Марш сибирских стрелаца (корачнице: оригинали и плагијати кроз историју)

Нема Брозовог пионира који уз приче о непријатељским офанзивама, биткама за рањенике,пробојима кроз обруче и АВНОЈ-има, није и научио и песму ''По шумама и горама'', песми ''која говори о херојској борби наших народа и народности''. Стидљиво се говорило да постоји и црвеноармејска, оригинална, верзија, али истина је посве другачија.




Ова корачница je своје путешествије започела као ''Марш сибирских стрелаца'',односно свечана песма Ново-Николајевског 41. стрељачког пука. Пук је, како je записано, дисциплиновано и ''потпуно отмено'' отишао на фронт.Учествовао је у деблокади тврђаве Осовец, као и у првој ''Праснишенском'' боју,када су јула 1915. сибирски стрелци стојали очи у очи са смрћу: 11. сибирска дивизија, у којој се налазио и 41. пук сибирских стрелаца, налазила се насупрот 6 немачких. Од 53 официра и 4190 војника по завршетку битке остало је живо 10 официра и 682 стрелца. Али сибирци нису одступили. У пуку је додељно 10 Ордена Светог Ђорђа ( највише одликовање), а пуку Заставу Светога Ђорђа је уручио Цар Николај II.
Песма пука је гласила:

Марш Сибирских Стрелков
Из тайги, тайги дремучей,
От Амура, от реки,
Молчаливо, грозной тучей
Шли на бой сибиряки.

Их сурово воспитала
Молчаливая тайга,
Бури грозные Байкала
И сибирские снега.

Ни усталости, ни страха;
Бьются ночь и бьются день,
Только серая папаха
Лихо сбита набекрень.

Эх, Сибирь, страна родная,
За тебя мы постоим,
Волнам Рейна и Дуная
Твой привет передадим!

Пусть столетье за столетьем
Слава вьется над стрелком,
Над Сибирским сорок первым,
Над родимым нам полком”.


друга верзија:

Марш Сибирских Стрелков

Из тайги, тайги дремучей,
От Амура, от реки,
Молчаливой, грозной тучей
Шли на бой сибиряки.

Их сурово воспитала
Мать суровая тайга,
Бури грозные Байкала
И сибирские снега.

Ни усталости, ни страха,
Бьются ночь и бьются день…
Только серая папаха
Лихо сбита набекрень.

Эх, Сибирь, Сибирь родная,
За тебя мы постоим,
Волнам Рейна и Дуная
Твой поклон передадим.

Знай, Сибирь: в лихие годы
В память славной старины
Честь великого народа
Отстоят твои сыны.

Русь свободная воскреснет,
Нашей верою горя,
И услышат эту песню
Стены древнего Кремля.


http://rutube.ru/tracks/3010437.html?v=d44442bcb0964caf7004135f151f38bb

Композитор ове корачнице Тимофејев Атуров био жртва ''црвеног терора'' , а данас се о њему готово ништа не зна. Писац оригиналног текста се не зна. Песма је ''брзо ушла у народ'' и остали сибирски пукови су, мењајући број пука у песми, узели ову песму за своју корачницу
Писац друге верзије је био Владимир Алексејевич Гиљаровски, аутор књиге ''Москва и москвичи'', новинар, глумац и одликовани добровољац из српско-турског рата 1875-76.

Но, сага песме се овде не завршава. Након избијања Октобарске револуције на Румунском фронту пуковник Дроздовски организује добровољачки одред од 1100 младих официра, углавном припадника сибирских пукова, са намером да настави борбу противу Немаца и бољшевика.Они ће на мелодију ове корачнице певати стихове Петра Баторина на свом 1300 километара дугом маршу од Јашија до Новочеркаска.

Марш Дроздовского полка

Из Румынии походом
Шёл Дроздовский славный полк,
Во спасение народа,
Исполняя тяжкий долг.

Много он ночей бессонных
И лишений выносил,
Но героев закалённых
Путь далёкий не страшил!

Генерал Дроздовский смело
Шёл с полком своим вперед.
Как герой, он верил твёрдо,
Что он Родину спасёт!

Видел он, что Русь Святая
Погибает под ярмом
И, как свечка восковая,
Угасает с каждым днём.

Верил он: настанет время
И опомнится народ -
Сбросит варварское бремя
И за нами в бой пойдёт.

Шли Дроздовцы твёрдым шагом,
Враг под натиском бежал.
И с трёхцветным Русским Флагом
Славу полк себе стяжал!

Пусть вернёмся мы седые
От кровавого труда,
Над тобой взойдёт, Россия
Солнце новое тогда!

Припев:
Этих дней не смолкнет слава,
Не померкнет никогда.
Офицерские заставы,
Занимали города!
Офицерские заставы ,
Занимали города!


Наставиће се...

Такође, најчешће коришћен марш за време војних парада у Совјетском Савезу била је Прощание славянки, марш који је написао Василиј И. Агапкин под утицајем Првог Балканског рата 1912-13
Касније т.е 1918 ова мелодија је искоришћена са стране Добровољачке армије (потоњи Алексеевци) на Југу Русије. Њен текст доживљава неколико варијанти.

http://www.a-pesni.golosa.info/grvojna/bel/vspoilivynas.htm

П.С
Позитивно сам изненађен што ико зна да ''По шумама и горама'' је плагијат чији је оригинал настао под сасвим различитом утицају и историјску околност. Браво

Ако је ово тема о песмама...а не само плагијатима издвојио бих ''К рыцарям без страха и упрека'' текст песме је написао Сергеј Бехтеев, поет који је дуго година провео у Новом Саду. Управо овај текст је написан у Србији.

http://video.mail.ru/mail/donskihvacheslav/8/13.html

С.Р.Н.:

Такође, најчешће коришћен марш за време војних парада у Совјетском Савезу била је Прощание славянки, марш који је написао Василиј И. Агапкин под утицајем Првог Балканског рата 1912-13
Касније т.е 1918 ова мелодија је искоришћена са стране Добровољачке армије (потоњи Алексеевци) на Југу Русије. Њен текст доживљава неколико варијанти.

http://www.a-pesni.golosa.info/grvojna/bel/vspoilivynas.htm

П.С
Позитивно сам изненађен што ико зна да ''По шумама и горама'' је плагијат чији је оригинал настао под сасвим различитом утицају и историјску околност. Браво

Kliknite za proširenje...

Да ли су Бели можда ову верзију песме користили?
Јер сам негде прочитао да је ова верзија настала касније.


edit:
Чуо сам да је ''Прощание славянки'' била коришћена и од армије Колчака.

To nema nikakve veze.

I himna "Hej Sloveni" je plagijat, pa smo je toliko decenija pevali sa suzama u ocima.

Titovi partizani su ZNALI DA SEBI NAPRAVE PROPAGANDU, a ovi posle njih su pravi - diletanti.

Ni plagijate ne znaju da prave i zadovoljavaju narod.

Свака част Вуку и С.Р.Н. на открићу.

Blajbinger:

To nema nikakve veze.

I himna "Hej Sloveni" je plagijat, pa smo je toliko decenija pevali sa suzama u ocima.

Titovi partizani su ZNALI DA SEBI NAPRAVE PROPAGANDU, a ovi posle njih su pravi - diletanti.

Ni plagijate ne znaju da prave i zadovoljavaju narod.

Kliknite za proširenje...

И је л' мења ствар, да је то плагијат, што је неко ''певао са сузама у очима''

Али овде није питање само плагирања: свако ко је желео да се заинтересује и мало за пут свечане песме ''Хеј Словени'' сазнао би да је речи написао словачки евангелистички свештеник Самуел Томашик 1834. на мелодију пољске корачнице ''Пољска није пропала'' ( не зна се са прецизношћу да ли је мелодија преузета из пољске народне песме или је пак, како већина историчара мисли, композитор Михал Клеофас Огински). Песма се у оригиналној верзији звала ''Хеј Словаци'' и била је химна Словачке 1939-1945, а први је препевао илирац Драгутин Раковац 1842. као ''Хеј Илири'': Песма је стекла популарност у пансловенским круговима под насловом ''Хеј Словени'' и постала на конгресу у Прагу свесловенска химна.




Овде је и скривано порекло корачице ''По шумама и горама'':док се на западу знало да је аутор мелодије Тимофејев Атуров, у СССР говорено да је то ''народна песма'' на ''народну мелодију'', па да су јој аутори Александров (аутор химне СССР-а) или Покрас. Ова двојца су чак водила и судски спор у СССР-у доказујући ауторство над овом песмом. А код нас се није знало ни толико.

вук са Авале:

Да ли су Бели можда ову верзију песме користили?
Јер сам негде прочитао да је ова верзија настала касније.

edit:
Чуо сам да је ''Прощание славянки'' била коришћена и од армије Колчака.

Kliknite za proširenje...

marš je originalno nastao za vreme prvog balkanskog rata ali kao instrumentalna kompozicija.

izgleda da tekst ne dobija do posle revolucije a ko je sve pisao reči na melodiju teško je više i pohvatati. izgleda da su ih i beli imali u više varijanti. ovu redovno na nastupima peva kubanski kozački hor.

pored vercije koju peva hor crvene armije i te beloarmejske može se naći i ova

вук са Авале:

Да ли су Бели можда ову верзију песме користили?
Јер сам негде прочитао да је ова верзија настала касније.

edit:
Чуо сам да је ''Прощание славянки'' била коришћена и од армије Колчака.

