na to. U suprotnom, ja bih sa užasavanjem odbio njihove upute i usluge i pozvao đavola da im uzme mudrost. Siguran sam da bih platio gubitkom slobode i samo poštovanja taj delić istine a upleo bih se u mnoštvo laži koje bi mi oni mogli dati.

    Povinovao sam se autoritetu određenih ljudi jer mi to nameće moj vlastiti razum. Svestan sam sopstvene nesposobnosti da shvatim bilo koju veću ljudsku istinu u njenoj sveobuhvatnosti i složenosti. Ni najveća pamet ne bi bila sposobna da je spozna celu. Stoga je za nauku kao i za industriju neophodna podela i udruživanje rada. Primam i dajem – to je život dostojan čoveka. Svako upravlja i svakim se upravlja. Ne postoji utvrđena i stalna vlast nego stalne i uzajamne promene privremenog karaktera, i iznad svega dobovoljne vlasti i podređivanja.

    .............
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  3. #3
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Isti taj razlog, sputava me da priznam stalnu, sveopštu vlast, jer ne postoji univerzalni čovek, koji bi bio sposoban da shvati bogatsvo detalja (bez kojih je naučna primena u životu nemoguća) u svim naukama i oblastima društvenog života. Ako takva univerzalnost bude ikada ostvarena kod nekog čoveka i ako on poželi da bude ispred svih ostalih, da postavi svoju vlast iznad drugih, bilo bi neophodno ukloniti takvog čoveka iz društva, jer njegova bi vlast neizbežno pretvorila sve ostale u robove i imbecile. Nisam uveren u to da bi društvo trebalo da zlostavlja genije, kao što je to do sada uvek bilo, no, isto tako, ne mislim da bi trebalo da im se dopušta previše, a još manje da im se daju privilegije ili isključiva prava, pa ma o kome se radilo. A sve to iz trojakog razloga: prvo, često bi se događalo da ludaka greškom zamenimo genijem, drugo, jer bi ovakav sistem privilegija čak i pravog genija napravio šarlatanom da bi ga zatim srozao i obezvrdio, i na kraju, zato sto bi to ustoličilo genija kao gospodara nad samim sobom.
    Називи анархизам и анархија

    Већ код самих ријечи "анархизам" и "анархија" постоји пуно кривих дефиниција и објашњења, тако у "Опћој енциклопедији" (ЈЛЗ, Загреб, 1977.) стоји сљедеће: "Анархија - безвлађе, безвлашће, распуштеност, недостатак закона и ауторитета у друштву; неред, каос.", док у "Великом ријечнику страних ријечи" (Зора, Загреб, 1974.) стоји: "Анархија - безвлађе, неред, безвлашће, распуштеност, неред, каос". Истовремено се сам анархизам објашњава као политичка струја неприхватљивих идеја, што је разумљиво због контекста (вријеме тоталитарне комунистичке власти) у којем настају споменуте публикације. Наравно, ни долазак парламентарне демокрације (која је у западном свијету присутна већ дуги низ година) није донио знатне промјене у самој интерпретацији и кориштењу тих ријечи, па се данас често срећемо са кориштењем ријечи "анархизам" и "анархија" као синонимима за насиље, каос и слично. То је потпуно криво значење.
    Ријеч "анархија" долази из грчког језика и значи дословно "не" и "власт". Такав директан пријевод можда најбоље описује само значење те ријечи. Потпуни изостанак сваке власти и ауторитета. Како је то могуће? О томе ћемо нешто касније...
    Сама ријеч "анархизам" настаје као назив за политичку идеју и филозофију која тежи анархији, дакле, друштву без сваке власти, ауторитета и присиле, те се као таква користи од почетка 19. стољећа па све до данас. Уз различите "додатке" она описује поједине струје унутар анархистичког покрета, нпр. анархо-синдикализам, анархо-примитивизам, анархо-индивидуализам, еко-анархизам и слично. Само анархистичко објашњење тих назива се најбоље очитује кроз дефинирање анархизма као политичке идеје и филозофије, односно методе којом ће се доћи до циља - анархије. Анархија представља "друштво благостања" (иако ово звучи помало патетично, но добро), друштво у којем власт и ауторитет замјењује самоорганизација, друштво равноправности, равноправне и праведне дистрибуције свих производа, укратко, друштво у којем свака особа може задовољити своје основне и све остале потребе у максималној мјери, а да при томе не ради на штету других. Можда се у овом посљедњем скрива једна од основних идеја - живјети свој живот потпуно слободно, али уз пуну одговорност према туђој слободи. Сада када смо објаснили само значење ријечи с којима ћемо баратати на сљедећим страницама, вријеме је за нешто конкретнија питања и одговоре, који се нужно намећу при сваком спомињању анархизма и анархије.

    Тко су анархисти и анархисткиње?

    Групе и особе које се желе идентифицирати с анархистичким покретом и које дјелују у том смјеру. Не постоји неки посебан критериј који то одређује, нити постоји јасно зацртано правило што некога чини дијелом анархистичког покрета. Људи су различити па су тако и начини размишљања и дјеловања различити.
    Ипак, како би избјегли могућност забуне и овако нејасног објашњења, нужно је нагласити да постоје неке основне вриједности (о којима ће бити ријечи нешто касније) које сви дијеле и тиме се јасно, али довољно отворено, дефинира што улази унутар назива анархизам. Често се кроз мистификацију анархизма провлачи идеја о стереотипу па су анархисти често приказани као лако препознатљиви по свом изгледу, начину понашања, једнаком дјеловању и цијелом низу стереотипа који немају никакве везе са стварним животом.
    Анархизам је политичка идеја и самим тиме је било тко може прихватити и практицирати, а да при томе настави живјети свој живот, ради свој посао, забавља се на исти начин, но с једном великом разликом - промјеном гледања на свакодневне послове, односе с људима, односе према друштвеним појавама, итд. Електричар, водоинсталатерка, нуклеарни физичар, професор економије, повјесничарка, кухар, димњачар, вртларица, учитељ, сметлар, социјална радница, новинар, незапослена особа, зидар, возач аутобуса, било тко од тих људи може имати или има анархистичка увјерења. Анархизам је друштвена идеја, као таква је примјењива на цијело друштво, без обзира гдје се ми у друштву налазили. Ипак, и ту постоји нешто сасвим јасно и само по себи разумљиво, јер однос моћи у друштву одређује и чињеницу да политичка и економска елита неће сама себи одредити одрицање од моћи коју посједује па тако неће бити нити дио анархистичког покрета, који јој посједовање те моћи оспорава.
    Ту се може навести и примјер који неке анархистичке скупине стално наглашавају, а то је да већина људи у друштву, гдје год живјели, свакодневно практицирају многе анархистичке идеје и вриједности, иако никада то не би назвали анархизмом или можда никада нису чули за анархизам. Чини ли их то анархистима? Да и не. Да, утолико што практицирају нешто што је својствено анархизму. Не, утолико што за тим нема посебне потребе. Идеолошки неоптерећено дјеловање је често далеко дјелотворније од идеолошки оптерећеног дјеловања, које лако може завршити у недјелотворном догматизму. Људи тако свакодневно помажу својим сусједима, практицирају сурадњу и солидарност на различите начине, пружају бесплатне услуге, покрећу заједничке пројекте, а све то на бази основне људске солидарности, равноправности и, што је можда најважније, без икакве присиле "са стране" да такво што раде. Наравно, било би неточно рећи да је увијек тако, но без обзира на све наметнуте вриједности које често примјењујемо у свом животу, ипак можемо уочити низ оваквих примјера у својој најближој околини.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  4. #4
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Како би друштво функционирало без ауторитета и власти?

