У књизи „Херојска одбрана Београда 1914-1915“ Младена Ољаче – понешто романнcupаним мемоарским белешкама, аишао сам на прилично занемарен у епизоду из WW2.

Октобра 1914. године, дакле пре одлучујућих битака те године на Руднику и на Колубари, аустријски генерал Гоља (знам, смешно је) упутио је ултиматум команди Београда да се преда. По Ољaчиној књиизи, текст ултиматума је:

Команданту града Београда
Данас у шест часова поподне имате ми предати београдску тврђаву да је не бих даље рушио и, у знак предаје, истаћи бео барјак. А ви са вашим штабом бићете примљени на земунском пристаништу и, у знак почасти, оставићу вам сабљу...

Одговор потпуковника Гајића, по Ољачиној књизи, био је отварање артиљеријске канонаде и истицање, осим једне већ постојеће, још две српске заставе на београдску тврђаву.

Међутим, главна ствар је да је, уз дозволу команде, организовао ноћни препад на Земун, у коме је учествовао Сремски добровољачки одред и делови 7. пука. Препад је у потпуности успео и српска војска је заузела Земун и држала га неко време док, услед кризе на рудничком фронту није и сам Београд, закратко, морао бити напуштен.

По Ољачиној књизи, Гоља је смењен са положаја због пораза.

Међутим, ако је то овај, а мора да јесте http://www.austro-hungarian-army.co.uk/biog/goglia.htm , о том догађају нема ни речи у његовој биографији, а рат је завршио као фелдцајгмајстер.