Cinjenica je da je svako filozofiranje a priori jedna dijalekticka igra. Filozofija mogucnosti (Philosophie des Als Ob), doprinela je njihovom umnozavanju. Postoji obilje neverovatnih (filozofskih) sistema, no ovaj moj ima racionalan pristup evoluciji uma, prijatan sklop i godi culima. Usudicu se da zamolim za nekoliko casaka, kako bih izlozio svoje poimanje svetlosti istine, nastanka svemira i evolucije uma.
Hjum je jednom zasvagda zabelezio da Berklijevi argumenti ne dopustaju ni najmanji prigovor, ali da zato ne ucvrscuju ni najmanje uverenje. Ovakvo razmisljanje potpuno je ispravno ako se primenjuje na Zemlji, i sasvim pogresno u odnosu na planetu Sintag. Narodima te planete idealizam je prirodjen. Njihov jezik i ono sto iz njega proistice - vera, knjizevnost, metafizika - pretpostavljaju idealizam. Za njih svet nisu predmeti okupljeni u prostoru, vec raznorodni niz medjusobno nevezanih cinova. Uzastopan je, odvija se u vremenu a ne u prostoru. Nema imenica u pretpostavljenom Sintaskom jeziku, iz kojeg proisticu "sadasnji" jezici i dijalekti. Postoje bezlicni glagoli odredjeni jednosloznim sufiksima (ili prefiksima) s priloskom vrednoscu. Na primer: nema odgovarajuce reci za mesec , ali zato postoji glagol koji bi kod nas glasio zameseciti ili meseciti.
"Izroni mesec nad rekom okupan svetloscu" kaze se "hlor u fang haskasha mlo hagha" iliti redom: nagore (upward) iza stalnotekuceg "zameseciti". Prethodno receno odnosi se na jezike juzne polulopte. U jezicima severne, osnovna jedinica nije glagol, vec jednoslozan pridev. Imenica se gradi gomilanjem prideva. Ne kaze se mesec , vec se kaze vazdusasto-svetlo na tamno-oblom ili bledo-narandzastom-nebeskom ili se koristi bilo kakav drugi spoj.
U odabranom primeru, smesa prideva osvetljava istinu o postojanju stvarnog predmeta, sto je puki slucaj. Knjizevnost ove hemisfere (kao i postojeci Majngot svet) obiluje izmisljenim predmetima koji se javljaju i nestaju u trenu, zavisno od filozofsko-pesnickih potreba. Katkad su odredjeni cistom istovremenoscu. Ima predmeta sastavljenih od dva termina, jednog vizuelnog i drugog auditivnog: boja praskozorja i udaljeni krik ptice. Drugi su sastavljeni od brojnih termina: sunce i voda nasuprot plivacevim plecima, nejasna, treperava ruzicasta boja koju vidimo samo sklopljenih ociju, osecaj prepustanja toku reke i toku sna. Ti drugostepeni predmeti mogu se kombinovati s drugima: uz izvesna skracivanja postupak je prakticno beskonacan. Cuvene pesme sastoje se iz jedne jedine ogromne reci. Takva rec obrazuje poetski predmet koji je pesnik stvorio, po svom nahodjenju. Usled cinjenice da niko ne veruje u stvarno postojanje imenica, njihov broj je, paradoksalno, neogranicen. Jezici severne hemisfere na Sintagu poseduju sve imenice indoevropskih jezika - i jos mnoge druge.
Nije preterano tvrditi da klasicna kultura na Sintagu podrazumeva samo jednu disciplinu: psihologiju. Ostale su joj podredjene. Vec sam rekao da (nad)ljudi na ovoj planeti poimaju svemir kao niz mentalnih procesa, koji se ne odvijaju u prostoru, vec uzastopno - u vremenu. Spinoza svom nepresusnom bozanstvu pripisuje svojstva trajanja i misljenja; na Sintagu niko ne bi prihvatio da prvo (tipicno samo za izvesna stanja) moze postojati naporedo s drugim - koje je savrsen sinonim za kosmos. Izrazeno drugim recima, na Sintagu je nepojmljivo da prostorno opstaje u vremenu. Opazanje dima na obzorju, zatim polja u plamenu, i najposle opuska cigarete koji je izazvao pozar, oni smatraju primerom logicnog povezivanja ideja.
Ovakav monizam ili potpuni idealizam obesnazuje nauku (znam da ce ovo onespokojiti tgdanijelu, ali, zaboga, osvetljavamo istinu). Objasniti ili proceniti neku cinjenicu, svodi se na njeno povezivanje s drugom cinjenicom; ovakvo ulancavanje na Sintagu shvata se kao stanje koje sledi subjekat, i koje ne moze uticati niti rasvetliti predjasnje stanje. Bilo kakvo mentalno stanje ne da se svesti na nesto drugo: jednostavno imenovanje - id est svrstavanje - znaci isto sto i izvitoperavanje. Odatle bi se moglo zakljuciti da na Sintagu nema nauke, pa cak ni promisljanja. Paradoksalna je istina da ih ima u neogranicenom broju. Filozofije prolaze isto kao i imenice na severnoj hemisferi.
Sintaski metafizicari ne tragaju za istinom, pa cak ni za verovatnocom. Ponajvise gledaju kako da iznenade. Smatraju da je metafizika ogranak fantasticne knjizevnosti. Znaju da jedan sistem nije nista drugo do podredjivanje svih vidova svemira bilo kom od njih. Cak i sintagmu "svi vidovi" treba odbaciti, buduci da pretpostavlja nemoguc zbir sadasnjeg i proslih trenutaka. Nije opravdana ni mnozina "prosli trenuci", jer pretpostavlja jednu drugu nemogucu operaciju... Koju cu izloziti sutra - evo, uskoro ce sesnaesta ura, moracu odmah u grad da zbrisem - ceka me moja cakana cura.
![re[ ]De](/data/avatars/m/223/223033.jpg?1299370416){kind=avatar}