    Већ данас друштво неријетко функционира без ауторитета и власти. Држава не може функционирати без тих модела присиле. Друштво може.
    Данашњу друштвену структуру и организацију увјетује постојање државе. Институција државе своје постојање базира на тој структури и организацији, која је ауторитарна, хијерархијска, патријахална и строго контролирана. Чак и тзв. "либерална" држава практицира високу разину контроле и то на више начина. С једне стране, држава мора водити рачуна о томе да се ауторитет не доводи у питање (нпр. недопустива је непослушност, неплаћање пореза, економско и политичко организирање које није повезано с државом и сл.), док с друге стране, пази на то да се одржи привид индивидуалне моћи сваке особе у процесу одлучивања, па се тако сваке четири године одржавају избори, који се такођер догађају у строго контролираним увјетима. Како? Ријеч је увијек о истом кругу људи, политичкој и економској елити, којима њихов положај у друштву дозвољава судјеловање у утрци до позиција моћи. Цијели сустав заправо почива на идеји одржавања моћи једног друштвеног слоја, што у стварности нема никакве везе с могућностима функционирања цијелог друштва. Друштво би функционирало и без политичке и економске елите, која себе воли представљати "нужном" и "изразито потребном", док је заправо ријеч о пуком одржавању на позицији моћи.
    Анархистички однос према друштву је потпуно супротан. Моћ не би нитко посједовао и сви би посједовали моћ. Наравно, не моћ над неким, већ моћ испуњавања свих својих потреба, моћ заједничког дјеловања и надасве моћ одлучивања о свом животу.
    Анархизам се не противи организацији, већ представља облик организације, који би многи анархисти и анархисткиње назвали савршеним обликом организације. Савршеним због нужности равноправног судјеловања свих особа у друштву, што за разлику од тренутне друштвене организације нуди стварну могућност одлучивања. Наравно, сада ће вам се учинити како је то немогуће због саме величине друштва... Но, није немогуће. Друштво је данас организирано као огромна заједница и централизирано, што заправо нема никакве везе са сваким од нас. Људи у свом свакодневном животу никада не долазе у додир са свим особама у друштву, а најчешће немају никакве (директне или индиректне) везе са дијеловима друштва којима не припадају. Одређује нас мјесто становања, мјесто гдје радимо, мјесто гдје се забављамо и проводимо слободно вријеме. Имамо одређен круг пријатеља и познаника. Заправо, имамо неколико интересних скупина унутар којих практицирамо своје свакодневне активности. То уједно представља и добру основу за темељну заједницу унутар анархистичког друштва. Такве заједнице се могу удруживати, сурађивати, међусобно координирати, заједнички одлучивати, а све то на равноправној разини и по принципу мреже, а не пирамиде, као што је то случај код државне организације друштва. Заједнице људи би се организирале према особним афинитетима и према локалним потребама, везано уз производњу, становање, пријевоз, или било који други дио живота. Њихову повезаност увјетовале би потребе, а обављање послова унутар њих створило би пуну запосленост и знатно краће радно вријеме, јер пуна искориштеност радне снаге значи максималну учинковитост и кратко радно вријеме. Али тко би натјерао људе да раде, питате се? Нитко, јер када радимо за пуно задовољавање својих потреба, не треба нам присила. Уосталом, избор радног мјеста би био потпуно слободан, а особна одговорност нам увијек налаже да обавимо и неке послове који нам можда нису најдражи, али нам је јасно да без обављања тих послова ништа не би функционирало. Па, зар не радимо такве послове и данас и то без присиле? Рецимо, чистимо своје стамбене просторе, перемо суђе, чистимо wц, градимо куће и станове, градимо цесте и творнице, поправљамо различите стројеве... Све то се ради због потребе, а када је јасно да то радиш за себе и људе око себе, а не за шефа, онда је таква подјела посла још природнија и тада ћемо бити спремнији радити ствари које нам можда и не одговарају најбоље, али знамо зашто их радимо.
    Но, не би било добро рећи да се оспоравају баш сви ауторитети. Постоји нешто што зовемо рационални ауторитет, који почива првенствено на знању. Тако ће ауторитет лијечника или архитекта увијек имати коначну ријеч у одлукама о третирању неке болести или у изградњи неке грађевине. Сасвим је јасно да неће доћи до ситуације у којој људи граде кућу која ће се срушити или нешто слично. То би било крајње неразумно.
    Хијерархијска, ауторитарна и централизирана организација друштва је, када то врло поједноставимо, неприродна и базира се (као што је то пуно пута поновљено) искључиво на потреби политичке и економске елите да се одржи на власти. Самим тиме се онемогућава задовољавање потреба друштва. Док једни (мањина) профитирају кроз такав приступ, други (већина) раде и губе - што је такођер неприхватљиво. Тренутак када долази до стварне промјене је онај када та већина преузме ствар у своје руке и кроз заједнички напор с цијелим друштвом у потпуности реорганизира друштвени живот. То се неће догодити брзо или преко ноћи, већ је ријеч о дуготрајном процесу, револуцији.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  5. #5
    Buduća legenda
    Učlanjen
    07.11.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    41.928
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Mislio sam da se šališ kad si nedavno postavio stari anarhistički plakat, čini mi se iz španskog građanskog rata. Nije li anarhizam anahron?

  6. #6
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.809
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Све те екстреме треба ухапсити и поштено осудити.........
    Леко је бити против система када живиш на маминој и татиној грбачи као онај дебели Тривунац који је извео терористичку акцију - паљење амбасаде.
    П.С.
    Од чега се "анархисти" финансирају?
    Ко их финасира?
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    02.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.916
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    ne razumem,ali ja baš volim sisteme gde ima jakog autoriteta,diktaturu...

  8. #8
    Početnik Hiperion (avatar)
    Učlanjen
    03.05.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    42
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Nikako.Nikada.
    I'd rather be a sparrow than a snail.Yes I would.If I could,I surely would.

  9. #9
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    291

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Kao biću koje ne može da živi van društva, organizovane zajednice, radi sputavanja prirodnih nagona koji su suprotstavljeni pravilima zajedništva, čoveku je autoritet radi opstanka i napretka neophodan. U suprotnom praktično bi se ostvarilo ono Hobsovo prirodno stanje u kome je čovek "čoveku vuk" i u kome vlada "rat svih protiv sviju". Svako stanje navodnog anarhizma bi se veoma brzo preobratilo u svoju suprotnost, tj došlo bi do neobuzdanog jačanja autoriteta i totalitarizma, a što bi kasnije dovelo do nezadovoljstva i novih promena, pa bi se opet na kraju došlo do stanja u kome je čovečanstvo i danas
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  10. #10
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.294
    Reputaciona moć
    344

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    Kao biću koje ne može da živi van društva (1), organizovane zajednice, radi sputavanja prirodnih nagona koji su suprotstavljeni pravilima zajedništva(2), čoveku je autoritet radi opstanka i napretka neophodan.
    (1) Čovek je društveno biće, po prirodi, reklo bi se, ali (2) njegovi prirodni nagoni su suprostavljeni zajedništvu. Ili misliš da je priroda pogrešila, ili si rekao nešto što je čist oksimoron. Za svaki slučaj, tu ti je deus ex machina, tj. autoritet koji će da ispravi ovu glupost koju si rekao, pardon, prirodnu grešku il' šta već.

