patriotizam

imaginator

imaginator

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
235
Patriotizam je danas u 21 veku, jedan prilicno otrcan, ali jos uvek efikasan nacin da se neki narod, nacija, masa, grupa pokrene u ime patriotizma , a za racun , najcesce neke vladajuce oligarhije ili vladara, cara, kralja, predsednika i njegove klike.

Patriotizam i jeste izmisljen kao sredstvo kojim ce se motivisati neka grupa , da ucini nesto dobro, a mnogo cesce nesto jako lose , u ime nekih apstraktih , uzvisenih, patriotskih osecanja, I kroz vekove se ta igra na kartu patriotizma, ili , ako hocete jeftinog populizma poprilicno isplatila onima koji su karte drzali u rukama.....raja je isto tako najcesce od navale patriotizma dobiljala po goozici , ostavljala ruke i oci na nekim bojistima, gubila zivote i imovinu, a kada bi sve proslo , od uzvisenog patriotskog osecanja sa kojim je krenula u pohode odbrane ili napada , ostajao je samo izduvani balon , i proteze za noge i ruke.......

Ako smo svi mi, ljudi koji zivimo na kugli zemaljskoj ( a jesmo ) potomci jednog malog plemena iz Afrike, koje je pre nekoliko miliona godina krenulo iz prapostojbine sirom sveta, koji je taj momenat i od kada se racuna dan kada je jedna grupa ostavila svoje srodnike, skrenula nekom drugom stazom i bogazom, i postala nakon par hiljada godina "nacija" , "narod" , tako drugaciji od predaka sa kojima dele i gene i postojbinu i predake.

kod raznih civilizacija i raznih naroda, taj trenutak , kada se jedno jutro probudio " samosvesni patriota" je razlicit, ali je zajednicko da je kao apstraktni pojam pripadanja grupi smisljen upravo zbog onoga sto sam na pocetku napisao, Da bude jedno od orudja , kojim ce vladati uzak krug oko vladara i on sam narodom.

Vremenom se ta , pripadnost plemenu , grupi, usavrsavala , dizala na pijedestal, i glorifikovala , a uporedo sa njom se razvijala jos jedna alatka za upravljanje masom , mozda jos ubitacnija od "patriotizma" , a to je " sovinizam"ili kako mnogi vole da ga zovu "nacionalizam".....razlika je tako tanka i beznacajna , da one floskule o "sovinizam je bla bla bla, ali je nacionalizam bla bla bla" potpuno izlisne , i hiljadu puta demantovane . Pretakanje sovinizma i nacionalizma u svojevrsni spricer 'nacionalnih osecanja" je toliko cest, da je u praksi gotovo izjednacio ta dva pojma , sem u jos nekim praznim teorijskim raspravama.

Elem, ako pogledate u istoriju, sto dalju , sto blizu, videcete da se uvek, nakon provale patriotizma kod nekog naroda , desilo neko zlo , rat, stradanje, masakr, otimacina....i nije naravno slucajno sto se pre svakog zlodela, koji jedan narod sprema drugom , a uvek zbog nekih banalnih , ovozemaljskih , materijalnih interesa na kraju, "patriotizam" podize na pijedestal "najvecih vrednosti"........drzava i nacija se dizu u nebesa, postaju vazniji i od porodice, od majke, oca, dece, prijatelja...............

Ovako , kriticki gledajuci na "patriotizam" mozemo uociti da je doneo vise zla nego dobra svakom narodu i pojedincu koji su usvojili taj model identifikacije kao najvazniji ili jedan od najvaznijih u strukturi svoje licnosti.

Bilo bi idealno da se , kao u nekim utopijskim delima, patriotizam vezuje za neke svakodnevne stvari, koje zivimo u konstanti, a da nismo ni svesni da ta nit " patriotizma" moze da bude i nesto drugo, bolje, od ostrenja na odbranu ili pripreme za napad. Takav, utopijski patriotizam, se ipak ponekada javi, u odredjenim istorijskim okolnostima , kao sto su ekonomske krize, kada se narod ujedinjuje pred strahom od ekonomskog kolapsa , i patriotizmom kao za vreme nju dila, animira u borbi za bolji zivot svoje porodice , sebe, i okoline.

Ali, avaj, slucajevi u kojima je takvo , nazovimo ga "uzviseno osecanje pripadanja grupi" imao pozitivnu konotaciju su mnogo redji od onih drugih.

Zato bi patriotizam bilo najbolje klasifikovati kao neku vrstu folklora, koji bi se manifestovao na utakmicama, vasarima, prigodnim proslavama ....i to je moguce, ali samo do momenta kada ce neka krunisana glava, potegnuti iz arsenala "stari dobri patriotski duh" da nekome negde u nekoj situaciji nacini neko zlo, pod plastom patriotizma, kao hiljadama puta do danas
 
OK...prvo da pođemo od osnovne razlike:
U patriotizmu uvek postoji difernciranje na patriote i "patriote", a što je odlično opisao Le Bon u Psihologiji mase.
Patriote u pravom smislu reči jesu ljudi koji rade na boljitku svoje zemlje, kao što je postavljač i opisao. Kroz svoj pojedinačni rad doprinose kolektivnom boljitku svih.
No, druga kategorija je upravo ona koja je dovela do toga da se patriotizam, a više volim da ga nazovem nacionalizmom, smatra spremnošću da se pogine, najčešće bez razloga za svoju zemlju, pod dejstvom opijata u vidu srednjevekovnih mitova i istinskih tragedija. Tome se kao prateći element dodaje u vidu glavnog začina stvaranje imaginarnog neprijatelja ili, ako ga nema, oživljavanjem starih neprijateljstava kako bi se našla neka, makar i nesuvisla potpora takvom "patriotizmu".
Le Bon je to odlično obradio zaključujući da ljudi koji nisu sigurni u sebe, koji nemaju ostvaren život traže sebe u pripadnosti raznim grupama. Takvi, po običaju plašljive i neizgrađene ličnosti, koje kada su izolovane, gotovo kao aksiom izbegavaju da budu eksponirane, preuzmu inicijativu i odgovornost, spas i hrabrost nalaze u dejstvu mase, koja ne misli svojom glavom već se uvek vodi isključivo afektima, a spremnost da se pod dejstvom afekata učini sve ono što se ne bi činilo da je pojedinac izolovan crpi snagu u tome što je masa uvek bezlična, te je pojedinac ohrabren time da su male mogućnosti da u toj masi on i njegova (ne)dela budu prepoznata.
I naravno, takva masa je nadasve netolerantna, isključiva i agresivna uvek prema onima koji ne dele njihovo, "istorijsko, naučno itd.", ali uistinu potpuno nelogično mišljenje koje je proizvod demagoga obično opsednutih ličnim kompleksima megalomanije i bolesne ambicioznosti.
 
avan-turista:
OK...prvo da pođemo od osnovne razlike:
U patriotizmu uvek postoji difernciranje na patriote i "patriote", a što je odlično opisao Le Bon u Psihologiji mase.
Patriote u pravom smislu reči jesu ljudi koji rade na boljitku svoje zemlje, kao što je postavljač i opisao. Kroz svoj pojedinačni rad doprinose kolektivnom boljitku svih.
No, druga kategorija je upravo ona koja je dovela do toga da se patriotizam, a više volim da ga nazovem nacionalizmom, smatra spremnošću da se pogine, najčešće bez razloga za svoju zemlju, pod dejstvom opijata u vidu srednjevekovnih mitova i istinskih tragedija. Tome se kao prateći element dodaje u vidu glavnog začina stvaranje imaginarnog neprijatelja ili, ako ga nema, oživljavanjem starih neprijateljstava kako bi se našla neka, makar i nesuvisla potpora takvom "patriotizmu".
Le Bon je to odlično obradio zaključujući da ljudi koji nisu sigurni u sebe, koji nemaju ostvaren život traže sebe u pripadnosti raznim grupama. Takvi, po običaju plašljive i neizgrađene ličnosti, koje kada su izolovane, gotovo kao aksiom izbegavaju da budu eksponirane, preuzmu inicijativu i odgovornost, spas i hrabrost nalaze u dejstvu mase, koja ne misli svojom glavom već se uvek vodi isključivo afektima, a spremnost da se pod dejstvom afekata učini sve ono što se ne bi činilo da je pojedinac izolovan crpi snagu u tome što je masa uvek bezlična, te je pojedinac ohrabren time da su male mogućnosti da u toj masi on i njegova (ne)dela budu prepoznata.
I naravno, takva masa je nadasve netolerantna, isključiva i agresivna uvek prema onima koji ne dele njihovo, "istorijsko, naučno itd.", ali uistinu potpuno nelogično mišljenje koje je proizvod demagoga obično opsednutih ličnim kompleksima megalomanije i bolesne ambicioznosti.
Kliknite za proširenje...


Ko je citao Le Bona, mogao je takodjer da prepozna vertikalu po kojoj se ljudski rod , prelazeco. Od primitivnih zajednica prema slozenijim strukturnim i interesnim grupama , ljudi su presli dug put , vremenski ali ne i sustinski od copora, preko rodovske grupe, plemena , do nacije ....sustinski, razlika po Le Bonu izmedju copora i nacije i ne postoji, sem u nekim manje bitnim nijansama .

Zato on i kritikuje one koji naciju stavljaju u prvi plan, kao svoju najvecu , a cesto , nazalost i jedinu odrednicu. Jer , nacionalnost je cist slucaj , kojem individua , nacionalno "svesno bice" nije doprineo ama bas ni na koji nacin.

Poenta je, izmedju ostalog , da je nacionalizam, kao i sve u prirodi deo ciklicnog kretanja kako dogadjaja tako i razvoja ljudskog drustva , pa je , tako doslo vreme za "denacionalizaciju" odnosno" decoporizaciju" , kako bi to Le Bon, ali i Allaman rekao .

Nacionalizam je dostigao nivo kada je od pokretacke snage , presao u destruktivnu energiju , stetnu po dalji razvoj ljudskog roda , uopste, pa je , globalizacija kao aktuelan pokret u svetu samo prvi , ali ne i poslednji, nadamo se , korak, ka denacionalizaciji ili deplemenizaciji , a time i boljoj povezanosti celokupne ljudske zajednice, gde u drugom milenijumu nema mesta za uskogrudno i sicadjirsko mahanje prevazidjenim nacionalnim zastava i prevazidjenim , uskonacionalnim interesima
 
imaginator:
Ko je citao Le Bona, mogao je takodjer da prepozna vertikalu po kojoj se ljudski rod , prelazeco. Od primitivnih zajednica prema slozenijim strukturnim i interesnim grupama , ljudi su presli dug put , vremenski ali ne i sustinski od copora, preko rodovske grupe, plemena , do nacije ....sustinski, razlika po Le Bonu izmedju copora i nacije i ne postoji, sem u nekim manje bitnim nijansama .

Zato on i kritikuje one koji naciju stavljaju u prvi plan, kao svoju najvecu , a cesto , nazalost i jedinu odrednicu. Jer , nacionalnost je cist slucaj , kojem individua , nacionalno "svesno bice" nije doprineo ama bas ni na koji nacin.

Poenta je, izmedju ostalog , da je nacionalizam, kao i sve u prirodi deo ciklicnog kretanja kako dogadjaja tako i razvoja ljudskog drustva , pa je , tako doslo vreme za "denacionalizaciju" odnosno" decoporizaciju" , kako bi to Le Bon, ali i Allaman rekao .

Nacionalizam je dostigao nivo kada je od pokretacke snage , presao u destruktivnu energiju , stetnu po dalji razvoj ljudskog roda , uopste, pa je , globalizacija kao aktuelan pokret u svetu samo prvi , ali ne i poslednji, nadamo se , korak, ka denacionalizaciji ili deplemenizaciji , a time i boljoj povezanosti celokupne ljudske zajednice, gde u drugom milenijumu nema mesta za uskogrudno i sicadjirsko mahanje prevazidjenim nacionalnim zastava i prevazidjenim , uskonacionalnim interesima
Kliknite za proširenje...

Nije zgoreg ovde se podsetiti i Kontove ciklične teorije, a ako je po njemu magijska faza prva u razvoju društva, ukomponavno sa nacionalizmom kao odrednicom zatvorenosti jedne grupe i uz evidentirane masovne pojave narodnog verovanja u magijske obrede, dolazi se do zaključka da je ta prva Kontova faza u ovom društvu još uvek vrlo dominantna...kada se to iskombinuje sa shvatanjem "patriotizma" kao oživljavanjem mitova, legendi i "starovekovnih" neprijateljstava zarad potreba uskog kruga demagoga i afektima opterećene mase, gde je "ratio" na još uvek niskom nivou razvijenosti, dobije se pogibeljna kombinacija kakvu smo imali, a kakva latentno i dalje obitava na ovim prostorima.
 
U Psihologiji mase se nije govoriolo o patriotizmu nego o podaništvu i odnosima pojedinac - instutucija - masa i tačno je precizirano koje su to institucije - CRKVA I VOJSKA
Termin patriotizma sa tim nema nikakve veze.
 
RAZVIGOR:
U psihologiji mase se nije govoriolo o patriotizmu nego o podaništvu i odnosima pojedinac - instutucija - masa i tačno je precizirano psihologija mase CRKVE I VOJSKE.
Termin patriotizma sa tim nema nikakve veze.
Kliknite za proširenje...

Patriotizam i nacionalizam su suštinski sinonimi, no, psihologija mase nije striktno primenjiva na dva segmenta, već na masu samu kao (ne)organizacionu pojavu. Akcenat je stavljen na individualno ponašanje pojedinca, s jedne strane i njegovo ponašanje u masi, s druge, koja Le Bon odlično psihoanalizira. Nacionalizam kao takav je i odrednica jednog društva, etnički povezanog zajedničkim jezikom, kulturom, tradicijom, istorijom...i kao takav čini relativno zatvorenu celinu, te se može bez problema posmatrati sa stanovišta odnosa: masa - pojedinac. Iliti shvatanje nacionalizma (patriotizma) iz vizure mase i shvatanje nacionalizma (patriotizma) iz vizure pojedinca.
 
RAZVIGOR:
U Psihologiji mase se nije govoriolo o patriotizmu nego o podaništvu i odnosima pojedinac - instutucija - masa i tačno je precizirano koje su to institucije - CRKVA I VOJSKA
Termin patriotizma sa tim nema nikakve veze.
Kliknite za proširenje...

Mozda ne baratas dobro sa terminima

Drzava je instituciolizovani nacionalni bastion , i tako je od nastanka prve drzave .
Patriotizam je vezan kao termin za Patriju , odnosno , otadzbinu , drzavu ....

Potpuno mi je nepoznato odakle si izvukao sintagmu pojedinac - institucija - masa ...jer institucija iskljucuje masu .

Dakle, vise bi odgovaralo cinjenicama, iako je i to neprecizno

POJEDINAC - NACIJA - DRZAVA ...s tim sto sam o nacionalizmu koji je usko vezan sa patriotizmom vec postavio tekst skinut sa jednog foruma
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top