Makedonci

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Samo zahvaljujući istovremenom napadu zduženih snaga Austro-Ugarske i Nemačke sa severa, pre toga niste ni smeli da stupite u sukob. Čitava Evropa, ali i ostatak sveta tada je govorio o podmuklosti Bugarske i zabadanju Srbiji noža u leđa. Evo jedne italijanske razglednice iz Prvog svetskog rata, u leđima srpskog lava nalazi se bugarski nož

italianwwipostcardliono.jpg

Bugarski noz?
to je opravdanje !

mi smo usli tada jel nas ulazak sa centralne sile je dosao kasnije zbog turski ulaz sa centralne sile !
 
Bugarski noz?
to je opravdanje !

mi smo usli tada jel nas ulazak sa centralne sile je dosao kasnije zbog turski ulaz sa centralne sile !

Ulazak u grupu Centralnih sila je bio ranije, ali napad na Srbiju se desio tek nakon napada združenih snaga AU i Nemačke na Srbiju 1915. godine. Podsetiću te da je malena Srbija nanela 2 velika poraza moćnoj AU, na Ceru i Kolubari, a to su ujedno i prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu, tako da bismo se sa lakoćom i sa Bugarima nosili, samo da nije bilo i napada sa severa od strane AU i Nemačke
 
A da nisu Makedonci ? Oni vas bas gotive... :D

ne nego ovo je urageno pre uopste da budu formirani nekakve makedonce !
a i ima jos primera sta su ragene od srbomane po 1945
makedonci cak i da su radili oni ovo oni su postali makedonce po naregenja srpskih komunista

sami srbi pisu da Bugarstinu u makeodniju nemoze da bude iskorenjeta pa saveznik u iskorivanje Bugarstinu vidite makedonizam
 
osim crkvu u mlado nagoricane ostale su Bugarske

sve crkve u Ohridu su gragene od Bugarske careve
to je dobro poznato i je fakt mozes da nages to u informacije za te crkve cak i makedonci to pisu u njihove turisticke brosura

Ajde?
A koliko srpskih Ktitora je izgradilo i obnovilo Crkvi i Manastira samo u Ohridu?
 
Ulazak u grupu Centralnih sila je bio ranije, ali napad na Srbiju se desio tek nakon napada združenih snaga AU i Nemačke na Srbiju 1915. godine. Podsetiću te da je malena Srbija nanela 2 velika poraza moćnoj AU, na Ceru i Kolubari, a to su ujedno i prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu, tako da bismo se sa lakoćom i sa Bugarima nosili, samo da nije bilo i napada sa severa od strane AU i Nemačke

pa dobro bre pobedili ste AU a izgubili sve bitke protiv Bugara u taj period:think:

nemoj tako da vidis stvari jel Bugarski vojnici su jaci od bilo koji zapadnjaci ;) to je dokazano sa krv
 
pa dobro bre pobedili ste AU a izgubili sve bitke protiv Bugara u taj period:think:

nemoj tako da vidis stvari jel Bugarski vojnici su jaci od bilo koji zapadnjaci ;) to je dokazano sa krv

Dobro se zna nizak moral bugarskih vojnika i nehumanost i sva zverstva koja su cinili. Uvek ste se prsili kad ste imali saveznike, a sami nikada, tako da nema ni govora da te jaci i to nije niko dokazao ili napisao, osim vi sami.
 
Ili na primer ovaj prikaz bugarskog mučkog napada iz istog perioda

italianwwipostcardserbf.jpg

След нарушаването на на сръбско-българския договор от 1912 година от страна на Сърбия през 1913 година и бруталната дебългаризация на Вардарска Македония от страна на сръбската власт никакви сръбски митове за български нож в гърба нямат смисъл. Речке, крайно време е да спрете да живеете във въображаемата реалност на сръбския национализъм и да приемате националните си грехове с честност и достойнство:

After the violation of the Serbian-Bulgarian treaty of 1912 by Serbia in 1913 and the brutal debulgarization of Vardar Macedonia by the Serbian government the Serbian myths about Bulgarian knife in the back have no sense. Rechke, it is high time for you to stop living in imaginary realities of Serbian nationalism, and to take the responsibility for your national sins with honesty and dignity:


Ivo Banac, "The Macedoine", in "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics", Cornell University Press, 1984:

Anything but autonomous, Macedonia was partitioned by the Treaty of Bucharest (1913), whereby over half of the land went to Greece (Aegean Macedonia) and most of the remainder to Serbia (Vardar Macedonia), leaving slightly more than one-tenth to Bulgaria (Pirin Macedonia). Bulgaria also lost southern Dobrudza to Romania, but it was allowed to keep a part of Thrace, providing access to the Aegean.

The immediate effect of the partition was the anti-Bulgar campaign in areas under Serbian and Greek rule. The Serbians expelled Exarchist churchmen and teachers and closed Bulgar schools and churches (affecting the standing of as many as 641 schools and 761 churches). Thousands of Macedonians left for Bulgaria, joining a still larger stream from devastated Aegean Macedonia, where the Greeks burned Kukush, the center of Bulgar politics and culture, as well as much of Serres and Drama. Bulgarian (including the Macedonian dialects) was prohibited, and its surreptitious use, whenever detected, was ridiculed or punished.


http://www.promacedonia.org/en/ib/i_banac.html
 
Izmedju ostalog i o slavnim Bugarima.

2uojrzl.jpg

Арчибалд Рајс

"Српске мане"


Губитак Македоније

Ваши политичари-странчари су учинили, ако се ово настави као сада, да поново изгубите земљу старе српске културе, Македонију или, како се то данас каже, Јужну Србију, коју сте повратили жртвовањем најбољих синова отаџбине. Када је српска војска - и то само војска - ослободила ту колевку Србије, нашла је тамо земљу у којој је скоро сваки камен заиста био пун сећања на некадашњу српску величину, али је тамо затекла и становништво које је због претрпљеног дуговековног угњетавања постало национално безлично. То становништво је тражило само једно: да најзад слободно и у потпуној сигурности зарађује хлеб. Нација која би јој учинила то доброчинство за десет година би га асимиловала, па макар била и кинеска. На сву срећу, ослободила су га браћа. Војска је извршила задатак у потпуности. Остало је сада на влади, политичарима и посланицима да изврше свој задатак и да ренационализују ту поново нађену браћу која су заборавила своју националност. У чему се састојао тај задатак? Напросто, у следећем: да мудрим управљањем, које би вршили најбољи чиновници, покажу да је становницима Јужне Србије предност што су поново са својом браћом, да те исте становнике наведу да поново заволе пронађену отаџбину откривајући им све оно што је лепо и обједињавајуће у тој заједничкој отаџбини.
Шта су, међутим, урадили, ваши политичари? Управо супротно. Послали су у Јужну Србију све оно најгоре међу чиновницима, безобразнике и лопове. Поврх свега, они нису ни покушали да од Македонаца начине Србе или Југословене, како се сада каже, већ су од њих хтели да створе присталице политичких странака. Лепили су на леђа тих људи, који су тражили само мир, етикете радикала, демократа итд. и у ту земљу, која им је морала да буде света, пренели своје одвратне страначке борбе. Није им било много важно да ли су ти нови чланови искрени и да ли је њихово ступање у странку само ујдурма националног непријатеља. Биле су им потребне њихове „куглице”. Македонци су људи као и други и сигурно су паметни као и људи из Старе Србије. Они су зато схватили игру ваших политичара, врло прљаву иргу, па се у њима зачео велики презир према вама. У сваком значајнијем крају Јужне Србије ваши партијци су, уместо да окупљају то становништво око националне заставе у неком „народном дому”, подигли најлепше зграде „радикалског” и „демократског клуба”, па тако унели у ту искупљену земљу не слогу, већ неслогу.
Треба ли се онда чудити што људи из Јужне Србије нису научили да воле ту земљу која је била њихова и која је поново морала да буде њихова? Не треба, зар не? И заиста, већина Македонаца вас не воли и не може да вас воли. Били су, истина, близу тога 1918. године, пошто су искусили бугарску власт за време окупације. Ваши политичари су, међутим, све покварили. Пошто нису нашли код Срба оно што су желели, сада многи Македонци то траже на другом месту, бугарска пропаганда је вешто истурила паролу о аутономији Македоније, завела их том идејом, па би хтели да је остваре. Пошто је време учинило своје и донело заборав, неки и сада верују да им једино Бугарска може донети миран и спокојан живот за којим су жудели толике године. Због тога деловање бугарских комитета не налази само наклоност код многих већ и помоћ, што омогућава Протогерововим разбојницима да и сада успешно дејствују у тој земљи.


Македонско питање

Нису вам тако политичари-странчари само отуђили наклоност браће из Јужне Србије него су омогућили да се поново отвори македонско питање на међународном плану. Као што добро знате, тако су бугарска пропаганда, али и вама супротстављени интереси стекли симпатије за бугарску Македонију у многим великим земљама: у Енглеској, поготово у Америци, али донекле и у Француској. Букнули су балкански ратови, па, још жешће, светски рат, у којем је Бугарска у табору непријатељском савезницима Антанте. После победе Нејски мир поново додељује Јужну Србију Србији јер савезници, из пристојности, нису могли да поступе другачије. Прихвата се, дакле, да мaкедонско питање више не постоји, али уз обећање да ће се пратити развој ситуације и да ће првом приликом то поново доћи на дневни ред. Да вам је влада поступала како треба и да је у потпуности асимиловала то становништво тако да деловање споља не би више деловало на њега, 10 година после рата жељена прилика за интервенцијом била би коначно изгубљена. Међутим, како сам то већ показао, ваши страначки политичари су спречили ту асимилацију, па вам бугарофили из Енглеске, Америке и других земаља кажу: „Током ових десет година сте показали да сте неспособни да асимилујете македонски живаљ, за који тврдите да је ваш. Тиме сте доказали да то није истина и да он није ваш. Вратите ту земљу онима који су Македонцима права браћа, вратите их Бугарима.” Ваши политичари су тако поново опасно отворили македонско питање, па ћете, можда, захваљујући њима бити принуђени да се још једном борите за Јужну Србију, а Бог зна да ли бисте победоносно могли да издржите тај нови удар будући да су вам ти исти политичари отуђили пријатеље.


http://sr.wikisource.org/sr/Српске_....BA.D0.B5.D0.B4.D0.BE.D0.BD.D0.B8.D1.98.D0.B5
 
E sad, dosta sa spamovanjem i prepucavanjem. Tema se tiče Makedonaca, a ne Bugara i naših odnosa sa njima. O tome možemo na drugoj temi

До 1913 година най-масовите национални структури в Македония са били български национални. В такъв смисъл двете теми са неразривно свързани. Етногенезата на съвременните етнически македонци е тясно свързана с българската национална история.

Until 1913 the most widespread national structures in Macedonia were Bulgarian national structures. In this sense, the two themes are inextricably linked. The ethnogenesis of the modern ethnic Macedonians is closely tied with the Bulgarian national history.


П. п. Позицията на един съвременен руски учен за връзката между българската и македонската национална история:

P. s. The position of a modern Russian scientist about the connection between the Bulgarian and Macedonian national history:


Д. О. Лабаури, "Берлинский приговор 1878 г. и проблема македонского этноязыкового своеобразия", Известия Уральского государственного университета, № 49 (2007) Гуманитарные науки. Выпуск 13. История

На наш взгляд, совершенно логичным выглядит вывод, утвердившийся в болгарской историографии: «С точки зрения исторической закономерности болгары и македонцы имели реальный шанс утвердиться в качестве одной нации… на основе осознания общей этнической принадлежности» [Иванова, 1997]. К счастью или к сожалению, но этот закономерный интеграционный процесс был прерван искусственно в результате вмешательства политического фактора. Первый серьезный удар этому процессу был нанесен поражением Болгарии в Первой мировой войне, когда болгарское население Вардарской Македонии, утеряв не только национально-культурную автономию, но даже и право на собственное национальное имя, на долгие годы оказалось в составе Королевства сербов, хорватов и словенцев и испытало на себе все прелести насильственной сербизации. Второй удар был нанесен уже в рамках титовской Югославии провозглашением пресловутого лозунга «Македонию помакедончить» [Џамбазовски, 1960].
Один из лидеров славяномакедонцев Крсте Мисирков в 1903 г. откровенно признавал: «Самая большая наша беда кроется в том, что нет у нас местного македонского патриотизма… до сих пор мы не жили как отдельная национально-религиозная единица… почва (для ее создания. — Д. Л.) есть, но нет желания (ее создавать. — Д. Л.)» [Мисирков, 1903, 37, 40—41, 97—98]. В середине XX в., как показала история, все поменялось: недостаточная подготовка почвы компенсировалась избытком желания.


http://proceedings.usu.ru/?base=mag/0049(01_13-2007)&doc=../content.jsp&id=a13&xsln=showArticle.xslt
 
Poslednja izmena:
Арчибалд Рајс

"Српске мане"


Губитак Македоније

Ваши политичари-странчари су учинили, ако се ово настави као сада, да поново изгубите земљу старе српске културе, Македонију или, како се то данас каже, Јужну Србију, коју сте повратили жртвовањем најбољих синова отаџбине. Када је српска војска - и то само војска - ослободила ту колевку Србије, нашла је тамо земљу у којој је скоро сваки камен заиста био пун сећања на некадашњу српску величину, али је тамо затекла и становништво које је због претрпљеног дуговековног угњетавања постало национално безлично. То становништво је тражило само једно: да најзад слободно и у потпуној сигурности зарађује хлеб. Нација која би јој учинила то доброчинство за десет година би га асимиловала, па макар била и кинеска. На сву срећу, ослободила су га браћа. Војска је извршила задатак у потпуности. Остало је сада на влади, политичарима и посланицима да изврше свој задатак и да ренационализују ту поново нађену браћу која су заборавила своју националност. У чему се састојао тај задатак? Напросто, у следећем: да мудрим управљањем, које би вршили најбољи чиновници, покажу да је становницима Јужне Србије предност што су поново са својом браћом, да те исте становнике наведу да поново заволе пронађену отаџбину откривајући им све оно што је лепо и обједињавајуће у тој заједничкој отаџбини.
Шта су, међутим, урадили, ваши политичари? Управо супротно. Послали су у Јужну Србију све оно најгоре међу чиновницима, безобразнике и лопове. Поврх свега, они нису ни покушали да од Македонаца начине Србе или Југословене, како се сада каже, већ су од њих хтели да створе присталице политичких странака. Лепили су на леђа тих људи, који су тражили само мир, етикете радикала, демократа итд. и у ту земљу, која им је морала да буде света, пренели своје одвратне страначке борбе. Није им било много важно да ли су ти нови чланови искрени и да ли је њихово ступање у странку само ујдурма националног непријатеља. Биле су им потребне њихове „куглице”. Македонци су људи као и други и сигурно су паметни као и људи из Старе Србије. Они су зато схватили игру ваших политичара, врло прљаву иргу, па се у њима зачео велики презир према вама. У сваком значајнијем крају Јужне Србије ваши партијци су, уместо да окупљају то становништво око националне заставе у неком „народном дому”, подигли најлепше зграде „радикалског” и „демократског клуба”, па тако унели у ту искупљену земљу не слогу, већ неслогу.
Треба ли се онда чудити што људи из Јужне Србије нису научили да воле ту земљу која је била њихова и која је поново морала да буде њихова? Не треба, зар не? И заиста, већина Македонаца вас не воли и не може да вас воли. Били су, истина, близу тога 1918. године, пошто су искусили бугарску власт за време окупације. Ваши политичари су, међутим, све покварили. Пошто нису нашли код Срба оно што су желели, сада многи Македонци то траже на другом месту, бугарска пропаганда је вешто истурила паролу о аутономији Македоније, завела их том идејом, па би хтели да је остваре. Пошто је време учинило своје и донело заборав, неки и сада верују да им једино Бугарска може донети миран и спокојан живот за којим су жудели толике године. Због тога деловање бугарских комитета не налази само наклоност код многих већ и помоћ, што омогућава Протогерововим разбојницима да и сада успешно дејствују у тој земљи.


Македонско питање

Нису вам тако политичари-странчари само отуђили наклоност браће из Јужне Србије него су омогућили да се поново отвори македонско питање на међународном плану. Као што добро знате, тако су бугарска пропаганда, али и вама супротстављени интереси стекли симпатије за бугарску Македонију у многим великим земљама: у Енглеској, поготово у Америци, али донекле и у Француској. Букнули су балкански ратови, па, још жешће, светски рат, у којем је Бугарска у табору непријатељском савезницима Антанте. После победе Нејски мир поново додељује Јужну Србију Србији јер савезници, из пристојности, нису могли да поступе другачије. Прихвата се, дакле, да мaкедонско питање више не постоји, али уз обећање да ће се пратити развој ситуације и да ће првом приликом то поново доћи на дневни ред. Да вам је влада поступала како треба и да је у потпуности асимиловала то становништво тако да деловање споља не би више деловало на њега, 10 година после рата жељена прилика за интервенцијом била би коначно изгубљена. Међутим, како сам то већ показао, ваши страначки политичари су спречили ту асимилацију, па вам бугарофили из Енглеске, Америке и других земаља кажу: „Током ових десет година сте показали да сте неспособни да асимилујете македонски живаљ, за који тврдите да је ваш. Тиме сте доказали да то није истина и да он није ваш. Вратите ту земљу онима који су Македонцима права браћа, вратите их Бугарима.” Ваши политичари су тако поново опасно отворили македонско питање, па ћете, можда, захваљујући њима бити принуђени да се још једном борите за Јужну Србију, а Бог зна да ли бисте победоносно могли да издржите тај нови удар будући да су вам ти исти политичари отуђили пријатеље.


http://sr.wikisource.org/sr/Српске_....BA.D0.B5.D0.B4.D0.BE.D0.BD.D0.B8.D1.98.D0.B5

Мене само чуди како негирате Македонце а говорите о Српски,Бугарски Грчки део Македоније?
 
Мене само чуди како негирате Македонце а говорите о Српски,Бугарски Грчки део Македоније?

Моля, опитай се да коментираш в историческия аспект на проблема:

Please, try to comment within the historical aspect of the problem:


К. П. Мисирков, "За Македонцките Работи", София, Печатница на „Либералний Клубъ“ 1903:

Мнозина од македонцките читачи ке бидат удивени от поiавуан'ето на таiа книга.
За удивуаiн'е ке им бидит во неiа много. Некоiи ке речат: зошто отцепуаiн'е от
бугарите, кога ниiе до сега сме се велеле бугари
и соединеiн'ето, а не
расцепуаiн'ето праит силата?

http://macedonia.auburn.edu/zmrConcordance/zmr.txt1.htm

:ok:
 
Моля, опитай се да коментираш в историческия аспект на проблема:

Please, try to comment within the historical aspect of the problem:


К. П. Мисирков, "За Македонцките Работи", София, Печатница на „Либералний Клубъ“ 1903:

Мнозина од македонцките читачи ке бидат удивени от поiавуан'ето на таiа книга.
За удивуаiн'е ке им бидит во неiа много. Некоiи ке речат: зошто отцепуаiн'е от
бугарите, кога ниiе до сега сме се велеле бугари
и соединеiн'ето, а не
расцепуаiн'ето праит силата?

http://macedonia.auburn.edu/zmrConcordance/zmr.txt1.htm

:ok:
Да да јак извор.
 
Моля, опитай се да коментираш в историческия аспект на проблема:

Please, try to comment within the historical aspect of the problem:


К. П. Мисирков, "За Македонцките Работи", София, Печатница на „Либералний Клубъ“ 1903:

Мнозина од македонцките читачи ке бидат удивени от поiавуан'ето на таiа книга.
За удивуаiн'е ке им бидит во неiа много. Некоiи ке речат: зошто отцепуаiн'е от
бугарите, кога ниiе до сега сме се велеле бугари
и соединеiн'ето, а не
расцепуаiн'ето праит силата?

http://macedonia.auburn.edu/zmrConcordance/zmr.txt1.htm

:ok:


Regarding the reports that Bulgaria was responsible for the outbreak, he pointed out that the centre of the disturbed area at present was nearly two hundert miles from the Bulgarian frontier and was separated from it by country largely inhabited by Turks. Consequently, he said, it was foolish to say that the movment was aided by bands from Bulgaria, and that it was equally unreasonable to suggest that the arms of the insurgents came from Bulgaria. As a matter of fact, he said, the guns used by the insurrectionists were all of French manifacture, and that most of them had been bought from Turkish officers and men who, receiving no pay, had restored to the sale of their guns and ammunition to obtain money.
The insurrection, he said, was entirely a national Macedonian movment organized by the Macedonian Internal Committee, which in itself was proof.....

(The New York Times, August 15, 1903)
ouqe83.jpg
ЕТО ОВО ЈЕ ЗА МЕНЕ ВАЛИДАН ИЗВОР А НЕ ТАМО НЕКИ У СОФИЈИ.
 
Арчибалд Рајс

"Српске мане"


Губитак Македоније

Ваши политичари-странчари су учинили, ако се ово настави као сада, да поново изгубите земљу старе српске културе, Македонију или, како се то данас каже, Јужну Србију, коју сте повратили жртвовањем најбољих синова отаџбине. Када је српска војска - и то само војска - ослободила ту колевку Србије, нашла је тамо земљу у којој је скоро сваки камен заиста био пун сећања на некадашњу српску величину, али је тамо затекла и становништво које је због претрпљеног дуговековног угњетавања постало национално безлично. То становништво је тражило само једно: да најзад слободно и у потпуној сигурности зарађује хлеб. Нација која би јој учинила то доброчинство за десет година би га асимиловала, па макар била и кинеска. На сву срећу, ослободила су га браћа. Војска је извршила задатак у потпуности. Остало је сада на влади, политичарима и посланицима да изврше свој задатак и да ренационализују ту поново нађену браћу која су заборавила своју националност. У чему се састојао тај задатак? Напросто, у следећем: да мудрим управљањем, које би вршили најбољи чиновници, покажу да је становницима Јужне Србије предност што су поново са својом браћом, да те исте становнике наведу да поново заволе пронађену отаџбину откривајући им све оно што је лепо и обједињавајуће у тој заједничкој отаџбини.
Шта су, међутим, урадили, ваши политичари? Управо супротно. Послали су у Јужну Србију све оно најгоре међу чиновницима, безобразнике и лопове. Поврх свега, они нису ни покушали да од Македонаца начине Србе или Југословене, како се сада каже, већ су од њих хтели да створе присталице политичких странака. Лепили су на леђа тих људи, који су тражили само мир, етикете радикала, демократа итд. и у ту земљу, која им је морала да буде света, пренели своје одвратне страначке борбе. Није им било много важно да ли су ти нови чланови искрени и да ли је њихово ступање у странку само ујдурма националног непријатеља. Биле су им потребне њихове „куглице”. Македонци су људи као и други и сигурно су паметни као и људи из Старе Србије. Они су зато схватили игру ваших политичара, врло прљаву иргу, па се у њима зачео велики презир према вама. У сваком значајнијем крају Јужне Србије ваши партијци су, уместо да окупљају то становништво око националне заставе у неком „народном дому”, подигли најлепше зграде „радикалског” и „демократског клуба”, па тако унели у ту искупљену земљу не слогу, већ неслогу.
Треба ли се онда чудити што људи из Јужне Србије нису научили да воле ту земљу која је била њихова и која је поново морала да буде њихова? Не треба, зар не? И заиста, већина Македонаца вас не воли и не може да вас воли. Били су, истина, близу тога 1918. године, пошто су искусили бугарску власт за време окупације. Ваши политичари су, међутим, све покварили. Пошто нису нашли код Срба оно што су желели, сада многи Македонци то траже на другом месту, бугарска пропаганда је вешто истурила паролу о аутономији Македоније, завела их том идејом, па би хтели да је остваре. Пошто је време учинило своје и донело заборав, неки и сада верују да им једино Бугарска може донети миран и спокојан живот за којим су жудели толике године. Због тога деловање бугарских комитета не налази само наклоност код многих већ и помоћ, што омогућава Протогерововим разбојницима да и сада успешно дејствују у тој земљи.


Македонско питање

Нису вам тако политичари-странчари само отуђили наклоност браће из Јужне Србије него су омогућили да се поново отвори македонско питање на међународном плану. Као што добро знате, тако су бугарска пропаганда, али и вама супротстављени интереси стекли симпатије за бугарску Македонију у многим великим земљама: у Енглеској, поготово у Америци, али донекле и у Француској. Букнули су балкански ратови, па, још жешће, светски рат, у којем је Бугарска у табору непријатељском савезницима Антанте. После победе Нејски мир поново додељује Јужну Србију Србији јер савезници, из пристојности, нису могли да поступе другачије. Прихвата се, дакле, да мaкедонско питање више не постоји, али уз обећање да ће се пратити развој ситуације и да ће првом приликом то поново доћи на дневни ред. Да вам је влада поступала како треба и да је у потпуности асимиловала то становништво тако да деловање споља не би више деловало на њега, 10 година после рата жељена прилика за интервенцијом била би коначно изгубљена. Међутим, како сам то већ показао, ваши страначки политичари су спречили ту асимилацију, па вам бугарофили из Енглеске, Америке и других земаља кажу: „Током ових десет година сте показали да сте неспособни да асимилујете македонски живаљ, за који тврдите да је ваш. Тиме сте доказали да то није истина и да он није ваш. Вратите ту земљу онима који су Македонцима права браћа, вратите их Бугарима.” Ваши политичари су тако поново опасно отворили македонско питање, па ћете, можда, захваљујући њима бити принуђени да се још једном борите за Јужну Србију, а Бог зна да ли бисте победоносно могли да издржите тај нови удар будући да су вам ти исти политичари отуђили пријатеље.


http://sr.wikisource.org/sr/Српске_....BA.D0.B5.D0.B4.D0.BE.D0.BD.D0.B8.D1.98.D0.B5

E мој Црни Балгарине ако је ово крунски сведок онда требало би да затворимо тему.Све је веч јасно.Арчибалд Рајс је све реко.Овим постом дао си себи АУТОГОЛ.Овим постом је све јасно.
 
to sto neznas neznaci da nema makedonaca u Arandjelovcu, mozda nisi znao ali je Boza ( drzao je kafic " Tropiko) sa majcine strane Makedonac. Zivi preko puta starog zdanja u onim zgradama.

A i gazda TV "Sunca" je Makedonac, (Marinski), takodje i jedan od glavnih lekara u Bolnici je Makedonac-Zoran Trajkovski.

Vidim nisi me nista razumeo. Znam nekoliko njih iz makedonije i znam da se oni predstavljaju kao Srbi. Toliko znam. :per:
 
Да да јак извор.

:hahaha:

Авторът на този "як извор" в момента е обект на национален култ в Република Македония. Институтът за македонски език на Македонската академия на науките и изкуствата носи неговото име:

The author of this "sturdy source" is currently the subject of a national cult in the Republic of Macedonia. The Institute of Macedonian language of the Macedonian Academy of Sciences and Arts is named after him:

250px-IMJ_Misirkov_logo.jpg


http://en.wikipedia.org/wiki/Macedonian_Language_Institute_"Krste_Misirkov"

http://www.ukim.edu.mk/mk_struktura_contact.php?inst=34
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top