    Naravno, radi se o klasičnom arsenalu opravdavanja puke sile i vlasti koje potiču iz vremena Hobsa i njegovog cmizdrenja zbog jedne specifične situacije u specifičnom vremenu, što ne sprečava, očito, današnje "mozgove" da to cmizdrenje učine univerzalnim samo da bi tupo racionalizovali nešto što je samo društvena konstrukcija, a ne nekakva nužnost, kamoli prirodna. Naravno, govorim o vlasti, o državi.

    Što se samog anarhizma tiče, kako savremenog tako i klasičnog, radi se o relativno konzistentnoj ideologiji, ali sa nekoliko upečatljivih grešaka zbog kojih je neizvodljiva. A anarhija, tj. anarhističko stanje ili anarhistička situacija, to je već nešto savršeno izvodljivo i po meni, vrlo poželjno. Za nju, ovi gore nalepljeni tekstovi, nemaju mnogo značaja.
    "Gospodo, život je kratak;
    i ako živimo, živimo da bismo gazili po glavama kraljeva."

  11. #11
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    291

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Keeper Pogledaj poruku
    (1) Čovek je društveno biće, po prirodi, reklo bi se, ali (2) njegovi prirodni nagoni su suprostavljeni zajedništvu. Ili misliš da je priroda pogrešila, ili si rekao nešto što je čist oksimoron. Za svaki slučaj, tu ti je deus ex machina, tj. autoritet koji će da ispravi ovu glupost koju si rekao, pardon, prirodnu grešku il' šta već.

    Naravno, radi se o klasičnom arsenalu opravdavanja puke sile i vlasti koje potiču iz vremena Hobsa i njegovog cmizdrenja zbog jedne specifične situacije u specifičnom vremenu, što ne sprečava, očito, današnje "mozgove" da to cmizdrenje učine univerzalnim samo da bi tupo racionalizovali nešto što je samo društvena konstrukcija, a ne nekakva nužnost, kamoli prirodna. Naravno, govorim o vlasti, o državi.

    Što se samog anarhizma tiče, kako savremenog tako i klasičnog, radi se o relativno konzistentnoj ideologiji, ali sa nekoliko upečatljivih grešaka zbog kojih je neizvodljiva. A anarhija, tj. anarhističko stanje ili anarhistička situacija, to je već nešto savršeno izvodljivo i po meni, vrlo poželjno. Za nju, ovi gore nalepljeni tekstovi, nemaju mnogo značaja.
    Društveno biće "po prirodi", a ovde se pod pojmom prirode podrazumeva suština, a ne priroda u bukvalnom smislu, i ne u smislu u kome je upotrebljena prilikom govora o prirodnim nagonima.
    Hobs je stvorio ideju prirodnog stanja posmatrajući nered oko sebe tokom političkih previranja u Engleskoj, kao što si i pomenuo, ali zar ne misliš da bi se nešto slično zaista dogodilo kada ne bi postojao neki vid zajedništva i autoritet koji bi usmeravao život i aktivnosti individua i grupe?
    Poslednji put ažurirao/la Rechke : 07.05.2010. u 02:18
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  12. #12
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    extra

    prepoznavanje prirodnih zakonitosti..medjutim da li se mi krecemo u tom smeru kao covecanstvo..posto je ovo veoma siroka tematika i tice se zapravo celokupnog ljudskog roda..

    Hypocrisy

    When flow is forgotten
    Duty and justice appear;
    Then knowledge and wisdom are born
    Along with hypocrisy.

    When harmonious relationships dissolve
    Then respect and devotion appear;
    When a nation falls to chaos
    Then loyalty and patriotism are born.

  13. #13
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.294
    Reputaciona moć
    344

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    @ Rechke: Svejedno mi i dalje nije jasno to kako čovek u suštini, po prirodi, štagod, može biti i društven i istovremeno nedruštven.