Kliknite za proširenje...

Текст за ову песму наводно постоји и за потребе руске војске у ПСр, не могу се сетити наслова, али потражићу сигурно, мада сматра се да први текст добија у време Грађанског рата.... Што се тиће Колчаковаца.... текст Сибирске Армије на ову мелодију славјанки звао се ''Встань за Веру, Русская Земля''. (то је та верзија)
Управо зато је Славјанка најконтроверзнија мелодија , ако могу тако да се изразим. Дуго време забрањивана ,али несумњиво коришћена у пуно прилика у СССр-у.
Сматра се да је отсвирана и на параду 7.11.1941 парада која је организована са циљем даваањем куража војницима ЦА, како би задржали Москву. Оркестром је дириговао лично Агапкин.

У оно что ја поседујем као музику беле гарде не постоји ниједна песма која гласи у име Колчаковаца....имам марш Алексејевца, Дроздоваца 2 различите, Марковаца, и Корниловаца....и остале песме тог времена. Али ''Встань за Веру, Русская Земля'' је несумљиво њихов текст песме

Aurora.Borealis:

marš je originalno nastao za vreme prvog balkanskog rata ali kao instrumentalna kompozicija.

izgleda da tekst ne dobija do posle revolucije a ko je sve pisao reči na melodiju teško je više i pohvatati. izgleda da su ih i beli imali u više varijanti. ovu redovno na nastupima peva kubanski kozački hor.

pored vercije koju peva hor crvene armije i te beloarmejske može se naći i ova

Kliknite za proširenje...

Хмммммммммм....готово сам сигуран да сам својевремено срео текст Славјанке који је био у употреби у ПСР...потражићу

С.Р.Н.:

Хмммммммммм....готово сам сигуран да сам својевремено срео текст Славјанке који је био у употреби у ПСР...потражићу

Kliknite za proširenje...

ja sam tražila ima li nešto što je pouzdano iz psr nisam našla, znam da je marš često sviran u psr ali bez teksta, svirali su ga vojni orkestri koji i inače ne uključuju horove.

С.Р.Н.:

Текст за ову песму наводно постоји и за потребе руске војске у ПСр, не могу се сетити наслова, али потражићу сигурно, мада сматра се да први текст добија у време Грађанског рата.... Што се тиће Колчаковаца.... текст Сибирске Армије на ову мелодију славјанки звао се ''Встань за Веру, Русская Земля''. (то је та верзија)
Управо зато је Славјанка најконтроверзнија мелодија , ако могу тако да се изразим. Дуго време забрањивана ,али несумњиво коришћена у пуно прилика у СССр-у.
Сматра се да је отсвирана и на параду 7.11.1941 парада која је организована са циљем даваањем куража војницима ЦА, како би задржали Москву. Оркестром је дириговао лично Агапкин.

У оно что ја поседујем као музику беле гарде не постоји ниједна песма која гласи у име Колчаковаца....имам марш Алексејевца, Дроздоваца 2 различите, Марковаца, и Корниловаца....и остале песме тог времена. Али ''Встань за Веру, Русская Земля'' је несумљиво њихов текст песме

Kliknite za proširenje...

Хвала!

Било би добро, ако би могли и желели, да поставите песме Белих овде...

Aurora.Borealis:

ja sam tražila ima li nešto što je pouzdano iz psr nisam našla, znam da je marš često sviran u psr ali bez teksta, svirali su ga vojni orkestri koji i inače ne uključuju horove.

Kliknite za proširenje...

Ево нашао сам нешто, по поводу текста у ПСР. Е сад да ли је то верзија текста која се родила и заживела само међу војницима као неки припев мелодије, или је узела већи замах а са тиме и памћење у народу не знам......Датира из 1916 г. , на основу текста писан је пре или за време Брусиловског пробоја.

http://www.vilavi.ru/pes/070608/070608.shtml

вук са Авале:

И је л' мења ствар, да је то плагијат, што је неко ''певао са сузама у очима''

Али овде није питање само плагирања: свако ко је желео да се заинтересује и мало за пут свечане песме ''Хеј Словени'' сазнао би да је речи написао словачки евангелистички свештеник Самуел Томашик 1834. на мелодију пољске корачнице ''Пољска није пропала'' ( не зна се са прецизношћу да ли је мелодија преузета из пољске народне песме или је пак, како већина историчара мисли, композитор Михал Клеофас Огински). Песма се у оригиналној верзији звала ''Хеј Словаци'' и била је химна Словачке 1939-1945, а први је препевао илирац Драгутин Раковац 1842. као ''Хеј Илири'': Песма је стекла популарност у пансловенским круговима под насловом ''Хеј Словени'' и постала на конгресу у Прагу свесловенска химна.

Kliknite za proširenje...

Tačno, Slovak je napisao tekst na Poljsku melodiju ... i himna je prihvaćena na panslovenskom kongresu u Pragu kao panslovenska himna.
Kasnije su je koristili kao himnu SFRJ, ali su izbacili dve, ako ne i najznačajnije strofe .

U originalu:

Jazyka dar sveril nám Boh,
Boh náš hromovládny,
Nesmie nám ho teda vyrvať
na tom svete žiadny;

I nechže je koľko ľudí,
toľko čertov v svete;
Boh je s nami: kto proti nám,
toho Parom zmetie.

Kliknite za proširenje...

prevod (otprilike):
Jezik nam je darovao Bog
Bog naš gromovladni
Ne sme nam ga onda uzeti
niko na svetu.

I neka je koliko ljudi
toliko i vragova(neprijatelja) na svetu
Bog je s nama, ko je protiv nas
Tog će Perun počistiti.

С.Р.Н.:

Ево нашао сам нешто, по поводу текста у ПСР. Е сад да ли је то верзија текста која се родила и заживела само међу војницима као неки припев мелодије, или је узела већи замах а са тиме и памћење у народу не знам......Датира из 1916 г. , на основу текста писан је пре или за време Брусиловског пробоја.

http://www.vilavi.ru/pes/070608/070608.shtml

Kliknite za proširenje...

hvala ti, ne mogu na poslu da slušam muziku sa neta pa ću pogledati kada se vratim kući večeras.

Све те корачнице из тог времена су, тако да кажем, трансидеолошке. У филму "Пластични Исус" из 1971. године су приказане и домаћа и руска и немачка верзија неких од њих. Сва је прилика да је тај филм због тога и био забрањен.

Колико ми је у сећању, постоји немачка верзија корачнице "Буди се исток и запад".

Занимљиво је извидети која је верзија оригинална. Добра тема.

Када смо код корачница, ставио бих две, по мени, једне од најлепших:

Марш лейб-гвардии Преображенского полка


и у хорској верзији:



Марш Лейб-Гвардии Семеновского полка

Bastiani:

Све те корачнице из тог времена су, тако да кажем, трансидеолошке. У филму "Пластични Исус" из 1971. године су приказане и домаћа и руска и немачка верзија неких од њих. Сва је прилика да је тај филм због тога и био забрањен.

Колико ми је у сећању, постоји немачка верзија корачнице "Буди се исток и запад".

Занимљиво је извидети која је верзија оригинална. Добра тема.

Kliknite za proširenje...

Било би занимљиво уколико би неко могао да постави немачку верзију.

kakorekoh, nisam pri jutjubu da bih postavila video odgovor ali se savršeno ne slažem da su nemci imali najbolje koračnice.

bez ikakve pristrasnosti, meni se ruske neprevaziđene.

Aurora.Borealis:

kakorekoh, nisam pri jutjubu da bih postavila video odgovor ali se savršeno ne slažem da su nemci imali najbolje koračnice.

bez ikakve pristrasnosti, meni se ruske neprevaziđene.

Kliknite za proširenje...

Ово су два руска, царска марша и далеко су лепши од било које немачке или аустријске корачнице ( па чак и од марша Радецког)

Aurora.Borealis:

hvala ti, ne mogu na poslu da slušam muziku sa neta pa ću pogledati kada se vratim kući večeras.

Kliknite za proširenje...

Нема на чему!!

Него, за оне које воле овакав и сличан тип музике, један солидан линк...маршеви скоро свих армија света.
http://marsches.narod.ru/index-en.html

вук са Авале:

Хвала!

Било би добро, ако би могли и желели, да поставите песме Белих овде...

Kliknite za proširenje...

Нема никаквих проблема....него тражиш наслове, текстове или?? мислим да тубеови немају све то!!??

С.Р.Н.:

Нема никаквих проблема....него тражиш наслове, текстове или?? мислим да тубеови немају све то!!??

Kliknite za proširenje...

Мислим да би довољни били и наслови.Свако ће касније лако наћи стихове.

Евентуално, ако знаш и неки линк са туба.

вук са Авале:

Песма је стекла популарност у пансловенским круговима под насловом ''Хеј Словени'' и постала на конгресу у Прагу свесловенска химна.

.

Kliknite za proširenje...

E vidis zato je i ukinuta.

Zato je ukinuta i JugoSLAVIJA.

Postoje mocni krugovi u svetu kojima se koza jezi kada se samo pomene rec - panslavizam ali i reci koje samo asociraju na TO..