Pregled GNU/Linux distribucija

Debian GNU/Linux

Debian je distribucija linuxa specifična po tome što je održava velika zajednica programera i developera (preko 1.000) koji se pridržavaju "Društvenog ugovora" i smernica za razvoj softvera. Projekat je zaživeo 1993. godine, a pokretač je Ian Murdock koji je i "kum" ovom distrou (početna slova njegovog i imena njegove supruge DEBra +IAn = DEBIAN).

Debian se može slobodno skinuti sa zvaničnog sajta u nekoliko varijanti i za više od 11 arhitektura, ali su najinteresantniji DVD diskovi (3 kom) sa celokupnim dostupnim softverom (zajedno sa online repozitorijumima Debian ima bazu sa preko 18.000 paketa). Zahvaljujući politici razvoja, koja uslovljava da se samo proveren i istestiran softver i objavljuje, ovo je jedna od najstabilnijih linux distribucija i često je osnova drugih distroa. Međutim, ova konzervativnost ima i svoje negativne strane, pre svega spor ciklus izdavanja novih verzija (do sada ih je bilo samo 9 sa codename-om, ne računajući rane developement verzije i update-ove) i brzo zastarevanje softvera.
Debian koristi .deb pakete i apt sistem za manipulaciju istim (iako je dpkg primarni program za .deb pakete) što garantuje lak menadžment softvera. Sa druge strane oseća se manjak GUI alata za administraciju sistema, pa se ova distribucija generalno ne preporučuje apsolutnim početnicima, mada je izuzetno zahvalna za one koji žele da prodube znanje o linuxu i pogledaju "ispod haube". Treba napomenuti da je veliki deo posla oko održavanja sistema moguće obaviti kroz alate koji pružaju KDE ili GNOME okruženje (koje je i podrazumevano).

Kreator ovog distroa je Barry Kauler. Puppy Linux je predstavnik mini linux distribucija kao što su DSL ili Austrumi, ali ono što ga izdvaja i čime je zaslužio da bude predstavljen jeste izuzetna upotrebna vrednost i lakoća korišćenja. Zajednica okupljena oko ove distribucije je velika i posvećena razvoju novih mogućnosti.
Osnovna varijanta Puppy-a (ne računamo community developed verzije) dolazi u .iso fajlu velikom 100MB koji je dostupan za slobodan download. Po pokretanju sistema očekuje vas JWM radno okruženje i odmah se primećuje velika "klikabilnost" tj. postojanje mnoštva GUI alata tako da se i apsolutni početnici mogu vrlo lako snaći. Bez obzira na veličinu, ovoj distribuciji ne manjka softvera, a ukoliko je potrebno sa online repozitorijuma može da se doda još (pri čemu treba pomenuti da količina dostupnih paketa za sada nije velika). Takođe, od verzije 3.0 Puppy linux podržava Slackware .tgz pakete (pri čemu nema provere zavisnosti).
Čuvanje sesija, u slučaju da Puppy koristite sa nekog prenosivog memorijskog ili CD/DVD-RW medija, je izuzetno korisna opcija, a za nabrajanje ostalih mogućnosti ovog distroa jednostavno nema mesta.

PCLOS započeo je svoj život kao niz RPM paketa koji su poboljšavali tadašnji Mandrake, a sada Mandriva Linux.Ove pakete održavao je Bill Reynolds poznatiji kao Texstar.
2003 godine Texstar je napravio fork Mandrake Linuxa verzije 9.2. Od tada razvio ga je u punopravnu distribuciju. PCLOS je naširoko poznat po svojoj lakoći korišćenja.
Uz njega dolazi veliki broj paketa kao i Compiz i Beryl, dok su video i audio kodeci, zajedno sa još 5000 paketa, dostupni preko online repozitorijuma i poznatog Synaptic Package Manager-a.
Control Center pomaže pri velikom broju podešavanja sistema čime se u najvećoj meri eliminiše potreba za konzolom.
Podrazumevano grafičko okruženje jeste KDE 3.5.6 dok postoji i verzija sa GNOME-om verzije 2.21 dostupna kao zasebni bootable live CD.
Velika zajednica okupljena je oko ove distribucije što dalje olakšava njeno korišćenje.
Siguran izbor za svakog početnika u Linux svetu!

Prvo izdanje Ubuntua je ugledalo svetlost dana 20. oktobra 2004. godine kao privremeno fork izdanje Debian GNU/Linux distribucije sa ciljem bržeg izdavanja verzija od Debiana, što doprinosi da uvek u sebi sadrži najsvežiji softver. Za razliku od drugih Debian fork-ova kao na primer Xandros, Linspire i Libranet, Canonical je ostao blizak Debian-ovoj filozofiji sa Ubuntu-om i koristi slobodan softver pre nego da se oslanja na ne slobodan.