    Hobs se, naravno, prevario, a to je zato što je učinio jednu tipično savremenu grešku: posmatrao je neko fiktivno stanje kroz prizmu sopstvenog stanja. Ne možeš proglasiti prirodnim/suštinskim/univerzalnim stanjem ono stanje koje ti vidiš oko sebe, u određenom istorijskom vremenu, mestu i kontekstu (previranje u Engleskoj). Što se tiče prirodnog stanja kakvo je zaista bilo, izvoli radove antropologa i ostalih koji se time bave. Naravno da je bezvlašće, anarhija, postojala, tj. društva bez vlasti, u današnjem smislu te reči, i ona je deo tog prirodnog stanja, ali ne i samo ona. Koliko se ja razumem u antropologiju i tako te društvene nauke, postoji jasna, gruba podela na društva sa i bez vlasti, otvorena i zatvorena, usmerena ka osvajanju i usmerena ka sebi, i slično.

    Naravno da mora postojati nešto što vezuje društvo i održava ga, al' to zaista ne mora biti autoritet vlasti: kralj, poglavica, predsednik. Nije osnovano misliti da ako nema čvrste ruke iznad ljudi, da je društvo neusmereno, nepovezano, da će se svi pobiti i raspasti. Mislim da se to lakše dešava upravo sa čvrstom rukom, jer se time automatski pravi prva pukotina u društvu.

    Uostalom, pogledaj današnje društvo, skroz podeljeno. Liči li ti to na neku prirodnu stvar, sa golemom aparaturom vlasti, policije, vojske, kontrole, propagande, indoktrinacije,... koje služe da kao lepak održe jednu neodrživu celinu na okupu?
    "Gospodo, život je kratak;
    i ako živimo, živimo da bismo gazili po glavama kraljeva."

  14. #14
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    ali drustvo u kome zive ljudi koji su svesni i razumeju prirodne zakonitosti nije anarhicno..to drustvo zapravo ima idelan poredak
    na zalost moja razmisljanja na tematiku se krecu od prvobitne ljudske zajednice kao medela najdemokraticnijeg drustva ..pa kako se covecanstvo krece dalje civilizacijskim razvojem tako se i totalitarizam zahuktavao..

  15. #15
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    291

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Keeper Pogledaj poruku
    @ Rechke: Svejedno mi i dalje nije jasno to kako čovek u suštini, po prirodi, štagod, može biti i društven i istovremeno nedruštven.

    Hobs se, naravno, prevario, a to je zato što je učinio jednu tipično savremenu grešku: posmatrao je neko fiktivno stanje kroz prizmu sopstvenog stanja. Ne možeš proglasiti prirodnim/suštinskim/univerzalnim stanjem ono stanje koje ti vidiš oko sebe, u određenom istorijskom vremenu, mestu i kontekstu (previranje u Engleskoj). Što se tiče prirodnog stanja kakvo je zaista bilo, izvoli radove antropologa i ostalih koji se time bave. Naravno da je bezvlašće, anarhija, postojala, tj. društva bez vlasti, u današnjem smislu te reči, i ona je deo tog prirodnog stanja, ali ne i samo ona. Koliko se ja razumem u antropologiju i tako te društvene nauke, postoji jasna, gruba podela na društva sa i bez vlasti, otvorena i zatvorena, usmerena ka osvajanju i usmerena ka sebi, i slično.

    Naravno da mora postojati nešto što vezuje društvo i održava ga, al' to zaista ne mora biti autoritet vlasti: kralj, poglavica, predsednik. Nije osnovano misliti da ako nema čvrste ruke iznad ljudi, da je društvo neusmereno, nepovezano, da će se svi pobiti i raspasti. Mislim da se to lakše dešava upravo sa čvrstom rukom, jer se time automatski pravi prva pukotina u društvu.

    Uostalom, pogledaj današnje društvo, skroz podeljeno. Liči li ti to na neku prirodnu stvar, sa golemom aparaturom vlasti, policije, vojske, kontrole, propagande, indoktrinacije,... koje služe da kao lepak održe jednu neodrživu celinu na okupu?
    Istovremeno društven i nedruštven.... aj' da pokušam - po prirodi je društven zato što teži životu u organizovanoj zajednici, i zato što tek u njoj postiže ostvarenje, tj formira se u ličnost iz proste individue. Mislim da nema pravog ličnog razvoja izvan zajedništva. O zoonu politikonu i animal sociale je mnogo toga rečeno, verujem da znaš dovoljno, da ne ponavljamo sad. A opet, pojedinac u sebi nosi klicu individualnosti i pobune protiv ograničenja koje zajedništvo nameće, nešto poput onoga o čemu govori psihoanaliza, poput sukoba principa zadovoljstva u pojedncu sa spoljašnjim društvenim normama koje to ograničavaju. Potrebe su prirodne, naročito one vezane za put, telo. Čini mi se da čovečanstvo ne bi moglo da opstane i da ljudi i dalje budu ljudi u situaciji u kojoj je svakome dozpušteno da slobodno zadovoljava svoje potrebe i prohteve.

    Za Hobsa i njegov pogled na svet si skroz u pravu, ja sam samo pitao zar ne misliš da bi se usled nedostatka autoriteta i vlasti prirodno stanje u Hobsovom smislu zaista konkretizovalo. Antropologija, kao i uostalom svaka nauka koja se bavi čovekom, nema jedan i opšteprihvaćen stav o nekom pitanju, pa tako ni o ovom, tako da bismo obojica u njoj mogli sa lakoćom pronaći argumente u prilog svojim stavovima. Zapalo mi je za oko da govoriš o tipovima DRUŠTAVA. Zar ne podrazumeva svako društvo bar neki vid autoriteta i vlasti, makar u okvirima porodice i roda, što se opet, lako širi i na veće nivoe?

    A ako nema čvrste ruke (možemo govoriti o različitim stepenovima njene čvrstoće), šta je to što može usmeravati ljude i zajednicu, mobilisati njihove snage, kanalisati osećanja i mišljenja, poništavati loše i forsirati i razvijati dobre stvari?
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  16. #16
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    postavlja se pitanje racionalnosti/iracionalnosti potreba koje pojedinac zeli da zadovolji..

  17. #17
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    291

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Navar Pogledaj poruku
    postavlja se pitanje racionalnosti/iracionalnosti potreba koje pojedinac zeli da zadovolji..
    A kako bismo odredili koje su iracionalne, a koje ne? Šta bi bio kriterijum? Ako su one prirodne, nagonske, svojstvene čoveku kao biću, koje kao neodvojiv deo sebe ima taj prrodni element? Opet imamo i stečene potrebe, naučene pod uticajem drugih, a tu su i potrebe koje pojedinac sam može sebi da stvori, bez učenjai podražavanja. Koje bi od njih bile racionalne?
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  18. #18
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    A kako bismo odredili koje su iracionalne, a koje ne? Šta bi bio kriterijum? Ako su one prirodne, nagonske, svojstvene čoveku kao biću, koje kao neodvojiv deo sebe ima taj prrodni element? Opet imamo i stečene potrebe, naučene pod uticajem drugih, a tu su i potrebe koje pojedinac sam može sebi da stvori, bez učenjai podražavanja. Koje bi od njih bile racionalne?
    http://en.wikipedia.org/wiki/Self-actualization

    http://en.wikipedia.org/wiki/Maslow%27s_hierarchy_of_needs

    baci pogled na ova dva linka..ima ljudi koji su se ozbiljno bavili tematikom

  19. #19
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    291

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Navar Pogledaj poruku
    http://en.wikipedia.org/wiki/Self-actualization

    http://en.wikipedia.org/wiki/Maslow%27s_hierarchy_of_needs

    baci pogled na ova dva linka..ima ljudi koji su se ozbiljno bavili tematikom
    Sećam se ovog Maslova i njegove hijerarhije potreba, ali davno je to bilo kad sam o tome čitao
    Nego, da se vratimo malo na temu Sadašnja društva i sistemi ograničavaju zadovoljavanje potreba i nagona čoveka, a kako bi se prema tome odnosio anarhizam? Da li bi omogućio potpuno zadovoljavanje svih nagona i potreba, ili bi i tu na delu bilo neko ograničavanje?
    Ajd' Keeperu, ti si ekspert i poznaješ tematiku bolje od nas
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  20. #20
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    Sećam se ovog Maslova i njegove hijerarhije potreba, ali davno je to bilo kad sam o tome čitao
    Nego, da se vratimo malo na temu Sadašnja društva i sistemi ograničavaju zadovoljavanje potreba i nagona čoveka, a kako bi se prema tome odnosio anarhizam? Da li bi omogućio potpuno zadovoljavanje svih nagona i potreba, ili bi i tu na delu bilo neko ograničavanje?
    Ajd' Keeperu, ti si ekspert i poznaješ tematiku bolje od nas
    danasnje drustvo onako kako izgleda uopste ne ogranicava zadovoljavanje i najbizarnijih "potreba" ..na tome se i zasniva..ali onemogucava da se postigne nesto vise od toga..pa zato ljudi i sa velikom kolicinom materijalnih sredstava sbog zivotne filozofije daju se u bahanalije..

    mislim da je dovoljno pogledati nocni zivot u velikim gradovima..sve sama sodoma i gomora
    racionalne potrebe su one koje izviru iz coveka iracionalne su one koje se stvaraju..marketingom..te se tako pravi prostor za plasman raznih roba i usluga za kojima covek zaista nema racionalnih potreba..

