vladan_isakovic
Početnik
- Poruka
- 13
Tekst iz NSPM-a i e-novina:
Pokret za slobodu protiv Mlađana Dinkića
Ispod cenzusa!
Piše: Danko Milojević
Pokret za slobodu najavljuje pokretanje nestranačke kampanje čiji je cilj da Mlađan Dinkić na narednim izborima ne pređe cenzus. Glavna parola kampanje je: ''Samo narod može da pobedi Dinkića – ostali sa njim prave koalicije'', a prati je veliki broj duhovitih sličica koje ilustruju ovaj tekst. Razlog kampanje je to što Pokret za slobodu, kao i ogromna većina u narodu, Dinkića smatra najodgovornim za upropašćavanje domaće privrede
Radnički pokret u Srbiji ne čine samo sindikalisti koji se sastaju sa tajkunima u Šekspirovoj. Ozbiljna alternativa korumpiranim i pasivnim sindikalistima dolazi iz organizacionog rada grupe koja sebe naziva Pokretom za slobodu, a koja je ovde najpoznatija po tome što je Noam Čomski, svetski priznat intelektualac, podržao neke od njenih inicijativa. Kako sami predstavnici Pokreta za slobodu kažu, nastali su ujedinjavanjem studentskih i radničkih aktivista a zatim su se orijentisali na probleme koje smatraju najprioritetnijim u našem društvu. U zaslugu im se upisuje uspešna organizaciona pomoć radnicima Zastave elektro, Jugoremedije i drugim ovde najpoznatijim radničkim štrajkovima. Njihovi tekstovi i saopštenja odlikuju se britkom analizom, neopterećenom ideologijom, i preko njih je svetska javnost upoznata sa radničkim gibanjima u Srbiji, a intervjui sa predstavnicima Pokreta za slobodu objavljeni su na većem broju stranih jezika. Štampali su veći broj besplatnih publikacija koje pozivaju na povezivanje ugroženih slojeva u borbi za slobodu i socijalnu pravdu. Povezali su veći broj štrajkačkih odbora u zajedničku borbu i osnovali Koordinacioni odbor radničkih protesta. Pružaju podršku i studentskim inicijativama. Pokazali su da dobro organizovani radnici mogu biti jači od supruga predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović koji je pod pritiskom protesta morao da se odrekne vlasništva nad fabrikom koju je vodio ka stečaju.
Danas Pokret za slobodu najavljuje pokretanje nestranačke kampanje čiji je cilj da Mlađan Dinkić na narednim izborima ne pređe cenzus. Glavna parola kampanje je: ''Samo narod može da pobedi Dinkića – ostali sa njim prave koalicije'', a prati je veliki broj duhovitih sličica koje ilustruju ovaj tekst. Razlog kampanje je to što Pokret za slobodu, kao i ogromna većina u narodu, Dinkića smatra najodgovornim za upropašćavanje domaće privrede.
Mlađan Dinkić je neizbežni sastavni deo svake vlade od 2001. uprkos tome što je jedan od najomraženijih političara u Srbiji. Neki kažu da na tome najviše može da zahvali svojim vezama sa stranim faktorom i domaćim krupnim kapitalom.
Dinkić zapravo svoje nasleđe i veštine vuče iz nevladinog sektora kao osnivač nevladine organizacije G17 plus, koja je bila dobro pozicionirana kod stranih fondacija u vreme kada su ogromne količine novca stizale onima koji bi se borili za smenu režima Slobodana Miloševića (najveću podršku G17 plus imao je u Međunarodnom republikanskom institutu sa sedištem u SAD).
Dokopavši se vlasti Dinkić na različite načine koristi svoju poziciju unutar vlade kako bi sebi obezbeđivao opstanak na vlasti. I sam Zakon o regionalnom razvoju, koji je pripremilo njegovo ministarstvo, najvećim delom je prilagođavanje ''situacije na terenu'' Dinkićevim planovima da ostane na vlasti unutar neke nove koalicije, ili da makar pređe cenzus na sledećim izborima i uđe u parlament. Sam zakon je donet kako bi se omogućilo apliciranje za fondove EU namenjene finansiranju regionalnih razvojnih projekata. Ogroman broj agencija i saveta na regionalnom nivou, čije stvaranje propisuje Zakon o regionalnom razvoju, biće samo pregršt netransparentnih tela u kojima se neće znati gde je otišao novac iz EU fondova. Agencije će rukovoditi finansijama i sprovođenjem projekata a lokalne samouprave će finansirati njihov rad. Dodeljivanje novca, međutim, odobravaće samo nadležni ministar - Dinkić, kao i u slučaju NIP-a i Fonda za razvoj. Toliko o decentralizaciji.
