gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Povećanjem PDV-a prikupili bi se dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP i stimulisalo bi se otvaranja novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti, kažu stručnjaci.
Da bi izbegla prezaduženost i privredni i društveni napredak učinila izvesnijim, Srbija mora da menja fiskalnu politiku, odnosno način prikupljanja novca u državnu blagajnu, ali i da manje troši.
Javni dug je na kraju januara 2010. premašio 10 milijardi evra, ali je u međuvremenu povećan, pa se približio trećini bruto domaćeg proizvoda.
Dok neki zvaničnici tvrde da država može i treba još da se zadužuje, kako bi investirala u infrastrukturu, guverner u ostavci se slaže da nivo duga za koji garantuje nije visok, (90 odsto je u devizama), ali da je zabrinjavajuće što Srbija malo izvozi.
Ekonomista i autor studije „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, Milojko Arsić smatra da se održiv nivo javnog duga narednih godina, pod određenim uslovima, kreće između 40 i 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. On ocenjuje da bi bilo najpovoljnije da se, uz značajno smanjenje tekuće javne potrošnje za tri do četiri procentna poena BDP-a, povećaju poreski prihodi za oko jedan odsto svega što u jednoj godini stvorimo.
Promeniti poreze na dohodak, na dobit i na imovinu
Dinkić: PDV ostaje 18 odsto
Srbija bi od 1. juna sledeće godine trebalo da uvede jedinstvenu stopu PDV-a od 18 odsto i da smanji porez na zarade na 10 odsto, kaže ministar Mlađan Dinkić i dodaje da je dobro da se smanji porez na plate, a da se poveća porez na potrošnju. Izmene poreskog sistema trebalo bi na jesen da stignu u parlament, a da počnu da se primenjuju od prvog juna sledeće godine.
Da bi država smanjila opterećenje zarada i povećala poreze na potrošnju, preporučuju se promene poreza na dohodak građana, poreza na dobit i poreza na imovinu.
Smanjenje opterećenja zarada za trećinu moglo bi da se ostvari smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje, što bi uticalo na rast tražnje za radnom snagom i privlačenje investicija u radno intenzivne delatnosti. Tako bi se na ime poreza i doprinosa umesto sadašnjih 65 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje plaćalo 47 dinara.
Progresivnijim oporezivanjem zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjilo bi se na 35 dinara na 100 dinara neto zarade.
Dodatni prihodi u državnu kasu, kako tvrdi Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane one niže od 16.500 dinara.
Najniže zarade ne bi bile oporezovane
Progresivnijim oporezivanjem zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjilo bi se na 35 dinara na 100 dinara neto zarade.
Dodatni prihodi u državnu kasu, kako tvrdi Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane one niže od 16.500 dinara.
Kao jednu od mogućih alternativa eksperti predlažu povećanje stope PDV-a za četiri procenta, one više sa 18 na 22 odsto, a niže sa osam na 12 odsto.
Nova stopa PDV-a svrstala bi Srbiju u „zlatnu sredinu” među zemljama regiona, sa stopom ovog poreza nižom od Mađarske (25 odsto) i Hrvatske (23 procenta), a višom od Bugarske (20 odsto) i Rumunije (19 procenata).
Na ovaj način bi se prikupili dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP koji bi se iskoristili za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti. Tako bi dodatni prihodi od povećanja PDV stope bi omogućili značajno rasterećenje zarada zaposlenih.
Smanjenjem doprinosa i povećanjem PDV uvoz bi postao skuplji, a izvoz jeftiniji.
Stopa poreza na dobit preduzeća ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule mnogobrojne olakšice zbog kojih se sada taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet do šest odsto, prihodi su među najnižim u Evropi, a sistem je skup za primenu.
Poreske reforme sprovoditi u krizi
I porez na imovinu nije savršen
I važeći porez na imovinu ima više nedostatka, jer je veza između vrednosti imovine i visine poreske obaveze slaba, pa je poreska osnovica po pravilu potcenjena, veliki deo imovine nije oporezovan, a uporedo sa porezom naplaćuje se i naknada za gradsko građevinsko zemljište, koja bi bila ukinuta.
Zbog toga se predlaže da se proširi obuhvat imovine koja je predmet oporezivanja, s tim da osnova za oporezivanje bude tržišna vrednost imovine. Istovremeno bi se smanjila stopa amortizacije, a progresivne poreske stope zamenile bi se proporcionalnom stopom od 0,4 odsto.
Da li je vreme za poreske reforme?
Arsić kaže da će mnogi pitati – da li je vreme za poreske reforme? Odgovor glasi: najznačajnije reforme u oblasti javnih finansija sprovođene su u kriznim periodima ili neposredno nakon njihovog završetka.
Zato ne postoje razlozi za odlaganje predloženih reformi, a poželjno bi bilo da one stupe na snagu istovremeno sa fiskalnim pravilima definisanim zakonom čija izrada, kako se čulo, uskoro treba da počne.
Naime, zakon bi propisao mogući iznos fiskalnog deficita i javnog duga u odnosu na BDP, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP sa 42,5 u 2010. na 40 do 41 odsto u 2015. godini, kao i smanjivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita sa četiri na jedan do dva odsto 2015. godine.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=04&dd=19&nav_id=425367
ДаклеМ,спремите се да вас актуелна власт и њени министри додатно опљачкају или проучите могућности за шверц из иностранства.
1.Паћеници из Владе се жале да Србија мало извози и кажу да ће извозити више ако нас опљачкају повећањем ПДВ-а.
Истина је следећа,повећање ПДВ-а ће потпуно упропастити трговине а извозници неће ништа извозити јер Србија од пре 10 година нема индустрију.
2.Кажу да Србија(држава) мора мање да троши и то је истина.А истина је и да је изречена реченица обична комунистичка фраза јер странке на власти неће да отпуштају своје бескорисне функционере из државног апарата.
3.preporučuju se promene poreza na dohodak građana, poreza na dobit i poreza na imovinu.
Опет једна комуњарска фраза,опљачкаће обичне људе а они који имају више од просека ће изнети још више новца из Србије.
На причу о најнижим зарадама се не вреди ни освртати пошто оне не омогућавају ни голу егзистенцију.
Da bi izbegla prezaduženost i privredni i društveni napredak učinila izvesnijim, Srbija mora da menja fiskalnu politiku, odnosno način prikupljanja novca u državnu blagajnu, ali i da manje troši.
Javni dug je na kraju januara 2010. premašio 10 milijardi evra, ali je u međuvremenu povećan, pa se približio trećini bruto domaćeg proizvoda.
Dok neki zvaničnici tvrde da država može i treba još da se zadužuje, kako bi investirala u infrastrukturu, guverner u ostavci se slaže da nivo duga za koji garantuje nije visok, (90 odsto je u devizama), ali da je zabrinjavajuće što Srbija malo izvozi.
Ekonomista i autor studije „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, Milojko Arsić smatra da se održiv nivo javnog duga narednih godina, pod određenim uslovima, kreće između 40 i 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. On ocenjuje da bi bilo najpovoljnije da se, uz značajno smanjenje tekuće javne potrošnje za tri do četiri procentna poena BDP-a, povećaju poreski prihodi za oko jedan odsto svega što u jednoj godini stvorimo.
Promeniti poreze na dohodak, na dobit i na imovinu
Dinkić: PDV ostaje 18 odsto
Srbija bi od 1. juna sledeće godine trebalo da uvede jedinstvenu stopu PDV-a od 18 odsto i da smanji porez na zarade na 10 odsto, kaže ministar Mlađan Dinkić i dodaje da je dobro da se smanji porez na plate, a da se poveća porez na potrošnju. Izmene poreskog sistema trebalo bi na jesen da stignu u parlament, a da počnu da se primenjuju od prvog juna sledeće godine.
Da bi država smanjila opterećenje zarada i povećala poreze na potrošnju, preporučuju se promene poreza na dohodak građana, poreza na dobit i poreza na imovinu.
Smanjenje opterećenja zarada za trećinu moglo bi da se ostvari smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje, što bi uticalo na rast tražnje za radnom snagom i privlačenje investicija u radno intenzivne delatnosti. Tako bi se na ime poreza i doprinosa umesto sadašnjih 65 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje plaćalo 47 dinara.
Progresivnijim oporezivanjem zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjilo bi se na 35 dinara na 100 dinara neto zarade.
Dodatni prihodi u državnu kasu, kako tvrdi Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane one niže od 16.500 dinara.
Najniže zarade ne bi bile oporezovane
Progresivnijim oporezivanjem zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjilo bi se na 35 dinara na 100 dinara neto zarade.
Dodatni prihodi u državnu kasu, kako tvrdi Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane one niže od 16.500 dinara.
Kao jednu od mogućih alternativa eksperti predlažu povećanje stope PDV-a za četiri procenta, one više sa 18 na 22 odsto, a niže sa osam na 12 odsto.
Nova stopa PDV-a svrstala bi Srbiju u „zlatnu sredinu” među zemljama regiona, sa stopom ovog poreza nižom od Mađarske (25 odsto) i Hrvatske (23 procenta), a višom od Bugarske (20 odsto) i Rumunije (19 procenata).
Na ovaj način bi se prikupili dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP koji bi se iskoristili za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti. Tako bi dodatni prihodi od povećanja PDV stope bi omogućili značajno rasterećenje zarada zaposlenih.
Smanjenjem doprinosa i povećanjem PDV uvoz bi postao skuplji, a izvoz jeftiniji.
Stopa poreza na dobit preduzeća ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule mnogobrojne olakšice zbog kojih se sada taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet do šest odsto, prihodi su među najnižim u Evropi, a sistem je skup za primenu.
Poreske reforme sprovoditi u krizi
I porez na imovinu nije savršen
I važeći porez na imovinu ima više nedostatka, jer je veza između vrednosti imovine i visine poreske obaveze slaba, pa je poreska osnovica po pravilu potcenjena, veliki deo imovine nije oporezovan, a uporedo sa porezom naplaćuje se i naknada za gradsko građevinsko zemljište, koja bi bila ukinuta.
Zbog toga se predlaže da se proširi obuhvat imovine koja je predmet oporezivanja, s tim da osnova za oporezivanje bude tržišna vrednost imovine. Istovremeno bi se smanjila stopa amortizacije, a progresivne poreske stope zamenile bi se proporcionalnom stopom od 0,4 odsto.
Da li je vreme za poreske reforme?
Arsić kaže da će mnogi pitati – da li je vreme za poreske reforme? Odgovor glasi: najznačajnije reforme u oblasti javnih finansija sprovođene su u kriznim periodima ili neposredno nakon njihovog završetka.
Zato ne postoje razlozi za odlaganje predloženih reformi, a poželjno bi bilo da one stupe na snagu istovremeno sa fiskalnim pravilima definisanim zakonom čija izrada, kako se čulo, uskoro treba da počne.
Naime, zakon bi propisao mogući iznos fiskalnog deficita i javnog duga u odnosu na BDP, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP sa 42,5 u 2010. na 40 do 41 odsto u 2015. godini, kao i smanjivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita sa četiri na jedan do dva odsto 2015. godine.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=04&dd=19&nav_id=425367
ДаклеМ,спремите се да вас актуелна власт и њени министри додатно опљачкају или проучите могућности за шверц из иностранства.
1.Паћеници из Владе се жале да Србија мало извози и кажу да ће извозити више ако нас опљачкају повећањем ПДВ-а.
Истина је следећа,повећање ПДВ-а ће потпуно упропастити трговине а извозници неће ништа извозити јер Србија од пре 10 година нема индустрију.
2.Кажу да Србија(држава) мора мање да троши и то је истина.А истина је и да је изречена реченица обична комунистичка фраза јер странке на власти неће да отпуштају своје бескорисне функционере из државног апарата.
3.preporučuju se promene poreza na dohodak građana, poreza na dobit i poreza na imovinu.
Опет једна комуњарска фраза,опљачкаће обичне људе а они који имају више од просека ће изнети још више новца из Србије.
На причу о најнижим зарадама се не вреди ни освртати пошто оне не омогућавају ни голу егзистенцију.