Ubuntu Linux je distribucija koja je uglavnom namenjena korištenju na desktop-računarima. Ubuntu najviše pažnje posvećuje lakoći korištenja, slobodi od ikakvih restrikcija, regularnom toku izdavanja na svakih 6 meseci i jednostavnoj instalaciji. Ovakva politika razvoja i rezultovala je renomeom Ubuntu-a kao najpopularnije distribucije. Ubuntu sponzorira Canonical Ltd., privatna firma koju je osnovao Južnoafrički biznismen Mark Shuttleworth. Ime distribucije dolazi od afričke ideologije ubuntu (doslovno "humanost prema drugima").
Ubuntu ne dolazi samo po defaultu sa Gnome okruzenjem vec postoji i ostala: KDE (K)ubuntu; Xfce (X)ubuntu... Postoje još i specijalizovani projekti kao što su npr. Mythbuntu koji ima u sebi podešen Mythtv

Karakteristike Ubunta:

* biti jednostavan za upotrebu;
* imati jednostavnu instalaciju i biti distributivan;
* biti dostupan u raznim jezicima;
* uključiti što više zajednice je moguće, promovirajući značenje "humanosti" unutar softverskog sistema.

Kubuntu je službeni proizvod Ubuntu operativnog sistema koji koristi KDE okruženje umesto GNOMEa. Deo je Ubuntu projekta i koristi isti osnovni sistem. Kubuntu i Ubuntu mogu raditi uporedo instaliranjem ubuntu-desktop i kubuntu-desktop paketa. Svaki paket u Kubuntuu ima isti repozitorijum kao i Ubuntu. Izdanje 7.10 (Feisty Fawn) se može besplatno naručiti kroz Shipit
Iako se već sa prvim izdanjem Ubuntu-a mogao instalirati KDE, sa sledećim izdanjem Ubuntu-a pojavilo se i prvo izdanje Kubuntu-a, verzija 5.04. Kubuntu prati isti sistem imenovanja kao i Ubuntu, i svako izdanje ima kodno ime, broj verzije baziran na godini i mesecu izdanja. Canonical LTD. obezbedjuje podršku i sigurnosne zakrpe za većinu Kubuntu izdanja i to u narednih 18 meseci od izdavanja. I Desktop CD i Alternative (instalacijski) CD za većinu x86 i AMD64 platformi su dostupni.

FEDORA

Fedora je nastala kao projekat sponzorisan od strane RedHat-a, jedne od najvećih opensource kompanija. Njen cilj je da se korisnicima obezbedi slobodan i siguran linux distro sa najnovijim dostignućima zajednice otvorenog koda. Projekat Fedora je jedan od najboljih primera saradnje kompanija i slobodnih developera na obostrano zadovoljstvo i korist. Ova distribucija poznata je po redovnim ciklusima objavljivanja (dva puta godišnje), sigurnosti sistema, konstantnom uvođenju inovacija, velikom broju dostupnih paketa (koristi se RPM) i doslednom držanju filozofije slobodnog softvera.
Takođe, pored funkcionalnosti, dosta truda se ulaže i u izgled distribucije, pa tako sa svakim novim izdanjem stiže i nova grafička tema (podrazumevano okruženje je GNOME). Fedoru možete slobodno "skinuti" u više varijanti: instalacioni DVD sa osnovnim softverom u momentu izdavanja, zatim Live CD ili DVD kao i minimal i rescue verzije za CD-u ili USB memorije.

Slackware

Ovo je jedan od najstarijih Linux sistema, čije prvo izdanje datira još iz davne 1993. godine. Tvorac Slackware Linux-a je Patrick Volkerding. Slackware je dobio ime po terminu "Slack" koji po SubGenius učenju simbolizuje slobodu, nezavisnost, originalnost, što su ciljevi kojima teži ovaj distro. Jedan od osnovnih principa, KISS (Keep It Simple Stupid), razlog je što veliki broj iskusnih korisnika linuxa preferira ovaj distro.

Slackware je brz, stabilan i pouzdan distro, prvenstveno okrenut ka iskusnijim korisnicima, kao i onima koji žele da nauče kako Linux "diše". Poznat je po tome što nema alate za rešavanje zavisnosti izmedju paketa, ali postoje programi kao što su Swaret i slapt-get koji služe za ovu svrhu. Slackware paketi su GNU-zipovane tar arhive - .tgz paketi.
Najnovija verzija ovog distroa je Slackware 12, sa KDE i Xfce menadzerima prozora. Postoje i Dropline GNOME, GSB, GWARE, GNOME-Slacky, projekti sa GNOME okruženjem za Slackware.
Zenwalk, Vector Linux, GoblinX su, između ostalih, distribucije bazirane na Slackware-u...

