Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Пуковник Михаиловић је 1941. тешко скривио српском народу због десетине хиљада мртвих, због многих милијарди имовинске штете, због анархије и пустоши
Равногорски тероризам ни по чему се није разликовао од партизанског тероризма.
Очи и разум служе људима да им унапред открију препреке и опасности које им се на путу налазе. Они људи који те препреке својим очима не виде или својим разумом не открију - показују се слепим, иако очи имају, иако нису без разума. Како пак то бива да човек може гледати, а не видети - и мислети, а лудовати - потражите најстарију, а најсветију књигу света, па ће вам она многобројним примерима из историје разних народа показати да су то врло честе појаве, а речима кристално јасним објаснити откуда ове долазе.
И људи пуковика Михаиловића и комунисти били су за народ „шумски људи”, и народ није видео неку страшну разлику међу њима.
У Богатићу, кад се ушло, пола црвених а пола тробојних застава је било. Исто тако, као што су се носиле слике Краљеве, носиле су се и Стаљинове, и клицало се и Краљу и Стаљину. А да би то било маси разумљиво, објашњено је да је млади Краљ испросио Стаљинову кћер за жену! Пуковник Михаиловић је и то могао сматрати за успех.
Кад се делио дан и ноћ, пшеница од кукоља, кад је народ увидео да му партизанска петокрака звезда место ослобођења доноси пропаст, народ је хтео да се брани, али он није имао снаге да се брани. Руке су му биле везане. Везао му руке “равногорски покрет”. У најодлучнијем тренутку, када је партизански коров једним потезом могао да се ишчупа, нашли су се у загрљају “равногорац” и партизан.
“Равногорском покрету” требало је неколико година да из најнепосредније близине, из близине у којој се голим оком ствари виде, запази разорну акцију комунизма. Да види сву жестину деструкције комунистичке идеологије и практике. Тек када су догађаји наметљивом грубошћу и опипљивошћу ринули као прстом у слепо око многим лажима обневиделе равногорске “демократије”, када је и последњи слепац могао руком опипати чворновиту комунистичку мочугу, тек тада се “равногорски покрет” присећа злог и опаког народног непријатеља.
Тако јуче, тако данас, а нарочито пред и за време стварања “Ужичке републике”. Истина, убрзо је настало отрежњивање. Дошло је и до међусобног обрачуна. Али доцкан! Црвени бацил био је већ у крви.
“Равногорци” су и бабичили и кумовали партизанском одојчету.
Битка за Шабац 1941.
Церски четнички одред снаге 2.500 бораца и Мачвански партизански одред са 250 бораца
Последица равногорског оргијања:
-Крвави марш
Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им четници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве.
Битка за Чачак 1941.
Након ослобођења, у Чачку је успостављена заједничка партизанско-четничка команда града.
Битка за Краљево 1941.
Град је нападало око 4.500 четника и 1.500 партизана
Последица равногорског оргијања:
У знак одмазде за четнички напад на Краљево. 14. октобра Немци су извршили ратни злочин, стрељали су 1.738 мушкараца и 19 жена, правдајући се због губитака које су претпели у борбама са четницима.
Битка за Крушевац 1941.
На састанку са комунистима у селу Бовану, 19. септембра 1941, Кесеровић се договорио о заједичком нападу на Крушевац 23. септембра.
Последица равногорског оргијања:
Немци су стрељали 76 грађана.
Битка за Бању Ковиљачу 1941.
Церски и јадарски четници, после заузимања Лознице и пропалог напада на Богатић, решили су да нападну Бању Ковиљачу. У Ковиљачи су тада биле 9. и 12. чета 3. батаљона немачког 738. пешадијског пука — око 300 војника
У овом нападу учествовала је и једна чета Подрињског партизанског одреда.
Церски четници траже још помоћ од Подрињског НОПО.
Битка за Ваљево 1941.
Четници су ступили у борбу против Немаца за ослобођеље Ваљева Партизани су се придружили опсади Ваљева тек 20. септембра. Тада је северно од града заузео положаја њихов Ваљевски партизански одред, ојачан деловима Посавског одреда.
Крагујевачки масакр 1941.
У нападу су учествовали са четницке стране : мајор Миодраг Палосевиц, капетани Дуја Смиљаниц и Милос Глисиц, поручник Стојановиц и потпоручник Мојсиловиц, а са комунистичке стране : Раја Недељковиц, комадант Крагујевацког партизанског одреда професор Драгутин Марковиц, студент Радисав Лазаревиц, и земљорадник Милоје Симовиц.
Још једна последица партизанско-равногорског оргијања:
Нацисти су стрељали 2.300 грађана.
Равногорски тероризам ни по чему се није разликовао од партизанског тероризма.
Очи и разум служе људима да им унапред открију препреке и опасности које им се на путу налазе. Они људи који те препреке својим очима не виде или својим разумом не открију - показују се слепим, иако очи имају, иако нису без разума. Како пак то бива да човек може гледати, а не видети - и мислети, а лудовати - потражите најстарију, а најсветију књигу света, па ће вам она многобројним примерима из историје разних народа показати да су то врло честе појаве, а речима кристално јасним објаснити откуда ове долазе.
И људи пуковика Михаиловића и комунисти били су за народ „шумски људи”, и народ није видео неку страшну разлику међу њима.
У Богатићу, кад се ушло, пола црвених а пола тробојних застава је било. Исто тако, као што су се носиле слике Краљеве, носиле су се и Стаљинове, и клицало се и Краљу и Стаљину. А да би то било маси разумљиво, објашњено је да је млади Краљ испросио Стаљинову кћер за жену! Пуковник Михаиловић је и то могао сматрати за успех.
Кад се делио дан и ноћ, пшеница од кукоља, кад је народ увидео да му партизанска петокрака звезда место ослобођења доноси пропаст, народ је хтео да се брани, али он није имао снаге да се брани. Руке су му биле везане. Везао му руке “равногорски покрет”. У најодлучнијем тренутку, када је партизански коров једним потезом могао да се ишчупа, нашли су се у загрљају “равногорац” и партизан.
“Равногорском покрету” требало је неколико година да из најнепосредније близине, из близине у којој се голим оком ствари виде, запази разорну акцију комунизма. Да види сву жестину деструкције комунистичке идеологије и практике. Тек када су догађаји наметљивом грубошћу и опипљивошћу ринули као прстом у слепо око многим лажима обневиделе равногорске “демократије”, када је и последњи слепац могао руком опипати чворновиту комунистичку мочугу, тек тада се “равногорски покрет” присећа злог и опаког народног непријатеља.
Тако јуче, тако данас, а нарочито пред и за време стварања “Ужичке републике”. Истина, убрзо је настало отрежњивање. Дошло је и до међусобног обрачуна. Али доцкан! Црвени бацил био је већ у крви.
“Равногорци” су и бабичили и кумовали партизанском одојчету.
Битка за Шабац 1941.
Церски четнички одред снаге 2.500 бораца и Мачвански партизански одред са 250 бораца
Последица равногорског оргијања:
-Крвави марш
Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им четници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве.
Битка за Чачак 1941.
Након ослобођења, у Чачку је успостављена заједничка партизанско-четничка команда града.
Битка за Краљево 1941.
Град је нападало око 4.500 четника и 1.500 партизана
Последица равногорског оргијања:
У знак одмазде за четнички напад на Краљево. 14. октобра Немци су извршили ратни злочин, стрељали су 1.738 мушкараца и 19 жена, правдајући се због губитака које су претпели у борбама са четницима.
Битка за Крушевац 1941.
На састанку са комунистима у селу Бовану, 19. септембра 1941, Кесеровић се договорио о заједичком нападу на Крушевац 23. септембра.
Последица равногорског оргијања:
Немци су стрељали 76 грађана.
Битка за Бању Ковиљачу 1941.
Церски и јадарски четници, после заузимања Лознице и пропалог напада на Богатић, решили су да нападну Бању Ковиљачу. У Ковиљачи су тада биле 9. и 12. чета 3. батаљона немачког 738. пешадијског пука — око 300 војника
У овом нападу учествовала је и једна чета Подрињског партизанског одреда.
Церски четници траже још помоћ од Подрињског НОПО.
Битка за Ваљево 1941.
Четници су ступили у борбу против Немаца за ослобођеље Ваљева Партизани су се придружили опсади Ваљева тек 20. септембра. Тада је северно од града заузео положаја њихов Ваљевски партизански одред, ојачан деловима Посавског одреда.
Крагујевачки масакр 1941.
У нападу су учествовали са четницке стране : мајор Миодраг Палосевиц, капетани Дуја Смиљаниц и Милос Глисиц, поручник Стојановиц и потпоручник Мојсиловиц, а са комунистичке стране : Раја Недељковиц, комадант Крагујевацког партизанског одреда професор Драгутин Марковиц, студент Радисав Лазаревиц, и земљорадник Милоје Симовиц.
Још једна последица партизанско-равногорског оргијања:
Нацисти су стрељали 2.300 грађана.
