Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 48

Tema: Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

  1. #1
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Педагошко-андрагошка мисао Димитрија Љотића

    Прва седница о реализацији замисли о Заводу за принудно васпитање омладине одржана је 19. јуна 1942. године у Министарству просвете. Тада је донесен закључак да начелник Одељења Министарства просвете и вера сачини пројекат уредбе са свим елементима будуће организације Завода, почевши од назива установе, одређивања органа посматрања владања, улоге, дужности и одговорности управника, помоћника, вођа наставе..., па све до снабдевања наставним прибором. Ово је био први званичан састанак на коме се расправљало о будућем Заводу. Судећи према казивањима савременика о овој јединственој установи у поробљеној Европи разговарало се већ на почетку 1942, када су се, на иницијативу Милана Недића, састали најпозванији виши чиновници у Министарству унутрашњих послова. Ова расправа је показала да је пројекат оснивања Завода већ на самом почетку имао и своје противнике, нарочито у Београдској полицији, антикомунистичком одељењу.

    Дискусија је била у Љотићевим рукама, који је говорио да ми ту децу морамо да спасавамо, то је будућност Србије, не смемо дозволити да сви изгину, ко ће нас наследити, итд. Радан Грујичић, заменик шефа антикомунистичког одељења Специјалне полиције, имао је другојачији став, сматрајући да све који су затровани том идеологијом треба ставити у логор и, када Немци траже сто за једног, давати им заражене комунисте. И Драги Јовановић, управник града Београда, био је против овог пројекта, али пошто се Недићев пуномоћник, пуковник Бошко Павловић, енергично изјаснио за оснивање Завода, могло се приступити преговорима са Немцима.

    О разлозима за оснивање Завода Предислав Кубуровић, један од васпитача, рекао је следеће:
    Недић и Љотић, познавајући праве циљеве комунистичке борбе на југословенском и српском простору, прихватили су се непопуларног посла - сарадње са окупатором. Њихове тежње су биле да учине рат и окупацију што сношљивијим, како би наш народ, а нарочито омладина могла дочекати њихов крај, политички и духовно довољно отпорна према комунизму, који је, по Љотићу, доносио са собом много веће ропство и жртве него сви други непријатељи.
    Из таквих тежњи и мисли ових родољуба дати су многи практични докази у раздобљу од 1941. до 1944. године у окупираној Србији. Један од таквих доказа био је и Васпитни Завод у Смедеревској Паланци...

    О мотивима и циљевима оснивања Завода за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци Боривоје М. Карапанyић је, у својој књизи Грађански рат у Србији 1941-1945, констатовао да је ...довођењем у овај Завод, заробљена и заведена српска омладина била спашена испод немачких митраљеза, као и од страшних концентрационих логора. Ту омладину је ђенерал Недић узео под своје да би је стручним васпитањем, а надасве хришћанским и лепим опхођењем, преваспитао и од ње створио национално свесну српску младост.

    Мирко Бојић у својој обимној студији о Збору Д. Љотића, у делу посвећеном Заводу у Паланци, сматра да је замисао о оснивању ове установе била ...природан израз Недићеве и Љотићеве политичке воље да се биолошки спасава српски народ, дакле и омладина, а онда да се та омладина, коју су углавном чинили или симпатизери СКОЈ-а и Комунистичке партије или партизана, преваспита у националном духу.

    У Саопштењу бр. 10 Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача тврди се да ...су издајник Недић, његови министри и њихови злочиначки помагачи подвргли нашу омладину систематској духовној и физичкој тортури, како би убили њено слободоумље и њен патриотизам, а задојили је духом служинства и срамне издаје. Средства којима су се при томе служили била су батинања, изгладњивање, затвор, провокаторска предавања, робијашки рад до изнемоглости итд.

    Милош Крстић, и сам својевремено питомац Завода, квалификује га као концентрациони логор у коме су ...сарадници окупатора решили да присилним путем - психичким и физичким принудама - приморају младе људе да се одрекну комунистичких опредељења и прихвате Недићев програм стварања “Велике Србије”, у оквиру Хитлерове такозване “Нове Европе.

    У изјави пред Државном комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Цветко Марковић, бивши питомац Завода рећи ће и то ...да је у Заводу било боље него на Бањици у том погледу што глава није била сваког тренутка у питању. Али је у Заводу било далеко страшније него на Бањици због оног политичког притиска који је вршен над нама, због оног психичког тиранисања...

    (Nenad J. Ristić, Razbibriga u baraci No 8, Smed. Palanka 2000)
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)



  2. #2
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Полемике у погледу карактера делатности Завода за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци воде се и данас. Оштро супротстављени ставови у оценама двогодишњег постојања и рада Завода, и у најновије време, имају полувековни предзнак јасног идеолошког сукоба двеју зараћених страна, још из доба Грађанског рата на тлу Југославије и Србије, током Другог светског рата. Да ли је Завод својим постојањем допринео биолошком спасавању српског интелектуалног нараштаја усред стравичног рата, или је он заправо био само безуспешни покушај фашизације српске омладине уз примену Гебелсових и Химлерових метода? Антикомунистички облик ангажовања, пре свега Димитрија Љотића и Милана Недића, био је основ политичке мисли и делања у ратном окружењу. Али је, како то закључује Драган Ђукић у свом раду Педагошко-андрагошка мисао и рад Димитрија В. Љотића, ...Завод настао као продукт односа према тадашњим приликама, како у свијету тако и у Србији, као тражење решења за насталу ситуацију.

    Уз раме антикомунистичком облику ангажовања Недићеве владе за време Другог светског рата био је и национални програм свеукупне духовне обнове национа у борби за вековне идеале, циљеве и традицију свог народа. Отуда произлази и основни васпитно-образовни циљ Завода у коме је требало да омладинци и омладинке буду васпитани у политичко-националном духу, и, како се то у Уредби о оснивању Завода наводи: ...прожети осећањем дубоке одговорности према свом народу и спремни да се одазову позиву своје отаyбине...

    Председник Министарског савета, Милан Недић, 15. јула 1942. године донео је Уредбу о принудном васпитању омладине. Њом је овлашћено Министарство просвете да, споразумно са Министарством унутрашњих послова, оснује Завод за принудно васпитање омладине. У Завод су слати ученици и ученице средњих школа, као и студенти Универзитета и других високих школа. Такође, Уредбом је предвиђено слање омладине узраста 14 до 25 година живота, по одлуци првостепених општеуправних, односно полицијских власти.

    Уредбом је предвиђено да преваспитање траје од 6 месеци до две године. За то време управа Завода би, путем обавезног духовног и физичког рада, настојала да омладину врати на прави пут да би она правилно схватила своје националне дужности.

    Смедеревска Паланка је изабрана као место у коме ће бити смештен Завод због погодности које су пружале већ изграђене бараке у којима су били, до августа 1942. године, заточени припадници НОП-а, партизани и чланови њихових породица.

    Милутин Дорословац - Мило Дор, доведен је у Завод са првом групом васпитаника из затвора Специјалне полиције у Београду 22. септембра 1942. године. У својим каснијим књижевним радовима описује прве дане боравка у баракама Завода у Паланци:
    Логор у Смедеревској Паланци заправо је грађен за партизане, који су после издаје Драже Михајловића и пада слободне партизанске републике у Ужицу ухваћени у већем броју. То су, углавном, били сељаци, које су на стотине гурали у слабе бараке. Ко не умре од глади, зиме и зараза, а није ни пуштен после годину дана, био би пребачен у велики логор на Бањици. Тако је логор остао празан...*/50 У наше преваспитање спада и радна терапија. Под стражом треба да обрађујемо поље поред логора и да оспособимо за боравак наше бараке које имају као прст дебеле пукотине, јер су на брзину склепане. Не треба да будемо изложени леденим ветровима као наши претходници. Због тога треба ојачати зидове...

    Будући васпитаници Завода у Паланци су углавном слати из затвора Специјалне полиције Управе града Београда и Бањичког логора. Опште одељење Министарства просвете било је надлежно за рад у Заводу, а он је индиректно био и у надлежности Специјалне полиције града Београда и Министарства унутрашњих послова и неких немачких установа. Да би прецизније одредила циљеве васпитања у Заводу његова управа је, почетком 1943. године, упутила Министарству просвете предлог о промени назива Завода. Односно, тада је тражено да се реч принудно замени речју национално. У том допису се образлаже ...да се из педагошких разлога отклони код питомаца помисао да се налазе у неком поправилишту за малолетнике. Министарски савет није прихватио овај предлог, али је зато продужио трајање принудног васпитања омладине на период од 6 месеци до 3 године.

    За управника Завода у Смедеревској Паланци генерал Недић је поставио Милована Ђ. Поповића, генералног секретара предратног Антимарксистичког комитета Југославије.
    Њега Боривоје М. Карапанџић оцењује као ...једног од најспремнијих антимарксистичких теоретичара и најбескомпромиснијих антикомунистичких бораца...
    Личност Милована Ђ. Поповића, делом, слика и Мило Дор:
    Директор је бринуо о разуму својих васпитаника. Држао је предавања о Декарту, Спинози и Достојевском, провоцирао дискусије, које је врло спретно наводио на своју воденицу. Он је био националиста, пријатељ Русије, али огорчени непријатељ комунизма. Политички списи Достојевског, у којима се говорило о пропасти Запада и месијанској улози православне Русије, представљали су камен темељац његовог погледа на свет. (...) Растом мали, дебели човек, набреклих усана, које су се понекад развлачиле у ироничан осмех, и округле лобање, коју је из сујете - био је ћелав - увек покривао малом, црном беретком, добро је умео да себе прикаже као слободоумног. То је било његово најбоље оружје.
    Послушни војник је, по његовом мишљењу, био идеални национал-социјалистички борац, а радник опседнут класном борбом, јуришник на барикаде, тип који су више волели комунисти...
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  3. #3
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Уређење унутрашњег живота у Заводу за принудно васпитање било је регулисано на основу докумената прописаних од стране Министарства просвете и управе Завода. Живот и рад у Заводу одређивали су следећи прописи: Правилник о унутрашњем реду у Заводу, Правила женског интерната, Правила мушког интерната, Правилник о фонду завода за принудно васпитање омладине и Правилник о наградама и повластицама у натури особљу Завода за принудно васпитање омладине.

    Ради што успешније реализације циљева политичко-националног васпитања омладинаца у Заводу је била организована општестручна и политичка настава. Сви облици васпитно-образовног рада (преваспитања) били су прилагођени степену образовања и интересовања питомаца Завода.

    Да би такав покушај био што целисходније примењиван, питомци су били подељени на групе (категорије): прву групу чинили су студенти, другу ученици средњих школа, а трећу радници и сељаци. Све три категорије питомаца по Плану и програму требало је да стекну опште, стручно и национално образовање, као и да науче неки занат (по сопственом избору), радом у занатским радионицама.

    Питомице су, поред стицања општег, стручног и националног образовања, биле обавезне да уче кување, шивење (у кројачкој радионици), прање рубља и остале кућне послове. Циљ и организацију васпитног образовања у Заводу одређивао је, поред Плана и програма рада и Правилник о оцењивању питомаца и питомица Завода за принудно васпитање омладине.

    У свим правилима и програмима рада у Заводу за принудно васпитање омладине био је уграђен, као основ, Љотићев став о педагошком раду. Прве разраде тих његових идеја у ратном времену сусрећу се у формирању и раду Васпитне службе при српском добровољачком корпусу, септембра 1941. године.

    Служба је формирана са задатком да васпитава људство у верско-моралном и национално-патриотском духу и да сузбија утицај других пропаганди, нарочито комунистичке; уз то стављено јој је у задатак да, као специфичан део педагошког рада, организује јавне културне и уметничке приредбе и национално-верске прославе.
    Из доступних докумената о оснивању Завода и циљевима организације васпитно-образовног рада са питомцима, као и политичке припадности васпитача Љотићевом Збору, Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци је, у ствари, други покушај да се и у пракси спроведу Љотићеве педагошке идеје.

    Анализирајући Љотићеву педагошко-андрагошку мисао и рад, Драган Ђукић налази извесне сличности организације васпитно-просветног рада, циља васпитања и режима живота у Заводу у педагошким теоријама Кершерштајнера и Макаренка. Евентуални утицај Кершештајнерове педагошке концепције односио би се на учење о државно-националном циљу васпитања, односно, учења о подређивању васпитно-образовног циља држави и њеним економско политичким циљевима. С друге стране, полувојничка организација живота у Заводу је била веома слична организацији живота у колонијама за малолетне преступнике Антона Семјоновича Макаренка.

    Др Драгојла Поповић, у емиграцији Пивац, у интервјуу часопису Дуга јануара 1991. године, навешће да ...Димитрије Љотић нигде није имао узор за своју мисао. Било је политичких затвореника, свакако у многим земљама света, али се нигде није појавила оваква установа. (...) Принудни карактер образовања уопште, а овде посебно и политичког, је једна од чињеница живота. Одсуство самодисциплине захтевало је наметање принудних мера. Алтернатива постојања Завода било је држање те омладине у затворима који су морали давати таоце за немачке одмазде. (...) Интелектуалци антикомунисти су поздравили оснивање Завода, интересовали су се за програм и рад, а неки су долазили да у Заводу држе предавања... Било је и гласина да је Завод љотићевско-комунистичка спрега...

    Природно је да у изјавама бивших васпитаника и васпитног особља у Заводу за принудно васпитање омладине не постоји истоветност ставова. Тако ће Неђељка (Тасковић) Ерваћанин, бивша питомица у Заводу, одлучно одбацивати било какву помисао и чињеницу да је Завод био установа са интернатским системом организације живота и учења: Никада не треба употребљавати термин “Завод”. То је био прави Омладински концентрациони логор у коме су “васпитачи” - дан и ноћ - примењивали разне методичке тортуре над душама и телима младих, заточених у овом логору. Уосталом, ниједан нацистички концентрациони логор није имао тај назив, већ су све то били, тобоже, “радни логори”. Ништа што је било њихово, није било наше. То би требало упамтити!

    Супротстављених мишљења, међутим, има и међу самим бившим питомцима Завода. Тако ће Ненад Стефановић рећи да би ...пристао да 15 година проведе у затвору у Паланци, уместо било ког часа што сам га провео на Голом отоку.

    Обавезан духовни и телесни рад, као метода у преваспитавању омладинаца у Заводу у циљу исправљања њихових левичарских идејних заблуда, био је прецизиран Правилима мушког и женског интерната, као и Планом и програмом рада. Тако су питомци преко дана били заузети обавезним физичким радовима на пољопривредном добру, радом у занатским радионицама, похађањем школске и политичке наставе, обављањем свакодневних послова...

    Поред тога, значајна пажња је била посвећивана и организацији слободног времена питомаца. У једном од извештаја управе Завода наводи се: ...школска омладина ради најмање десет часова дневно, а поред тога навече се спрема за позориште, музичке и певачке приредбе културно националног карактера.
    Управа Завода је доста пажње посвећивала организацији ђачких дружина и приредби.

    Посебно о прослави Бадње вечери, Божића, Ускрса, Видовдана, Краљевог рођендана, годишњице Завода... Дилетантска секција Завода за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, у свему томе, имала је своје посебно место и не само као уметнички изазов за већину чланова ове позоришне дружине из Бараке бр. 8 - Талијиног храма.

    Pretpostavljam da su ove vesti iz vremena bratoubilačkih rartnih sukoba (1941-1944) za mnoge novost.

    Izvolite, da prodiskutujemo malo, pa da postavim još neke zanimljive detalje iz knjige, inače magistarskog rada na teatrologiji, Nenada J. Ristića.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  4. #4
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Да ли би неко од цењених дискутаната, симпатизера лика и дела Мите Љотића и ЗБОР-а, могао да постави линк за литераруру која је коришћена у овом заводу, нормално ако је то могуће...
    Poslednji put ažurirao/la вук са Авале : 19.04.2010. u 20:01

  5. #5
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Moguće je, kako da nije moguće. Ja sam, sa svojom nekadašnjom izdavačkom firmom, knjigu i izdao.

    Evo izvori i literatura...

    Ненад Ј. Ристић, РАЗБИБРИГА У БАРАЦИ Но 8, Позоришни живот у Заводу за принудно васпитање омладине у Паланци (Смед.) 1942-1944, Смедеревска Паланка, 2000

    Извори

    Архив Србије, фондови Министарства просвете и вера Недићеве владе и архива Државне комисије Демократске Федеративне Југославије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача;
    Архив Војноисторијског института Војске Југославује, фондови Недићеве и четничке архиве Драже Михајловића;
    Историјски архив Београда, фонд логора Смедеревска Паланка и мемоарска грађа бивших логораша;
    Историјски архив Верослава Вељашевић Смедеревска Паланка, фонд Логора у Смедеревској Паланци;
    Разговори са живим учесницима позоришних представа у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци.

    Литература

    Предислав М. Кубуровић, Васпитни завод у Смед. Паланци, записи из добровољачке борбе, свеска 2, Минхен 1955.
    Српско народно позориште у Новом Саду, Споменица 1861-1961, Нови Сад 1961.
    Сава В. Цветковић, Репертоар Народног позоришта у Београду 1868-1965, Музеј позоришне уметности СРС, Београд 1966.
    Воја Новаковић, Паланка кроз векове, Центар за културу и Биро Хермес, Смедеревска Паланка 1970.
    Ђурица Лабовић, Да се чита Оче наш пре обеда, Хермес, Смедеревска Паланка 1972.
    Зорица Павловић-Томашевић/Миодраг Милић, Град на Јасеници, Београд 1972.
    Историја Београда, књига 3, Просвета, Београд 1974.
    Боривоје С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Музеј позоришне уметности Србије, Београд 1979.
    Јосип Лешић, Нушићев смијех, Нолит, Београд 1981.
    Милош Крстић, Непокорена младост - концентрациони логор у Смедеревској Паланци 1942-1944, ИРО Веселин Маслеша, Сарајево 1982.
    Јосип Лешић, Бранислав Нушић - Живот и дјело, Стеријино позорје, Матица српска, Нови Сад 1989.
    Душан Животић, Моје успомене, Музеј позоришне уметности Србије/Позоришни музеј Војводине, Београд 1992.
    Др Петар Волк, Позоришни живот у Србији 1835-1944, Факултет драмских уметности/Музеј позоришне уметности Србије, Београд 1992.
    Боривоје Карапанyић, Грађански рат у Србији 1941-1945, Нова искра, Београд 1993.
    Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944. године, Зборник радова, Музеј позоришне уметности Србије/Позоришни музеј Војводине, Београд 1993.
    Др Петар Волк, Писци националног театра, Музеј позоришне уметности Србије, Београд 1995.
    Ненад Ј. Ристић, Yумбусана у Централу, позоришни живот у Паланци (Смед.) 1941-1944, Центар за Културу, Смедеревска Паланка 1995.
    Томислав Гаврић, Енциклопедија филмских редитеља, књига I, А-Ђ, Београд 1955.
    Мирко Бојић, Југословенски народни покрет Збор, Народна књига, Београд 1996.
    Петар Марјановић, Српски драмски писци XX столећа, Матица српска и Академија уметности - Нови Сад, Факултет драмских уметности - Београд, Нови Сад 1997.
    Миодраг Зечевић/Јован П. Поповић (приређивачи), Документи из историје Југославије, II том, Београд 1998.
    Василије Марковић, Театри окупиране престонице, Завод за уyбенике и наставна средства, Београд 1998.
    Александар Митровић, Портрети глумаца и чланова позоришта у Паланци, необјављено.

