Zdrava porodica i poremećena porodica

Koje su uloge porodice po vama?
Zbog čega bi formirali porodicu?
Šta po vama karakteriše poremećenu porodicu?

Jel poremećana porodica kada otac za ručkom sedi go od pojasa na dole, a gore ima samo atlet majicu ?

mkzklz:

Jel poremećana porodica kada otac za ručkom sedi go od pojasa na dole, a gore ima samo atlet majicu ?

Kliknite za proširenje...

Naravno, narocito ako je zimsko godisnje doba.

Cim porodica ne funkcionise kao normalna, znaci da je to sve kako ne treba i da izgubljen balans i harmonija.
Danas je tesko reci sta je vise normalno, a sta nije, niko nikoga ne ferma ni jedan posto, roditelji psuju deci sve po spisku, deca im uzrvacaju istom merom, tako da ni sami ne znamo sta je normalno.
Nekako su nam farma, veliki brat, i slicna obrazovna bratija postali merilo sadasnjice i moralnosti ovog vremena

tgdanijela:

Koje su uloge porodice po vama?
Zbog čega bi formirali porodicu?
Šta po vama karakteriše poremećenu porodicu?

Kliknite za proširenje...

Treba reci: "po vasem misljenju". "Po Vama" suvise trapavo zvuci.

..i da, tema je mozda dobra ali je postavljena u obliku pitanja.
Vecina forumasa je prerasla "kockicu", sem retkih izuzetaka, pa je neprimereno propitivati sagovornike.
Tri znaka pitanja na tri kratke recenice u prvom postu zvuci kao napad. Odrastao sagovornik ce svakako zauzeti gard.
Takav nacin komunikacije se kao sablon usvaja u porodici, od najranijeg detinjstva.

Kritikovanje nacina komunikacije a ne sagovornika se uci u porodici. Mozda ne primarnoj.

eto.

mkzklz:

Jel poremećana porodica kada otac za ručkom sedi go od pojasa na dole, a gore ima samo atlet majicu ?

Kliknite za proširenje...

Ocigledno je da je tu samo otac poremecen.
Ostali ako se tada dobro osecaju, onda su i oni poremeceni.

Mr No:

Naravno, narocito ako je zimsko godisnje doba.

Kliknite za proširenje...

hakim bej:

Treba reci: "po vasem misljenju". "Po Vama" suvise trapavo zvuci.

..i da, tema je mozda dobra ali je postavljena u obliku pitanja.
Vecina forumasa je prerasla "kockicu", sem retkih izuzetaka, pa je neprimereno propitivati sagovornike.
Tri znaka pitanja na tri kratke recenice u prvom postu zvuci kao napad. Odrastao sagovornik ce svakako zauzeti gard.
Takav nacin komunikacije se kao sablon usvaja u porodici, od najranijeg detinjstva.

Kritikovanje nacina komunikacije a ne sagovornika se uci u porodici. Mozda ne primarnoj.

eto.

Kliknite za proširenje...

Nisam nijednog trenutka se osetila napadnutom, zna se šta je postavljač teme želeo da kaže. Da li ovde nije mesto onima koji nisu književnici ili akademski građani?

tgdanijela:

Koje su uloge porodice po vama?
Zbog čega bi formirali porodicu?
Šta po vama karakteriše poremećenu porodicu?

Kliknite za proširenje...

Ni ja ne osjećam nikakav napad već sasvim ozbiljnu temu.
Uloga porodice i njena važnost u formiranju ličnosti i kasnije,veoma je važna i to se često zaboravlja.Čovjek je sam,otuđio se i jedino čemu uvijek može i mora da se vrati je porodica.
Možda bismo trebali proširiti post na pokušaj određivanja onog što se zove nezdrava porodica..jer poremećena porodica je i suštinski i terminološki daleko od nezdrave porodice..

NeDoDiri:

Ni ja ne osjećam nikakav napad već sasvim ozbiljnu temu.
Uloga porodice i njena važnost u formiranju ličnosti i kasnije,veoma je važna i to se često zaboravlja.Čovjek je sam,otuđio se i jedino čemu uvijek može i mora da se vrati je porodica.
Možda bismo trebali proširiti post na pokušaj određivanja onog što se zove nezdrava porodica..jer poremećena porodica je i suštinski i terminološki daleko od nezdrave porodice..

Kliknite za proširenje...

Možda bi i mogli jer tokom razvoja civilizacije menjala se struktura i uloga i porodice.Savremeno društvo preuzima mnoge uloge koje su ranije pripadale porodici: proizvodnju, čuvanje i vaspitanje djece, obrazovanje djece, mnoge servisne uloge itd.
Međutim trajnost emocionalnih odnosa koji se uspostavljaju u porodici, posebno na relaciji roditelji - djeca, braća - sestre, je nezamjenjljiva (ljubav na relaciji muško - žensko je vjerovatno pre promjenjljiva nego trajna kategorija, dok je ljubav na relaciji roditelji - djeca trajna kategorija, a savremenom čovjeku je trajna ljubav preko potrebna, pa je vjerovatno jedan od osnovnih motiva za stvaranjem potomstva upravo ta tzv, ''emocionalna investicija za starost'').
Pored ove ''emotivne uloge porodice'' (koja se ogleda u zadovoljenju afektivnih potreba članova porodice) druga važna uloga je u formiranju sistema vrijednosti. Iako individua izgrađuje i usvaja svoj sistem vrijednosti kroz interakciju sa društvom osnova ovoga sistema vrijednosti stiče se u djetinjstvu, u porodici. Odnos prema autoritetu, njegovanje radnih navika, odnos prema ekonomsko-klasnim kategorijama, njegovanje uzajamnog pomaganja, osjećannje pravde, čovjekoljublje, tolerancija, poštovanje potrebe drugoga - sve su to vrednosne kategorije koje se primarno uče i usvajaju u porodici.
Treća važna uloga porodice je razvijanje interpersonalnih odnosa. Neke porodice su zatvorene, sa slabim komunikacijama sa spoljnjom sredinom, sa slabim komunikacijama unutar same porodice - dok su druge otvorene, komunikativne, imaju raznovrsne interpersonalne veze - što sve utiče da jedinka usvaja jedan određen model komunikacije sa okolinom.
Četvrta važna uloga porodice je u njegovanju određenih obrazaca ponašanja i specifičnih odbrambenih mehanizama kojima se savladavaju akkutne konfliktne situacije. U nekim porodicama akutna konfliktna situacija se razrješava alkoholom, negdje samoubistvom, u drugim osnovni odbrambeni mehanizam je povlačenje, negdje se njeguje agresija i burno emocionalno ispoljavanje, u drugim je dominantni obrazac ponašanja prikrivanje emocija i njihova maksimalna kontrola, dok neke porodice forsiraju intelektualnu obradu konfliktne situacije.

Znači zdrava porodica bi psihološki otprilike ovako izgledala - svaki član porodice je zadovoljan svojom ulogom u njoj, zdrava porodica pruža dovoljno emocionalne topline svakom članu kao eventualna protivteža ''falš'' emocionalnim stimulusima u društvu (kad se izađe iz toplog stana, lako se podnosi velika hladnoća na ulici, a kada se čovjek ''nahvata'' zime u sopstvenom stanu, više promrzne na ulici). U usklađenim porodicama međusobno sporazumjevanje je spontano i otvoreno, njeguje se zreo, moralno ispravan sistem vrednosti i takva porodica je sposobna da se suoči sa svim konfliktima u porodici i izvan nje i da u konstruktivnom meĐusobnom odnosu pronađe najcelishodnije rješenje. Konflikti su retki, pa iako postoje u zdravoj porodici su tzv. konstruktivni konflikti (konstruktivni konflikti su oni koji u procesu razrješavanja i obrade koriste prave ljudske vrijednosti i olakšavaju emocionalno, socijalno i moralno sazrevanje članova porodice i porodice kao cjeline).
Šta bi onda bilo to što bi karakterisalo ''nezdravu'' ili poremećenu porodicu:?

Sjećate se one prve rečenice iz Ane Karenjine..otprilike..''Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna je nesrećna na svoj način.''
Po čemu to ''srećne'' porodice liče jedna na drugu?
Meni se nekako čini da je svaka porodica ''baš'' karakteristična i unikatna.
Možda je zajedničko nazovimo ''srećnim'' porodicama da se faze ljudskog životnog ciklusa
- odluka o imanju bebe
- roditeljstvo
- roditeljstvo adolescenta
- prazno gnjezdo (slanje u svijet odraslog djeteta),
dogode - ne lako, ne jednostavno - ali se formiranje nove zrele osobe sposobne za život i formiranje vlastite porodice, na sigurno stresan i buran način uspješno započne - da tako kažem?

Ne znam koliko će me neko shvatiti, pokušaću da dam svoje skromno mišljenje, jer me tema baš zanima. Dvoje ljudi koji žele da stvore porodicu muškarac i žena su najodgovorniji za njen dalji razvoj i tok .Ukoliko su svesni svoje odgovornosti i veličine poduhvata koji su započeli, ukoliko su razumni isvesni šta predstavlja pojam porodica i brak, da to nije eskurzija, onda njihov porodični život može da iznedri zdrave potomke i pravo utočičte za sve članove zajednice.
Postoje parovi koji zasnivaju porodicu na: zaljubljenosti, ne zrelosti, bežanju od primarne porodice (otac i majka), reda radi (pa svi se udaju i žene), dođu deca, prestane zaljubljenost, ali ne naiđe ljubav, i eto materijala za ne zdravu porodicu.
Možda sam isuviše pojednostavila stvari, ali bih volela da čujem još mišljenja.

Gotika:

Ne znam koliko će me neko shvatiti, pokušaću da dam svoje skromno mišljenje, jer me tema baš zanima. Dvoje ljudi koji žele da stvore porodicu muškarac i žena su najodgovorniji za njen dalji razvoj i tok .Ukoliko su svesni svoje odgovornosti i veličine poduhvata koji su započeli, ukoliko su razumni isvesni šta predstavlja pojam porodica i brak, da to nije eskurzija, onda njihov porodični život može da iznedri zdrave potomke i pravo utočičte za sve članove zajednice.
Postoje parovi koji zasnivaju porodicu na: zaljubljenosti, ne zrelosti, bežanju od primarne porodice (otac i majka), reda radi (pa svi se udaju i žene), dođu deca, prestane zaljubljenost, ali ne naiđe ljubav, i eto materijala za ne zdravu porodicu.
Možda sam isuviše pojednostavila stvari, ali bih volela da čujem još mišljenja.

Kliknite za proširenje...

Moje mišljenje:
ako ljubav prestane, bolje je - koliko god da su odnosi između bračnih partnera korektni - okončati brak nego da deca odrastaju u atmosferi bez ljubavi.

Uslov za zdravu porodicu bi bilo, pre svega, uzajamno poštovanje koje je, ako odemo još dublje, preduslov svake ljubavi.

mala ispravka...ne kazhe se poremecena nego disfunkcionalna...

Borac za prava zivotinja:

Moje mišljenje:
ako ljubav prestane, bolje je - koliko god da su odnosi između bračnih partnera korektni - okončati brak nego da deca odrastaju u atmosferi bez ljubavi.

Uslov za zdravu porodicu bi bilo, pre svega, uzajamno poštovanje koje je, ako odemo još dublje, preduslov svake ljubavi.

Kliknite za proširenje...

Potpuno se slažem, i za to je potrebna ogromna količina razuma, odgovornosti i koje čega još. Međutim ima toloko usijanih glava. I druga rečenica ti je potpuno na mestu.

Borac za prava zivotinja:

Moje mišljenje:
ako ljubav prestane, bolje je - koliko god da su odnosi između bračnih partnera korektni - okončati brak nego da deca odrastaju u atmosferi bez ljubavi.

Uslov za zdravu porodicu bi bilo, pre svega, uzajamno poštovanje koje je, ako odemo još dublje, preduslov svake ljubavi.

Kliknite za proširenje...

Ovo se zove romantični mit-ideja da čim nestane ljubavi u braku nestane i sreće u braku i porodica postaje disfunkcionalna. Nije to baš tako @Borka , jer i kad nestane ljubavi a ostane nešto što liči na prijateljstvo, poštovanje i prisnost (initmnost), čvrsta dijada u odlukama oko vaspitanja dece, porodica može odlično da funkcioniše i praksa kaže da se to dešava često, pogotovu nakon 15 godina braka. Poštovanje nije preduslov svake ljubavi, postoje razne vrste ljubavi, ali je najvažnije ljubav i emocionalnu toplinu pružiti deci, a sad...ako ljubav opastane i posle toliko godina...to je super!

Stručnjaci kažu ovako:
Poremećenu porodicu karakterišu sledeće psihopatološke pojave
- često ispoljavanje agresije (verbalne ili fizičke)
- emocionalni odnosi su hladni, izvještačeni, nepovoljni, neautentični;
- većina članova porodice je nezadovoljna svojom ulogom u toj porodici:
- atmosfera je nedemokratična, autoritet je skoncentrisan u jednoj osobi što utiče da porodica ne funkcioniše na optimalnom nivou zbog blokade samoinicijative;
- međusobni interpersonalni odnosi su sputani, blokirani, sa čestim prekidima;
- članovi porodice ne pronalaze adekvatna rješenja konfliktnih situacija (koriste se bolesni obrasci ponašanja i razrješavanja);
- konflikti su pretežno destruktivni (destruktivni konflikt ima za cilj da se druga osoba podcjeni, potčini,ugrozi, pri čemu se ne biraju sredstva i načini za ostvarivanje amoralnih, asocijalnih i agresivnih motiva).

Da li grešim, i da li je još neko primetio kao ja, da postoje ljudi koji su rasli u poremećenim ili disfunkcionalnim porodicama, sasvim svejedno koja reč se koristi, ali nisu prihvatili model te iste primarne porodice i nežele da neguju takve odnose. iću iskrena, moja porodica po meni nije od onih srećnijih, imam prijatelje kojim takođe porodice nisu baš srećne, mnogi odnjih su sasvim drugačiji od svojih roditelja na primer, izuzeću sebe jer još nemam svoju porodicu, čisto bih želela da znam.

Gotika:

Da li grešim, i da li je još neko primetio kao ja, da postoje ljudi koji su rasli u poremećenim ili disfunkcionalnim porodicama, sasvim svejedno koja reč se koristi, ali nisu prihvatili model te iste primarne porodice i nežele da neguju takve odnose. iću iskrena, moja porodica po meni nije od onih srećnijih, imam prijatelje kojim takođe porodice nisu baš srećne, mnogi odnjih su sasvim drugačiji od svojih roditelja na primer, izuzeću sebe jer još nemam svoju porodicu, čisto bih želela da znam.

Kliknite za proširenje...

Naravno da ima i toga. Zašto da ne? Pa nije sve u naslednim faktorima i transgeneracijskom prenosu. Mada ako ćemo iskreno (a i stitistički) takvih pojedinaca je malo!

Svaka primarna porodica umnogome odredi čovjeka koji jednom odluči da stvori vlastitu porodicu.U mojoj porodici postojale su mnoge disfunkcije.Bila sam dijete odraslo u siromašnoj,radničkoj porodici pred koje su postavljani visoki kriteriji i ne znam kako ali nijednom nisam donijela ocjenu manju od petice.Taj pritisak se nastavljao u gimnaziji,a na fakultetu sam već bila "izdresirana" i bio je sasvim logičan slijed da ga završim u toku,što i jesam.
Roditelji su radili u fabrici kroz smjene,ja sam čuvala mlađu sestru,topli doručak bio je samo vikendom,sama sam ložila vatru u dugim zimskim danima.
Majka je uvijek bila umorna,ljuta i sa batinom pri ruci.Svađa u kući između majke i oca bila je svakodnevna,gusta kao magla koja se ne razilazi..ponekad i fizički obračun njih dvoje u kom sam isprepadana uvijek tražila način da pobjegnem.
Nemam mnogo sjećanja iz tog djetinjstva i adolescencije,postoje velike "rupe"u pamćenju i slijedu događaja,ali suština moje tuge i straha i danas ima iste mirise i boje.
Sestra je postala buntovnik,sve je radila da ih naljuti.Bio je to njen način da i meni kaže kako sam ja dobra i poslušna kći,da mi se ruga.Bježala je od kuće,napustila studije,(meni je majka pripisala krivicu jer je nisam dobro čuvala) i bile smo sve udaljenije.
Moj odlazak na studije bio je moj spas,napokon nekoliko kvadrata u kojima nema svađe,vike,u kojima je postojao mir i toplina.
Godinama sam strahovala da formiram vlastitu porodicu sve dok nisam srela osobu pored koje sam prvi put u životu pronašla emotivnu sigurnost.Vjerujem da ima mnogo ovakvih priča..
Za svako dijete je definitivno bolje da živi sa jednim roditeljem u miru nego sa dva u ratu.
Biti roditelj je najveća odgovornost i danas sa tihom srećom mogu da kažem da sam najbolji prijatelj moga sina i da je to moj uspjeh.
Moja sestra se slomila,razvela ali smo napokon postale bliske i nikad ne pričamo o danima kojih se nijedna ne želi da sjeća.
Zdrava,iskrena i topla porodica u kojoj caruje ljubav je najveće blago koje čovjek može da ima.I ako nije imao tu sreću da živi u takvoj primarnoj porodici,to ne treba da mu bude kamen spoticanja,već poticaj da sa svojim životom uradi nešto stabilno,pronađe svoju oazu mira i radosti,da se odredi prema ljubavi i iuzajamnom uvažavanju i poštovanju jer samo tako može da oplemeni i upotpuni sebe.

NeDoDiri:

Svaka primarna porodica umnogome odredi čovjeka koji jednom odluči da stvori vlastitu porodicu.U mojoj porodici postojale su mnoge disfunkcije.Bila sam dijete odraslo u siromašnoj,radničkoj porodici pred koje su postavljani visoki kriteriji i ne znam kako ali nijednom nisam donijela ocjenu manju od petice.Taj pritisak se nastavljao u gimnaziji,a na fakultetu sam već bila "izdresirana" i bio je sasvim logičan slijed da ga završim u toku,što i jesam.
Roditelji su radili u fabrici kroz smjene,ja sam čuvala mlađu sestru,topli doručak bio je samo vikendom,sama sam ložila vatru u dugim zimskim danima.
Majka je uvijek bila umorna,ljuta i sa batinom pri ruci.Svađa u kući između majke i oca bila je svakodnevna,gusta kao magla koja se ne razilazi..ponekad i fizički obračun njih dvoje u kom sam isprepadana uvijek tražila način da pobjegnem.
Nemam mnogo sjećanja iz tog djetinjstva i adolescencije,postoje velike "rupe"u pamćenju i slijedu događaja,ali suština moje tuge i straha i danas ima iste mirise i boje.
Sestra je postala buntovnik,sve je radila da ih naljuti.Bio je to njen način da i meni kaže kako sam ja dobra i poslušna kći,da mi se ruga.Bježala je od kuće,napustila studije,(meni je majka pripisala krivicu jer je nisam dobro čuvala) i bile smo sve udaljenije.
Moj odlazak na studije bio je moj spas,napokon nekoliko kvadrata u kojima nema svađe,vike,u kojima je postojao mir i toplina.
Godinama sam strahovala da formiram vlastitu porodicu sve dok nisam srela osobu pored koje sam prvi put u životu pronašla emotivnu sigurnost.Vjerujem da ima mnogo ovakvih priča..
Za svako dijete je definitivno bolje da živi sa jednim roditeljem u miru nego sa dva u ratu.
Biti roditelj je najveća odgovornost i danas sa tihom srećom mogu da kažem da sam najbolji prijatelj moga sina i da je to moj uspjeh.
Moja sestra se slomila,razvela ali smo napokon postale bliske i nikad ne pričamo o danima kojih se nijedna ne želi da sjeća.
Zdrava,iskrena i topla porodica u kojoj caruje ljubav je najveće blago koje čovjek može da ima.I ako nije imao tu sreću da živi u takvoj primarnoj porodici,to ne treba da mu bude kamen spoticanja,već poticaj da sa svojim životom uradi nešto stabilno,pronađe svoju oazu mira i radosti,da se odredi prema ljubavi i iuzajamnom uvažavanju i poštovanju jer samo tako može da oplemeni i upotpuni sebe.

Kliknite za proširenje...

Svaka priča koji dolazi iz dubine duše, je malo remek-delo.Predivno.

Ovako neznam bas da li su ova moja pitanja za ovu temu ali nema veze. Ja nemam kontakt sa ocem skoro od kad znam za sebe. Vanbracno sam dete , on me u pocetku nije priznao kasnije jeste. Mnogo sam patila zbog toga.Isto tako imam istu bolest kao njegova sestra tj moja tetka. Danas sam prvi put odlucila i napisala mu pismo. Da li bi bilo uredu da mi se javi? Ja od njega ne zelim nista samo mogucnost da mu jednom kazem tata. Da li ce zeleti da mi pomogne da napokon ozdravim i sredim svoje emocije?

Pipi 67:

Ovako neznam bas da li su ova moja pitanja za ovu temu ali nema veze. Ja nemam kontakt sa ocem skoro od kad znam za sebe. Vanbracno sam dete , on me u pocetku nije priznao kasnije jeste. Mnogo sam patila zbog toga.Isto tako imam istu bolest kao njegova sestra tj moja tetka. Danas sam prvi put odlucila i napisala mu pismo. Da li bi bilo uredu da mi se javi? Ja od njega ne zelim nista samo mogucnost da mu jednom kazem tata. Da li ce zeleti da mi pomogne da napokon ozdravim i sredim svoje emocije?

Kliknite za proširenje...

Pa Pipi sasvim je normalno da želiš da uspostaviš kontakt sa svojim ocem pa neka je to i posle mnogo godina. Možda bi prethodno bilo bolje da si se posavetovala sa majkom oko toga, da ti ona tačno (ako do sada nije) kaže šta je i kako je, kakva je cela situacija, jer možda postoje i neke stvari koje ti ne znaš. U principu nisi pogrešila što si želela da uspostaviš kontakt sa ocem, to je normalna stvar i potreba svakog živog bića. I naravno, ono što već verovatno znaš, moraš se pripremiti i na opciju da ne dobiješ odgovor od njega. Ako se do sada nije javljao, možda ni nakon pisma neće osetiti potrebu, ali...ko zna, samo budi spremna na sve moguće ishode. Želim ti sve najbolje!!!

Borac za prava zivotinja:

Moje mišljenje:
ako ljubav prestane, bolje je - koliko god da su odnosi između bračnih partnera korektni - okončati brak nego da deca odrastaju u atmosferi bez ljubavi.

Uslov za zdravu porodicu bi bilo, pre svega, uzajamno poštovanje koje je, ako odemo još dublje, preduslov svake ljubavi.

Kliknite za proširenje...

Slazem se.

NeDoDiri:

Svaka primarna porodica umnogome odredi čovjeka koji jednom odluči da stvori vlastitu porodicu.U mojoj porodici postojale su mnoge disfunkcije.Bila sam dijete odraslo u siromašnoj,radničkoj porodici pred koje su postavljani visoki kriteriji i ne znam kako ali nijednom nisam donijela ocjenu manju od petice.Taj pritisak se nastavljao u gimnaziji,a na fakultetu sam već bila "izdresirana" i bio je sasvim logičan slijed da ga završim u toku,što i jesam.
Roditelji su radili u fabrici kroz smjene,ja sam čuvala mlađu sestru,topli doručak bio je samo vikendom,sama sam ložila vatru u dugim zimskim danima.
Majka je uvijek bila umorna,ljuta i sa batinom pri ruci.Svađa u kući između majke i oca bila je svakodnevna,gusta kao magla koja se ne razilazi..ponekad i fizički obračun njih dvoje u kom sam isprepadana uvijek tražila način da pobjegnem.
Nemam mnogo sjećanja iz tog djetinjstva i adolescencije,postoje velike "rupe"u pamćenju i slijedu događaja,ali suština moje tuge i straha i danas ima iste mirise i boje.
Sestra je postala buntovnik,sve je radila da ih naljuti.Bio je to njen način da i meni kaže kako sam ja dobra i poslušna kći,da mi se ruga.Bježala je od kuće,napustila studije,(meni je majka pripisala krivicu jer je nisam dobro čuvala) i bile smo sve udaljenije.
Moj odlazak na studije bio je moj spas,napokon nekoliko kvadrata u kojima nema svađe,vike,u kojima je postojao mir i toplina.
Godinama sam strahovala da formiram vlastitu porodicu sve dok nisam srela osobu pored koje sam prvi put u životu pronašla emotivnu sigurnost.Vjerujem da ima mnogo ovakvih priča..
Za svako dijete je definitivno bolje da živi sa jednim roditeljem u miru nego sa dva u ratu.
Biti roditelj je najveća odgovornost i danas sa tihom srećom mogu da kažem da sam najbolji prijatelj moga sina i da je to moj uspjeh.
Moja sestra se slomila,razvela ali smo napokon postale bliske i nikad ne pričamo o danima kojih se nijedna ne želi da sjeća.
Zdrava,iskrena i topla porodica u kojoj caruje ljubav je najveće blago koje čovjek može da ima.I ako nije imao tu sreću da živi u takvoj primarnoj porodici,to ne treba da mu bude kamen spoticanja,već poticaj da sa svojim životom uradi nešto stabilno,pronađe svoju oazu mira i radosti,da se odredi prema ljubavi i iuzajamnom uvažavanju i poštovanju jer samo tako može da oplemeni i upotpuni sebe.

Kliknite za proširenje...

Svaka cast za ovo, savrseno receno.

Породица, али она патријахална је стуб здравог друштва, такве породице су скоро нестале код нас и резултати тога су нам видљиви(малолетничка деликвенција, криминал у порасту,...).