  21. #21
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    pocetna prepreka je nedostatak ..komunikacije izmedju ljudi..pocevsi od rasprave kao naucnog metoda..(jednog od) kojim se zapravo samo trosi vreme..i ljudi iz rasprave gotovo uvek izlaze sa misljenjem sa kojim su u raspravu usli samo je jos cvrsce
    bez dobre komunikacije ne moze biti ni razumevanja izmedju ljudi..o jedna od spona koje sprecavaju anarhiju..komunikacija omogucava umrezavanje..organizovanje vise ljudi zarad obavljanja konkretnog zadatka..koji ljudi sami po sebi uvidjaju kao posao koji je neophodno obaviti..jer razumeju i sebe i svet oko sebe i druge ljude u njemu..
    vlast tezi da na vlasti ostane doveka..a to cini putem zatucavanja sirokih narodnih masa i ubedjivanju iste u sopstvenu neophodnost postojanja..navodno za opste dobro a u sustini za dobro vlastodrzaca

  22. #22
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.294
    Reputaciona moć
    344

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    Istovremeno društven i nedruštven.... aj' da pokušam - po prirodi je društven zato što teži životu u organizovanoj zajednici, i zato što tek u njoj postiže ostvarenje, tj formira se u ličnost iz proste individue. Mislim da nema pravog ličnog razvoja izvan zajedništva. O zoonu politikonu i animal sociale je mnogo toga rečeno, verujem da znaš dovoljno, da ne ponavljamo sad. A opet, pojedinac u sebi nosi klicu individualnosti i pobune protiv ograničenja koje zajedništvo nameće, nešto poput onoga o čemu govori psihoanaliza, poput sukoba principa zadovoljstva u pojedncu sa spoljašnjim društvenim normama koje to ograničavaju. Potrebe su prirodne, naročito one vezane za put, telo. Čini mi se da čovečanstvo ne bi moglo da opstane i da ljudi i dalje budu ljudi u situaciji u kojoj je svakome dozpušteno da slobodno zadovoljava svoje potrebe i prohteve.
    To je već tačno. Da, postoji takav dualizam između individualnog i kolektivnog, a i jedno i drugo je bitno. Međutim, to opet ne objašnjava zašto se mora pojaviti vlast oličena u nekom vladaru ili instituciji da reguliše eventualne greške u stvaranju ravnoteže ta dva dualizma. Kao prvo, ravnoteža se može regulisati na individualnom nivou: svaki pojedinac može to razrešiti; drugo, može ga regulisati samo društvo: ako neki pojedinac počne da bije, siluje, maltretira ostale, ponaša se asocijalno ili opasno na bilo koji način, može biti utepan, kažnjen, izolovan, izrugan, isključen, niko neće hteti da se druži sa njim, itd. Ne vidim razlog zašto ti uporno regulaciju vidiš u nekoj impersonalnoj instituciji koja ima monopol sile nad društvom, kad društvo samo može, u principu, da se nosi sa time.

    PS: I da, ovo što sam rekao je u principu tačno. Međutim, ako neko poželi da me pobije navodeći mi primere iz savremenog društva, moram da kažem da ovo uopšte ne važi za savremeno društvo. Ovo je društvo u kom zajednica ne postoji (ili nema nikakav značaj), i koje se sastoji iz atomiziranih pojedinaca koje okupljaju samo impersonalne institucije. Ono nije skrojeno po meri čoveka i zajednice, već po meri tehnologije.

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    Za Hobsa i njegov pogled na svet si skroz u pravu, ja sam samo pitao zar ne misliš da bi se usled nedostatka autoriteta i vlasti prirodno stanje u Hobsovom smislu zaista konkretizovalo. Antropologija, kao i uostalom svaka nauka koja se bavi čovekom, nema jedan i opšteprihvaćen stav o nekom pitanju, pa tako ni o ovom, tako da bismo obojica u njoj mogli sa lakoćom pronaći argumente u prilog svojim stavovima. Zapalo mi je za oko da govoriš o tipovima DRUŠTAVA. Zar ne podrazumeva svako društvo bar neki vid autoriteta i vlasti, makar u okvirima porodice i roda, što se opet, lako širi i na veće nivoe?
    Da, postoji neki autoritet, kao npr. stariji ljudi (veće staraca, i sl). Međutim, autoritet ne znači nužno vlast. Veće staraca nije nužno vladalo svojim ljudima, starci su samo ljudi koji su bili vrlo poštovani zbog svoje starosti, iskustva, znanja, i sl. Mislim da je ovde zalepljen tekst Bakunjina koji govori o tome (o poštovanju ispravnog autoriteta, ali i nedozvoljavanju da on vlada), ako je to taj tekst (mrzi me sad da čitam). Isto tako, poglavica je u nekom primitivnom društvu neki autoritet (poglavica za rat, za lov, za žetvu,...) ali on u suštini ne vladaju. Mislim, ne izdaje komande po ceo dan i ne govori ljudima šta da rade, osim u oblasti za koju je zadužen.
    A koliko se lako taj autoritet pretvara u vlast i širi na veće nivoe, ne znam, al' znam da se Pjer Klastr bavio u svom "Društvu protiv države" upravo otporom ljudi prema tome.

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    A ako nema čvrste ruke (možemo govoriti o različitim stepenovima njene čvrstoće), šta je to što može usmeravati ljude i zajednicu, mobilisati njihove snage, kanalisati osećanja i mišljenja, poništavati loše i forsirati i razvijati dobre stvari?
    Običaj, moral, zakon (ne nužno u vezi sa pravom, sudovima i policijom), tabu, magija, obrazovanje . . . sve do današnjeg fenomena kad društvom vladaju sile tehnike. Primetićeš da u modernom društvu, i pored svih hijerarhija, "čvrsta ruka", kao nekad, ne postoji. Kraljevi su šutnuti na smetlište istorije, a diktatori opstaju još samo u Africi. Zato je razvijena cela mreža tehnike upravljanja ljudima, kontrole, indoktrinacije,... (policija, vojska, propaganda, mediji, obrazovanje, urbanizam, masovna kultura, poželjan moral, itd) koje omogućava efikasnije, totalnije upravljanje društvom na mnogo više nivoa nego ikada u istoriji. Mi smo više u vlasti jedne tehničke civilizacije, tehničke kulture, tehničkog načina razmišljanja koji je usmeren ka potpunoj efikasnosti, razvoju sredstava, proizvodnji i potrošnji, kontroli na svakom nivou, nego u vlasti pojedinih vladara i institucija, njihove samovolje; i to zato što su vladari i institucije rukovođeni upravo tom tehničkom civilizacijom i njenim imperativima. Pogledaj samo predsednike, premijere, velike biznismene,. . . svi kao klonirani, potpuno predvidljivi, a osobenosti imaju samo radi reklame.

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    Sadašnja društva i sistemi ograničavaju zadovoljavanje potreba i nagona čoveka, a kako bi se prema tome odnosio anarhizam? Da li bi omogućio potpuno zadovoljavanje svih nagona i potreba, ili bi i tu na delu bilo neko ograničavanje?
    Nije anarhija neki tip društva koji ima sve određeno. To je samo tip društva bez vlasti. Anarhično može biti društvo hipika koje ima zabranu kupanja i parfemisanja, i pleme crnaca koje ima neki tabu i zabranu na ne znam ni ja šta. U svakom slučaju, svako društvo ima manji ili veći stepen ograničenja koji proizilazi iz njegovog usmerenja. Ne možeš stvoriti društvo u kom će se moći raditi sve što ti padne na pamet. I ja imam određena ograničenja, određene tabue, i svako drugi.
    Poslednji put ažurirao/la Keeper : 07.05.2010. u 13:11
    "Gospodo, život je kratak;
    i ako živimo, živimo da bismo gazili po glavama kraljeva."

  23. #23
    Buduća legenda Sanovnik (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na vodi
    Poruke
    31.818
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    853

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Malo je gorih stvari od Anargije . Mozda samo Komunizam .

  24. #24
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    Anarahija j jedino pravo demokratsko uredjenje.

    Evo vi trenutno kobajagi placate poreze da bi imali zastitu od policije, puteve, zdravstvo itd.

    A ustvari taj novac dajete za satelit.

    U Anarhiji bi se udruzivali i davali novac namenski, za asfaltiranje svoje ulice npr a ne davati porez i nadati se da ce neko da se seti da taj novac potrosi na vas a ne na nekog lezilebovica u prestonici.

    I ne povezujte anarhizam sa haosom.

    Npr. u anarhicnom drustvu bi bilo moguce unajmiti kompaniju koja bi obezbedila pilicijsku sluzbu i tacno bi ste znali za sta dajete novac, bili bi u obavezi da patroliraju vasim krajem, sada dajete novac kobajagi za policiju ali od toga nemate nista dok vas ne pokradu ili ubiju.

    Isto tako dajete novac za skolstvo ali morate da cekate da se neko seti da vma izgradi obdaniste u kraju.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  25. #25
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Anarhizam i kako ga steći

    ja licno smatram da je prvobitna ljudska zajednica bila najdemokratskije drustvo..vodje su bili najsposobniji u plemenu..a ne najelokventniji koji su najsposobniji da ubede druge kako su sposobni..tako je nastala politika koju su stvorili ljudi koji nisu bili sposobni da budu vodje ali su zarko zeleli privilegije koje vodjstvo sa sobom donosi...ostalo je istorija

Slične teme

  1. kako steci dobar pevacki glas.
    Autor Andrija_MTF u forumu Razno
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 31.10.2007., 09:50
  2. Anarhizam
    Autor gost 94023 u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 02.09.2007., 18:12
  3. Anarhizam
    Autor 00 Chief Parish u forumu Filozofija
    Odgovora: 374
    Poslednja poruka: 07.12.2006., 16:45
  4. Anarhizam - emisija na RTS-u
    Autor 00 Chief Parish u forumu Politika
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 14.08.2006., 18:10
  5. ANARHIZAM
    Autor 00 Chief Parish u forumu Politika
    Odgovora: 48
    Poslednja poruka: 10.03.2005., 23:19

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •