Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.
Strana 1 od 5 12345 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 109

Tema: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

  1. #1
    Zainteresovan član aksunamun (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    242
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Данас од стране Светог Архијерејског Сабора, Преподобни Ава наш Јустин је проглашен светитељем.

    Тропар Преподобном Ави Јустину:

    Православља сладост, нектар премудрости ,
    Оче Преподобни,
    излио си у срца верних као богатство,
    животом својим и учењем
    показао се јеси жива књига Духа,
    Јустине богомудри моли Христа Бога Логоса
    да ологоси оне који Те поштују.



  2. #2
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio aksunamun Pogledaj poruku
    Данас од стране Светог Архијерејског Сабора, Преподобни Ава наш Јустин је проглашен светитељем.

    Тропар Преподобном Ави Јустину:

    Православља сладост, нектар премудрости ,
    Оче Преподобни,
    излио си у срца верних као богатство,
    животом својим и учењем
    показао се јеси жива књига Духа,
    Јустине богомудри моли Христа Бога Логоса
    да ологоси оне који Те поштују.
    Amin.
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  3. #3
    Iskusan kaai79 (avatar)
    Učlanjen
    11.12.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.986
    Reputaciona moć
    126

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Ako je neko zasluzio da bude svetac to je Justim
    Sveti Justine moli Boga za nas.
    Nema Boga nema djavola .
    A ko se to smeje nad covekom.

  4. #4
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.930
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

    29. април 2010 - 20:49

    На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.
    Литургијски спомен преподобног Јустина славиће се 1. јуна по старом календару (14. јуна по новом календару), а спомен преподобног Симеона празноваће се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).
    Свечано прослављење новоканонизованих угодника Божјих биће извршено на саборној светој архијерејској Литургији у следећу недељу, 2. маја, у Храму Светога Саве на Врачару, са почетком у 9 часова.
    Преподобни и богоносни Оци наши Јустине и Симеоне, молите Бога за нас!

    Епископ бачки Иринеј,
    портпарол Светог Архијерејског Сабора

    Београд, 29. април 2010. године

  5. #5
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.930
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Житије преподобног оца нашег Јустина новог ћелијског

    Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије. Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп—Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.

    Као дечак често је са родитељима одлазио код Светог Оца Прохора чудотворца у Пчињски манастир и тамо бивао на молитвама и богослужењима, а једном је био и лични сведок чудесног исцељења Светитељевом божанском силом мајке му Анастасије од тешке болести. О дубокој побожности своје мајке и сам је касније често причао, а из његових бележака објављен је и потресни запис о блаженом престављењу праведне „слушкиње Божије Анастасије — Васкрснице, моје бесмртне дародавке".

    Основну школу Благоје завршава у Врању, да би се потом, положивши пријемне испите највишом оценом, уписао у деветоразредну Богословију „Свети Сава" у Београду (1905-1914). Наставници су му Николај Велимировић, Атанасије Поповић, Веселин Чајкановић, Борислав Лоренц, Стеван Мокрањац... Посебан утицај на Благојев духовни и образовни развој извршио је велики учитељ Свети Владика Николај, који је посебно запазио и ценио његову љубав према богословљу и несумњиву књижевну даровитост.

    Намеру Благоја Поповића да прими монашки постриг по завршетку Богословије (у јуну 1914. године) омело је опирање родитеља и њихова молба Митрополиту Београдском Димитрију (Павловићу) и Епископу Нишком да га не замонаше.

    Одмах по избијању Првог светског рата Благоје Поповић позван је у војску и, као богослов, распоређен у болничку чету при војној болници „Ћеле кула" у Нишу. Крајем 1914. преболео је пегави тифус и био на кратком отпусту код родитеља; од 8. јануара 1915. поново је на дужности болничара у Нишу, све до повлачења са српском војском према Косову и, затим, преко Албаније. Страхоте рата, беда и патња измучених српских ратника, сећање на мучеништво и жудња за охристовљењем, појачале су његову, дуго неговану, одлуку да прими монашки завет.

    У православном храму у граду Скадру, уочи Светог Василија Великог, З1.децембра 1915/1.јануара 1916. године, архимандрит Венијамин (Таушановић), потоњи владика браничевски, постригао је младог богослова Благоја Поповића, заједно са Миланом Ђорђевићем, каснијим Епископом Далматинским Иринејем.