MANDRIVA


Mandriva linux je poreklom iz Francuske i nastala je 1998. godine kao derivat RedHat-a sa željom da se približi desktop korisnicima. Prvobitni naziv "Mandrake linux" morao je zbog pravnih problema oko imena biti promenjen.
Poznata je po velikom broju grafičkih alata za administraciju (objedinjenih u Control Centar) i samim tim je dobar izbor za početnike u svetu GNU/Linux-a. Po lakoći instalacije i korišćenja, mogućnostima, dostupnom softveru i desktop okruženjima koje podržava, stoji rame uz rame sa vodećim distroima. Nove verzije se objavljuju redovno i dostupne su na nekoliko medija (CD, DVD, USB Flash...).
Pošto ovu distribuciju objavljuje firma "Mandriva", postoji i nekoliko verzija iste, od FREE edicija do onih koje su komercijalne prirode (tj. plaćaju se) i sa sobom nose i proprietary (vlasničke) aplikacije.
Svakako preporuka za nove, ali i sve ostale korisnike.

KNOPPIX

Knoppix je Linux distribucija zasnovana na Debian GNU/Linux-u razvijena od strane Klausa Knoppera.
Dizajniran je kao liveCD tj. da radi direktno sa CD/DVD medijuma ili USB flash memorije bez potrebe za instalacijom na hard disk (iako je i ta opcija prisutna).
Kao takav savršen je za početnike koji nisu sigurni da li žele da instaliraju Linux. Knoppix im omogućava da nauče osnove pre instalacije neke distribucije. Takođe se koristi kao sredstvo za spašavanje podataka kada Windows ili neka Linux distribucija zakažu.
Dolazi u dve verzije:
CD verzija sa preko 1000 softverskih paketa i DVD verzija sa preko 2600 paketa.
U softver koji dolazi uz Knoppix spadaju uglavnom slobodni programi, ali i neki vlasnicki:
Mozilla Firefox (Iceweasel na Knoppixu), OpenOffice paket, GIMP, K3b, XMMS sa podrškom za MPEG, MP3 i OGG.
Knoppix koristi KDE radno okruženje, ali postoje i druga kao sto su Fluxbox, twm, ili IceWM. Takodje, dolazi uz Beryl menadžer prozora što korisnicima omogućava pristup 3D Desktop rešenjima.
Korišćenje Knoppixa je lako i bezbolno, a poznat je po odličnoj detekciji hardvera. Promene načinjene prilikom njegovog korišćenja mogu biti sačuvane na hard disk ili usb flash što potpuno eliminiše potrebu za instalacijom. Iz ovoga se lako može shvatiti zašto je Knoppix najpopularnija LiveCD distribucija.

OpenSUSE

Izvorno, SUSE je nemački projekat nastao 1992. godine koji u svom imenu sadrži skraćenicu od Software- und System-Entwicklung (Software and system development). Nemačku firmu 2004. godine preuzela je poznata kompanija Novell i posle dve godine zatvorenog razvoja, odlučeno je da se promeni način rada pokretanjem projekta OpenSUSE. U pitanju je distribucija koja sadrži GNU/Linux operativni sistem i priprema se za korisnike na jednom DVD-u ili četiri CD-a (od čega je samo prvi neophodan za instalaciju sistema).
OpenSUSE je postao odbojan nekim sledbenicima FLOSS filozofije nakon Novellovog potpisivanja ugovora sa Microsoftom, ali mora se priznati da i kao takav predstavlja jednu od najkompletnijih GNU/Linux distribucija danas.

Instaler sistema je standardan i nije doživeo neke veće promene, s tim što važi za jedan od najlakših i najkompletnijih instalera u svetu GNU/Linuxa. YAST, jedna od glavnih karakeristika ili zaštitni znak ove distribucije, u aktuelnoj verziji, kompletniji i bolji nego ikada. S prihvatljivom dozom jednostavnosti i pouzdanosti omogućava centralizovanu administraciju svih bitnijih elemenata operativnog sistema. Instaliranje programa iz drugih repozitorijuma sasvim je jednostavno, tako da se da se svodi na jedan klik. Ako želite da pustite neku multimedijalnu datoteku neslobodnog formata, dobićete obaveštenje o tome koji je kodek u pitanju i odakle se može preuzeti, čime je baratanje kodecima znatno olakšano.

Programe koje dobijate instalacijom ove distribucije predvodi OpenOffice paket. Za multimediju zaduženi su Totem i Banshee, za narezivanje diskova Brasero, za obradu grafike GIMP, a za pregled fotografija F-Spot i Eye of GNOME. Za vaš izlaz na internet tu je Firefox , za pregledanje pošte Evolution, a kao IM klijent dolazi Pidgin. Tu su još i Samba, Linux dc++ i još mnogo toga.

Pošto na svom računaru imam multi boot, prilikom instalacije, OpenSUSE je prepoznao sve operativne sisteme. Prilikom sledećeg startovanja računara, sačekao me je lep grafički interfejs sa izbornikom instaliranih OS-ova. Opcijom Boot Loader možete postaviti sistem koji će se podrazumevano podizati. Ono što bi za početnika mogao biti problem, pod uslovom da ima dual boot, jeste to što Win particije mora ručno montirati.

Linux distribucija za malo naprednije korisnike ili one koji žele da bolje upoznaju funkcionisanje linuxa. Optimizovana je za i686 arhitekturu u 32 i 64 bitnoj varijanti i drži se KISS principa prezentovanog kroz "Arch način" (The Arch way).

Karakteristike:
- jednostavnost, iako se sve radi iz konzole, a sam distro instalira preko txt instalera (koji je pak vrlo jednostavan za upotrebu) skoro kompletna administracija se obavlja editovanjem konfiguracionih fajlova.
Za centralno podešavanje sistema se koristi /etc/rc.conf fajl, a sve potrebne skripte i servisi nalaze se, po BSD maniru, u /etc/rc.d

- distro koristi ne-pačovane vanilla binarne pakete, a za manipulaciju istim se koristi jedan od najboljih package manager-a za linux Pacman koga karakteriše izrazita jednostavnost, te brzina korišćenja i komfor iako je isti konzolna aplikacija

- broj paketa na zvaničnim repoima iznosi nekih 10-ak hiljada a valja napomenuti da se koristi "cutting edge" softver koji se osvežava na dnevnoj bazi
Pored zvaničnih repoa postoji AUR repo koga održava zajednica i koji sadrži source aplikacija (pri čemu možete koristiti yaourt aplikaciju koja omogućava da sa AUR repoom manipulišete kao sa pacmanom, tj. sve zavisnosti se automatski regulišu). Tu je i ABS (The Arch Build System) koji funkcioniše slično kao portage kod Gentoo-a ili port sistem kod FreeBSD-a, pa je korisnik slobodan da pored binarnih paketa koristi i source

- Arch community je odličan, a broj korisnika ovog distroa ogroman, na raspolagnju je sjajan forum i odlično sređen wiki

- Arch je tzv. "rolling release" distribucija

- Eventualni problemi mogu da nastanu sa paketima koji nedovoljno testirani dospeju u repozitorijum, ali to su uglavnom sitnice. Većina takvih problema može da se reši preko pacmana, a sama filozofija distribucije podrazumeva da korisnik ima dovoljno znanja da sam administrira sistem (uz pomoć online zajednice).

- Arch je poznat i po posebnoj verziji KDE okruženja pod nazivom KDEmod koji predstavlja optimizovanu, modularnu i unapređenu varijantu KDE-a za Arch distribuciju.

Zenwalk (Standard Edition)

Zenwalk je distribucija zasnovana na Slackware-u, u početku poznata kao Minislack. Zenwalk dolazi u 4 verzije : Standard, Core (bare bones), ZenLive, i Server.
Zenwalk poseduje ncurses instaler koji je generalno lak za upotrebu, ali bilo koja greška može lako biti fatalna, pošto ne postoji mogućnost vraćanja na prethodni meni (svaki 'cancel' preskače trenutni korak instalacije). LILO je, kao i kod Slackware-a, glavni boot loader, što nekima neće odgovarati, ali nije obavezno instalirati ga. Pri prvom pokretanju, Zenwalk će vam prikazati par EULA, koje omogućavaju (ako ih prihvatite) automatsko instaliranje proprietary (vlasničkih) kodeka i programa (mp3, flash, itd).

Zenwalk uvodi netpkg (Slackware-ovi paketi su takođe u upotrebi), package manager koji je sposoban da skida i instalira pakete zajedno sa zavisnostima. Postoji i GUI front-end, ali nije baš sjajan...
XFCE je standardni Window Manager Zenwalk-a, ali se instaliranje nekog drugog svodi na prosto 'netpkg ime-menadzera'. Postoji i par GUI aplikacija za podešavanje sistema, što je dobro za korisnike koji ne žele da koriste terminal.

Ova distribucija prati filozofiju "one application per task", pa za svaki zadatak postoji po jedna aplikacija namenjena tome. U većini slučajeva, izbor je dobar, mada nedostaje OpenOffice (zamenjen AbiWord-om, i Gnumetric Spreadsheet-om) i Firefox 3 (zamenjen sa IceWeasel 2) i td.

Sve u svemu, Zenwalk je odlična distribucija, laka za upotrebu, stabilna i prilično brza. Na žalost, Zenwalk community nije preterano veliki, ali (skoro) sve što se odnosi na Slackware primenjivo je i na Zenwalk, pa je vrlo lako naći potrebne informacije na internetu.