Izgubljeno/nadjeno

gost 167296

gost 167296

Iskusan
Poruka
5.962
Ne znam dal ovakva tema vec postoji,ja koliko sam trazila nisam nista slicno nasla...
Nisam znala ni gde da je umetnem pa reko,mozda je ovaj podforum najprikladniji s obzirom da tema s jedne strane potice i iz kucnog vaspitanja.
Dakle,moje pitanje je,kada nadjete neku stvar bilo kakvu, mp3,mobilni telefon,loptu, narukvicu,prsten.............na ulici, od ovog nabrojanog msm da bi jedino mobilni telefon mogli da nadjemo vlasnika i vratimo,a ostalo?Sta radite s tim stvarima?Da li ih uopste uzimate?Ili prodjete i pravite se da ih ne vidite?Kako se osecate ako uzmete nesto tudje izgubljeno? (uvek me je to zanimalo,jer po koju cenu zelim tudju stvar da vratim onom kome pripada,znam kako bi se ja osecala kad bi izgubila nesto)
 
ako nađem nešto takvo obavezno uzimam (samo nisam ja takve sreće da nalazim)
jer i ja kad izgubim,uzimaju, na sreću ni to se ne dešava često, dosta vodim računa proveravam a i imala sam i sreće

naročito uzimamako je novac u pitanju, to bez razmišljanja
 
Углавном не налазим такве ствари.
Али, прошле године на екскурзији, док смо првили паузу у Караташу, моје две ученице су нашле новчаник у којем је било 2200 динара. Само то. Стари новчаник, мушки, али у њему ништа више, ни картице, ни докумената, ништа....само новац и један папирић са бројем телефона.
Деца ми донела тај новчаник и размишљала сам шта да радим. Наравно, прво сам окренула тај број (кућни број Пожаревцу, тако нешто, судећи по позивном броју), али нико се није јављао...
Са колегама сам думала шта да урадимо. Ако дамо конобару испред чијег кафића је пронађен новчаник - мазнуће га за себе. Да дамо девојчицама које су пронашле - нема смисла, какву им поруку шаљемо тиме?! Да купимо грицкалице свој деци из разреда - опет, није педагошки....
Ипак смо се обратили конобару. Он је рекао да је баш јутрос један дечак који је ту на рекреативној настави питао за новчаник и плакао....и да ће му он проследити...
Ко зна да ли је таок, али ми смо новачник предали и савест нам је, колико-толико, мирна. Само ми је било жао тог клинца: изгубио сав џепарац....:(
 
2x sam nasla platnu karticu,i odnela ih banku.
nalazila sam zdravstvene knjizice i licne karte,to ubacim u postansko sanduce,jer verujem da posta prosledi na datu adresu.
jednom sam nasla zensku tasnu i razbacane okolo naocare,prazan novcanik i 2 pasosa.Pomocu imenika nasla sam vlasnicu i rekla joj kako sam zatekla stvari,uz napomenu da ona jos jednom obidje to mesto,mozda ima jos necega.Dosla je,uzela tasnu sa stvarima,otvorila novcanik,i uzastopce me 5 puta pitala :`a sigurno unutra nije bilo 100 maraka`i jos `bas cudno,ali torba mi je nestala iz auta koji sam parkirala bas blizu vase zgrade`
nisam ocekivala niti posebnu zahvalnicu ali nisam ocekivala ni toliki bezobrazluk.od tada praktikujem da nadjena dokumenta ubacujem u sanducic poste.
desavalo mi se da nalazim manji novac na ulici,bez dokumenata,to svakako uzmem,jer ako ne uzmem ja,uzece neko drugi,svakako ne vlasnik.
jedino vece sto sam nasla bilo je 500 tada maraka.,koje sam nagazila usavsi u samoposlugu.secam se da sam se tresla k`o prut,izasla sam iz posluge i trcala do kuce,sve nogom u doope,i imala sam osecaj da neko trci iza mene:lol:
uplatila sam putovanje,i jos mi ostalo
 
amonijak:
Ne znam dal ovakva tema vec postoji,ja koliko sam trazila nisam nista slicno nasla...
Nisam znala ni gde da je umetnem pa reko,mozda je ovaj podforum najprikladniji s obzirom da tema s jedne strane potice i iz kucnog vaspitanja.
Dakle,moje pitanje je,kada nadjete neku stvar bilo kakvu, mp3,mobilni telefon,loptu, narukvicu,prsten.............na ulici, od ovog nabrojanog msm da bi jedino mobilni telefon mogli da nadjemo vlasnika i vratimo,a ostalo?Sta radite s tim stvarima?Da li ih uopste uzimate?Ili prodjete i pravite se da ih ne vidite?Kako se osecate ako uzmete nesto tudje izgubljeno? (uvek me je to zanimalo,jer po koju cenu zelim tudju stvar da vratim onom kome pripada,znam kako bi se ja osecala kad bi izgubila nesto)
Kliknite za proširenje...

Retko nalazim tudje stvari. Ako su sitnice, obicno ne uzimam jer ima svakakvih zaraza.

Jednom sam nasla zlatnu narukvicu i to sam uzela, ali i poklonila ubrzo (ne volim zlato).
 
Zanimljiva tema :)
Imala sam par ovakvih situacija.
Davno,izlazeci iz gradskog prevoza,na stanici,spazim zlatan
lanac,zavidne debljine(onaj dizelaski).U prvom momentu,nisam bila sigurna
da li je zlato ili ne,svakako sam nonsalantno prosla pored njega,sve u tripu da je
skrivena kamera i da me neko gleda :).Dosla sam do stana,ispricala bratu sta sam videla,
on krene,naravno da urla kako sam budala sto nisam uzela,a ja sve sa izgovorom da
necu da me "kune" onaj sto je izgubio.On se naravno vrati na mesto "zlocina',i zatekne lanac gde je i bio,kasnije ga je pretopio,dobila sam i ja neki deo :)
Skoro mi se desilo da je neko iz mog bliskog okruzenja,tj iz kuce,pronasao mob.telefon.
Pogledala sam u imenik,i shvatila da je telefon od nekog deteta.Pronasla broj tel. od njegove mame,pozvala zenu,rekla joj o cemu se radi.Dosla je posle par sati,kulturno se zahvalila i to je to.
U svakom slucaju,kada god budem nesto pronasla,potrudicu se da na svaki moguci nacin
vlasniku vratim izgubljeno,jer smatram da je to kultura i savest svakoga od nas.
A drzim se i one izreke "dobro se dobrim vraca".
Gubila nista krupno nisam,hvala Bogu za sada.:)
 
pre par godina, na trotoaru nadjem novcanik... unutra je bilo 300e u jednoj pregradi, u drugoj par novcanica od po 5 i 10e... nadjem tu i vizit karte neke, kreditnu karticu, vozacku dozvolu... i adresu.... zapucam pravo na adresu, otvori mi gospodin srednjih godina, bas onaj sa slike. nije covek ni primetio da je izgubio. ispalo mu iz dzepa kad je izlazio iz auta. nudio mi novac, koliko god zelim... bio je uporan da me nagradi i onda sam rekla, dobro, ako imate cokolade, dovoljna je jedna... :) i naravno, dobih cokoladu... :) i nema tih para koje bi zamenile onaj osecaj u meni, da sam ucinila dobro delo. mogla sam uzeti taj novac, ali sam sigurna da ne bih mirno spavala, niti bi me usrecilo....

a sad negde oko nove god, u trznom centru, moj muz, izlazeci sa kase, pa u holu, nadje isto podeblji novcanik... i posto je bilo puno naroda, on se obrati prvom prolazniku, i kaze da je nasao tog trena i zamoli ga da odu zajedno do saltera sa informacijama, da predaju i da covek potvrdi da je video kad je ovaj uzeo novcanik i da nije nista uzeo iz njega, pa da na salteru zajedno pogledaju sta ima i postoji li nesto sto ce ih odvesti do vlasnika. drska salterusa je samo rekla, ostavite ga tu, moram obavestiti sefa, pa ce on pogledati. hvala i dovidjenja.... i ovaj moj ga ostavi tu.... u svakom slucaju, ponosna sam na njega sto je bas takav!!!
 
amonijak:
Ne znam dal ovakva tema vec postoji,ja koliko sam trazila nisam nista slicno nasla...
Nisam znala ni gde da je umetnem pa reko,mozda je ovaj podforum najprikladniji s obzirom da tema s jedne strane potice i iz kucnog vaspitanja.
Dakle,moje pitanje je,kada nadjete neku stvar bilo kakvu, mp3,mobilni telefon,loptu, narukvicu,prsten.............na ulici, od ovog nabrojanog msm da bi jedino mobilni telefon mogli da nadjemo vlasnika i vratimo,a ostalo?Sta radite s tim stvarima?Da li ih uopste uzimate?Ili prodjete i pravite se da ih ne vidite?Kako se osecate ako uzmete nesto tudje izgubljeno? (uvek me je to zanimalo,jer po koju cenu zelim tudju stvar da vratim onom kome pripada,znam kako bi se ja osecala kad bi izgubila nesto)
Kliknite za proširenje...

maznem bez pardona. samo ne nalećem nešto često
 
Da, pre neki dan pronađem malu ikonu Svete Petke, ispred jedne menjačnice, pitam ženu koja radi u menjačnici ona nema pojma, baku jednu što prodaje cveće, nema pojma ni ona, ja je ponudih baki, jer u novčaniku inače nosim ikonu baš Sveta Petka, ali ona nije htela, i tako sad imam dve ikone.
 
maxyma:
Zanimljiva tema :)
Imala sam par ovakvih situacija.
Davno,izlazeci iz gradskog prevoza,na stanici,spazim zlatan
lanac,zavidne debljine(onaj dizelaski).U prvom momentu,nisam bila sigurna
da li je zlato ili ne,svakako sam nonsalantno prosla pored njega,sve u tripu da je
skrivena kamera i da me neko gleda :).Dosla sam do stana,ispricala bratu sta sam videla,
on krene,naravno da urla kako sam budala sto nisam uzela,a ja sve sa izgovorom da
necu da me "kune" onaj sto je izgubio.On se naravno vrati na mesto "zlocina',i zatekne lanac gde je i bio,kasnije ga je pretopio,dobila sam i ja neki deo :)
Skoro mi se desilo da je neko iz mog bliskog okruzenja,tj iz kuce,pronasao mob.telefon.
Pogledala sam u imenik,i shvatila da je telefon od nekog deteta.Pronasla broj tel. od njegove mame,pozvala zenu,rekla joj o cemu se radi.Dosla je posle par sati,kulturno se zahvalila i to je to.
U svakom slucaju,kada god budem nesto pronasla,potrudicu se da na svaki moguci nacin
vlasniku vratim izgubljeno,jer smatram da je to kultura i savest svakoga od nas.
A drzim se i one izreke "dobro se dobrim vraca".
Gubila nista krupno nisam,hvala Bogu za sada.:)
Kliknite za proširenje...

uh a loš ti bio keš od tozla

ako neko nađe nešto neka prosledi na moju adresu
 
Hellen:
Углавном не налазим такве ствари.
Али, прошле године на екскурзији, док смо првили паузу у Караташу, моје две ученице су нашле новчаник у којем је било 2200 динара. Само то. Стари новчаник, мушки, али у њему ништа више, ни картице, ни докумената, ништа....само новац и један папирић са бројем телефона.
Деца ми донела тај новчаник и размишљала сам шта да радим. Наравно, прво сам окренула тај број (кућни број Пожаревцу, тако нешто, судећи по позивном броју), али нико се није јављао...
Са колегама сам думала шта да урадимо. Ако дамо конобару испред чијег кафића је пронађен новчаник - мазнуће га за себе. Да дамо девојчицама које су пронашле - нема смисла, какву им поруку шаљемо тиме?! Да купимо грицкалице свој деци из разреда - опет, није педагошки....
Ипак смо се обратили конобару. Он је рекао да је баш јутрос један дечак који је ту на рекреативној настави питао за новчаник и плакао....и да ће му он проследити...
Ко зна да ли је таок, али ми смо новачник предали и савест нам је, колико-толико, мирна. Само ми је било жао тог клинца: изгубио сав џепарац....:(
Kliknite za proširenje...

idi helen ko ide na exkurziju sa 2 i 200 dinara:mrgreen:
 
Dxa puta sam gubila narukvicu a jednom nasla:rumenko:
Tu sto sam nasla dala da je ispoliraju i poklonila zaovi za rodjendan.
Ne volim nista sto je tudje:ok:
Ali su mi i digli svo zlato iz kuce a drugi put i sve devize:eek:
Od tada me prati neki maler:think:
Nikako da sastavim kraj sa krajem:evil:
 
...jednom jako davno smo moj tata i ja našli novčanik sa pasošima i avionskim
kartama....novca nije bilo..ali i da jeste...ne bi smo ga uzeli...u novčaniku su
bile slike dve preslatke devojčice....
...odmah smo došli kući...zvali aerodrom...i u vrlo kratkom roku su nam se javili
ljudi da dolaze po dokumenta i karte....
...nisu ništa pitali, bili su presretni i jako zahvalni....putovali su za Kanadu,
nikad više nismo ništa čuli o njima..nadam se da su sretni tamo....
...nikad više ništa vredno nisam našla...mada ne mogu reći da bi ako bi našla
neke velike pare baš trčala da nađem vlasnika....ne bi ni oni mene u ova luda
vremena...valjda zato ni ne nalazim ništa....opet ako bi našla sa tim novcem i
dokumenta...ipak onako duboko u sebi znam da bi javila ljudima...možda te
iste pare nekom znače život....:think:
 
Ne znam uopsteno ne verujem u postenje i samo je pitanje vrednosti nadjenog..da se nadje iskljucivo kesh svako bi ga uzeo i sigurno ne bi ostavio sledecem prolazniku..ljudi su samo sujeverni ko da ce ih neko kazniti sto su tuda prosli bas u tom trenutku..toliko lopova i ubica koji dozive duboku starost..svasta:lol:
 
Postoji agencija izgubljeno nadjeno, sigurna sam.

Pitanje je samo da li se iko obrati toj agenciji, posto nisam cula za takav slucaj.

Sto se men licno tice..nikad nisam nasla nista...

Jednom su mi digli ceo novcanik sa karticama i dokumentima, srecom odmah sam otkazxala karticu i nije mi falilo novca sa racuna..ne znam d ali je i bilo nesto na njemu...a sto se tice dokumenta vadila sam nova...

E da jednom mi je neko ukrao 20 dindzi iz dezpa dok sam stduirala. To mi je bio sav budzet, tam da kupim hleb i jos nesto..vracala se sa faksa gladna kuci...Jadnik se nije usrecio mnogo, aja ostadoh gladna te veceri...Taj incident necu da zaboravim nikad.

skoro mi je kucna pomocnica ukrala zlatan prsten...

Kad sam bila u osnovnoj skoli neko mi je ukrao/izgubila sma ceo novcanik sa ratom za ekskurziju....

A sto se mene tice..nisam nikad nista ukrala...a nasla sam mobilni telefon u biskopu na sedistu...kad sam izasla iz bisokopa, sacekla sam poziv rekal coveku gde se nalazim...on se buno sto mora da dodje po njega..:eek:..musto d amu odnesem..dosao uzeo besan..okrenuo se i otisao...Opet doba gladnih studenstkih godina...tad sam se pokajala..sto sam mu vratila...

Ako bih nasla neku veliku sumu novca..par hiljada evra, vratila bih...inace ne bih..:mrgreen:
 
bas tema za mene.jutros prolazim pored svojih kola i vidim na haubi nesto malo sareno pridjem,kad ono neko verovatno podigao sa zemlje kartica euro26 sa slicicom i imenom nekog momka sa pravnog fakulteta.uzmem ja to i krenem preko fb da trazim,ali po slicici ne odgovaraju imena.i onda se setim da sam videla broj studentske sluzbe i informaciju da je kartica njihovo vlasnistvo.okrenem njihov broj,oni mi rekli da ce kontaktirati momka ,pa ce mi se on javiti.i stvarno zvao me za par minuta.e onda sam ispala ovca.kazem ja momku ulicu gde sam nasla,a on kaze,e pa ja sam tu u broju 62.jao pa ja sam u broju 64,to je jedna zgrada ulaz do ulaza,pa odjednom dreknem,u stvari i ja sam u broju 62.a on cuti.bog zna sta je pomislio.a radio se o tome da smo mi u 64,ali smo prosle godine kupili stan iz broja 62 koji je do naseg,pa smo spojili ta dva stana.ali ja se u momentu nisam toga setila.decko je podstanar u mom ulazu...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top