    Периодика

    Ново време, Обнова, Коло, Наша борба - комплети листова 1941-1944.
    Заводски лист, лист питомаца Завод за принудно васпитање омладине у Паланци, комплет 1943.
    Глас, орган Југословенског народноослободилачког фронта Србије 1942 -1944.
    Театрон, број 2, Београд 1974.
    Театрон, број 30/1/2, Београд 1987. (Нишко позориште 1887-1944).
    Театрон, број 53/54/55, Београд 1986. (Народно позориште Ужице 1945-1985).
    Драган Ђукић, Педагошко-андрагошка мисао и рад Димитрија В. Љотића, Нова искра, Београд 1994.
    Сцена, број 2-3, Нови Сад 1990.
    Театрон, број 84/85/86, Београд 1994.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  6. #6
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    A, evo i recenzija...

    Позориште у временима смутним (1)

    У негдашњој Југославији, ма којој теми из позоришног живота у окупираној Србији за време Другог светског рата није се могло приступити непристрасно и с искључиво научним мерилима. Историчари српског позоришта су, у деловима својих радова, помињали делатност позоришта под окупацијом, али то нису биле научно утемељене расправе, тако да о овом раздобљу постоји само низ информативних текстова писаних с очитом жељом да се подстакну саосећања, те се њихови аутори нису бавили анализом позоришних домета у естетском смислу. Реч је, наравно, о позоришту у јединицама покрета отпора, логору на Бањици и војничким заробљеничким позориштима у земљама окупатора. Став партије на власти о позоришној активности под окупацијом добро објашњава део текста Милана Ђоковића у којем казује зашто раздобље Другог светског рата (1941-1944) не улази у историју Народног позоришта: Ратни период не улази у овај преглед, јер је, губитком слободе, Народним позориштем управљао непријатељ и искључио га из националне историје (Историја Београда, ИИИ, Просвета, Београд 1974). Последњих година се јављају покушаји објективнијег, и театролошки особенијег, приступа и тумачења активности позоришта у ратном окружењу (поменућу само докторску дисертацију Василија Марковића Позоришни живот у Београду за време окупације 1941-1944, одбрањену 1994. године на Факултету драмских уметности у Београду, а објављену 1998. године под насловом Театри окупиране престонице).

    Нема сумње да је корисно што се Ненад Ј. Ристић определио да проучи делатност Драмске секције у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци за време Другог светског рата - установи чији је задатак био да духовним и телесним радом преваспита младиће и девојке (од четрнаест до двадесет пет година) који су били под утицајем погубних левичарских идеја. Упркос утиску да је реч о позоришно нерепрезентативном узорку, мислим да су резултати истраживања до којих је дошао ваљан прилог проучавању театарског живота у Србији за време ратних година, тим пре што је реч о установи какве, у то време, у поробљеној Европи није било. При том уважавам и околност да је био пред сложеним задатком због деликатности разјашњења дилеме: да ли је Завод у Смедеревској Паланци био казамат за младе левичаре или прибежиште које је, смишљеном културном политиком, требало да спасе млади нараштај Србије од погрома? Одмах наглашавам да писац јасно и без резерве брани тезу да је и у тим тешким временима требало играти позоришне представе (доказао је да су представе младих аматера, оствареним театарским чином који је био частан и плодотворан, одбраниле свој рад од отворенијег политичког притиска), али је избегао недвосмислен одговор на питање шта је, у суштини, био циљ овог Завода.

    Верујем да ће већина читалаца имати разумевања за ову неодлучност (и историчари, и сведоци-учесници имају о томе, и у наше време, различите ставове). У раду Завода, који је био политичко-национална установа, требало је ускладити интересе немачких окупационих власти, циљеве опште и културне политике владе Милана Недића, утицај уверења Димитрија Љотића о неопходној националној и духовној обнови српског народа због опасности од комунистичких идеја у којима је видео зло веће од свих других непријатеља и, коначно, чињеницу да су питомци Завода били младићи и девојке другачијег идеолошког опредељења. С друге стране, Ристићев став је вероватно и последица чињенице да и данас живимо на суровој светској ветрометини и у несклоном окружењу, и са различитим сазнањима и уверењима када размишљамо о будућности свог народа, па и када тумачимо његову прошлост.

    Остале задатке је овај писац-истраживач решио. Грађу на коју га је усмерила тема нашао је у неколико архива: Архиву Србије (фондови Министарства просвете и вера Недићеве владе и архива Државне комисије Демократске Федеративне Југославије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача), Архиву Војно-историјског института Војске Југославије (фондови Неди- ћеве и четничке архиве Драгољуба Михаиловића) и фонду лого- ра у Смедеревској Паланци у историјским архивама Београда и Смедеревске Паланке. Делотворно користећи анкетни метод (међу театролозима Европе, најтемељније и најшире га је користио Андре Венстен, а међу српским Радослав Лазић), разговарао је са више учесника позоришних представа у Заводу који и данас живе у нашој земљи (Бора Вујић, Цветко Марковић, Весна Бутјер, Неђељка Ерваћанин и Стојан Стишовић), док је обимну, и са театролошког становишта драгоцену, преписку остварио са негдашњим питомцима Завода који сада живе у иностранству (Милутин Дорословац - Мило Дор, Беч, и Милорад Феликс, Букурешт). Желећи да чује и другу страну, дописивао се и са неким руководиоцима Завода (др Драгојла Остојић-Поповић, сада Пивац, Милвоки, Сједињене Америчке Државе; Предислав М. Кубуровић, Швајцарска).
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  7. #7
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Позориште у временима смутним (2)

    Тешкоће на које је наилазио током рада питорескно показује одбијање Младомира-Пурише Ђорђевића да уопште разговара о овој теми. Ристић је крајње савесно користио исказе обе стране, свестан да сведочења левичара, који су остали верни идеалима своје младости, личе на данашње разговоре које негдашњи борци покрета отпора воде по парковима Београда, али да се, исто тако, сведочења учесника с друге стране барикаде не разликују по упорности одбране својих уверења (у жаргону парка, рекло би се бију наши, ал' бију и партизани). Користећи се театрографијом (помоћном дисциплином историје позоришта), дошао је до већег броја веродостојних података: реконструисао је потпуни репертоар Драмске секције Завода (имена писаца и наслове дела, најчешће и имена тумача улога, датум премијере и број извођења сваке представе), при чему су му основни извори били извештаји управника о раду Завода посредно (то показује да је Управи било стало до ове активности) и позоришне критике о представама које су у Заводском листу писали питомци Завода (један од њих, Милан Марковић Долфус, који је погинуо 11. маја 1945, као омладински руководилац Артиљеријске бригаде НОВ-дивизије, наговештавао је добар смисао да запази особености позоришне представе).

    Приликом анализе естетских домета позоришних представа остварених у Заводу, аутор књиге је имао у виду да су се око Драмске секције окупили младићи и девојке који су и пре доласка у Завод имали склоност за позориште и наговештен глумачки таленатте је било природно што се временом издвојила група најталентованијих и била носилац оствареног репертоара.

    Покушај реконструкције појединих представа вршио је уз помоћ позоришних записа у Заводском листу, фотографија чланова Драмске секције (најчешће у костимима за назначену представу), снимка позорнице са додатим просценијумом у Бараци број 8 где су одигране све представе драмске секције Завода, и на основу сећања самих учесника. Његова је реконструкција веродостојна: мерено професионалним критеријумима, биле су то, наравно, представе скромног домета (говор у којем је било декламаторства и патоса, невештих сценских кретања и пренаглашених гестова), али је у њима несумњиво био видљив искрени занос образованих младих бића живе осећајности која је будила емотивна дејства у гледалишту, те су створеном узајамношћу глумци и публика често долазили до жељеног циља.

    Ристић је примерима доказао да, упркос природном надзору над позоришном активношћу, није било отвореног политичког притиска ни у једној фази рада Драмске секције, чак ни у фази одабирања дела за приказивање. Осим у случају приказивања Јазавца пред судом Петра Кочића, Управа у том погледу није била на искушењима, па је разложна претпоставка да је сматрала како би директан политички притисак одбио ове младе људе од театарске активности, иако им је оно, сигурно, пружало духовно освежење после напорног физичког рада и вишечасовних предавања.

    Приликом анализе текстова са репертоара - у којем су доминирали они са мотивима из народног живота - писац се није упуштао у самосвојније драматуршке анализе, али је показао добру обавештеност и интелигентно искористио, у мери која му је била потребна, фрагменте анализа наших познатих критичара и историчара драмске књижевности (Елија Финција, Јосипа Лешића, Радована Вучковића, Хаyи Петра Волка и других). Кандидат је утврдио да је редитељ највећег броја представа у Заводу био васпитач Предислав М. Кубуровић, талентовани глумац аматер и режисер-аутодидакт. Кубуровић је био занесени гледалац представа позоришта из Београда и Сарајева која су гостовала у Ужицу, где је он завршио Учитељску школу.

    Ристић је био свестан тога да Кубуровића нису нарочито мучили креативни проблеми (идеја, концепт), али је утврдио да је питомцима био од стварне користи и да се као редитељ није наметао ауторитетом власти, него је био спреман да прихвати сваку употребљиву сугестију. Одређивао је, али не увек, поделу улога (зна се да је носиоца улоге Кир Јање одлучила аудиција: Милорад Феликс и Милутин Дорословац изговорили су Кир Јањин уводни монолог и глумци су гласањем доделили улогу Феликсу); анализовао је драмско дело највише говорећи о писцу и времену када је настало; бринуо се о декору и костимима.

    Писац-истраживач је утврдио да су кулисе сликане са циљем да се сценски назначи место радње (сеоска кућа, основна школа, идилични пејзаж у Моравки Михаила Сретеновића), док су костими прављени тако да дочарају епоху и да буду у складу с карактерима ликова (најчешће су то биле народне ношње, док су у изабраним фрагментима Шекспировог Кориолана чаршави адаптирани у римске тоге).

    Када се ова ваљана књига размотри у целини, јасно је да је ово истраживање употпунило наша сазнања о позоришном животу у унутрашњости Србије за време Другог светског рата, о чему се у нас мало зна. С друге стране, Ненад Ј. Ристић је успео да, на скромном узорку једне аматерске позоришне дружине која је радила у особеним околностима, докаже да је позориште увек, па и у временима смутним, духовна потреба људи, место где је људско биће подстакнуто да мисли и да се суочи са истином света и са самим собом.

    ***

    П. С. У основи Ристићеве књиге је магистарски рад одбрањен на Факултету драмских уметности у Београду 1999. године. Текст овог поговора настао је на основу мојих менторских записа поводом тог рада. Ристић је, припремајући ову књигу за штампу, дописао текстове и приче из Другог и последњег рата. Зато се у моме поговору, односно мојим записима, не помињу ове допуне.

    Петар Марјановић
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  8. #8
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Leibstandarte
    Poruke
    10.665
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Zavod je jedna od najsvetlijih tačaka Nedićeve Vlade,uz dečiji grad svakako.
    Trebalo je lečiti zabludele i komunizmom otrovane duše.

  9. #9
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio вук са Авале Pogledaj poruku
    Да ли би неко од цењених дискутаната, симпатизера лика и дела Мите Љотића и ЗБОР-а, могао да постави линк за литераруру која је коришћена у овом заводу, нормално ако је то могуће...
    Verujem da je ovo što sam podvukao, nabrajanje.

    Jer, za razliku od sladostrasnika likova i dela Čiče, Mite, Tita, Srpske Majke i ostalih spasilaca/rušilaca srpskog nacionalnog bića, ja sam uspeo još polovinom devedesetih da svoja politička razmišljanja i stavove prilično odmaknem od svih njih.

    U ovo, kada je Tito u pitanju, Vujadin nikada ne bi poverovao!
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 19.04.2010. u 20:22 Razlog: dopuna za starog drugara.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  10. #10
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio ljuba miljkovic Pogledaj poruku
    Verujem da je ovo što sam podvukao, nabrajanje.

    Jer, za razliku od sladostrasnika likova i dela Čiče, Mite, Tita, Srpske Majke i ostalih spasilaca/rušilaca srpskog nacionalnog bića, ja sam uspeo još polovinom decedesetih da svoja politička razmišljanja i stavove prilično odmaknem od svih njih.
    Гос'н Љубо, то је барем било одмах јасно.

  11. #11
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio вук са Авале Pogledaj poruku
    Гос'н Љубо, то је барем било одмах јасно.
    Ma, naravno! Ali, znaš onu narodnu: Pamet u glavu - dupe duvaru!
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  12. #12
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Leibstandarte
    Poruke
    10.665
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio вук са Авале Pogledaj poruku
    Гос'н Љубо, то је барем било одмах јасно.
    Kurte,ja bi tebe metnuo u Zavod....

  13. #13
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio Lautner Pogledaj poruku
    Kurte,ja bi tebe metnuo u Zavod....
    Па побогу, је л' ти ја Љото личим на бољшевика?
    И шта је то са Ромином вучицом...па они су комуњаре

  14. #14
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Leibstandarte
    Poruke
    10.665
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio вук са Авале Pogledaj poruku
    Па побогу, је л' ти ја Љото личим на бољшевика?
    И шта је то са Ромином вучицом...па они су комуњаре
    Kurte,potpuno si me razočarao s nepoznavanjem italijanske navijačke scene
    Romini navijači imaju više frakcija od umereno levih do ekstremno desnih....a ja sam tu s desnima
    šalim se,Romu volim od kada znam za sebe....a nateraše me da promenim avatar pa se ja setih starog amblema voljene mi vučice....

    Kurte,otvori neku lepu temu o velikanima bojišta kao što su Guderijan,Manštajn,Manerhajm....ja ne smem,rećiće da sam nacista

  15. #15
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio Lautner Pogledaj poruku
    Zavod je jedna od najsvetlijih tačaka Nedićeve Vlade,uz dečiji grad svakako.
    Trebalo je lečiti zabludele i komunizmom otrovane duše.
    Ehej!!!

    Nemojte i ovde...

    Ako nema interesovanja za Zavod, daj nešto o ovom dečjem gradu!

    Inače, niko, ni vodje ni njihovi sledbenici sa oružjem nisu iz rata došli kući bez krvavih fleka na rukama...

    ... ali, isto tako, nisu svi bili ni apsolutni krvoloci!
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  16. #16
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio Lautner Pogledaj poruku
    Kurte,potpuno si me razočarao s nepoznavanjem italijanske navijačke scene
    Romini navijači imaju više frakcija od umereno levih do ekstremno desnih....a ja sam tu s desnima
    šalim se,Romu volim od kada znam za sebe....a nateraše me da promenim avatar pa se ja setih starog amblema voljene mi vučice....

    Kurte,otvori neku lepu temu o velikanima bojišta kao što su Guderijan,Manštajn,Manerhajm....ja ne smem,rećiće da sam nacista
    Прави римљанин навија за Лацијо...шала.

    Договорено. Почео сам да пишем о Дроздовском ( о њему сам готово завршио), Корнилову, Колчаку, користећи за референце руску литературу...оставићу то за касније.

    Ипак је тема о немачким генералима далеко боља, а литературе већ имам, као што знаш, на претек.
    Почињем овог момента.

  17. #17
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Leibstandarte
    Poruke
    10.665
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio вук са Авале Pogledaj poruku
    Прави римљанин навија за Лацијо...шала.