''Mi ćemo se truditi da razvijamo te institucije (misli se na regionalne agencije i savete, prim. D.M.) jer se dešava da lokalne samouprave često ne vide svoj interes u tim agencijama, iako su formalno u njihovom vlasništvu'', kažu službenici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Da je Zakon o regionalnom razvoju deo šireg Dinkićevog predizbornog plana govori i to što je istovremeno sa promovisanjem Zakona o regionalnom razvoju Dinkić pokušavao da sopstvenu stranku, prezrenu u narodu, reformiše u Partiju regiona i dodeli joj novi imidž. Ta nova Dinkićeva partija okupiće regionalne lidere (Ničića, Verka, moguće Palmu i Ljajića ili Ugljanina), koji će od Dinkića dobijati novac iz državnih fondova koji bi trebalo da ih učvrsti na vlasti u njihovim gradovima (Zaječar, Kragujevac, Jagodina), dok bi oni zauzvrat omogućili Dinkiću da ostane na vlasti na republičkom nivou. Na primer, region na koji je Dinkić prvenstveno bacio oko, region Šumadije i Zapadne Srbije, imaće najveći broj regionalnih agencija – četiri, dok će region Vojvodina i region Južne i istočne Srbije imati po tri, a Beogradski i Kosovskometohijski po jednu.
U tekstu Regionalizacija, državno ili partijsko pitanje? sa sajta International Commmunications Partnersa kaže se: ''Vlada Srbije je početkom marta 2010. usvojila program za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja u 2010. godini, vredan 100 miliona evra. Ovaj program je promovisao ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić. Naravno, programa ne bi ni bilo da na njemu nije insistirao upravo Mlađan Dinkić, kome je ravnomerni regionalni razvoj postao politički program, a on je veoma vešt i sposoban kada državnim novcem finansira svoje političke aktivnosti. Kako je Srbiji preko potreban ravnomerni regionalni razvoj, Dinkić je spojio, kako to narod kaže, “lepo i korisno”. Elem, kako god došlo do usvajanja vladinog programa, Dinkić je najavio da će “taj program pomoći zapošljavanje i oživljavanje proizvodnje u najsiromašnijim opštinama u Srbiji. Isti iznos za iste namene Dinkićevo ministarstvo uložilo je juna 2007. godine. Na koje su projekte pare otišle niko ne zna, ali jasno je da u nerazvijenim krajevima Srbije vidljivog napretka nema.''
Teško je poverovati da u srpskoj priči o regionalizaciji nema političkih motiva kao što aktuelna vlast tvrdi. U Beogradu je nedavno pokrenuta inicijativa za osnivanje Unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka, grupa građana i pojedinaca koji će se zalagati za decentralizaciju zemlje i ravnomerni regionalni razvoj. Inicijativni odbor čine Mlađan Dinkić, lider G17 Plus, Veroljub Stevanović, predsednik Zajedno za Šumadiju, Boško Ničić, predsednik Živim za Krajinu, Mirko Todorović, vlasnik modne kuće Todor, Goran Paskaljević, reditelj i Predrag Marković, izdavač. Kako saznajemo, trebalo je da u ovom odboru bude i Miodrag Babić, koji stoji iza regionalne stranke u Vršcu i koncerna Hemofarm. To je verovatno i razlog sukoba između Fonda za razvoj i koncerna Hemofarm. Naime, Fond je odbio da koncernu Hemofarm da kredit iako je ovaj koncern ispunjavao sve uslove. Pošto je Babić odlučio da ne bude deo ove Unije, očigledno nije bilo ni kredita. Sve ovo baca senku i rađa sumnju da će državni resursi, koji će biti usmereni na politiku decentralizacije, biti iskorišćeni da Dinkić napravi novu političku stranku''.
Zašto to Dinkić radi? Njegova stranka, G17 imaće problema sa cenzusom ukoliko samostalno izađe izbore. Njegov lični imidž kao i imidž stranke nije baš najbolji. Zato im je potreban redizajn, a regionalni razvoj se nametnuo kao veoma dobro rešenje. Naime, od kada su uvedeni direktni izbori za gradonačelnika, u Srbiji je pobedilo nekoliko lokalnih lidera koji su formirali ozbiljne regionalne pokrete. To su Dragan Marković Palma u Jagodini, Verko Stevanović u Kragujevcu, Goran Ješić u Inđiji, Goran Knežević u Zrenjaninu, Boško Ničić u Zaječaru… Glasanje za ove lokalne lidere pokazuje frustraciju stanovništva centralizacijom i potrebu da imaju jaku lokalnu vlast.
Potencijal među biračima koji se protive centralizaciji je višestruko veći. Toga je Dinkić svestan te je napravio odličnu računicu. Ako Dinkićeva stranka može sama da dobije nekoliko odsto glasova na izborima, potrebni su joj još i glasovi desetak lokalnih lidera i stranaka Bošnjaka kako bi njihova koalicija dobila više glasova od neophodnih pet odsto, što je izborni prag za ulazak u skupštinu. Dakle, Dinkić političku ideju ima, a pošto je majstor da svoje političke ideje podrži državnim sredstvima, to je upravo učinio. Dinkić je sebi obezbedio odličnu startnu poziciju pred novu političku trku, a posle ulaska u parlament biće poželjan koalicioni partner svima - od DS-a do SNS-a.
Parola kampanje Pokreta za slobodu - ''Samo narod može da pobedi Dinkića'' izgleda najpreciznija smernica na koji način Srbija može da se oslobodi Dinkića poslavši na sledećim izborima ispod cenzusa njega i one koji sa njim tikve sade. Svakako je postalo besmisleno glasati na izborima ako uvek dobijemo da nam Dinkić vodi ekonomiju. Potrebno je da svi damo svoj doprinos da ova kampanja dobije nacionalne razmere. A kad Srbiju oslobodimo od Dinkića za dalje ćemo videti.
za Slobu 
