Smešno mi je kada kažem da imam 38 godina i da sam magistar, lekar specijalista i uskoro doktor nauka, a da sam još nezaposlena. Magistrirala sam u Beogradu, usavršavala se u Rimu i Atini, a trenutno spremam doktorat na Univerzitetu Sari u Engleskoj. Želja mi je da radim u Nišu, na Medicinskom fakultetu - kaže dr Ivana Šarac iz Niša, jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U Nišu lekari na posao čekaju pet godina, u Pirotu dve godine...
Ona je samo jedan od primera kako mladi lekari teško dolaze do posla, a samo u Nišu, primera radi, ih je 370, dok radnih mesta nema ni u seoskim ambulantama.
Jedan od glavnih razloga zašto mladi lekari teško dolaze do posla jeste veliki broj studenata medicine. Prema procenama Ministarstva zdravlja, u Srbiji se godišnje upiše oko 1.500 studenata medicine, a oko 1.200 ih diplomira.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u Nišu, koja pokriva sedam gradova (Niš, Aleksinac, Svrljig, Ražanj, Doljevac, Merošina, Gadžin Han) bez posla je oko 370 lekara. Lekari u niškom kraju na posao čekaju pet godina.
Dr Ivana Jovanović je diplomirala pre tri i po godine i od tada je bez posla.
- Kada sam završila fakultet, bilo je posla za lekare u Vojvodini i u Timočkoj krajini. Pokušavala sam da nađem posao u Nišu ili okolini kako ne bih morala da se selim, ali u Nišu je gotovo nemoguće naći posao. Sada sam spremna da idem i u neki drugi grad, ali posla nema - kaže dr Jovanović. U Domu zdravlja u Nišu posla za lekare ima samo povremeno.
- Konkursa u dogledno vreme neće biti. Sva mesta su popunjena i u seoskim ambulantama, a nismo imali slučaj da je neko odbio posao na selu - kaže direktor Doma zdravlja u Nišu dr Milan Manojlović. Novih radnih mesta nema ni u opštini Ražanj.
- Na spisku imam dvadesetak lekara koji pristaju da rade sve - noćne smene, dežurstva, u seoskim ambulantama... Ali novih radnih mesta nema ni u seoskim ambulantama - kaže direktor Doma zdravlja u Ražnju dr Novica Savić.
Dok 47 mladih lekara u Kraljevu čeka na posao u struci, državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama potrebna je bar polovina tog broja, ali nemaju novca da ih zaposle.
- Poslednje veliko primanje mladih lekara desilo se prošle i pretprošle godine kada je na određeno vreme u Zdravstvenom centru "Studenica" posao dobilo 16 doktora - kaže Srbislav Antonijević, portparol kraljevačke filijale NSZ.
Kraljevačkom Zdravstvenom centru mladih lekara i te kako treba.
- U poslednjem primanju imali smo od Ministarstva odobrenje da zaposlimo tri, a primili smo šest mladih lekara sa po 50 odsto radnog vremena - kaže dr Dragan Arsić, direktor ZC "Studenica".
Mladi lekari prihvatili bi posao bilo gde.
- Više od godinu dana sam lekar u ambulanti u Studenici i, ako izuzmemo to što svaki dan do posla i nazad prelazim 120 kilometara, ne mogu da se žalim - kaže dr Ivan Pilipović.
Na pitanje da li bi pristala da živi i radi u nekom udaljenom selu, mlada doktorka Marija Vasović kaže da bi to uradila bez razmišljanja.
I pored nedostatka lekara opšte prakse, pre svega u seoskim ambulantama, Zdravstveni centar Negotin ne može da ova radna mesta popuni mladim medicinarima.
- Nezaposleni lekari bi prihvatili i rad na selu, međutim, trenutno su popunjena sva radna mesta. S druge strane, nadležnost nad domovima zdravlja uskoro preuzimaju lokalne samouprave, što će, u zavisnosti od finansijske moći opštine, diktirati nove uslove zapošljavanja - kaže dr Tihomir Milovanović, direktor ZC Negotin.
Jedan od retkih koji su se trajno opredelili za rad na selu jeste Zlatko Dobrić, lekar iz Crnomasnice. Da bi ispunio normu od 1.200 pacijenata, on ordinira u 10 seoskih ambulanti koje su udaljene i do 60 kilometara.
- U Crnomasnici sam rođen i nigde ne bih imao bolje uslove za život. Osim što sam svakodnevno "na točkovima" budući da dnevno ordiniram u po dva sela, specifičnost je i to što, i pored propisane norme od 36 pacijenata, dnevno pregledam i po 80-90 jer ne mogu da ih ostavim ispred vrata kad znam da sledeći put dolazim tek za nedelju dana. Za ovakav "prekovremeni" rad nema stimulacije, a istu zaradu dobiju i kolege koje su tog dana imale tri pacijenta - priča dr Dobrić.