    Млади монах узео је име Светог Јустина Мученика и Философа (II век после Христа), великог апологете у историји хришћанске патристике и значајног философа хришћанства.

    На предлог митрополита Димитрија, доцнијега Патријарха Српског (1920—1930), Српска Влада шаље, јануара 1916. године, групу млађих и даровитих богослова, међу њима и монаха Јустина, на Духовну академију у Петроград.

    Јустин Поповић остаће у Русији до јуна 1916. године, када, услед наговештаја бољшевичке револуције и бурних догађаја који ће уследити, прелази у Енглеску, где ће га Николај (Велимировић), тада јеромонах, прихватити и уписати на један од колеџа Оксфордског университета. До 1919. године отац Јустин прошао је редовне студије теологије, али диплому није добио пошто му докторски рад Философија и религија Ф. М. Достојевског није прихваћен. У завршном поглављу дисертације млади докторант је, наиме, био изложио оштрој критици западни хуманизам и антропоцентризам, особито онај у римокатолицизму и протестантизму. Енглеским професорима било је тешко да такву критику приме, па су од њега тражили да своје ставове ублажи и измени. На захтев професора Јустин Поповић није пристао, и тако се, почетком лета, вратио у Србију без оксфордске дипломе.

    Већ септембра 1919. године, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве шаље Јустина на Теолошки факултет Атинског университета, где остаје до маја 1921, на ново положивши све потребне испите и стекавши докторат из православног богословља на тему Светог Макарија Египатског.

    У међувремену, маја 1920, рукоположен је за јерођакона, вероватно приликом једнога од краћих долазака из Грчке у Србију.

    По повратку у отаџбину Јустин Поповић постављен је за суплента Богословије „Свети Сава", премештене тада из Београда у Сремске Карловце. Тамо је од октобра 1921. предавао најпре Свето писмо Новога завета, а затим и Догматику и Патрологију. Потпуно се предавши просветитељском и поучитељном послу, ширећи православну светоотачку методологију и светосавску просвету и културу, он је унео низ плодотворних новина у образовно—васпитни живот богословије, потиснувши овештали схоластички и протестантско—рационалис ички метод наставе.

    Године 1922, 7. јануара, на Усековање Светог Јована Крститеља, патријарх Димитрије рукоположио је, у Сремским Карловцима, јерођакона Јустина у јеромонаха.

    Професори Карловачке богословије покренули су 1922. Хришћански живот, месечни часопис за хришћанску културу и црквени живот, који иде међу најбоље периодике овога опредељења код нас. Првих шест бројева уредио је др Иринеј (Ђорђевић), потоњи епископ далматински, а од седмог броја прве године па до краја излажења (1927; изузев бројева 1—9 из 1925) уредник часописа првенствено је Јустин Поповић, уз кога је радио проф. Велимир Арсић. Последње бројеве Хришћанског живота (8—12/1927) отац Јустин издао је у Призрену.

    Јустин Поповић докторирао је 1926. године на атинском Теолошком факултету. Тема нове његове дисертације била је: Учење Светог Макарија Египатског о тајни људске личности и тајни њеног познања.

    На Карловачкој богословији положио је марта 1927. године професорски испит. Рад који је том приликом одбранио тицао се православне аскетско—богословске проблематике и носио је назив „Гносеологија Св. Исака Сирина".

    Непоколебиво еванђелско и светоотачко опредељење о. Јустина и његова истинољубивост и правдољубивост (испољена још у детињству), као и критика одређених појава у тадашњем јавном и црквеном животу у текстовима у часопису „Хришћански живот", изазивали су жесток отпор извесних друштвених и црквених кругова.

    Августа 1927. отац Јустин је премештен (протеран) за професора Призренске богословије. Ово премештање имало је за циљ само гашење његовог све утицајнијег часописа, јер је већ јуна 1928. године поново враћен у Сремске Карловце.

    Из Карловачке богословије Јустин Поповић је по други пут удаљен 1930. године.

    По одлуци Светог Синода, донетој половином децембра исте године, упућен је у православну мисију у Поткарпатску Русију у Чешкој, као пратилац и помоћник Епископу Битољском Јосифу (Цвијовићу).

    У Чешкој, где остаје годину дана, изузетно успешно је обављао повраћај у отачку веру насилно поунијаћених православаца. Тада му је, за обновљену Лукачевску епархију, понуђен архијерејски чин, али је смирени о. Јустин одбио то достојанство.

    Стога, можда, по повратку у Србију Јустин није одмах враћен на наставнички посао, већ је тек августа 1932. постављен за професора Битољске богословије, где ће радити две пуне школске године. Тамо је настала његова прва књига Православне догматике.

    Средином двадесетих година Јустин Поповић био је и преко граница Српства већ чувен као светоотачки православни богослов. Тако су га године 1928. православни митрополит Пољске Православне Цркве и Варшавски университет у више наврата позивали да се прихвати Катедре догматског богословља на одсеку овог университета за студије православне теологије. С друге стране, велики руски богослов Николај Глубоковски, који је у то време предавао на Софијском университету, писао је 1932. Патријарху Српском Варнави да оцу Јустину омогући да „специјално ради на православном богословљу, примењујући своја знања, енергију и духовно искуство".

    Тек фебруара 1934. изабран је Јустин Поповић за доцента Богословског факултета у Београду. На дужност професора Упоредног богословља ступио је 21. децембра исте године, да би 15. јануара 1935. одржао приступно предавање под насловом „О суштини православне аксиологије и критериологије". Касније, изабран је за професора догматике.

    У конкордатској борби 1937. године отац Јустин био је недвосмислен и непопустљив бранилац независности и самосуштине Српске Православне Цркве.

    Јустин Поповић један је од утемељивача Српског философског друштва, основаног на иницијативу Бранислава Петронијевића 22. октобра 1938. године.

    Треба рећи да је добро савладао и говорио више старих и модерних светских језика: старословенски, грчки, латински, румунски, новогрчки, енглески, немачки, француски.

    У међуратном периоду текстови о. Јустина излазили су у преко 20 часописа и других различитих штампаних гласила претежно, али не и једино, црквене периодике, у распону од Сремских Карловаца до Скопља, међу којима издвајамо следеће: „Раскрсница", „Вера и живот", „Народна одбрана", „Духовна стража", „Црква и живот", „Весник Српске Цркве", „Светосавље", „Хришћанско дело", „Пут", „Богословље", „Идеје", „Хришћанска мисао", „Пастирски глас", „Преглед Епархије Жичке", „Жички благовесник"... Такође, бројни су и преводи оца Јустина из светоотачке и савремене православне мисли објављивани у међуратној црквеној штампи (Свети Макарије Велики, Свети Исак Сирин, Свети Јован Кронштатски...).

  6. #6
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.930
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Током Другог светског рата отац Јустин делио је судбину српског народа и Српске Цркве: живео је по скривеним српским манастирима преводећи патристичке и хагиографске списе и бавећи се егзегезом Новога завета. Учествовао је у писању Меморандума Српске Цркве о страдању Срба у злогласној НДХ. Како Универзитет у Београду за време немачке окупације није радио, него су од 1942. године само обављани испити, иако је професорска комисија била изабрала професора Јустина Поповића да обавља испите, немачке власти су дуго одбијале да му то одобре. Чувена су његова предавања о Светосављу у Београду током 1944. године, држана српској школској омладини и студентима у поробљеној Србији. Негде пред Светог Саву 1944. године, када је вођа српског устанка против окупатора и злотвора Немаца, усташа и комуниста, ђенерал Југословенске краљевске војске у Отаџбини, Драгољуб Михаиловић, држао свој Свесрпски светосавски конгрес у селу Ба под Сувобором, затражено је од Дражиног Равногорског савета да др Јустин Поповић, као најкомпетентнији српски теолог, да своје писмено мишљење о односима Цркве и државе, какви би требало да буду у новој српској држави после ослобођења. Јустин је написао и доставио на Равну Гору један текст који представља изразито православно, светоотачко виђење односа Цркве и државе.

    По доласку нове комунистичке власти у Југославију, 1945. године, Јустин је прогнан са Београдског Универзитета (заједно са још 200 српских професора), а затим је и ухапшен и затворен. Ухапшен је у манастиру Сукову код Пирота и спроведен у београдски затвор, заједно са својим духовним чедом, јеромонахом Василијем (Костићем), који ће касније, као Владика Бањалучки, бити прогањан, а као Епископ Жички још једном бити у комунистичком затвору. Из затвора су о. Јустин и о. Василије спашени доласком у то време (новембра 1946) из изгнанства Патријарха Српског Гаврила (Дожића). Замало стрељан као „народни непријатељ", проф. Јустин Поповић протеран је из Београда, без пензије, лишен људских, верских и грађанских права. Мењао је манастире у којима је боравио (Каленић, Овчар, Суково, Раваница), али ниједна обитељ није смела дуже да га задржи.

    По промислу Божијем, међутим, у једном сусрету у Београду у пролеће 1948. године, тадашња игуманија светоћелијска, мудра и одважна мати Сара, позвала је оца Јустина у женски манастир Ћелије код Ваљева, где он живи практично у кућном притвору од 27. маја 1948...

    ... радећи на својим списима и преводима, служећи свакодневно Божанску литургију, и као предани духовник монахињама и свем побожном свету, као учитељ и узор бројним нараштајима православних српских и страних богослова, као „скривена савест целе Српске Православне Цркве и народа" (по речима грчког теолога и академика Јована Кармириса).

    Непрестано је праћен, често ислеђиван у Удби, ограничавана му је слобода кретања и сусрета, али никада није био остављен од ћелијског сестринства које је због и ради њега страдало од богоборних комунистичких власти.

    Ретко који часопис после Другог светског рата, иначе малобројне црквене периодике под комунистичком окупацијом, усудио се да штампа који текст о. Јустина, тако да после 1945. године бележимо тек четири текста објављена у отаџбини, један у „Православном мисионару" (1958), два у „Гласу Православне Епархије Нишке" (1968, 1969), и четврти у „Православљу" (1969). Томе придодајемо и два објављена у емиграцији, у „Американском србобрану" (1969) у Питсбургу у Америци и у „Календару Свечаник" у Минхену (1970).

    Нарочито је запажена духовничка делатност оца Јустина и његово живо и плодотворно општење са православном браћом Русима и Грцима. Руски духовници су му били исповедници, са руским избеглицама код нас дружио се доживотно, а грчке посетиоце дочекивао је као долазнике из апостолских и светоотачких времена и крајева. Као човек и духовник отац Јустин је иначе увек био отворен, пун љубави за свако људско биће, поготову за искрено тражећу и жедну истине интелигенцију, а особито за омладину и студенте. Много је живих сведочења да су његова вера и ватрена оданост Христу и Истини, дубока ученост и мудрост, проницљивост и богоречитост извршили пресудни утицај на опредељење многих за монашки живот. Зато је и пре и после рата духовно одгајио и у епископску службу упутио десетину својих ученика, а у свештеничку службу и монашки подвиг на стотине и хиљаде младих душа.

    На сваком богослужењу молио се са обилним сузама. Често се на молитви у цркви толико расплакао, да се понекад и загрцнуо, што су сви присутни у храму примећивали, мада је он настојао да тај дар суза прикрива. Спомињао је на Светим Литургијама на стотине имена која су му пошиљана, лично или писмима, од људи са многих страна, који су га молили да се моли за живе и упокојене сроднике и познанике. Уз ова имена људи су често давали или слали новац, па је то био један од извора прихода за манастир Ћелије, а и за његове личне трошкове, који су углавном ишли на путовање и набавку папира за писање и куцање многобројних радова, насталих у том ћелијском периоду живота и рада овог неуморног Подвижника, Мислиоца, Богослова и Духовника, у српској хришћанској хиљадугодишњици свакако једнога од највећих.

    Јустин никада није могао бити враћен на Универзитет, на своју катедру Догматике, али су код њега тајно долазили многи универзитетски професори, не само теолози, него и са других факултета, нарочито лекари и психолози, а још чешће поједини песници и књижевници на разговоре и савете. (Један од писаца и песника, адвокат Милан Д. Милетић, недавно је објавио предивну мању књигу личних „сведочења о Светом Ави Јустину", под карактеристичним насловом „Заљубљен у Христа", Београд, 2002). Поготову му је долазила студентска омладина, која се интересовала личним и општељудским животним проблемима савремености. Зато је имао и стицао све већи број ученика. Имао је доста пријатеља по Европи и Америци, који су га тајно снабдевали оном најважнијом новом теолошком и философском литературом, тако да је био сасвим упућен у токове савременог западног света и посебно западног хришћанства. Није остајао ни ван проблематике савременог екуменизма, па је као плод тог његовог интересовања настала књига „Православна Црква и екуменизам" (изашла на српском и грчком, у Солуну 1974; затим на руском и румунском).

    Упокојио се у Господу у дан свога рођења, лицем на Благовести 1979. године.

    Испраћен је свенародно од мноштва српског свештенства и народа и од већег броја православних, Грка, Руса, Француза, јер је од многих њих, а нарочито од светогорских монаха, још за живота сматран за светитеља. До данас већ има преко десет икона са његовим светим ликом, у Србији, Грчкој, Француској, Америци, а светогорски монаси и други православци написали су му и тропар, кондак и друге делове Службе.

    Његов гроб крај манастирске цркве у Ћелијама постао је место поклоништва за многе побожне душе, за православне широм Балкана, Европе и Америке. Благодатна препорођајна чуда на његовом гробу и по његовим молитвама већ су забележена, а очекује се и његово скоро свечано уношење у календар Светих Српске и васцеле Православне Саборне Цркве.

    Целокупни опус оца Јустина обухвата око 40 томова, а од тога је до сада објављено на српском око 30, на грчком 4, 7 томова на француском и 1 на енглеском језику.

    Бројни теолошки радови аве Јустина, осим догматике и егзегетике, обухватају области патристике, аскетике, литургике, као и теме из хришћанске философије и посебно из православне антропологије и на православљу засноване философије културе.

    „Човек и Богочовек", наслов је који би могао бити карактеристичан и за сво његово богословље, јер у те две теме, или још тачније и Јустину верније: у тој двојединој теми БОГО—ЧОВЕКА обухваћена је сва Јустинова богословска мисао и животна философија, и више од тога: сва његова дубока и сложена личност, павловских и достојевсковских димензија. То је уједно и свеживотна Јустинова мисија мученика људског бића и мисли, Пророка и Благовесника у нашем веку и нашем народу, а она се састоји у крсном, тужнорадосном, распето—васкрсном сведочењу о Богу и Човеку, сусретнутим и сједињеним, без сливања, умањења и губљења, у Христу Богочовеку, вечном Божанском Логосу и Творцу, али и Спаситељу и Осмислитељу човека и рода људскога и свега света.

    Благовесник ћелијски је истицао како је сваки хришћанин дужан да својим животом „исписује и даље Еванђеље Христово". Сходно том ставу и апостолској препоруци, његов живот је уистину био једно „живо савремено Еванђеље Христово". Уопште треба рећи и нагласити да је Преподобни Јустин Нови Ћелијски био и остао ретка, светоотачка појава у нашем двадесетом веку, скривена али неумитна савест Српске Светосавске Цркве и читавог јеванђелског, апостолско—светоотачког Православља у свету. То су му признавали још за земног живота, а после блаженог престављења његов углед и утицај све више расте, бар код оних који имају очи да виде и уши да чују, како вели Јеванђеље.

    Скривајући дар прозорљивости, о. Јустин непогрешиво је поучавао, о чему најречитије сведочи следећи пример: када га је отац Клеопа посетио у манастиру Ћелије, и затражио тајински савет да ли да остане на Светој Гори, отац Јустин га је посаветовао: „Оче Клеопа, ако одеш на Свету Гору, придодаћеш још један цвет у Врту Богомајке. Али коме ћеш оставити вернике? Тамо се, Свети оче, молиш само за себе. А у земљи се молиш за све и можеш привести Богу много душа лишених поучитеља... Ја велим да останеш у земљи, Свети оче, да спасеш и себе и да помогнеш спасењу других. То је највеће добро дело садашњих монаха. Особито сада, када се боримо с безверјем, са сектама, са религијским индиферентизмом!"

  7. #7
    Zainteresovan član aksunamun (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    242
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Napokon nas veliki Justin Popovic Celiski.Govor Svetitelja uzivo .
    https://www.youtube.com/watch?v=qdNGU6HZE7c
    Poslednji put ažurirao/la aksunamun : 29.04.2010. u 22:42

  8. #8
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.930
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Па од свих верника православне вере испаде да ја, протестант, постављам житије Јустина Ћелијског.

  9. #9
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio Padre Pogledaj poruku
    Па од свих верника православне вере испаде да ја, протестант, постављам житије Јустина Ћелијског.
    svaka cast Padre.Lepo od tebe.
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  10. #10
    Zainteresovan član aksunamun (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    242
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio Padre Pogledaj poruku
    Па од свих верника православне вере испаде да ја, протестант, постављам житије Јустина Ћелијског.
    To je bas lepo od tebe .Nek te cuva Bog .Ja nisam hteo postavljati nista, mislio sam da je vecina upoznata sa radom i delima SV nam Justina.

  11. #11
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio aksunamun Pogledaj poruku
    To je bas lepo od tebe .Nek te cuva Bog .Ja nisam hteo postavljati nista, mislio sam da je vecina upoznata sa radom i delima SV nam Justina.
    jeste vecina pravoslavaca,ali prilika je da se i ostalima predstavi avva Justin...toga se nisam setila...
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  12. #12
    Zainteresovan član aksunamun (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    242
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio Livingstone Pogledaj poruku
    jeste vecina pravoslavaca,ali prilika je da se i ostalima predstavi avva Justin...toga se nisam setila...
    Moja greska u pravu si .Ja sam malo vise odusevljen pa sam u brzini samo prekopirao poruku sa FB.Ali vidis ima dobrih ljudi pa postavili vise.

  13. #13
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio aksunamun Pogledaj poruku
    Moja greska u pravu si .Ja sam malo vise odusevljen pa sam u brzini samo prekopirao poruku sa FB.Ali vidis ima dobrih ljudi pa postavili vise.
    i ja sam se odushevila..nisam znala sta bih ja mogla da kazem......vidish da sam napisala samo amin
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  14. #14
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Очекивано,било је крајње време...
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  15. #15
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.930
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник. Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.

    У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства.

    Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи владика далматински Иринеј. Као млад богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише Достојевског. Брат Стојадин, као студент права је изгубио несрећним случајем живот, испавши из воза при једном своме повратку са студија кући. Благоје тада свима отворено говори да жели цео свој живот да посвети Богу да би био што ближи њему и своме брату.

    Родитељи му се противе тој жељи и на све начине покушавају да спрече своје дете да оде у монахе.

    Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.

    Тадашња власт пребацује једним старим бродом богослове до Барија, а после тога преко Париза, богослови стижу у Лондон где их прихвата јеромонах Николај Велимировић. Из Енглеске где је са групом богослова привремено смештен, благословом патријарха српског Димитрија, Јустин прелази у Духовану академију у Петрограду.

    Због немира који су надолазили богослови су 1916. назад повучени у Енглеску. У Енглеској, Јустин студира теологију на Оксфорду и сам се издржава, а не од стипендија енглеске владе. Своју критику западног света изложио је у својој докторској тези Религија и философија Достојевског, која није прихваћена. Без дипломе се враћа у Србију 1919. године. Патријарх Димитрије га убрзо по повратку шаље у Грчку. Постао је стипендиста Светога Синода. За време једнога краткога боравка кући, бива промовисан у чин јерођакона. У Грчкој, као и у Русији и Енглеској, упознаје тамошњи свет. На њега је посебно утисак оставила једна старија бака, Гркиња, код које је становао. За њу је рекао да је од ње више научио него на целом Универзитету. Често је као јерођакон саслуживао у грчким храмовима.

    У Атини стиче докторат богословља. Свети Синод му наједном ускраћује стипендију, пред сам докторат. Морао је 1921. године да се повуче у Србију и постане наставник карловачке богословије. Предавао је Свето писмо Новога завета, Догматику и Патрологију. Ту прима јеромонашки чин. Временом постаје уредник православнога часописа „Хришћански живот". Познати су његови чланици „Са уредничког стола". Понекад му је перо „било оштрије" и дотицало се и неких тадашњих неправилности у клиру СПЦ и богословским школама. У карловачкој богословији (у коју је у међувремено био премештен), неко му краде са раднога стола докторску дисертацију о гносеологији св. Исака Сиријског и св. Макарија Египатског. Али је за пар дана написао оквирно исту дисертацију „Проблем личности и познања по учењу св. Макарија Египатског" и докторира у Атини, 1926. године. Убрзо потом протеран је из Карловачке богословије у Призрен, где је провео око годину дана, тачно онолико времена колико је требало да се часопис „Хришћански живот" угаси.

    У то време на Западу, у Чешкој јавља се покрет који је желео да се врати у Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици Јосифу Цвијовићу у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо га је Свети Синод одлучио поставити за епископа. Он је то одбио уз образложење да је недостојан тог чина. После тога ниједном није изабиран или предлаган за епископа. После тога је постављен за професора Битољске богословије. На богословији је био у вези са владиком Николајем и Јованом Шангајским. Заједно са архијерејима СПЦ борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције.

    Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светотачке литературе.
    По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева. У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.

    О самоме животу оца Јустина у Ћелијама, има се много рећи. Стално је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић - лелићки парох, аввини ученици и остали поштоваоци...
    Отац Јустин је се упокојио у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године.

    Књижевно-богословски рад

    Убрзо после Првог светског рата јавио се књигом Филозофија и религија Ф. М. Достојевског (1923). По оцени неких ово дело Јустиново је једна од првокласних и најбољих студија уопште о генијалном руском писцу. Јустин Поповић, који је у међувремену постао професор догматике на Теолошком факултету, своју тему о Достојевском је унеколико проширио у новој књизи под насловом Достојевски о Европи и Словенству (1940). Религиозна мисао руског писца послужила је Јустину Поповићу да реинтерпретира религиозну филозофију православља. Постављајући у новим условима, пред Први светски рат, питање односа Европе и словенства, којом су се бавили још словенофили, блиски Достојевском, Јустин Поповић је посредно отварао и српско питање. Било је то пред сам почетак Другог светског рата.

    Приредио је 12 томова Житија светих, за сваки месец у години по једна књига. Сваки том има по неколико стотина страна и представља синтезу много разних извора систематично сакупљених и приређених. Осим ових житија, сабрана дела Јустина Поповића имају 33 тома. Говорио је течно четири страна језика: грчки, руски, немачки и енглески и бавио се превођењем са више језика.

  16. #16
    Ističe se
    Učlanjen
    18.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Σερβίας
    Poruke
    2.891
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    ma kakv justin, nego sta bi sa artemijem, to me interesuje?

  17. #17
    Iskusan kaai79 (avatar)
    Učlanjen
    11.12.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.986
    Reputaciona moć
    126

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio Reichsmarschal Pogledaj poruku
    ma kakv justin, nego sta bi sa artemijem, to me interesuje?
    Ne mogu da verujem da tako neto kazes Justin je duhovni otac Vladici Artemiju .
    Njegovo dodavanje u tiptih svetih je jedan od vaznijih dogadjaja istoriji nase Crkve.Bar za one koji su upoznati sa njegovim delima.
    Nema Boga nema djavola .
    A ko se to smeje nad covekom.

  18. #18
    Ističe se
    Učlanjen
    18.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Σερβίας
    Poruke
    2.891
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio kaai79 Pogledaj poruku
    Ne mogu da verujem da tako neto kazes Justin je duhovni otac Vladici Artemiju .
    Njegovo dodavanje u tiptih svetih je jedan od vaznijih dogadjaja istoriji nase Crkve.Bar za one koji su upoznati sa njegovim delima.
    bice bitan dogadjaj ako papini jezuiti ne rasture SPC i ne pokatolice Srbe, a to se resava ovih dana.

  19. #19
    Iskusan
    Učlanjen
    04.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Selo veselo
    Poruke
    5.754
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio Padre Pogledaj poruku
    Па од свих верника православне вере испаде да ја, протестант, постављам житије Јустина Ћелијског.
    Jesi li ti siguran da si protestant........ali BAŠ siguran???

  20. #20
    Poznat Sergian (avatar)
    Učlanjen
    28.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.399
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Све док га Бог не потврди за Светога, ништа не вреди то што га СПЦ екуменисти признају. Где су Мошти његове?...Одговор: Нема их.

    Како може бити неко Свет а да нису нађене и потврђене благоухане и целебне Мошти?...Одговор: не може бити валидно пред Богом проглашавање било кога за Светога ако тај нема доказано православно исповедање вере до своје земаљске кончине и ако нема Мошти.
    Ава Јустин нема ништа од тога, и не може бити Свет...нажалост.

  21. #21
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.930
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio tetragramaton Pogledaj poruku
    Jesi li ti siguran da si protestant........ali BAŠ siguran???
    Po krstenju, teoloskom obrazovanju, crkvenoj afilijaciji...

  22. #22
    Iskusan
    Učlanjen
    04.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Selo veselo
    Poruke
    5.754
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio Padre Pogledaj poruku
    Po krstenju, teoloskom obrazovanju, crkvenoj afilijaciji...
    Sumnjiv si.....ipak. Nijedan PRAVI protestant ne bi postavljao žitija kojekakvih ava. (Ava=otac)
    I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. ...

  23. #23
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio tetragramaton Pogledaj poruku
    Sumnjiv si.....ipak. Nijedan PRAVI protestant ne bi postavljao žitija kojekakvih ava. (Ava=otac)
    I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. ...
    Padre=otac
    a tetragramaton=JHVH
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  24. #24
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.930
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio tetragramaton Pogledaj poruku
    Sumnjiv si.....ipak. Nijedan PRAVI protestant ne bi postavljao žitija kojekakvih ava. (Ava=otac)
    I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. ...
    Koliko si procitao ili odslusao Justinovih homilija? Koliko si njegovih knjiga procitao?
    Zitije inace znace biografija ili srpski receno zivotopis. Koliko je meni poznato vecina protestantskih knjiga objavljenih u Srbiji imaju zivotopis autora.
    Da li je tebi zasmetalo to sto su se ljudi obracali Justinu sa Ava/Oce ili sto mi na zalost nemamo pandama medju domacim protestantima pa ponekad imamo osecaj manje vrednosti?

  25. #25
    Iskusan
    Učlanjen
    04.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Selo veselo
    Poruke
    5.754
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nas veliki Justin napokon priznat za Svetitelja.

    Citat Original postavio Padre Pogledaj poruku
    Koliko si procitao ili odslusao Justinovih homilija? Koliko si njegovih knjiga procitao?
    Zitije inace znace biografija ili srpski receno zivotopis. Koliko je meni poznato vecina protestantskih knjiga objavljenih u Srbiji imaju zivotopis autora.
    Da li je tebi zasmetalo to sto su se ljudi obracali Justinu sa Ava/Oce ili sto mi na zalost nemamo pandama medju domacim protestantima pa ponekad imamo osecaj manje vrednosti?
    Ja (za razliku od tebe) nisam baš PRAVI protestant, zato što sam u protestante otišao iz pravoslavlja. Justinovu Dogmatiku sam morao znati skoro napamet i mogu ti reći da mi se ta gomila gluposti nije sviđala i kad sam morao glumiti da mi se sviđa. Sad bar ne moram da glumim.
    Osim toga primećujem da sve više vas nazovi "protestanata" koketira sa SPC, kako mi reče Nikola Knežević neki dan, on je :"Protestant koji teži pravoslavlju!" što bi se reklo prikriveni pravoslavac.
    Ti bi trebao znati da se dogma SPC ne razlikuje mnogo od dogme RKC. Čemu onda reformacija? Čemu su Luter,Kalvin, Cvingl i ostali uzalud tupili zube i pera?

    p.s. nemoj da misliš da je tebe odbijam od jedine istinite pravoslavne vere, slobodno se ti prišljamči njima, verovatno će da te slikaju za novine kako si "konačno našao istinu" kako si se vratio "veri predaka"...osim toga dobićeš i duplo bolja kola nego sad, verovatno će ti dati neki Audi koji je mafijašima poslužio da proture 10-20 kg kokaina pa su ga onda poklonili "jedinoj istinitoj pravoslavnoj veri" da bi im "Sveti oci" pravoslavlja oprostili hiljade upropaštenih dečijih života.
    Poslednji put ažurirao/la tetragramaton : 02.05.2010. u 08:52

Slične teme

  1. Mošti svetitelja još su misterija
    Autor Dragan_srbcg u forumu Religija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 04.08.2010., 10:44
  2. Arhitektonski fakultet - da li je priznat
    Autor Luka Škrbić u forumu Univerzitet u Beogradu
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 23.02.2010., 23:31
  3. Naci-papa na dva koraka od svetitelja
    Autor СУНЦЕ u forumu Politika
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 22.12.2009., 14:02
  4. Poruke nasih svetitelja.
    Autor aksunamun u forumu Religija
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 31.08.2009., 15:14
  5. Da li je FFK negde priznat u inostranstvu?
    Autor Suto-more u forumu Fakulteti
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 05.04.2007., 21:53

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •