Kostolomci - samouki kiropraktičari

Свашта је непотребног написано овде о овој теми.

Суштина приче је да су нам такозвани ”Костоломци” једноставно неопходни, јер ми осим њих немамо никог другог да нам помогне. А да их људи цене, поштују и сете их се само кад им се деси укљештење, угануће и друге ствари због којих постају неспособни да ходају, за рад рукама, или тотално заврше у кревету неспособни за било шта, било какав рад, за секс, да оду у ВЦ, да оду на посо, у школу, на факултет, итд.

Мимо тога су људи углавном спремни да их ниподаштавају, неозбиљно посматрају, лупају глупости о њима, итд.

Бака Миланка из овог чланка је моја кума: https://www.*****************/2014/05/najbolji-narodni-kostolomci-kostolomac-namestanje/ Поменућу је опет мало касније.

Нико у овој теми није поменуо јако битну ствар код намештања костију и зглобова и осталих лечења од стране ових особа о којима причамо, није поменуто јер писци у теми не знају о томе, да те особе о којима причамо имају изузетно јако лично био поље, то јест располажу изузетно јаком био енергијом, и та њихова надљудска био енергија је главни фактор помоћу кога они успевају да раде то што раде. То јест помажу нама.

Покојни деда Стева из Миријева је један од тих, али није и његов унук, одлазио сам код деда Стеве са својим друговима као пацијентима, нисам му био пацијент, деда Стева је ствари решавао малим прстом, невероватно лако и успешно, био сам пацијент његовог унука поводом моје повреде о којој ћу вам испричати, али сам установио да је његов унук тотално неуспешан у том послу и да само мисли на новац. Ништа није ни мало помогао око моје повреде, али је рекао да је након тих пар покрета које је извео сад све уреду, и да могу нормално да ходам, ја јесам ходао нормално чак до сутра увече али само због моје велике толеранције на бол, тог другог дана увече дошло је до потпуног отказа ноге услед превеликог бола, нога једноставно није више могла да функционише на силу.

Свему је узрок био закључак лекара и ренгенолога да ми није ништа, то јест да немам лом, већ угануће, и да ће све да прође само од себе, да само треба да мирујем, и да пијем аналгетике ако будем имао болове.

Међутим, мени је петна кост била толико поломљена да је била буквално разнесена.

Прича је јако дугачка али је цела занимљива и више него поучна за ову тему, али нећу вас давити.

У следећем кораку сам био код деда Стевиног унука Саше, чачнуо је нешто на брзину ( пошто је деда Стева радио брзо, па то тако треба мислио је он, ради театралног утиска који то оставља на пацијенте ), није урадио баш ништа, и његов помоћник му је шапатом рекао да ми каже да се јавим у болницу јер ту нешто жестоко није у реду, јер види човек да су упала и оток огромни, да је нога поплавела скроз, није га послушао и није хтео да ми каже ништа, имао је паметнија посла, мувао је моју жену и њену другарицу које су дошле самном, јер је укапирао да оне раде у Швајцарској, мувао их је а и помоћник се придружио да их воде њих две у Швајцарску да они тамо раде и млате лову намештајући коске швајцарцима. Наравно да није ништа било од тога, јер нису ни за овде, па тиме ни за тамо.

Некако сам преко везе доспео на терапију у клинички центар, констатован ми је други степен ”Судека”, услед неадекватног третмана прелома, 45 дана сам ишао на разнолику терапију.

Побољшање је након терапије било знатно, стигао сам до тога да могу да ходам без штака, али пошто је петна кост била изваљена из лежишта, тиме је била дигнута у вис 5 милиметара, тако да сам имао газ на тој нози са тенденцијом пада у назад, сликовит опис је да нисам могао да потрчим уопште, једноставно нисам могао да потрчим и стигнем аутобус градског саобраћаја на станици а који је рецимо удаљен од мене 15 метара.

Петну кост ми је наместио друг који је експерт за то, након 4 године и девет месеци, проведених у том полуинвалидном стању.

Он је иначе целог свог живота, од своје 12 године атлетичар тркач, касније тренер, прво атлетичара ОФК Београда, па атлетичара Партизана, па атлетичара Динама из Загреба, затим је био тренер Хрватске атлетске репрезентације до рата деведесетих, био је касније кондициони тренер ФК Обилића.

Атлетичар има изузетно јако био поље, узме рецимо тег од 2 колограма, окачи га као висак на канап или жицу, и тег почне да се врти као луд, и кости и зглобове, намешта потпуно безболно и крајње ефикасно, водио сам га да упозна баба Миланку, и након што смо отишли од ње ( а довели смо јој тада и једног друга као пацијента ), саопштио ми је да је установио да баба Миланка све ради помоћу огромне био енергије коју има, а да ни сама не зна то, јер ју је он тада док смо пили кафу и она успут третирала тог нашег друга са повређеном кичмом, питао је шта она мисли о био енергији, а она му је пред нама одговорила да она не верује у то. Због те њене огромне био енергије људи имају утисак да је немогуће да она уради нешто тим својим малим прстима, нежном масажом и не агресивним покретима, због свега им после никако није јасно како она то уствари уради, јер она је ниска јако, и јако мршава, сигуран сам да нема ни 50 кила.
Нико од тих неких који су имали прилике да виде баба Миланку ништа није укапирао како она то успева да ради, а сви запазе а ништа не схвате, да баба Миланка прекида нагло третман ако ти се зацрвене или само јако угреју уши, које ти она повремено пипа и стално посматра пратећи стање, прекида наравно да не би добио инфаркт или мождани удар од те њене енергије, која обичног човека може да убије ко зеца.

Атлетичар је сигурно наследио доста тога од своје бабе из босне, која је осим људи, лечила и поломљене ноге војним коњима, коње а нарочито воје убијају ако сломе ноге, ти коњи који су били њени пацијенти, су настављали да живе и даље као војници, и да обављају све своје физичке послове без икаквих сметњи.
Војска их је доводила и остављала код ње, она их је хранила појила и лечила, након чега их је војска преузимала излечене и враћала на њихове дужности.

Његово намештање моје петне кости је довело стање у исправну фазу 75%, дакле постао сам услед тога способан да трчим.

Касније је баба Миланка извела својих пар фора ( интересантно је да, као да ми нешто није дало да се уопште годинама сетим баба Миланке као особе која то зна да ради, и стално ради, и још усто ми је кума, више силе нису дале, јер сви ти такви догађаји служе за наше школовање, тако да сам њен пацијент био тек после десетак година од лома ), а и мене научила истима, да не морам стално кад год забагујем да одлазим код ње, већ да могу сам то да средим, и попела стање исправности на скоро 90%, остатак поправљам сам, спортом, и време ради на томе.

Један трећи човек, Србин из хрватске ми је 1993 наместио за неколико секунди, изваљено раме због кога нисам скоро уопште могао да спавам од болова претходних око 50 дана, тог дана је наместио око 40 излетелих коски и зглобова за редом, у једној непрекидној серији, нико није остао да није решен, сви су успешно сервисирани.

Уколико неком треба помоћ, нека ми се слободно јави на мејл - kasius51@gmail.com, спојићу га са атлетичарем, или баба Миланком, која већ лагано престаје да ради ( мада то само прича, да не може више и да је матора, али ради и даље јер не може да отера људе који упорно долазе у огромном броју из целе србије и шире ).

Баба Миланка је страшно пуно пута ординирала на ВМА, доведена од стране самих лекара, обучена у бели мантил, да би намештала коске разним гузоњама.
 
Ako neko jos uvek zna za nekog kostolomca molim vas da napise. Znao sam par njih, kao sto je Voja iz Krusevca (kod koga sam i licno odlazio), i svi su nazalost preminuli.. Imam ukljestenje u ramenu koje nikako da prodje, stvarno ne znam kome bih mogao da se obratim, Unapred hvala!
 
Pozdrav dobri ljudi , ja se bavim kiropraktikom vec 15 god. Ako bilo ko ima problema sa ledjima ili ostalm delovima tela slobodno me pitajte za savet. Ljudi se uglavnom bave lokalnom kiropraktikom. Ja sam specijalizirao sistemsku kiropraktiku . Ona se bavi misicnim i skreletnim lancima , trazi uzrok problema.
 
Ја сам чуо да је Селимир из Миријева био најбољи, али да је умро. Кажу да се дешавало да неко одведе неког свог због рецимо, крста, леђа, а он примети да је и тај са проблемом, па му намести атлас.
 
Moje flesh iskustvo, ne da bi govorio o sebi nego da bi eventualno nekog potakao na vlastiti trud. Sredinom 80tih imao sam ozbiljnu povredu kicme na poslu (jedinica policije za posebne namene), godinu dana bio na bolovanju, slusao teske prognoze i losa predvidjanja lekara, nista im nisam poverovao i Bogu hvala na tome, naravno da ne mogu da ne kazem da je bilo i onih koji su mi pomogli posebno u urgentnom zbrinjavanju, razmisljao sam da oni maju rucak od toga sto sam ja u problemu i ako sam ja bez problema i njihov rucak je pod pitanjem... sta vole vise mene ili sebe i svoj rucak, treba biti realan, sto bi se reklo logican sukob interesa, i ne verujem u pomoc onoga ko pri tome ima korist, verujem u pomoc onog ko to cini iz cisto ljudskih razloga empatije, ljubavi sta god. U urodjenom optimizmu i stecenoj disciplini poceo sam da se bavim samim sobom, skuplja sam znanja iz raznih oblasti od kompetentnioh ljudi, hvala Bogu da nije bilo interneta i gugla tj povrsnog informisanja u kome svako jednako iznosi svoje misljenje a masina odlucje sta je relevantnije, prosto shvatio sam tada da kicmu treba da upakujem u armiran beton misica kojima moram osim snage i cvrstine da dodam i elasticnost, te psiholoske oziljke, strahove koji su ostali od povrede pretocio sam u motivaciju da sebe odrzim funkcionalnim za zivot...puno je bilo raznih alatki ali neke od njih da pomenem, npr sakovao sam za sebe svoj sistem vezbi kombinacija 50 posto joga, 30 posto vezbe iz borilackih vestina i 20tak poso vezbi koje sam sam osmislio za sebe po svojoj potrebi i intuiciji, osvestio sam i posturu, poziciju tj pravilno drzanje tele u svakoj situaciji itd Danas sam par godina u penziji, sve je drugo promenjivo bilo i bice ali jedno je konstanta sve ove godine a to je da provodjenje svojih rutina vezbii nacina zivota smatram zasluznim sto sam ziv, zdrav i funkcionalan i odustajanje i jedan trenutak od njih za mene bi znacilo smrt, patnju, bol itd Svi mozemo da biramo i svako od nas u svakom trenutku moze za sebe da izabere trud i veru, i procenat koliko drugi doprinose a koliko sami mozemo je 10 posto drugi 90posto mi sami. Drugi mogu pokazati smernice, orijentire, pomoci coveku da pomogne samom sebi, nesto poteknuti skljocnuti sto ce biti samo trenutno rasterecenje..i zvucace okrutno ali u sustini vam niko ne moze pomoci do vi sami sebi. Koliki trud ja ulazem, evo trenutan primer rutine jednog dana, ujutro vezbe istezanja i snage u stanu, popodne veslanje kajaka, navece brzo hodanje 10tak km...I ne treba telo ili covek bitio sam sebi smisao, treba se staviti na korist drugima, teziti Bogougodnim delima, telo pripremati za borbu i zivot a duh za gubitke, nestanak i smrt...to je izbalansiranost. Necu da polemisem, nadam se da nikog nisam povredio bilo cim napisanim, ako jesam nije mi bila namera, to je samo vidjenje jednog beznacajnog neukog smrtnika. Zivi i zdravi bili i nikad vam ne bilo tesko ciniti ono sto je u vasu korist
 
Bio sam kog jednog lika u umcarima koji ima drugacije metode od predhodnih,delovalo je u tom trenutku ok ali me posle par dana i dalje boli,samo prstom je malo cacnuo umesto da mi razvuce taj sabijeni donji deo ledja,za sad nisam zadovoljan ,zvacu ga opet da vidim sta kaze i da li ce srediti bolje pa cu pisati,pohvala je sto nema cenu nego koliko ostavite,samo takvima se moze verovati
 
Znam da će mi admin možda reći googlaj, ova tema je već obradjena, ali pitanja koja mi trebaju su trenutno aktuelna, barem što se tiče adresa i ljudi.

Moja situacija je da sam išao kod broja kiropraktičara i ostepata, (probao sam i kraniosakralnu terapiju koja je osteopatija za stres) ali zbog grčeva koje imam, struktura zglobova mi se remeti stalno i onda moram ponovo da ih nameštam i nemam trajne rezultate. Pošto sam solidno novca već potrošio na probleme koji mi se vraćaju i plaćao sesije od 3000 ili 4000 dinara za ništa što bi mi trajalo, hteo bih da pitam nekoliko stvari.

Prvo možete li ovde da mi date ili napišete u inboxu adresu i telefon nekog kiropraktičara koji nije skup, tj. koji je jeftiniji od ovoga o čemu sam govorio ?

Drugo, da li postoji rešenje sa ovim mojim problemom (stres ne mogu da otklonim, ali mi je potrebno da moja struktura može da ga nosi), kroz možda reflekso terapiju ili feldenkrajsovu metodu, i imate li podatke ljudi koji se tim granama terapija bave a da su priuštivi, i koja su vaša lična iskustva ako ste možda imali probleme slične mojim ?

Puno vam hvala u napred.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top