    Договорено. Почео сам да пишем о Дроздовском ( о њему сам готово завршио), Корнилову, Колчаку, користећи за референце руску литературу...оставићу то за касније.

    Ипак је тема о немачким генералима далеко боља, а литературе већ имам, као што знаш, на претек.
    Почињем овог момента.
    hoću neke zanimljivosti,kao onomad na onom forumu
    uvek si bio pun priča i sa velikom pažnjom sam te čitao....očekujem spektakl

  18. #18
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio Lautner Pogledaj poruku
    hoću neke zanimljivosti,kao onomad na onom forumu
    uvek si bio pun priča i sa velikom pažnjom sam te čitao....očekujem spektakl
    Договорено...почећу твојим омиљеним.
    Надам се да ћу до сутра да завршим. Ти дај наслов теме.

  19. #19
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Leibstandarte
    Poruke
    10.665
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio вук са Авале Pogledaj poruku
    Договорено...почећу твојим омиљеним.
    Надам се да ћу до сутра да завршим. Ти дај наслов теме.
    ma kratko i jednostavno ,,Feldmaršal Erih fon Manštajn,,

  20. #20
    Ističe se Aurora.Borealis (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    polarna oblast
    Poruke
    2.475
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio Lautner Pogledaj poruku
    Zavod je jedna od najsvetlijih tačaka Nedićeve Vlade,uz dečiji grad svakako.
    Trebalo je lečiti zabludele i komunizmom otrovane duše.
    sf - sn

  21. #21
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio Lautner Pogledaj poruku
    ma kratko i jednostavno ,,Feldmaršal Erih fon Manštajn,,
    Ма мислио сам да једна тема се бави свим немачким генералима Манштајн, Гудеријан, Кеселринг, Модел... и да сукцесивно постављам текстове.

  22. #22
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Leibstandarte
    Poruke
    10.665
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio вук са Авале Pogledaj poruku
    Ма мислио сам да једна тема се бави свим немачким генералима Манштајн, Гудеријан, Кеселринг, Модел... и да сукцесивно постављам текстове.
    aha neka bude onda ,,Achtung Wehrmacht,,

  23. #23
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Za mene je bilo iznenađenje što do sada ou diskusijama o Ljotiću nije mnogo (ili nije uopšte) pominjan taj Zavod. Potpuno je dragoceno što je ova tema ovako ovde postavljena, a što nema diskusije, to je zato što već u postavci teme ima toliko informacija da tu teško nešto može da se doda.

    Samo po sebi je indikativno da se o tom Zavodu vrlo malo zna, a eto, i to što se zna podložno je suprotnim tumačenjima. Očito je bilo poitički problematično baviti se tom temom, po mom mišljenju, jer se nije uklapala u zadate stereotipe.

    Po onome što sam ranije znao, a sada sam dodatno uveren, daleko najvažnija stvar sa tim Ljotićevim zavodom je što je komunističku omladinu izmakao izvan opasnosti da budu pobijeni. Oni koji tvrde da im je teže bilo ispiranje mozga nego pretnja smrću (što bi bio i verovatan ishod) obični su licemeri.

    Interesantno je da se nije javilo mnogo onih koji su bili u tom popravnom zavodu da ispričaju svoju priču. Dok se, recimo, o Golom otoku zna sve.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  24. #24
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Свака част за тему!Кроз завод у Смедеревској паланци прошло је око 1200 омладинаца и девојака у старости 15-25 година.

    "Омладино наша,децо славних предака,синови Отаџбине наше,вратите се здравом разуму,српском разуму.Уставите се.Стојте.Не у провалију,не у бездан у који гурате и себе и народ свој.Није српски народ то заслужио од вас.Ма како да су паклени туђински утицаји који су вам душу разорили,или су вам срце отровали,који су вам ум помутили,ипак сте ви синови народа српског,покривени старом славом српском.И у данашњем сумраку блиста она јаче него што је светлост пожара,којим,гурнути туђином,ви палите своју сопствену кућу,којим заблудели и избезумљени,желите да спалите свој сопствени народ.Децо моја,не трујте се пићем из отровног туђег брлога:напајајте се чистом водом из извора српске народне свести,ту,ако само погледате,ако само духом својим захватите,наћи ћете дела својих отаца и задрхтаће вам срце тим откровењем од радости,поноса и страха.Страха,јер ћете тек у томе тренутку открити и разумети,какав је кобан био пут на који су хтеле зле силе да вас баце,да униште вас и народ ваш.То није пут јунаштва,јер јунаштва нема без витештва.На томе путу нема победе.То је пут који води само на згариште и гробље.Неслава згаришта и неславна гробља.Крваве ране свете Христове Србије.Да ли вас оне боле,омладино српска?" -Недић
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  25. #25
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smed. Palanci

    Citat Original postavio Aurora.Borealis Pogledaj poruku
    Sn-Sn, je mnogo normalnije!

Slične teme

  1. Највећа мисао Војислава Шешеља
    Autor Разум и осећајност u forumu Politika
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 04.02.2010., 19:19
  2. Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 24.04.2009., 00:15

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •