Mesa Selimovic izmedju Sarajeva i Beograda

........
"Slucaj Mesa" bio bi tek predvidljivi nastavak bljutave nadaljevanke o "opredjeljivanju" bosanskih, prvenstveno bosnjackih pisaca, da u sebi ne krije i premise aktualne drame ovoga naroda, kojeg su upravo Selimovicevi beogradski mentori u proteklome ratu doveli do grobne rake. Mesino ime postalo je nekom vrstom paradigme Beogradu pozeljnoga bosanskog muslimana, "postenog Srbina muhamedanskoga verozakona", tako da je u ratu protiv Bosne i Hercegovine, nedavno okoncanom, jedna cetnicka postrojba nosila njegovo ime. Njegova literarna tema i opsesija - covjek i vlast - proizisla je iz njegove vlastite biografije i sudbine. Selimovic je cijeli zivot proveo u opasnoj blizini politike, koja ga nece ostaviti na miru cak ni poslije njegove zemaljske smrti.

Iako je, poput Andrica, bio uvjereni Jugoslaven, Selimovic, cini se, nije imao onu vrstu lukavosti i opreza, onog poljskog ketmana u odnosu prema politici, koju je fra Ivo bio razvio do paroksizma. Kao potomak ugledne begovske familije, Mehmed Selimovic ce se ukljuciti u partizanski pokret, i kao mladi oficir s pobjednicima umarsirati u rodnu Tuzlu 1945. godine. Nije nimalo cudno da su njegove prve price (Prva ceta, Tisine) bile uokvirene tadasnjom partijskom estetikom, tzv. teorijom odraza, po kojoj je knjizevnost samo transmisija "visih" partijskih istina. Medjutim, njegovo prvo razocarenje u narodnu revoluciju nastupit ce odmah nakon rata, kad dozivljava egzekuciju brata, takodjer visokog partijskog funkcionera, koji bijase zrtvom neke unutarpartijske intrige. Iako ovaj slucaj nije nikada oficijelno razjasnjen, kod mladog agitpropovca Selimovica stvorit ce prve sumnje. Ali, svejedno, on ce i dalje djelovati u partijskim organima, najcesce kao sef kojekakvih komisija za kulturu, sto ce mu donijeti brojne istaknute funkcije u javnome zivotu - od mjesta predavaca na Filozofskome fakultetu u Sarajevu, direktora Drame Narodnog pozorista, pa sve do mjesta glavnog urednika tadasnjeg drzavnog izdavaca "Svjetlost".

O smrti brata on ce prvi put progovoriti u svom romanu Pet zlatnih ptica, koji je 1965. poceo izlaziti kao podlistak u sarajevskom knjizevnom casopisu Zivot, da bi godinu dana kasnije bio otisnut ukoricen pod naslovom Dervis i smrt. Drugi veliki sukob s Partijom Mesa ce dozivjeti pocetkom sedamdesetih, kad se nakon sloma Rankovica pocinje redefinirati bosanskohercegovacko nacionalno pitanje, preciznije, kad u politicki zivot ulazi jedan novi politicki pojam - nacija Muslimani.

Premda je cijelim svojim bicem, i literaturom, bio uronjen u muslimansku kulturnu bastinu, Selimovic novu naciju s tim imenom nije prihvatao. Tadasnja mlada partijska nomenklatura, predvodjena Brankom Mikulicem, Hamdijom Pozdercem, Hasanom Grabcanovicem, imala je velikih okapanja zbog novog postbrijunskog partijskog kursa, ne samo u svojim redovima (famozna diferencijacija s Osmanom Karabegovicem i Avdom Humom) nego i medju samom muslimanskom inteligencijom. Neki znacajni intelektualci muslimanske provenijencije nisu mogli ili nisu htjeli prihvatiti osnivanje nove nacije, pa je nastavljeno javno "opredjeljivanje". Pjesnik Mak Dizdar i sociolog dr. Esad Cimic vec su se bili opredijelili kao Hrvati, a knjizevnici Husein Tahmiscic i Mesa Selimovic kao Srbi. Cimic je tim povodom u jednom novinskom intervjuu izjavio: "Ja sam Hrvat i ne mogu nacije mijenjati kao kosulje. Muslimani su zakasnili da budu narod i preuranili da budu nacija." Bio je to velik udarac partiji.
.........
Zbog cinjenice da je roman Dervis i smrt dozivljavao veliki citateljski uspjeh i bio ovjencan tadasnjim najvecim jugoslavenskim priznanjima (nagrada za najbolji roman koju je u ono vrijeme dodjeljivao utjecajni beogradski politicki list Nin, Njegoseva nagrada itd.), ideoloski sukob sa Mesom u pocetku nije bio otvoren. Radilo se o nekakvoj proceduri. Autor Dervisa tvrdio je da ga novo rukovodstvo ne poziva na sjednice Centralnoga komiteta, mada su se partijski kuriri kleli da su mu pozive dostavljali. Selimovic je, zapravo, vec bio donio odluku da izidje iz epicentra vlasti ("najvecega od svih ljudskih poroka", kako je napisao u Dervisu) i na neki nacin mu je odgovaralo da bude zrtvom "partijskih dogmatika", kako su novo bosansko rukovodstvo krstile novine koje su nagradile povijest o Ahmedu Nurudinu.
......
Ove njegove izjave ponovno su u beogradskoj javnosti potakle rasprave o srpskom porijeklu bosanskih muslimana, gdje se Selimovicev slucaj tretirao kao principijelnom zrtvom antisrpske zavjere. O samoj, pak, izjavi kolale su u kuloarima mnoge price: jedni su tvrdili da je ona rezultat njegove ambicije da dobije Nobelovu nagradu, vjerujuci da put do Stockholma vodi preko Beograda, drugi su, pak, tvrdili da je pisac napravio ustupak svojoj suprugi Darki, koja je potjecala iz srpske vojnicke familije, dok su treci objasnjavali da je izjava stvar njegove povrijedjene tastine i revolta prema Partiji, koja mu je oduzela brata.

Mikulic-Pozdercev politbiro u to vrijeme nalazi na brojne opstrukcije svoje nove nacionalne politike - Antologija muslimanske knjizevnosti Biserje, koju Alija Isakovic tih godina objavljuje u Zagrebu, biva napadnuta na drzavnoj televiziji kao nacionalisticki projekt i, na osobnu intervenciju Mikulicevu, autor biva spasen hapsane. Bitka za afirmaciju Muslimana, medjutim, vec traje kao historijski proces kojemu klip pod tockove baca najveci tadasnji zivi muslimanski pisac - Mesa Selimovic.

U oficijelnom razgovoru koji s piscem Dervisa vode tadasnji sekretar "izvrsnog komiteta" Hasan Grabcanovic i partijski pisac Mladen Oljaca u svrhu "idejnih razjasnjenja" malo ce toga biti razjasnjeno, osim cinjenice da je Selimovic odlucio dalje koracati sam. Teski kamen koji ce tad zbaciti sa vrata bit ce, mimo autorove volje, objesen na vrat njegova vlastitog naroda. Partija ulazi u otvoreni klinc - njezin tadasnji ideolog dr. Fuad Muhic na stranicama Oslobodjenja pocinje serijal tekstova o Mesi, u kojemu pisca optuzuje da, optirajuci za srpstvo, kopa grobnicu svome vlastitome identitetu. Selimovic ne odgovara na ove kritike, nego pakira kofere i preseljava u Beograd.

Piscevo preseljenje dobija sasvim paradoksalne konotacije. Sarajevski estradni pjesnik, tadasnji prijatelj, a u ratu savjetnik Radovana Karadzica, Rajko Nogo u beogradskoj Politici daje izjavu kako je Mesin slucaj tek dokaz vise o progonu uglednih Srba iz Sarajeva, sto ce biti teza s kojom je paljanski psihijatar poveo rat protiv grada. Sarajevo odgovara surovo - polemike oko Selimoviceva odlaska list Oslobodjenje zakljucuje bijednim komentarom u kome se mijesaju noge i glave: "Kad mozemo bez Sliskovica i Halilhodzica, mozemo i bez Mese." Sam Selimovic jednu sezonu u Beogradu prima odlicja i pocasti, da bi samo koju godinu kasnije bio prepusten potonucu i zaboravu. U Beogradu za zivota publicira knjigu prica Ostrvo, potom, shrvan godinama i bolescu, umire 1982. godine. Nad grobom partizana Selimovica cetnicki sin i ideolog Matija Beckovic odrzao je jedan ostrascen i svakog pijeteta lisen govor.

Ali, mracne igre nastavljaju se i nakon pisceve smrti. Fenomen opredjeljivanja muslimanskih pisaca dr. Rasim Muminovic komentira logikom da se covjek "moze opredijeliti samo za ono sto nije, nikako za ono sto jest". Medjutim, pisceva supruga Darka, nositeljica autorskih prava, osporava stampanje Dervisa i Tvrdjave u ediciji Bosanskohercegovacka knjizevnost u 50 knjiga, koju sredinom osamdesetih pokrecu udruzeni bosanskohercegovacki izdavaci, jer se njen muz "opredelio za srpsku literaturu".

Sarajevske vlasti pokusavaju ispraviti svoj odnos prema velikom piscu, postavljajuci u parku ispred "Svjetlosti" broncano poprsje Selimovicevo, koje je izvajao zagrebacki kipar Kosta Angeli Radovani. Taj spomenik je, uz prisutnost brojnih Sarajlija, te pisceve udovice i kceri, otkrio autor ovih redaka, jednog jesenjeg dana 1988. godine, a srusili su ga nepoznati pocinioci tokom opsade grada. Mozda je ruka koja ga je rusila bila vodjena spoznajom da su najveci prijatelji velikog pisca, Cosic i Karadzic, Beckovic i Nogo, gradu Sarajevu pokusavali zavrnuti siju. Odnos prema Selimovicu nije se u bitnome popravio ni dolaskom sadasnje vlasti - prozaik Nedzad Ibrisimovic tesko je optuzio njegovu knjizevnost, tvrdeci da ona iznevjerava vjerske principe islama.
...........
Zakljucimo ovaj tekst rijecima njegovim:
"Bosna je moja velika ljubav i moja povremena bolna mrznja. Bezbroj puta sam pokusavao da pobjegnem od nje i uvijek ostajao, iako nije vazno gdje covjek fizicki zivi. Bosna je u meni kao krvotok. Nije to samo neobjasnjiva veza izmedju nas i zavicaja, vec i koloplet naslijedja, historije, cjelokupnog zivotnog iskustva mog i tudjeg, dalekog, koje je postalo moje. Vidjena izvana i bez ljubavi, Bosna je gruba i teska, vidjena iznutra i sa ljubavlju, koju zasluzuje, ona je ljudski bogata iako u sebi nesaznana potpuno. Rijetko je ko bolnije i dramaticnije odredjen historijom kao Bosanac. Sta se sve kroz stoljeca nakupilo u tim ljudima! Osjecanje vlastite neodredjenosti, tudje krivice, teske historije, neizvjesne buducnosti, straha od promjene, zelje za dobrotom i humanoscu koja bi se odnosila na sve ljude bez ikakvih ogranicenja, i cestih razocarenja koja su radjala mrznju. To su veoma slozeni i zamrseni ljudi i tesko ih je razrjesavati po prvom vidjenju i po spoljasnjim utiscima."


~~~~~~~~~~~~~~~~~

"Beznadezna povijest Ahmeda Nurudina" autor: Mile Stojic

Arhiva Dani br.173


Ps.Ne volim politiku,nikada me nije zanimala.
Mesu Selimovica (1910-1982)izuzetno cenim.
Prilog o politickoj pozadini vezanoj za "njegov slucaj",neophodan je da bi se stvari jasnije sagledale.
Bio je vanserijski pisac.
Njegov "Dervis i smrt" je veliki roman,preveden na 17. svetskih jezika.

Potrebno je procitate njegovu "Tvrdjavu","Secanja","Tisinu"..i sve ono sto je napisao ovaj blistavi um.
Mnogi pametnije stvari cemo sebi tako da priustimo,nego sto vodimo ovu nesvrsishodnu raspravu..

Ovo je moj prvi i poslednji prilog na ovu temu.
 
Mrdaywalker:
Dugo se spekulise da Mehmed Mesa Selimovic pripada srpskoj knjivevnosti.
ovaj cuveni pisac rodjen u tuzli 26. aprila 1910 (BiH) cija je supruga bila srpkinja preselio se iz Sarajeva u Beograd 1971 godine.
tada je Beograd bio centar Jugoslavije pa su mnogi glumci,umetnici,muzicari i ostali iz svih krajeva SFRJ odlazili u glavni grad Jugoslavije Beograd.

Medjutim drugi smatraju da je mnogo jaca teza da je on pripadao postkomunistickoj knjizevnosti jer je i sam bio clan KPJ (komunisticke partije jugoslavije) i da dela Mese Selimovica nemaju nikakve veze sa srpskom vec Jugoslovenskom knjizevnoscu.
Biran je za predsjednika Saveza književnika Jugoslavije, bio je počasni doktor Sarajevskog univerziteta (1971.), redovni član ANUBiH i SANU. Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije NIN-ova nagrada (1967.), Goranova nagrada (1967.), Njegoševa nagrada (1967.), potom Dvadesetsedmojulska SRBiH, nagrada AVNOJ-a, itd.
Kliknite za proširenje...
Меша Селимовић се, по националности, изјаснио као Србин, врло јасно..

Но, то је у бити, његова приватна ствар, иако тај податак јесте врло битан и за одређивање где се његова књижевност сврстава данас.

А, у чију књижевност спада његово дело? :think:

Раније, то се могло сврстати под "Југословенска књижевност".

Данас, после распада државе Југославије, М. Селимовић спада у српску књижевност, и тамо спада по својој најбитнијој бити, а, географски, и делом личном везаношћу за Босну, и у "босанско-херцеговачку", јер је у БиХ, уосталом, рођен, и по књижевним мотивима јесте везан за то подручје.

Дакле, шире узето, Меша Селимовић припада и ономе што називамо "Југословенска књижевност", али, какве то уопште везе има с тобом?
 
Poslednja izmena:
Mrdaywalker:
carobnacepanice ,ako si vec citala dela Proislamskog pisca Mese Selimovica,mozes li ako ti nije tesko da mi citiras uvod iz velikog romana Dervis i smrt.

Bas bi volio da vidim iz tvojih usta kako ide islamsko recitovanje..
:rostilj:
Kliknite za proširenje...
sMrdayko, sad vidim da ti cak nisi ni Bosanac. :hahaha:
O cemu ja uopste raspravljam sa tobom... Sta ti imas sa Mesom Selimovicem?
Verujete u istog Boga, i tu je kraj. Po tome ja mogu da svojatam sve ruske, grcke, i ostale Pravoslavne pisce... Jao, vama srbijanskim muslimanima stvarno nije lako.
Vi kukavci cak govorite "ekavski bosnjacki". :hahaha:
 
Poslednja izmena:
carobnodrvo:
sMrdayko, sad vidim da ti cak nisi ni Bosanac. :hahaha:
O cemu ja uopste raspravljam sa tobom... Sta ti imas sa Mesom Selimovicem?
Verujete u istog Boga, i tu je kraj. Po tome ja mogu da svojatam sve ruske, grcke, i ostale Pravoslavne pisce... Jao, vama srbijanskim muslimanima stvarno nije lako.
Vi kukavci cak govorite "ekavski bosnjacki". :hahaha:
Kliknite za proširenje...

dobro je kad ti imas nesto zajednicko sa Mesom :mrgreen:
mozda ti je recitovo Bismilu na uvce...
de reci mi kako ono ide? jer ocito uzivas da citas islamske romane :kafa:
 
Mrdaywalker:
dobro je kad ti imas nesto zajednicko sa Mesom :mrgreen:
mozda ti je recitovo Bismilu na uvce...
de reci mi kako ono ide? jer ocito uzivas da citas islamske romane :kafa:
Kliknite za proširenje...
Kad bolje razmislim, pitam se da li si ti uopste i procitao nesto od Mese Selimovica? :think:
Uhvatio si se Bismile k'o pijan plota, jer kakvog valjanog argumenta i pametne reci i nemas.
Ubedjujes sam sebe kako je Selimovic bio Bosnjak, a crno na belo ti stoji njegovo pismo u kome kaze da je bio Srbin.
Na kraju, kakav si ti to musliman?
Da te poducim osnovnoj kulturi: kad ti je gost u kuci, a kafa na stolu, kaze se bujrum. :bye:
 
carobnodrvo:
Kad bolje razmislim, pitam se da li si ti uopste i procitao nesto od Mese Selimovica? :think:
Uhvatio si se Bismile k'o pijan plota, jer kakvog valjanog argumenta i pametne reci i nemas.
Ubedjujes sam sebe kako je Selimovic bio Bosnjak, a crno na belo ti stoji njegovo pismo u kome kaze da je bio Srbin.
Na kraju, kakav si ti to musliman?
Da te poducim osnovnoj kulturi: kad ti je gost u kuci, a kafa na stolu, kaze se bujrum. :bye:
Kliknite za proširenje...

:hahaha: ne nego je Mesa bio cetnik i ponosno je nosio kokardu...
de bezi necu da raspravljam sa nekim ko prisvaja tudje genije,znam ja takve kao ti. ne smeta vama rijec Bosnjak vec naprotiv musliman,zato me i cudi da jednog muslimana svojatate.
Ako je Mesa bio srbin i tako ga smatrate onda mozda to znaci da treba da naucite Bismilu ;)
mozda vas time poziva na islam :think:
 
Poslednja izmena:
Mrdaywalker:
:hahaha: ne nego je Mesa bio cetnik i ponosno je nosio kokardu...
de bezi necu da raspravljam sa nekim ko prisvaja tudje genije,znam ja takve kao ti. ne smeta vama rijec Bosnjak vec naprotiv musliman,zato me i cudi da jednog muslimana svojatate.
Ako je Mesa bio srbin i tako ga smatrate onda mozda to znaci da treba da naucite Bismilu ;)
mozda vas time poziva na islam :think:
Kliknite za proširenje...
Sto se tice prisvajanja tudjeg, jasno je ko od nas dvoje to radi. Vrati se na moje prethodne postove pa ces videti da sam rekla da je on pripadao svima nama, ali avaj, tebi pohlepnome to nije dovoljno. Ti si ogrezao u kradji i lazi, jer da ti nije toga, sta bi bio? Da ne govoris srpski, sta bi govorio? Arapski ili turski, pitanje je sad? :think:
Meni rec musliman ne smeta, zasto bi mi smetala? Svako ima pravo da odabere u sta ce da veruje. Covek koji se ne boji Boga nije covek, prema tome vazno je da covek veruje.
Sto se reci Bosnjak tice, pitam se da li vam je savest mirna? Sami od sebe pravite idiote, prvi ti si "Bosnjak" koji sa Bosnom nema nikakve veze.
Evo, ja sam svoje rekla, Mesa je svoje rekao, a ti sad nastavi da samog sebe ubedjujes i lazes... Ja te necu sprecavati. Laku noc, i svako dobro. :bye:
 
Evo nesto da se odmore oci



Sandzak_Karta-zuta.gif
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Umri_muski
Skupstina Beograda -2h
Odgovora
23
Pregleda
376
Umri_muski
Umri_muski
M
Gde je Nebojša iz Beograda?
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.330
mario80
mario80
Nina
Investitor "Beograda na vodi" Kušnerov savetnik za projekat na mestu Generalštaba
Odgovora
0
Pregleda
107
Nina
Nina

Back
Top