Specifična situacija

Chupos

Chupos

Aktivan član
Poruka
1.864
Zanima me vaše mišljenje o ovome...
Imam rođenog brata sa mamine strane, iz njenog prvog braka, koji je stariji od mene 11 godina. Sa njim sam samo par puta u životu površno razgovarala, i nije mi se dopao kao osoba, imam problem sa prihvatanjem njega kao člana porodice.
I sada, mama ga je zvala kod nas u goste, i zbog nedostatka prostora on je sa mnom u sobi. Osećam se jako loše, ali moram da glumim zbog mame, jer izražavanjem nezadovoljstva ispadam sebična i ljubomorna. Ja nisam ljubomorna na njega, prestara sam za tako nešto. Ali ne mogu da ga prihvatim, osećam odbojnost i za mene je kao stranac, a od mene se očekuje da ga prihvatim kao da sam život sa njim provela :(
Možda je ta odbojnost samo inat, jer se od mene očekuje previše?
 
ja mislim da si ti samo uplasena. ceo zivot si imala mamu za sebe, svoju sobu, svoj mali svet, a sada se pojavljuje on, koji bi mogao da ukrade ljubav tvoje mame, svu paznju koju ti inace imas usmerice ka njemu dok je u gostima, eto cak je uzurpirao tvoju sobu... saberi se malo. nemoj biti sebicna.
 
Nisam ceo život imala mamu za sebe, živim sa njom tek drugu godinu...Živela sam sa njom par godina nakon rođenja, i onda pauza od dosta godina, i sad ponovo.
I nisam ceo život imala svoju sobu za sebe, to isto imam tek drugu godinu, tj od 2008.
Ne, ja ne osećam ljubomoru prema njemu, ali prosto ne mogu da ga volim tako odjednom, to je samo jedan stranac za mene, a činjenica da se od mene očekuje da ga volim me samo još više odbija.
 
Ako sam dobro razumela, on nije dosao tu da zivi nego u goste.
Ne moras da ga volis, ali mislim da kao odrasla osoba treba da ga ispostujes kao gosta svoje majke i da ne dizes frku oko toga, otici ce zaboga, a bez frke ce svima biti prijatnije.
Pretpostavljam da bi i ona tako postupila da tebi dodje neki gost koji se njoj ne svidja, zar ne?
Mozes toliko da joj ucinis, a i iz pristojnosti bi trebalo...
Znas da ce otici i da ce sve biti po starom. ;)
 
Vexy.:
ma on će samo privremeno biti tu;) (ako sam ja dobro shvatila)
a ko zna, možda sve ispadne bolje no što očekuješ, tako to obično biva
mažda nađete neke fine teme za razgovor, zbližite se...ko zna;)
Kliknite za proširenje...

Pa nekako njegovo prisustvo deluje na mene jako negativno...
Znam da će mnogi smatrati da je to greh, ali stvarno ne mogu da dišem kako treba znajući da je on tu, nije mi ništa skrivio ali osećaj je i dalje tu. Da je taj osećaj ljubomora, lakše bi ga se rešila...Ali ovo je nešto sasvim drugo, znam da će proći kad on ode...Ali doći će ponovo...
 
Chupos:
Da li je lako preći preko prvog utiska koji neko na nas ostavi?
Kliknite za proširenje...
Mislim da je vrlo moguce,jedino ako je on jako losa osoba,takodje tvoje reagovanje je sa opravdanjem jer moze da ti bude rodjeni brat/sestra ali kad ih nikad nisi upoznala isto je ko da ti neko ubaci u sobu prvog prolaznika kojeg nikad nisi videla.Ja verujem da posle nekog vremena ces upoznati tog svog polu brata i prihvatices ga kao clana familije.
 
Ja te potpuno razumem, narocito sto moras da budes za njim u istoj sobi!Tako da deliti intimnost sa nekim ko nam je potpuni stranac, cak iako je krvno srodstvo, je jako tesko.Pogotovo sto imas taj prvi utisak koji je negativan.Da li ikako postoji mogucnost da on ne bude u tvojoj sobi?Ipak, mislim da i pored tog prvog utiska, treba da nu das sansu da se upoznate.Mozda ces upoznavajuci ga kao coveka i prijatelja, promeniti taj stav i osecaj odbojnosti koji sigurno nije ljubomora.I ako smem da pitam, koliko imas godina?
 
Chupos:
Zanima me vaše mišljenje o ovome...
Imam rođenog brata sa mamine strane, iz njenog prvog braka, koji je stariji od mene 11 godina. Sa njim sam samo par puta u životu površno razgovarala, i nije mi se dopao kao osoba, imam problem sa prihvatanjem njega kao člana porodice.
I sada, mama ga je zvala kod nas u goste, i zbog nedostatka prostora on je sa mnom u sobi. Osećam se jako loše, ali moram da glumim zbog mame, jer izražavanjem nezadovoljstva ispadam sebična i ljubomorna. Ja nisam ljubomorna na njega, prestara sam za tako nešto. Ali ne mogu da ga prihvatim, osećam odbojnost i za mene je kao stranac, a od mene se očekuje da ga prihvatim kao da sam život sa njim provela :(
Možda je ta odbojnost samo inat, jer se od mene očekuje previše?
Kliknite za proširenje...
otpor prema izvjestacenoj situaciji
nista manje, nista vise
 
lili011:
Ja te potpuno razumem, narocito sto moras da budes za njim u istoj sobi!Tako da deliti intimnost sa nekim ko nam je potpuni stranac, cak iako je krvno srodstvo, je jako tesko.Pogotovo sto imas taj prvi utisak koji je negativan.Da li ikako postoji mogucnost da on ne bude u tvojoj sobi?Ipak, mislim da i pored tog prvog utiska, treba da nu das sansu da se upoznate.Mozda ces upoznavajuci ga kao coveka i prijatelja, promeniti taj stav i osecaj odbojnosti koji sigurno nije ljubomora.I ako smem da pitam, koliko imas godina?
Kliknite za proširenje...

Dovoljno da se ponašam kao zrela, racionalna osoba... Nažalost mogućnost da ne delimo sobu ne postoji. Šansu ima...Ali u suštini znam da neću kao brata moći da ga prihvatim, samo kao prijatelja...možda. Da sam mlađa, možda bih i mogla...Sad je nekako kasno.
 
Master_Chief:
Mislim da je vrlo moguce,jedino ako je on jako losa osoba,takodje tvoje reagovanje je sa opravdanjem jer moze da ti bude rodjeni brat/sestra ali kad ih nikad nisi upoznala isto je ko da ti neko ubaci u sobu prvog prolaznika kojeg nikad nisi videla.Ja verujem da posle nekog vremena ces upoznati tog svog polu brata i prihvatices ga kao clana familije.
Kliknite za proširenje...

Ovo je potpuno tačno... Sve sem dela da je loša osoba...Ja ne znam kakva je osoba, ali mi je napadna situacija da mi je neko odjednom uskočio u život i poremetio mi rituale, posle toliko godina...
 
Chupos:
Zanima me vaše mišljenje o ovome...
Imam rođenog brata sa mamine strane, iz njenog prvog braka, koji je stariji od mene 11 godina. Sa njim sam samo par puta u životu površno razgovarala, i nije mi se dopao kao osoba, imam problem sa prihvatanjem njega kao člana porodice.
I sada, mama ga je zvala kod nas u goste, i zbog nedostatka prostora on je sa mnom u sobi. Osećam se jako loše, ali moram da glumim zbog mame, jer izražavanjem nezadovoljstva ispadam sebična i ljubomorna. Ja nisam ljubomorna na njega, prestara sam za tako nešto. Ali ne mogu da ga prihvatim, osećam odbojnost i za mene je kao stranac, a od mene se očekuje da ga prihvatim kao da sam život sa njim provela :(
Možda je ta odbojnost samo inat, jer se od mene očekuje previše?
Kliknite za proširenje...


Prvo,glupost jeste da delis sa njim sobu bez obzira na nedostatak prostora ili srodstvo u kojem si, jer on i jeste za tebe stranac.
Drugo, on jeste ujedno i tvoj brat i njega je rodila tvoja majka. Radi nje, a i radi sebe pruzi sansu sebi da promenis misljenje. Ako uspes u tome svi cete biti srecniji. Daj sansu njemu da ti bude brat a i sebi da budes sestra. Veliko je to bogatstvo a obogatiti se nikad nije kasno.
Srecno!
 
Chupos:
Dovoljno da se ponašam kao zrela, racionalna osoba... Nažalost mogućnost da ne delimo sobu ne postoji. Šansu ima...Ali u suštini znam da neću kao brata moći da ga prihvatim, samo kao prijatelja...možda. Da sam mlađa, možda bih i mogla...Sad je nekako kasno.
Kliknite za proširenje...

А да ли неко очекује да се ти понашаш према њему као да сте одрасли заједно? :confused:
Нормално је да ти је странац. Не мораш (и не можеш, бар за сада) да га волиш... Испоштуј га као госта и то је све... време ће показати да ли ћете се зближити или не...
Искрено, ни ја не волим када ми неко дође у госте на дуже па морам да мењам своју рутину и са њим да делим своју интиму (собу, навике..)...
Сасвим је нормално то што осећаш.;)
 
Nikad nije lako menjati rutinu, i pomalo je nesrecno resenje da delite sobu, posebno sada dok se jos niste sprijateljili i zblizili, jer se samo stvara odbojnost. Ne znam koliko imas godina, ali tinejdzeri svoju sobu cesto dozivljavaju kao svoju teritoriju, na neki nacin, i uopste nije zgodno. Inace, sasvim je normalno da nemas bratsko/sestrinski odnos, jer niste ziveli zajedno. Prijateljski odnos je sasvim dovoljan za pocetak, i naravno, daj mu sansu da se zblizite, sto moze, ali i ne mora da se desi. Da li cete se zbliziti ili ne, zavisi od toga koliko ste slicni, i da li ste u istom fazonu. Mnogi braca i sestre koji zive zajedno, se isto ne slazu i nisu previse bliski, iako su odrastali zajedno.
 
Hvala vam na podršci...
Izgleda da će danas da odlazi, ako ne danas najkasnije sutra...
Jeste, nezgodno je kada se naš dnevni ritual potpuno poremeti...
A potpuno smo različiti ja i brat, on je prvo dosta stariji od mene i u potpuno drugačijem fazonu, kako reče tarabica...A ja ga sada doživljavam kao čoveka koji je poremetio moj ritual i sa kojim ne mogu da se zbližim...možda u nekim drugim okolnostima...
 
Chupos:
Zanima me vaše mišljenje o ovome...
Imam rođenog brata sa mamine strane, iz njenog prvog braka, koji je stariji od mene 11 godina. Sa njim sam samo par puta u životu površno razgovarala, i nije mi se dopao kao osoba, imam problem sa prihvatanjem njega kao člana porodice.
I sada, mama ga je zvala kod nas u goste, i zbog nedostatka prostora on je sa mnom u sobi. Osećam se jako loše, ali moram da glumim zbog mame, jer izražavanjem nezadovoljstva ispadam sebična i ljubomorna. Ja nisam ljubomorna na njega, prestara sam za tako nešto. Ali ne mogu da ga prihvatim, osećam odbojnost i za mene je kao stranac, a od mene se očekuje da ga prihvatim kao da sam život sa njim provela :(
Možda je ta odbojnost samo inat, jer se od mene očekuje previše?
Kliknite za proširenje...


To što ti imaš problem njega da prihvatiš je samo tvoj problem ... on jeste član tvoje porodice - ON JE TEBI BRAT ili polubrat - kako hoćeš.... e sad što se niste mnogo vidjali, tu je majka kriva, ali to ne znači da oboje treba da ispaštate zbog toga.... za vas je bolje da se dobro upoznate (što mislim da i jeste bio cilj ove posete) i da ostanete u nekim normalnim odnosima - jer vi i jeste rod.

Po meni je tvoja reakcija detinjasta i nezrela ....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top