gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
После изјаве Томислава Николића како би у Србији требало да постоје два блока и да би мање странке требало да се определе пре избора, покренута је озбиљнија расправа у српској јавности.
Мада ми се не свиђа терминологија мање странке, пре бих то назвао странкама са мањом подршком.
По мом личном мишљењу, у Србији не би требало да постоје 2 странке, већ 2 блока и евентуално странке које не желе да буду ни у један од та два.
Имамо рецимо случај из 2008. године, када је формирана већина у којој су заједно били СПС, ДС, Г17, ЛДП.
Шта је ту проблем ? Проблем је у томе што рецимо велики део бирача СПС није гласао за коалицију са ДС, Г17, ЛДП, као што ни знатан део бирача ДС, Г17, ЛДП није желео коалицију са ДС. Дакле, реч је о изборној превари грађана.
Но, није само то проблем. Странке као што су данас СПС, а некада је то био ДСС (на страну то што ми је ДСС драга странка) су из позиције и става да могу са свима прилично профитирали, добијали важна министарства, функције.
Теоријски гледано, таква ситуација често доводи до појаве корупције, тј. "куповине" странака како би се формирала већина, која није заснована на програмским, идеолошким, моралним принципима или интересом грађана Србије.
Код нас је то био случај и у пракси, не само теорији.
Наравно, постоје и странке као што је данас Српска радикална странка која не жели да приђе ни једном од табора, што могу да разумем и не спорим им то право.
Мене више брину дакле оне странке које могу са свима и тај положај користе за лично богаћење њихових функционера. Дакле, волео бих да ми неко ко има више политичког образовања каже да ли је систем 2 блока +несврстани(они који неће ни са једним од блокова) могућ, добар и одржив ? У том систему би се дакле странке пре избора опредељивале са ким желе да формирају постизборну Владу. Тако нешто постоји, чини ми се у Италији. Око Народњака су окупљене Форца Италија, Демохришћанска странка, Лига за Север, а око социјал-демократског блока Демократска партија, Комунистичка партија...а постоје и неке мање странке које не прилазе ни народњацима, ни социјал-демократама, бар колико се ја сећам.
Овакав систем смањује могућност непринципијелних коалиција, изборних превара грађана, корупцију при формирању парламентарних већина, бар тако мислим...
Пошто политика није моја струка желео бих да ми неко други отприлике каже, да ли је овакав систем пожељан, реалан, можда утопистички или све супротно од наведеног ?
Отварам дискусију, па можете изнети своје мишљење...
Мада ми се не свиђа терминологија мање странке, пре бих то назвао странкама са мањом подршком.
По мом личном мишљењу, у Србији не би требало да постоје 2 странке, већ 2 блока и евентуално странке које не желе да буду ни у један од та два.
Имамо рецимо случај из 2008. године, када је формирана већина у којој су заједно били СПС, ДС, Г17, ЛДП.
Шта је ту проблем ? Проблем је у томе што рецимо велики део бирача СПС није гласао за коалицију са ДС, Г17, ЛДП, као што ни знатан део бирача ДС, Г17, ЛДП није желео коалицију са ДС. Дакле, реч је о изборној превари грађана.
Но, није само то проблем. Странке као што су данас СПС, а некада је то био ДСС (на страну то што ми је ДСС драга странка) су из позиције и става да могу са свима прилично профитирали, добијали важна министарства, функције.
Теоријски гледано, таква ситуација често доводи до појаве корупције, тј. "куповине" странака како би се формирала већина, која није заснована на програмским, идеолошким, моралним принципима или интересом грађана Србије.
Код нас је то био случај и у пракси, не само теорији.
Наравно, постоје и странке као што је данас Српска радикална странка која не жели да приђе ни једном од табора, што могу да разумем и не спорим им то право.
Мене више брину дакле оне странке које могу са свима и тај положај користе за лично богаћење њихових функционера. Дакле, волео бих да ми неко ко има више политичког образовања каже да ли је систем 2 блока +несврстани(они који неће ни са једним од блокова) могућ, добар и одржив ? У том систему би се дакле странке пре избора опредељивале са ким желе да формирају постизборну Владу. Тако нешто постоји, чини ми се у Италији. Око Народњака су окупљене Форца Италија, Демохришћанска странка, Лига за Север, а око социјал-демократског блока Демократска партија, Комунистичка партија...а постоје и неке мање странке које не прилазе ни народњацима, ни социјал-демократама, бар колико се ја сећам.
Овакав систем смањује могућност непринципијелних коалиција, изборних превара грађана, корупцију при формирању парламентарних већина, бар тако мислим...
Пошто политика није моја струка желео бих да ми неко други отприлике каже, да ли је овакав систем пожељан, реалан, можда утопистички или све супротно од наведеног ?
Отварам дискусију, па можете изнети своје мишљење...
Poslednja izmena:
