Догме не подлежу променама, КАНОНИ ТАКОЂЕ.
Дозвољена је икономија тј. снисхођење (и то само за каноне (не и за догме) који се тичу организационог(помесног) а не суштинског (духовног) устројства).
Дакле, канони се не могу мењати, јер је само код малог броја истих дозвољена икономија (снисхођење ФОРМИ, АЛИ НИКАКО СУШТИНИ).
Мењање задире у суштину, коју је Дух Свети озаконио преко светих Отаца. Мењање Божијих и Црквених закона је под анатемом.
Било је разбојничких (јеретичких сабора) неколико у историји Цркве, уперених против Њеног устројства, тако да овај најављени јеретички у Нишу 2013. неће бити ништа ново нити значајно (суштински) за Истински Правослану Цркву Христову.
Једно што ће тај сабор донети је велико проклетство и несрећу на овај народ, који против овог унијаћења нема ништа против (а многи ни за).
Равнодушност се плаћа.
“Ко прећуткује истину чини исто као да Христа ставља у гроб... Није праведно и долично да благочестиви ћуте када се преступају закони Божји и када зли гледају да учине своју обману. Јер ћутање је издаја и одрицање од истине; то показују Претеча Господњи и храбри Макавеји, који су се ради мале заповести из Закона изложили смрти и нису издали ни најмање од Закона.”
+Свети Мелетије Антиохијски+
Свети владика Николај Србски († 1956. г.): „Шта је Европа? Јерес. Најпре папска архијерес, потом лутеранска јерес, па калвинска, па суботашка и тако скоро без краја. Конац свих тих јереси завршава се атеизмом, тј. безбожницима европским, каквих није било ни по броју нити по јарости никад и нигде у историји човечанства. Дакле: првенац архијеретик, а мезимац архибезбожник. Како може такав град опстати? Коме може служити за углед тај нови Јерихон? Никоме осим глупацима. Али откуд да се међу тим глупацима нађу и Срби?..." (Речи Србском народу - Кроз тамнички прозор)