Romantika iz stare škrinje - blago sačuvano od zaborava

Zamislila sam ovu temu nekako .....:...hmm. popnes se na stari tavan i pronadjes skrinju svoje bake i nadjes skriveno blago Romantike (od pocetka 20 veka do npr kraja II svetskog rata , ev do 50 ih)

....tih godina se pojavio:

...jedna od najvecih tragedija tog doba nekako je iznedrila nekoliko Romanticnih prica, filmova, melodija koje se vezuju uz nju:

a plesalo se

"Мода има везе са идејама,
начином на који живимо,
оним шта се дешава. "

-Коко Шанел

Muzika 20, 30 ....mmm... totalna ROMANTIKA

Икона Романтикe '20 Рудолф Валентино:

....a neke stvari su iste.....i ondaK i sadE

Svet beogradske mode između dva svetska rata je bio, u skladu sa vremenom, na svoj način vrlo autentičan i stoga se stari Beograđani i danas, sa ljubavlju i poštovanjem, sećaju onih koji su umeli da im podare eleganciju i lepotu u najtežim vremenima.
Obuca
Izbor obuće bilo je važno modno i praktično pitanje. Osim što je trebalo da bude udobna i moderna, obuća je zahtevala puno ličnog ukusa da bi se uklopila u ostale delove toalete. Tačno se znalo kakva ona treba da bude za pre podne, za po podne i za veče, a kakva za kuću, šetnju i sport. Beograđanka je mnogo pažnje posvećivala dobroj obući.
Dama skromnijih prihoda nije uvek mogla da priušti posebnu obuću za svaku priliku, već je kupovala cipele jednostavnijih linija i neutralnih boja. Obuća je mogla da se izradi po meri, ili da se kupi “ gotova ”. Beogradski obućari su smatrani prvorazrednim majstorima, koji su uvek bili u toku modnih dešavanja.
Kosta Mitić i Mitrofan Sofronov su imali titulu kraljevskog dvorskog liferanta. Mitić je dosta radio za dvor: za kralja Aleksandra, kneza Pavla i kneginju Olgu, a pravio je i popravljao obuću posluge. Mitrofan Sofronov je svoj salon, u Ulici kralja Ferdinanda 17, otvorio 1922. godine, a titulu dvorskog liferanta dobio je 1937. godine.
1940.
Mika Lević je otvorio 1920. godine salon “Lektreš”, koji je ubrzo stekao najprobirljiviju i najbogatiju klijentelu. O izuzetnom kvalitetu ovog salona svedoče i Grand Prix na Izložbi modernih primenjenih i industrijskih umetnosti, održanoj u Parizu 1925. godine, kao i na izložbama u Strazburu, 1924. i u Nici 1930. godine. Tokom dvadesetih godina u Srbiji je počela industrijska proizvodnja obuće. Najveća domaća fabrika obuće bila je “Boston”, koja je proizvodila jeftinu obuću i snabdevala čitavu zemlju. Najveća međuratna evropska fabrika “Bata” otvorila je svoj pogon u Borovu 1931. Mada je ova čehoslovačka firma bila zastupljena na beogradskom tržištu i tokom dvadesetih godina, ona će dominirati tokom sledeće decenije, u vreme kada je ekonomska kriza nametnula potrebu za jeftinom i trajnom obućom.
preuzeto sa bgdmdsr.


http://4.***************/_i8LqCT9DGEY/SBRy5s-ra0I/AAAAAAAAABU/sycc3O8YyxM/s320/Clipboard03.bmp...http://3.***************/_i8LqCT9DGEY/SBRyHc-razI/AAAAAAAAABM/pb_FyNN8vXo/s320/Clipboard02.bmp..

...kad smo vec u Beogradu s pocetka 20 veka, jedna razglednica ili kako se tad zvalo dopisnica

i jedna lepa novost

*da bi procitali :
http://img59.imageshack.us/img59/2034/1911pancmost.jpg

nakit
Najbitniji detalji koji upadljivo svedoče o ličnom ukusu i statusu jesu nakit, dugmad za manžetne, igle za kravate, satovi, tabakere...
Titulu kraljevsko dvorskog časovničara i juvelira imali su: Mih. P. Petković, Terazije 38 (knjeginja Olga je tu popravljala svoje broševe, satove, upaljače...), M. T. Stefanović, Knez Mihailova 10 i Vasilije K. Isajev, Cetinjska 26.
Na najboljem glasu bila je radnja “Bijouterie” u Knez Mihailovoj 18, koja je nudila nakit za veče od štrasa i lažnog dragog kamenja, kao i tašne za plažu izrađene od drvenih perli. Vlasnik je bio Antonije Rehorž.
Za ovom radnjom nije zaostajao ni “Bijou de Paris” čiji je vlasnik bio Bernald Fišer koji je donosio najnoviji pariski nakit.


......

goxy:

Kliknite za proširenje...

s lepezom

a evo i Kalemegdana davnih dana ( 1930 )

Omiljena odmarališta dobrostojećeg sveta u 19. veku bile su banje. Beograđani su odlazili u banje da se leče "mahom od prozeba po neugodnim stanovima i dućanima sa plehanim furunama i mangalima", beleži štampa.

Putovalo se konjskim zapregama. Put od Beograda do Sokobanje trajao je tri do četiri dana i koštao pet dukata.
Ostajalo se obično po mesec dana na "oporavku". Provod je bio skroman: šetnja, odmor u hladovini i ispijanje lekovite vode. Pored Sokobanje, popularne su bile i Ribarska, Brestovačka, Aranđelovačka i Vrnjačka banja.

Maha-maja:

s lepezom

Kliknite za proširenje...

Мата Хари је било уметничко име холандске егзотичне играчице и куртизане под стварним именом Маргарета Гертреуда Зеле
(хол. Margaretha Geertruida (Grietje) Zelle, 7. август 1876, Леуварден – 15. октобар 1917, Венсан).
Стрељана је као немачки шпијун у току Првог светског ратa
Потицала је из имућне породице. Удала се 1895. за официра шкотског порекла у холандској војсци Кембела мек Леода.
Од 1897. до 1902. живели су на Јави и Суматри.
Касније су се вратили у Европу и развели. Имали су двоје деце која су умрла у детињству и раној младости.
Маргарета је постала егзотична плесачица у Паризу 1905.
Убрзо је узела уметничко име Мата Хари, што на малајском језику значи „сунце“ или „око дана“.
Била је висока, атрактивна и вешта у индијским плесовима.
На сцени се појављивала скоро нага.

Постигла је велики успех у Паризу.
Постала је љубавница милионера и индустријалца Емила Гимеа,
а имала је и низ веза са богаташима и племством.
Представљала се као јаванска принцеза која је плес учила од малих ногу,
што у је у Европи оног времена представљало мистерију.
Поред плеса, сликала се за еротски провокативне фотографије.

За време Првог светског рата Мата Хари је путовала
између Енглеске, Француске, Холандије и Шпаније.
Била је куртизана многих високих официра. Постојале су гласине да ради као шпијун за Француску.
Јануара 1917. једна од немачких тајних порука је помињала услуге шпијуна H-21. Француска тајна служба је овога шпијуна идентификовала као Мату Хари.
Ухапшена је 13. фебруара 1917. у хотелској соби у Паризу.
Осуђена је као немачки шпијун и стрељана 15. октобра, 1917.
Њен стварни ангажман у улози шпијуна није никада био потврђен.
Неки историчари сматрају да је Мата Хари жртвована да би се прикрили други промашаји француске тајне службе. Т
ајни документи о њеном случају ће постати јавно доступни 2017.
Судбина Мате Хари је била инспирација за више филмова.
( Из Википедије )

a igrala je i cuvena Greta Garbo

Moda izmedju dva rata

Bavljenje "carstvom prolaznog", kako je jedan teoretičar nazvao modu, moglo bi se smatrati intelektualnim avanturizmom.

Beograd je između dva svetska rata postao prestonica kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i samim tim je u svakom pogledu (kako arhitektonskom, privrednom, umetničkom tako i modnom) počeo da liči na pravu svetsku metropolu. Beograd je još sredinom 19. veka počeo da prihvata parisku modu koja je dopirala iz susedne Austrougarske koja je u to vreme imala potpuni monopol nad plasmanom modnih proizvoda u Beogradu. Stoga bismo mogli reći da je svetska moda u Beograd tada dopirala preko Beča. Zanatlije iz Vojvodine, Beča i Pešte su pristizale u Beograd osetivši ogromno interesovanje beogradske elite za modne predmete iz evropskih modnih žurnala. Tako je rođena beogradska moda.

Dolaskom na vlast dinastije Karađorđević 1903. procvetale su veze sa Parizom i Bečom. Takođe, pokrenut je i modni list "Nedeljne ilustracije" koji je modni šik Beograda poredio sa stanovnicima drugih svetskih prestonica. Zahvaljujući sjajnim zanatlijama i manuelnim proizvođačima mode Beogradske dame su uprkos finansijskim poteškoćama u datom trenutku bile nalik elegantnim Parižankama. Vremenom su saloni u Beogradu postali originalniji i počeli su da kreiraju sopstvene modne trendove, što je doprinelo da međuratni Beograd postane pravi modni centar.