Achtung Wehrmacht

I ovaj nije los lik

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Хајнц_Гудеријан

snoshaj efendija:

I ovaj nije los lik

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Хајнц_Гудеријан

Kliknite za proširenje...

Иначе да додам да је Гудеријан стекао легендарну репутацију иако никад није обављао највише трупне дужности. Важио је за човека који је спреман не само да се супротстави Хитлеру, већ и као изузетно тежак са сарадњу. Током двадеетих је са, тада, пуковником Ланцом радио у инспекторату моторизованих трупа ( еуфемизам за будуће оклопне јединице)
Један од ''очева'' немачких панцер дивизија , је већ 1935, одмах након формирања прве три преузео команду над 2. оклопном дивизијом( када је унапређен у чин генерал-мајора).
Током августа и сптембра '41. захтевао да армијска група Центар настави продор ка Москви, за разлику од Хитлера који је показао више осећаја за стратегију и који је инсистирао на заузимањау Кијева, једног од највећих индустриских центара СССР-а( том приликом је захваљујући Хитлеровој одлуци заробњено 700.000 војника Црвене армије).
Након контраудара Црвене армије код Москве захтевао повлачење које је одбијено ( показало се да је Хитлерова одлука била права јер је фронт стабилизован).

Од јула 1944, с обзиром да није био повезан са завереницима, био начелник генералштаба.

Ото Скорцени (Otto Skorzeny, 1908-1975)

Није спадао неђу високе команданте, али је једна од најлегендарнијих личности и најмистификованијих личности, барем са немачке стране. Занимљиво је да уопште није био професионални војник него инжењер. Иако је учествовао у походу на Француску, стварно ватрено крштење је имао тек у априлском рату у Југославији, о чему кратко пише у својим мемоарима.

Читав његов војнички узлет трајао је мање од две године и почео је лета 1943. године када га је Хитлер, који га пре није познавао, одабрао да руководи акцијом ослобађана Бенита Муслонија, којег су италијанске власти интернирале и држале у заточењу, припремајући се за капитулацију. Хитлер је сматрао питањем части да Мусолинија не остави на цедилу него да га ослободи пошто-пото.

Скорцени је у то време, као капетан, био командант једне од командоских јединица, с тим да је „командоска јединица“ у то време подразумевала мешавину обавештајног рада, техничког унапређивања оружја и опреме и специјалну војничку обуку. Скорценије, заправо, као инжењер, био укључен у те јеиднице пре свега због свог техничког образовања. Према његовом сведочењеу, Хитлер га је одабрао јер је на питање „шта знате о Италији“, одговорио „Ја сам Аустријанац“ циљајући на трајну аустријску фрустрацију тиме што је јужни Тирол одузет Аустрији и припојен Италији.

Ослобађање Мусолинија је било стравично тешко пре свега јер се уопште није знало где га држе заточеног. Скорцени је развио неку врсту сопствене обавештајне службе и уз помоћ среће успео да лоцира Мусолинија (којег су премештали) у једном планинском хотелу на северу Италије. Испланирао је је ваздушно-десантни препад уз помоћ једрилица (падобрански пребад није долазио у обзир јер би се падобранци расули). Рачунало се са губицима већ при самом слетању јер је терен био неповољан. Када је требало да се једрилице приземље, Скорцени је схватио да ливада на коју је планирано да слете није никаква ливада него је само тако изгледала на ваздушној фотографији, а заправо је стрм обронак. У тренутку, решио је да се спусти практично у двориште самог хотела. Једна једрилица се том приликом потпуно разбила. Али Италијани који су чували Мусолинија су били у потпуном шоку.
Међутим, то није био крај проблема. Мусолинија је требало евакуисати. То се морало авионом, а са тог терена је могао да полети само мали авион, предвиђен за пилота и једног путника. Скорцени није хтео да се одвоји од Мусолинија јер, како каже, ако би ддуче приликом тог лета настрадао не би му остало друго него „да испали метак из свог пиштоља“ и угурао се као трећи у летелицу, што је повећало ризик али су, уз претрпљено оштећење приликом полетања, успели да дођу до Рима и тако заврше ову спектакуларну операцију. После тога Скорцени је постао легенда.

Dalji vojni poduhvati Skorcenija su veyani za održavanje Mađarske u ratu. Prvo je kidnapovao sina admirala Hortija ne bi li privoleo Hortija da ostane uz sile osovine, a zatim i samog Mikloša Hortija, u pravoj vojnoj kopnenoj operaciji, ali ponovo prepadom . Ovo je obuhvatalo opsežnu obaveštajnu pripremu poduhvata, a zanimljivo je da Skorceni u više navrata pominje tajne "Titove delegate" koji su pregovarali sa Hortijem, o čemu u našoj istoriografiji nema ni traga.

Najzad, najkontraverzniji deo biografije vezan je za Ardensku kontraofanzivu (operacija "Grif"). Skorceni je komandovao jednom brigadom ali je prethodno uključen u projekat u kome su grupe nemačkih vojnika koji su znali engleski infiltrirani u savezničku pozadinu da bi tamo pravili zbrku i izazviali paniku. Tokom Ardenske fanzive, kao što se zna, neki od tih maskiranih nemačkih vojnika su počinili ratne zločine. Skorceni se branio da to nije imalo veze sa njim. Na suđenju u Dahauu j1947. godine je oslobođen, kao i čitava njegova grupa, nakon što je utvrđeno da maskirani Nemci koji su streljali Amerikance nisu pripadaji njegovoj 150. oklopnoj brigadi, a jedan britanski obaveštajac, izvesni Jeo-Toas, agent SOE, svedočio je da je maskiranje u uniforme protivnika bilo legitimno ratno lukavstvo koje su koristili i Saveznici.

Zadržan je još neko vreme u zatočeništvu zbog postupka denacifikacije, ali je pod nerasvetljenim okolnostima pobegao. Tim događajem se i završavaju njegovi memoari.

Kasnije je živeo u Argentini, gde je izašao na glas kao jedan od organizatora mreže "pacovskih kanala" kojim su nemački ratni zločinci prebacivani u Južnu Ameriku. Imajući u vidu Skorcenijeve sklonosti i sposbnosti, to je veoma mogućno. Nagađalo se i da je bio ljubavnik Eve Peron. Umro je u Madridu, a Memoari su mu objavljeni 1957.

U Memoarima sebe predstavlja kao vojnika odanog Nemačkoj, a zatim i odanog Hitleru. Ipak, sa najvećim zadovoljstvom na kraju navodi da su saveznički oficiri na suđenju svedočili da su se "pukovnik Skorceni i njegovi oficiri uuvek su se ponašali kao gospoda".

Zanimljivi su Skorcenijevi navodi koji pobijaju mit o tehničkoj superiornosti nemačkog oružja u odnosu na ono kojim su raspolagali Saveznici. Takođe, svedoči o zavisti i birokratskoj tuposti kojom je prožeta nemačka država što ju je onemogućilo da efikasnije vodi rat.

Politički, smatrao je da se WW2 vodi na relaciji Zapad-Istok i da Zapadni saveznici nisu prirodni nemački neprijatelj, za razliku od Rusa. Smatrao je da su to i Hitlerova uverenja, i on ih je sledio..

Има ли линк ка Скорценијевим мемоарима?

Ненад:

Има ли линк ка Скорценијевим мемоарима?

Kliknite za proširenje...

Не, колико знам. Књига је на српском изашла скоро, мислим, годину-две. Превод је криминалан. Преводилац (мада мислим да је заправо више њих јер један од њих мисли да је гаулајтер презиме , а други ипак зна да је то некаква функција) нема појма о војној терминологији нити има благу представу како се неки географски називи изговарају на српском (па реку Мезу упорно зове Мас). Осим тога је нелекторисано и без коректуре, речју крајњи примитивизам. Требало би неко да седне да преведе са српског на српски.

Поднаслов књиге је "Мемоари најопаснијег човека Европе". То је "титула" о којој он говори са подсмехом и коју су новинари доделили Скорценију још док је био у затвору,.

Bastiani:

Не, колико знам. Књига је на српском изашла скоро, мислим, годину-две. Превод је криминалан. Преводилац (мада мислим да је заправо више њих јер један од њих мисли да је гаулајтер презиме , а други ипак зна да је то некаква функција) нема појма о војној терминологији нити има благу представу како се неки географски називи изговарају на српском (па реку Мезу упорно зове Мас). Осим тога је нелекторисано и без коректуре, речју крајњи примитивизам. Требало би неко да седне да преведе са српског на српски.

Поднаслов књиге је "Мемоари најопаснијег човека Европе". То је "титула" о којој он говори са подсмехом и коју су новинари доделили Скорценију још док је био у затвору,.

Kliknite za proširenje...

Meни је дошла у руке књига која је на хрватском, а сад да ли је касније преведена и на српски не знам, у Хрватској се у оргиналу пишу имена људи, градова, река...

Прочитах Скорценијеве мемоаре летос,тај човек је био прави војник,добар војник.

СС у Барбароси

Једна од најелитнијих јединица специјалне намене Другог светског рата основана од Абвера.

Пресретач:

Једна од најелитнијих јединица специјалне намене Другог светског рата основана од Абвера.

Kliknite za proširenje...

У Југославији је та јединица први пут употребљена у операцији Форстрат и њеној подоперацији Акција 800 у којој је главни задатак био ухватити Дражу.
Нисам сигуран, али мислим да је тада први пут употребљена.

Ненад:

У Југославији је та јединица први пут употребљена у операцији Форстрат и њеној подоперацији Акција 800 у којој је главни задатак био ухватити Дражу.
Нисам сигуран, али мислим да је тада први пут употребљена.

Kliknite za proširenje...

Не желим да омаловажавам Дражу,али сматрам да све што је вредело у Вермахту,СС-у,било је на Истоку. На Балкану је с времена на време било елитних јединица,реално оне нису биле потребне.

Lautner:

Не желим да омаловажавам Дражу,али сматрам да све што је вредело у Вермахту,СС-у,било је на Истоку. На Балкану је с времена на време било елитних јединица,реално оне нису биле потребне.

Kliknite za proširenje...

Нисам ни оспорио чињеницу да су најелитније јединице биле на Источном фронту.

Ненад:

У Југославији је та јединица први пут употребљена у операцији Форстрат и њеној подоперацији Акција 800 у којој је главни задатак био ухватити Дражу.
Нисам сигуран, али мислим да је тада први пут употребљена.

Kliknite za proširenje...

5/6. април 1941. године у заузимању Ђердапа када су на препад успели да заузму караулу Југословенске Краљевске Војске и онеспособили теретни воз који је био напуњен експлозивом, намењеним за запречавање пловног тока реке Дунав.
Као и из правца Мађарске где су кориштени за неутралисање стражара ЈКВ који су обезбеђивали мостове.
Ово су ти они на снимку мада их немачки хроничар именује пионирским јединицама.

Пресретач:

5/6. април 1941. године у заузимању Ђердапа када су на препад успели да заузму караулу Југословенске Краљевске Војске и онеспособили теретни воз који је био напуњен експлозивом, намењеним за запречавање пловног тока реке Дунав.
Као и из правца Мађарске где су кориштени за неутралисање стражара ЈКВ који су обезбеђивали мостове.
Ово су ти они на снимку мада их немачки хроничар именује пионирским јединицама.

Kliknite za proširenje...

Е ово нисам знао.
Хвала.

Ненад:

Нисам ни оспорио чињеницу да су најелитније јединице биле на Источном фронту.

Kliknite za proširenje...

Шта мислиш,да ли је Немачка уопште могла да порази СССР? Да ли би Стаљин тражио мир да су Немци 1942 заузели Лењинград,Москву и Стаљинград или би се тукао до краја? Моје мишљење је да Немачка тај рат није могла добити,чак и да је освојила ове градове,сваким километром даље било би им отежано снадбевање,снаге би се развукле и изгубиле у бескрајним степама,шумама,долинама

Lautner:

Шта мислиш,да ли је Немачка уопште могла да порази СССР? Да ли би Стаљин тражио мир да су Немци 1942 заузели Лењинград,Москву и Стаљинград или би се тукао до краја? Моје мишљење је да Немачка тај рат није могла добити,чак и да је освојила ове градове,сваким километром даље било би им отежано снадбевање,снаге би се развукле и изгубиле у бескрајним степама,шумама,долинама

Kliknite za proširenje...

Tу мислим исто што и Ваухник, а то је мишљење слично, да не кажем једнако твојем.
Блицкриг ради у равним земљама, не превелике површине и он треба у првом налету одмах да успе, он једноставно није рат на дуге стазе.

У Југославији је та јединица први пут употребљена у операцији Форстрат и њеној подоперацији Акција 800 у којој је главни задатак био ухватити Дражу.
Нисам сигуран, али мислим да је тада први пут употребљена.

Kliknite za proširenje...

jedinica je cuvala djerdap, i nije se ni trudila oko draze. Cak sta vise , sklopili su neke ugovore sa njim. Cetnici su trenirali , ili bili bili clanovi nemackih anti-partizanskih trupa, zvanih "trupovi" .Zasto bi neko dirao cetnike, ako su legalizovani kod Nedica, i sa njegovim legtimacijama se jos vuku po srbiji i Bosni

sabljar:

jedinica je cuvala djerdap, i nije se ni trudila oko draze. Cak sta vise , sklopili su neke ugovore sa njim. Cetnici su trenirali , ili bili bili clanovi nemackih anti-partizanskih trupa, zvanih "trupovi" .Zasto bi neko dirao cetnike, ako su legalizovani kod Nedica, i sa njegovim legtimacijama se jos vuku po srbiji i Bosni

Kliknite za proširenje...

Не труди се да доказујеш да операција Форстрат није постојала.

OПЕРАЦИЈА ,,ФОРСТРАТ'' И НАРЕЂЕЊЕ ХАЈНРИХА ХИМЛЕРА

Никола Кордић који је остао на Репуташици пише како су око 15. 5. четници посели положаје на вест да надиру Немци и љотићевци, али они ,,овај пут нису дошли''(као две недеље раније.) 38) У ствари то су биле само извиднице за до тада највећу операцију на овом простору, названу ,,Форстрат'' што је Кордић дознао сутрадан, када је стигло Дражино наређење за хитно повлачење према планини Златар.
О новој немачкој акцији Дража је известио Врховну команду депешом од 16. 5.: ,,Са поуздане стране обавештени смо да Немци спремају напад на Голију са неколико дивизија. Груписани у Рашки, Краљеву, Чачку, Пожези и од Босне. У нападу учествоваће само Немци...Привремено прекинућемо везу.'' 39)
Немци су довели 714. и 717. пешадијску дивизију, али први пут и једну јединицу опремљену и обучену за специјалне подухвате-чувени Бранденбуршки пук(800 пук ,,Бранденбург''), који ће касније прерасти у истоимену дивизију. У свом саставу ова јединица је имала и фолксдојчере који су одлично говорили српски па су се често пресвлачили у недићевце, четнике или сељаке.
Наиме из низа претходних сукоба Немци су извукли два закључка. Прво класичне пешадијске јединице-нарочито оне из серије 700 са војницима старијих годишта-не дају жељене резултате у борбама против лако опремљених и покретљивих герилских формација. Друго трупе под командом Милана Недића не могу се натерати у борбу против четника. Изузетак су, наравно били љотићевци, али они никад нису успели да окупе довољно људи, пошто су у народу били још и више омражени него окупатор, нарочито од кад су опонашајући Немце увели одмазду ,,десет за једног.'' 40)
Док су се Немци прилагођавали четничком начину ратовања четници нису седели скрштених руку. Тако је средином априла према наређењу мајора Захарија Остојића Горска Гарда поручника Николе Калабића, који је сматран једним од најбољих борбених команданата, реорганиована у 4 вода од по 30 људи, сваки са аутоматским оружјем. ,,Тако ћемо имати једну јаку ударну снагу за сваки случај'' извештавао је Остојић Дражу писмом од 26. 4. Истовремено формиран је и Митраљески вод од 4 тешка митраљеза које је капетан Петровић успео да склопи од од делова више митраљеза поломљених приликом избацивања из енглеских авиона. 41)
Операција ,,Форстрат'' трајала је од 15. 5.-3. 6. 1942. У извештају немачке команде Србије од 2. 6. записано је да операција није успела и поред ,,вишенедељних брижљивих припрема. '' Немци су затим повели ,,Акцију 800'' као подоперацију операције ,,Форстрат. '' Седма чета капетана Милера, вероватно пресвучена у четничка одела имала је специјални задатак: ,, Хватање Драже Михаиловића.''
О свим операцијама генерал Бадер, немачки командант Србије, послао је 10. 6. следећи извештај генералу Леру, команданту Југоистока(тј. Балкана): ,,717. пешадијска дивизија је извршила чишћење око Чачка и Гуче. Одстрањене су мине које су устаници положили код Гуче. Заробљено је 29 устаника. ,,Акција 800'' за хватање Михаиловића је прекинута, пошто је по свој прилици на време побегао за Пријепоље. Ухваћени су један енглески капетан и један важан Михаиловићев курир...'' 42)
У исто време, 714. пешадијска дивизија ,,извела је многобројне акције чишћења око Г. Милановца и северно од Тополе и запленила оружје, опрему и муницију. '' Другим речима ова дивизија упућена је у реон претходног Дражиног боравишта, недалеко од Равне горе.
По саслушању заробљеног енглеског капетана и на основу заплењеног материјала Немци су закључили ,,да се Михаиловићев рад у погледу стварања новог устаничког покрета није променио но да му недостаје још оружја и погодног нижег руководећег кадра. ''43)
У директиви команданту Србије од 10. 7. генерал Александар Лер пише о ,,проширењу организације Михаиловића из Јужне Србије на Црну Гору и Босну, а можда и на Словенију и Хрватску, северно од Саве.'' Пошто и у Србији ,,има вести о разбијачкој и организационој активности Михаиловића'' Лер закључује: ,,Најопаснији противник је Михаиловић. Његова организација не сме доћи од изражаја. Сопственим мерам треба спречити обједињавање банди. Евентуалне покушаје устаника треба разбити путем напада још у току настајања. ''44)
Како су у Берлин свакодневно стизале вести о немирима у српским крајевима, праћене вестима о неуспесима операција против вође покрета отпора генерала Драже Михаиловића, то се за њега заинтересовао и Хајнрих Химлер, шеф немачке полиције и командант СС јединица, у то време најважнији човек из Хитлерове околине. Он је 17. 7. 1942. године једном од својих најповерљивијих људи, полицијском генералу Х. Милеру познатом као ,,Гестапо Милер'' издао следеће наређење: ,,Oсновица сваког успеха у Србији и целој Југоисточној Европи лежи у уништењу Михаиловића. Употербите све снаге да М. и његов штаб пронађете тако да би он могао бити уништен. Свако средство које томе допринесе је згодно. Очекујем најтешњу сарадњу свих установа које долазе у обзир, од полиције сигурности до СС и полиције. Шеф СС и полицие(у окупираној Србији-прим. аут.) Мајснер већ је о том случају добио од мене наредбе. Молим јавите ми исто каква обавештења ми већ имамо о Михаилећовом месту боравка. Молим обавештавајте ме једанпут недељно о напретку ове акције. '' 45)
Пошто је ова наредба дошла од Хитлерове десне руке, и то у време врхунца немачке моћи Авакумовић је коментарише следећим речима: ,,Веће признање Михаиловић и његов покрет нису могли добити. ''
Признање на највишем нивоу са питањем генерала Драже на дневном реду Немци су одржали 28. и 29. 8. 1942. године у Београду. Председавао је генерал Александар Лер. На основу поднетих извештаја он је видео да на готово свим територијама делују јединице четничке гериле. Опасан противник у Тимочкој крајини био је мајор Велимир пилетић, а јужно од њега на скоро свакој шумовитој планини постојао је наоружан четнички одред. Немачко бугарске акције између Велике Мораве и српско бугарске границе по правилу су остајале без успеха. Извештаји са запада, из Босне указивали су да се четнички покрет већ опоравио од ударца нанетог заробљавањем мајора Јездимира Дангића. Центар Шумадије као симбол отпора Немци су стално држали на оку. Само на основу вести да је капетан узелац виђен у једној колиби на Равној Гори немачка команда упутила је 714. дивизију у том правцу ,,да извиди ствар.''
Самарџић користи следеће изворе:
38. Н. Кордић, Кроз рат са Дражом, 72
39. Зборник Докумената, том 14, књига 1, 357
40. Звонко Вучковић пише да је овакве прогласе виђао током 1942. У књизи о Дражи(браћа Кнежевић) том 1, стр. 252. ево наредбе Мушицког из 22.1.1944.:,,У више махова до сада прилиокм пуштања добровољаца на одсуство дешавало се да су исти одвођени од стране ДМ. Да би се овоме стало на пут...наређујем да се из дотичног места где се овакав случај буде догодио одмах похапсе 10 аоца-присталица и симпатизера ДМ за сваког одведеног добровољца. У случају да се одведени добровољац не јави у своју команду у року од 10 дана таоце стрељати.''
41. Зборник докумената том 14, књига 1, 213
42, 43 и 44 Зборник докумената том 12, књига 2, 480, 530, 55-6
45. и 46. И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 55, 53-4
http://forum.krstarica.com/showthread.php/355411-Kako-je-oslobodjena-Jugoslavija/page2

A Hans Ulrich Rudel, легендарни пилот луфтфафеа који је једини одликован ''Витешким крстом гвозденог крста са златним храстовим лишћем, мачевима и дијамантима''. Иначе овај орден је псле рата трабао да буде додељен дванаесторици Немаца најзаслужнијих за Немачку победу.



Имао је око 2530 борбених летова, уништио преко 2000 циљева на земљи( од тога 519 тенкова, 70 десантних бродова, 150 комада артиљеријског оруђа, 4 оклопна воза и око 800 других возила, итд.), те 9 авиона, Совјетски бојни брод ''Марат'', две крстарице и разарач. Обаран 32 пута од тога неколико пута иза непријатељских линија, у фебруару 1945. остао без ноге али упркос томе наставио је да лети и у мају 1945. предаје се Американцима. Стаљин му је лично уценио главу на 100000 рубаља.

По завршетку рата одлази у Јужну Америку, био је добар пријатељ Хуана Перона и парагвајског диктатора Алфреда Стреснера и један од најцењенијих припадника немачке заједнице у Јужној Америци. Одржавао контакт са многим оптуженим ратним злочинцима(Јозефом Менгелеом на пример).
1953. године враћа се у Немачку(Западну наравно) и постаје једна од кључних фигура националистичке партије Deutsche Reichspartei , те постаје успешан бизнисмен.

Умро у Росенхајму 1982.године.

Сјајно!

Lautner:

Шта мислиш,да ли је Немачка уопште могла да порази СССР? Да ли би Стаљин тражио мир да су Немци 1942 заузели Лењинград,Москву и Стаљинград или би се тукао до краја? Моје мишљење је да Немачка тај рат није могла добити,чак и да је освојила ове градове,сваким километром даље било би им отежано снадбевање,снаге би се развукле и изгубиле у бескрајним степама,шумама,долинама

Kliknite za proširenje...

Uh tesko...Rusi bi se vukli unazad i tukli do zadnje medvedje jame,kapiram,nema tu govora o predaji.Ne kazem ovo jer sam neki rusofil (daleko od toga).
Taj bi front bio VEOOOOOMA veliki i tu bi jako tesko bilo koordinirati snabdevanje,komandu i ostale stvari.A po tim stepama ima jos tih medveda koji
bi se borili,siguran sam.Nikako munjevitim ratom.Mozda nekim dugogodisnjim ratom i konst. pritiscima ka krajnjem istoku,ali Nemacka za to nije imala snage usled rasplinut.na drugim frontovima.Barbarosa mozda i nije trebala fireru.

papkar:

Uh tesko...Rusi bi se vukli unazad i tukli do zadnje medvedje jame,kapiram,nema tu govora o predaji.Ne kazem ovo jer sam neki rusofil (daleko od toga).
Taj bi front bio VEOOOOOMA veliki i tu bi jako tesko bilo koordinirati snabdevanje,komandu i ostale stvari.A po tim stepama ima jos tih medveda koji
bi se borili,siguran sam.Nikako munjevitim ratom.Mozda nekim dugogodisnjim ratom i konst. pritiscima ka krajnjem istoku,ali Nemacka za to nije imala snage usled rasplinut.na drugim frontovima.Barbarosa mozda i nije trebala fireru.

Kliknite za proširenje...

А да су Јапанци кренули од Владивостока ?

To bi onda bio sendvic sa susijem sa jedne i pivom sa druge strane ! Podrzavam ideju.

papkar:

To bi onda bio sendvic sa susijem sa jedne i pivom sa druge strane ! Podrzavam ideju.

Kliknite za proširenje...

Да су Немци од старта имали исправнију политику,Европа је била пуна оних који би ишли ратовати против комунизма,са том снагом,са снагом самих Руса који би устали,Стаљин би био прегажен. Зато сам увек говорио да је Хитлер један болесник који је упропастио најбољу војску коју је Свет икада видео.