Српски пук «Мајор Благотић»
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Српски пук «Мајор Благотић»

  1. #1
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Српски пук «Мајор Благотић»

    Намера ми је да покренем тему која би се бавила правим великанима Грађанског рата: генералима Корниловим, Марковим, Дроздовским, адмиралом Колчаком...

    Док не завршим са писањем текстова, с обзиром да о њима има мало или нимало написаног на српском, покренуо бих ову тему која се бави учешћем српских добровољаца у грађанском рату, као и самим Грађанским ратом.
    Poslednji put ažurirao/la вук са Авале : 19.04.2010. u 12:59



  2. #2
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    Српски добровољци у борби за слободу Русије

    Ових дана се навршава 90 година од бојева за Казањ током грађанског рата у Русији. Казањ, који је био важан стратешки центар и кључна тачка у Поволжју, имао је велики значај за обе сукобљене стране. Град су после жестоких бојева 7. августа 1918. године заузеле јединице под командом генерала Владимира Оскаровича Капеља, које су кренуле од Самаре и изненадним марш-маневром избиле у непосредну близину Казања. Читав бољшевички 5. Летонски пешадијски пук који је бранио град, затечен изненадним нападом, после краћег отпора се предао.
    У саставу Капељеве армије се борио и српски добровољачки одред од около 200 људи под командом мајора Српске војске Матије Благотића. У успоменама учесника тих догађаја се наводи да је српски одред увек био први у нападу и на најопаснијим и најодговорнијим правцима. Капетан Степанов, који је себе сматрао руководиоцем операције заузимања Казања, даје следећи опис боја у својим успоменама: „Мајор Благотић стиже до Богородског на десној обали Волге, а затим се спаја са Чесима на левој обали и учествује у заузимању Казања. Јавивши се Степанову, ступа под његову команду и тражи да му се одреди задатак“. „То је било управо у тренутку када ми је командир чехословачког одреда поручник Швец телефоном реферисао да је напад који је он првобитно енергично повео запео, налетевши на бројчано знатно надмоћнијег противника… Услед великих губитака, редови Чехословака су безнадежно полегли и њихово даље напредовање поручник Швец сматра немогућим… У тим условима сам мајору Благотићу наредио да се стави на располагање поручнику Швецу, ојачавши његов центар и десно крило и ушавши на тај начин у процеп између Чехословака и руских добровољаца… Охрабрени доласком браће Југословена и успешним дејством наше артиљерије, уз моћан бојни поклич Срба „На нож“, редови устају и једним незадрживим поривом који све брише на свом путу, потискују црвене и непријатељу за петама упадају у предграђе, где их дочекује ватра оклопних возила црвених, што их је на тренутак задржало. Под утицајем истог оног још неослабљеног порива, сједињене јединице ручним бомбама ликвидирају оклопна возила и упадају у град. Казањ је заузет“.
    Команда Беле армије после заузимања града доноси одлуку да се пробија ка Нижњем Новгороду и даље – ка Москви. У ту сврху је неопходно заузети стратешки важан Романовски железнички мост неколико десетина километара од Казања. Тај мост је добро утврђен и брањен елитним и многобројним снагама бољшевика. И поред тога, српски одред на челу са својим јуначким командиром, мајором Благотићем, неустрашиво креће у јуриш на утврђене положаје противника. У том боју мајор Благотић јуначки гине. То се десило на дан сећања на светог Јована Ратника, 12. августа 1918. године.
    Градска дума, сазвана у ослобођеном Казању, донела је одлуку: „1. Примити на свој терет васпитавање и образовање двоје деце покојника; 2. Основати по једну стипендију која носи његово име у мушкој и женској гимназији; 3. Једној од градских школа дати име мајора Благотића“.
    Ето какав пример несебичног добровољног служења Русији, ствари њене одбране су пре 90 година пружили српски добровољци. Тај пример не сме бити заборављен, а сећање на подвиг браће Срба, извршен за руској земљи, мора бити овековечен. На месту погибије мајора Благотића и српских добровољаца треба поставити спомен-знак у виду Солунског крста. Управо су такви споменици постављени на гробовима руских ратника 2. Самосталне Експедиционе бригаде који су се борили у Македонији и Србији током Првог светског рата.
    Наравно, после 90 сложених година врло је тешко пронаћи гробове српских добровољаца, међутим треба учинити све могуће да се они потраже. Такође је потребно поставити спомен-крстове и на другим местима где су се за слободу Русије борили српски добровољци. Целисходно би било да се обнови стипендија која би носила име мајора Благотића, а која би се исплаћивала будућим српским војно-родољубивим клубовима. То је тим умесније у светлу бурног развоја руско-српских односа у војно-родољубивој области и недавне посете омладинске делегације из Бачке Паланке сибирским војно-родољубивим омладинским логорима. То би било достојан споменик српском јунаку.
    Али, све то је у ближој будућности. А сада су Општеруски покрет „Косовски фронт“ и Удружење ветерана рата Српских земаља 1990-1999. године „Патриотски фронт“ покренули иницијативу да се 12. август, дан јуначке погибије мајора Благотића, прогласи за Дан сећања на српске добровољце који дадоше своје животе за слободу братског руског народа. И та иницијатива
    Сергеј Пахмутов


  3. #3
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    Српски пук «Мајор Благотић»

    «Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво». (Речи Врховног Главара Адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919. године)

    Велико се одражава у малом. Јуначка и славна Србија, која је сада постала велика држава, нашла је свој одраз у омањој војној честици под називом Добровољачки пук Срба, Хрвата и Словенаца «Мајор Благотић». Витешки дух, обавезујући на пружање помоћи ближњем у тренутку опасности, није напустио Србе које је судбина одвела у далек и непредусретљив Сибир. Срби су с несебичним самопожртвовањем себе принели на жртву братској Русији, не молећи за то ни награду, ни посебну захвалност. Јунаштво и Србима својствена храброст испољени су у боју код Чељабинска.
    Срспки пук, носећи име славног јунака мајора Благотића, који је заузео Казањ и од бољшевика за Сверуску Владу спасао златну залиху од око 800 милиона рубаља, показао се достојан имена свог бескрајно храброг команданта и његове несебичне љубави према Русији, за коју је положио живот код Казања. Сада, када је пук претрпео ненадокнадиве жртве, када је крвљу и животима својих официра и војника погинулих код Чељабинска овековечио своја братска осећања према братској Русији, поштено је признати шта је пук са старешинским кадром на челу спрам могућности обавио, стављајући никако неважан камен у темељ препорода Русије. После трагичне погибије мајора Благотића код Казања и пошто је Народна Армија напустила Казањ, српска војна јединица је под командом поручника Чедомира Протића, који је вешто извео поверену му јединицу из бољшевичког обруча код Симбирска, смештена у граду Чељабинску. Ту се на иницијативу српског представника г. Миланковића почео организовати добровољачки пук Срба, Хрвата и Словенаца, добивши име покојног мајора Благотића. У раду на организовању пука учествовао је осим г. Миланковића и први његов командант, капетан 1. класе Маринковић. Потом је бригу о пуку преузео капетан 1. класе Павковић, који је после Маринковићевог одласка преузео дужност команданта пука и све досад је врши. Пук се од првих корака свог постојања показао као толико здрава војна јединица надахнута идејом о помоћи обнављању братске Русије, да је тадашња врховна команда Западне армије наложила пуку бригу о заштити реда и мира у Чељабинску, изузетно важном граду као бази Армије. После одласка чешких јединица на Далеки Исток, српском пуку «Мајор Благотић» наложен је задатак чувања железничке пруге од Чељабинска до фронта Западне армије, и српски војници тог пука могли су се срести у Тројицку, Златоусту, Мијасу и на станицама дуж пруге, како чувају пругу и обезбеђују ред и мир у наведеним градовима и местима. Адмирал Колчак је у тренутку преузимања врховне власти први поздравио Српски пук «Мајор Благотић» у Чељабинску. И можда до многих жалосних догађаја у Чељабинску у то доба није дошло само зато што је Српски пук «Мајор Благотић» категорички стао на страну јаке власти једног лица у Русији, видећи у томе једини пут који Русију може довести до спасења. А у то доба су Чељабинску претили грозни догађаји, за које ће будући историчар незаобилазно рећи да би, да су се одиграли, бацили несрећну Русију у бездан још већих искушења. Када су наше јединице заузеле Уфу, делови пука су пребачени ради заштите тог града, преузевши на себе задатак борбе са бољшевицима који су се провукли на Уралске планине и у фабрике. Колико је та борба била успешна види се већ из тога да су се бољшевици посебним прогласима обратили војницима пука. Осим тог