Pored lekara opšte medicine, u Zdravstvenom centru Negotin deficitarni su i specijalisti anesteziologije i radiologije.
Prema podacima filijale NSZ, na posao u Pirotskom okrugu čekaju 32 lekara. Ako je suditi po izjavama čelnika zdravstvenih ustanova iz sve četiri opštine okruga, oni će teško doći do posla.
U selu Temska već šest godina radi mladi lekar opšte prakse dr Bojan Savić.
- Nije bilo posla u gradu i prihvatio sam da radim u seoskoj ambulanti. Nije teško raditi u selu, jedini problem je putovanje - kaže dr Savić. Mnogi nezaposleni lekari bi radili u selima, ali posla nema. Aleksandra Petković je studije medicine završila pre dve godine.
- Čula sam da će se na nivou Srbije zaposliti 180 lekara. Međutim, problem je što nezaposlenih ima daleko više i što stalno stižu novi. Prihvatila bih i volonterski rad i da radim po selima - kaže Petkovićeva. Lekar opšte prakse dr Maja Petrović bez posla je četiri godine. Ni ona ne vidi neku veliku šansu da će se zaposliti.
- Završila sam staž, položila stručni ispit i od tada sam na evidenciji NSZ. Raspitivala sam se, ali posla nema - kaže Maja.
Ništa bolja situacije nije ni u opštinama Dimitrovgrad, Bela Palanka i Babušnica. Direktor Doma zdravlja u Dimitrovgradu dr Bojan Davitkov kaže da u ovoj ustanovi nemaju potrebe za zapošljavanjem lekara. Direktor Doma zdravlja u Babušnici dr Dragan Kostić kaže da je ova ustanova kadrovski oslabljena.
- Imamo potrebe za još pet lekara - tri u Hitnoj službi i po jednog u Stacionaru i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ta radna mesta bi finansirao Zavod za zdravstveno osiguranje, ali sve zavisi od Ministarstva zdravlja - kaže dr Kostić. Dr Aca Spasić, direktor Doma zdravlja u Beloj Palanci, kaže da ni ova ustanova nema potrebe za lekarima, iako sa postojećim brojem teško pokriva opštinu.
- Čak su Ministarstvo zdravlja i Zavod za zdravstveno osiguranje utvrdili da kod nas ima i viška 12 lekara, mada to ne odgovara stvarnom stanju. Imamo pet lekara na specijalizaciji i jedan broj specijalista koji ne mogu da budu izabrani lekari, i tu se javlja višak - kaže dr Spasić.
Na evidenciji nezaposlenih valjevske filijale NSZ je 10 lekara, ali, kako kažu u toj službi, praktično tek polovina njih ne radi. Četvoro nezaposlenih lekara trenutno obavlja pripravnički staž u Regionalnoj opštoj bolnici, dok jedna doktorka treba da zasnuje radni odnos u privatnom domu zdravlja.
- Očekuje se da uskoro i ostalih pet lekara bude angažovano kroz javne radove. Očekujemo da posle toga nađu i stalan posao, s obzirom na osnivanje domova zdravlja - kažu u NSZ, dodajući da jedno vreme na evidenciji uopšte nisu imali nezaposlenih lekara, te da oni na posao čekaju najduže pola godine. U valjevskom Zdravstvenom centru kažu da im nedostaju specijalisti anestezije i radiologije.
Na konkursu 450 kandidata
U niškom Kliničkom centru procenjuju da će u ovoj godini biti posla najviše za dva ili tri lekara.
- Prošle godine konkursa je bilo u dva ili tri navrata i tada se po svakom konkursu javi po 450 lekara - kaže direktor Kliničkog centra dr Srbobran Trenkić.
Na put i posao ode 16 sati
Dr Milan Elenkov (30) iz Niša na posao putuje u Pirot.
- Javio sam se na konkurse za lekare u Pirotu, Leskovcu, Despotovcu i Brusu. Prihvatio sam posao u Pirotu jer mi najviše odgovara za putovanje. Kada radim ujutro, krećem u 5.30, a uveče sam kod kuće oko 21 čas. Bolje je da putujem, nego da sedim u Nišu bez posla - kaže dr Elenkov. On dodaje da je veliki broj lekara iz njegove generacije napustio Niš i da rade u Dimitrovgradu, Ivanjici, Žagubici, Majdanpeku, u Vojvodini...
Nezaposlenih lekara
Niš 370
Kraljevo 47
Negotin 3
Pirot 32
Valjevo 10