спољног рада, старешински кадар пука на челу са командантом Павковићем имао је у тешкој руској стварности нимало лаку бригу да одржава строгу војну дисциплину у пуку и улива му бескрајну љубав према Русији. Старешински кадар је радио под паролом да «без велике, јединствене и моћне Русије не може постојати велика Србија»  притом је та парола сугерисана војницима пука у свакој погодној прилици. Пук је издавао српски лист «Југословенско уједињење» чији је садржај од првог до последњег броја био препун љубави и оданости Русији и потребе да Срби пруже сву могућу помоћ за препород и обнову некадашње моћи и величине мајке словенства – Русије. Сваки корак страних држава који понижава међународни положај Русије с огорчењем је констатован у листу, а «Принчевска острва» (Кизиладалар, острвље у североисточном делу Мраморног мора) која су остала у чемерној и горкој успомени окарактерисана су као увреда за читав словенски свет. Резултати тог рада испољили су се у тренутку повлачења бољшевика према Чељабинску.
    Све позадинске установе и војне јединице су изведене из града, и у њему је остао само српски пук «Мајор Благотић» да обезбеди ред и мир у граду све док је то могуће. Пук је представљао позадинску војну јединицу, није се спремао да крене на фронт, али је командант армије генерал Сахаров 23. јула изјавио да му је неопходно да се Срби пребаце на фронт. И пук је, и даље чувајући град, у ноћи између 23. и 24. јула у јачини једног батаљона кренуо на фронт. С незнатним бројним стањем, свега нешто преко 1.200 бораца, официри и војници пука су изјавили да ако су Русији у том тренутку потребне жртве и доказ оданости, Српски пук је спреман да их пружи. Јунаштво и истрајност које су Срби испољили на свом делу фронта, приморали су бољшевике да на српски батаљон баце надмоћне снаге, и Срби су, изгубивши током борбе скоро све официре и до 200 војника батаљона, били приморани на повлачење. У борби се нарочито истакао командир чете поручник Љубомир Пиља, јунак заузимања Казања, бивши ађутант мајора Благотића. Поручник Пиља је трипут ишао у јуриш прса у прса, потискујући надирућег непријатеља на растојање од скоро две врсте. Командант батаљона капетан Шимунић је, када су бољшевици почели да нарочито жестоко нападају, узвикнуо: «Срби, не срамотите своје шајкаче! Напред!» и похрлио у бој, али је и њега погодио метак непријатеља руског народа. У том боју су осим наведених официра смрћу славних јунака погинули командир чете потпоручник Гаврић, заповедник митраљеске посаде Хас, водни официр Шрамцер, а ађутанту батаљона поручнику Поповићу су прострељене груди. Док се батаљон борио на фронту, други батаљон који је остао да чува град био је принуђен да гуши устанак који је букнуо у граду, при чему су погинула двојица официра, потпоручници Кларић и Финк, као и до 50 војника.
    Дакле, пук је овековечио своју љубав и оданост према Русији погибијом својих официра и војника. Витешки дух српског народа испољио се у потпуности у омањој војној честици. Речи Врховног Главара о Србији нашле су потврду не само на пољима славне малене земље, већ и у непрегледним степама далеког Суровог Сибира.
    Витештво обавезује на жртве, и витези савремене историје – Срби, оличени у пуку «Мајор Благотић», те су жртве дали у ненадокнадивом облику.
    Јуначка смрт је највиши облик жртве, и Срби су је принели у име љубави према братској Русији. У великом текућем тренутку обнове мајке словенства – Русије, Срби су сопственом крвљу пошкропили њен темељ. И та света крв ће бити невидљив беочуг, најбољи цемент који довека повезује Србију и Русију.

    Јуриј Јелењев (Руска Армија (Омск). – 1919. 8. августа – бр. 169).


    Сава Росић
    Poslednji put ažurirao/la вук са Авале : 19.04.2010. u 13:01

  4. #4
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    У спомен палим херојима у борби противу бољшевизма:


  5. #5
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    Одлична тема,баш сам ја мислио да отворим сличну тему,али сада сам видео да постоји,такође и у другом светском рату Страхиња Јањић је окупљао добровољце за борбу против безбожника,нажалост због специфичних околности,пук није отишао на источни фронт.
    Постави још текстова ако имаш времена.
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  6. #6
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    Citat Original postavio SlovesniFilozof Pogledaj poruku
    Одлична тема,баш сам ја мислио да отворим сличну тему,али сада сам видео да постоји,такође и у другом светском рату Страхиња Јањић је окупљао добровољце за борбу против безбожника,нажалост због специфичних околности,пук није отишао на источни фронт.
    Постави још текстова ако имаш времена.
    Отворићу ускоро тему о Грађанском рату.

  7. #7
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    До сада, мислим, не приказивани снимак код нас.

    Од 6.48 види се дефиле дела припадника ове јединице у Чељабинску:


  8. #8
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»


  9. #9
    Aktivan član вук са Авале (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    тамо негде
    Poruke
    1.775
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    Из албума Френка Џ. Мекграфа:






  10. #10
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    5.088
    Reputaciona moć
    253

    Podrazumevano Re: Српски пук «Мајор Благотић»

    Стара тема, али много су занимљиви ови мало познати подаци..

    Уз мајора Матеја Благотића, помињу се поручник Чедомир Протић, војвода Влада Воскар, капетан Маринковић, потпоручник Риста Ристић..
    (....майора Матии Благотича,поручика Чедомира Протича,воеводы Влады Воскара,капитана Маринковича ..)
    http://dobrovolec.stjag.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=198:59&catid=89:2011-11-17-14-05-07&Itemid=101

    Изгледа да нема фотографије мајора Благотића на нету, само ово:
    http://vk.com/album-28625468_146323353
    http://reibert.info/forum/showthread.php?p=1704543

    Било је више од седам хиљада шестопедесет пет (7655) српских ратника у Русији 1919.године, пет хиљада у саставу пука "Мајор Благотић" и још нешто више од две и по хиљаде у другим формацијама, судећи по овом списку

    Регистрация всех югославян в Сибири и установление связей со всеми югославянскими отрядами оказались для ВЮНК непосильной задачей. Примечательно донесение санитарного капитана первого класса Драгутина Костича от 29 января 1919 года, который два раза «проехал по маршруту Иркутск —- Челябинск и один раз по маршруту Челябинск — Владивосток».

    К первой группе («наши официальные части») Костич относил:
    «1. Полк «майора Благотича» в Челябинске в составе 5000 (человек),
    2. Сербский отряд во Владивостоке числом 200 человек.
    Полком командует артиллерийский капитан первого класса М. Маринкович, отрядом — резервный пехотный подпоручик Риста Ристич, бывший в мирное время инженером общины города Белграда.
    Ко второй группе относятся следующие части:
    1. Сербский отряд по охране города Тюмени. 270 человек. Командует прапорщик Перко, бывший унтер-офицер Сербского добровольческого корпуса.
    2. Сербско-чешский эскадрон в Бугульме. 200 человек. Командует также наш бывший унтер-офицер Магарашевич.
    3. Сербский отряд гарнизонной службы в Омске. 260 человек. Отрядом командует бывший денщик подпоручика Урбанчича, теперь русский капитан первого класса Богдан Джурджилов.
    4. Сербский отряд по охране железной дороги Троицк — Оренбург. 100 человек под командованием прапорщика Мандича, бывшего унтер-офицера Сербского добровольческого корпуса.
    5. В Омске на службе в полиции 100 бывших наших солдат под русским командованием.
    6. В отряде казачьего атамана Анненкова сербский эскадрон из 150 солдат под командованием нашего рядового, теперь русского поручика Душана Милошевича.
    7. В отряде атамана Семёнова сербский кавалерийский дивизион силой в 250 человек под командованием бывшего нашего офицера, сейчас русского подполковника черногорца Драговича и бывшего нашего офицера хорвата Пишкулича, свидетеля со стороны венгерского правительства на Загребском процессе по делу о государственной измене сербов.
    8. Сербский отряд по охране Маньчжурской железной дороги... 300 человек под русским командованием.
    9. Сербский батальон по охране города Саратова на Волге. 700 человек под командованием бывшего унтер-офицера Радаковича. Этот батальон находится в районе, контролируемом большевиками, но занимает нейтральную позицию.
    10. 50 солдат под русским командованием в отряде Калмыкова в Хабаровске на Амуре.
    11. В полиции Владивостока 75 наших бывших солдат.
    Всего 7655».


    http://www.srpska.ru/article.php?nid=6066

    Овде ће вероватно бити више података
    Srbi u građanskom ratu u Rusiji 1918-1921
    http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/110291_Srbi+u+gra%C4%91anskom+ratu+u+Rusiji+1918-1921_ISBN:86-7403-098-X

Slične teme

  1. „Српски Путин“
    Autor Vintage u forumu Politika
    Odgovora: 19
    Poslednja poruka: 30.11.2009., 05:17
  2. Odgovora: 18
    Poslednja poruka: 24.06.2008., 02:04
  3. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 29.05.2007., 12:06
  4. СРПСКИ ИСТРАЖИЛАЦ.
    Autor PRAVAC u forumu Zanimljivosti
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 05.06.2005., 15:37
  5. СРПСКИ ИСТРАЖИЛАЦ.
    Autor PRAVAC u forumu Jezik
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 05.06.2005., 14:41

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •