Turska se budi: Postepeno izlazi iz zapadnog saveza, Newropeans magazine

migel59

Poznat
Poruka
8.319
Ima puno novih clanaka koji govore o fundamentalnom zaokretu turske politike. Ovo je jedan medju njima:

Newropeans magazine

Turkey’s awakening: Its gradual exit from the Western camp

Turska se budi: Postepeno izlazi iz Zapadnog tabora


Taking advantage of the ongoing systemic crisis, and of the weakening of the US and of the Western superstructure over which the latter’s might is based, Turkey has entered a process of fundamental redefinition of its key geopolitical interests.

Uzimajuci prednost od stalne sistemske krize, i slabljenjem USA i superstrukture Zapada, Turska je usla u proces fundamentalne redefinicije njenih kljucnih geopolitickih interesa.

...

Saglasno autoru Turska ce postepeno napustati i atlanski savez.


Since NATO is in a process of disintegration, there is no reason why Ankara should stop going it alone to this intermediary position at the centre of a geopolitical equilibrium involving Russia, the EU, Iran and any influential power between its Southern border and Egypt (Washington, for the time being). NATO’s last loyal allies are the generals of the Turkish army. In ten years from now, around 2020, they will be replaced by younger generations (11) who will agree on seeing their country in the future as a “bridge between East and West”, knowing that a bridge doesn’t belong to any of the banks it connects, otherwise it is no longer a bridge but a dead-end (12).

Posto je NATO u procesu raspadanja, nema razloga zasto Ankara treba da se zaustavi da ode do ove pozicije posrednika u centru geopoliticke ravnoteze ukljucujuci Rusiju, EU, Iran i neku uticajnu silu izmedju njenih juznih granica i Egipta (Vasington, za sada). Poslednji lojalni saveznici Vasingtona su generali turske vojske. Deset godina od sada oni ce biti zamenjeni mladjim generacijama koji ce se sloziti da vide svoju zemlju u buducnosti kao "most izmedju Istoka i Zapada", znajuci da most ne pripada nijednoj od strana koje povezuje, inace nije vise most nego corsokak.
 
Ima puno novih clanaka koji govore o fundamentalnom zaokretu turske politike. Ovo je jedan medju njima:

Newropeans magazine

Turkey’s awakening: Its gradual exit from the Western camp

Turska se budi: Postepeno izlazi iz Zapadnog tabora


Taking advantage of the ongoing systemic crisis, and of the weakening of the US and of the Western superstructure over which the latter’s might is based, Turkey has entered a process of fundamental redefinition of its key geopolitical interests.

Uzimajuci prednost od stalne sistemske krize, i slabljenjem USA i superstrukture Zapada, Turska je usla u proces fundamentalne redefinicije njenih kljucnih geopolitickih interesa.

...

Saglasno autoru Turska ce postepeno napustati i atlanski savez.


Since NATO is in a process of disintegration, there is no reason why Ankara should stop going it alone to this intermediary position at the centre of a geopolitical equilibrium involving Russia, the EU, Iran and any influential power between its Southern border and Egypt (Washington, for the time being). NATO’s last loyal allies are the generals of the Turkish army. In ten years from now, around 2020, they will be replaced by younger generations (11) who will agree on seeing their country in the future as a “bridge between East and West”, knowing that a bridge doesn’t belong to any of the banks it connects, otherwise it is no longer a bridge but a dead-end (12).

Posto je NATO u procesu raspadanja, nema razloga zasto Ankara treba da se zaustavi da ode do ove pozicije posrednika u centru geopoliticke ravnoteze ukljucujuci Rusiju, EU, Iran i neku uticajnu silu izmedju njenih juznih granica i Egipta (Vasington, za sada). Poslednji lojalni saveznici Vasingtona su generali turske vojske. Deset godina od sada oni ce biti zamenjeni mladjim generacijama koji ce se sloziti da vide svoju zemlju u buducnosti kao "most izmedju Istoka i Zapada", znajuci da most ne pripada nijednoj od strana koje povezuje, inace nije vise most nego corsokak.

To je sasvim normalan i pravilan potez Turske.
 

НОВА ОТОМАНСКА ИМПЕРИЈА


Турска и Србија

Турска се укључила и успоставила боље односе са Ираном, преузимајући, чак, улогу посредника између ове државе и Запада. Затим се посветила ХАМАС-у у Палестини и «ХЕЗБОЛАХ-у» у Либану.
Оно што је интересантно јесте да се Турска враћа на Балкан. Ако је признавање Косова и Метохије и подршка Албанцима у Македонији деловало као беспоговорно и некритичко слеђење политике САД, а помирење санџачких муслиманских политичара изгледало као случајна епизода, онда је посета новог министра иностраних послова др Ахмета Давутоглуа Сарајеву, крајем 2009. године, изазвала прави шок, јер је најавио обнову Отоманске империје.

Аналитичари указују на то да је Турска морала да се врати отоманској традицији, пошто Европска унија одбија да је прими у чланство. Главни разлог је велики број становника које Турска има, око 70 милиона (од тога 50 милиона су Турци). Са толиким бројем муслимана Европска унија би изгубила свој (хришћански и секуларни) идентитет.
Турска је пријаву за чланство у Европској унији предала 1987, а статус кандидата стекла је 1999. године. Преговори о придруживању замрзнути су 2006. године. Турска је као услов за улазак у Европску унију имала да реши кипарски, курдски и проблем непоштовања људских права, у том смисли и православних верника на несметано исповедање вере и верско образовање. Не хтевши да ово решава, Турска је обратила већу пажњу на САД.
Са друге стране САД подржавају улазак Турске у ЕУ сматрајући да ће то неминовно довести до умањења трговине са Русијом, затим до онемогућавања проласка руских танкера кроз Босфор и Дарданеле, које контролише Турска, што би требало да доведе до изолације Русије.

Турска је, међутим, још од распада СССР-а и СФР Југославије на више нивоа разрађивала план свог повратка у Евроазију и Балкан.
Турски политичари су са радошћу примили сазнање да је могуће стварање муслиманских држава на Балкану. О томе су постојали уверљиви сигнали из међународне заједнице, али, што је још важније и од лидера косметских Албанаца и муслиманских лидера у БиХ.

Од самог почетка распада СФР Југославије Турска је заузела веома екстреман став потрошивши огромна средства за финасирање политичких амбиција босанскохерцеговачких муслимана и Албанаца са КиМ и југа Србије. Турска је на КиМ доставила велике количине оружја. Према налазима истраживача са иранског института ИПИС, Турска је доставила између 30 и 35 посто свег наоружања, што је много више од Ирана и Пакистана. Према подацима француског института ИФРИ, Турска је потрошила на војну и политичку подршку муслиманима у БиХ, КиМ и југу Србије, до 1999. године више од 300 милиона долара, а од 2000. године до 2004. Турска је годишње из државних фондова давала више од 40 милиона долара годишње. Овде се не рачунају средства невладиног сектора и средства која потичу од «бошњачке» и албанске дијаспоре (процењује се да их има између две и три милиона). Турска, такође, без пристанка САД и Европске уније обучава официре босанскохерцеговачких муслимана и официре Албанаца са КиМ и југа Србије. Без обзира на неодобравање Запада Турска обуку изводи у два приватна колеџа, у рејону Фетхие.


Турска популаризација Отоманске империје

Турска на Балкану, пре свега код муслимана, развија пропаганду о позитивном лику Отоманске империје, истичући «примерену» организацију живота у којој је свако ко је био лојалан султану, као што су то били Албанци, заузимао одговорне позиције у држави, за шта су били и награђени значајним територијалним проширењем. Ови програми урађени су тако да позивају на обнову модела живота какав је био у Отоманској империји.

Да је Турска увела нове параметре у своју политику посведочио је на отварању Истамбулског форума, који је организовао Центар за стратешке комуникације (Centre for Strategic Communication), а уз подршку немачких фондова (пре свега German Marshall of the Unitet States) председник Турске Ердоган који је изјавио да је «Турска привржена европским интеграцијама, али не жели да се понаша као беспомоћни просјак. Турска ће играти улогу која одговора њеном статусу брзоразвијајуће државе која се налази на стратешком раскршћу између Истока и Запада». Потребно је поменути и изјаву истог турског политичара датог у Француској крајем септембра 2009. године у којој каже: «Турска ће се у будућносту одрећи идеје чланства у Европској унији и изабрати пут који следи Норвешка». Дакле, Турска жели да створи своју унију, а то онда баца ново светло на неке изјаве муслиманских политичара из БиХ о томе да је Отоманска имеприја била то што је сада Европска унија.
И ако је медијско и политичко промовисање Отоманске империје од стране муслиманских верских и политичких вођа (пре свега из БиХ) до сада посматрано као својеврсни жал за прошлошћу, медијска, уметничка и научна пропаганда Отоманске империје од стране званичне Турске и њених савезника по овом питању (Француске, Немачке и САД) се реализује на велика врата. Тако је, између осталог, организована изложба о Отоманској империји у Паризу (крајем септембра 2009. године). Изложбу је, наравно, отворио председник Турске Абдулах Гул уз лично присуство свог колеге из Француске Николе Саркозија (заједно са немачком канцеларком Ангелом Меркел главни противник пријема Турске у ЕУ али и главни подржаваоци идеје да Турска «игра улогу која одговара њеном статусу»).
Изложба представља све оно најбоље што је Отоманска империја дала «народима империје», а оно што је било најгоре, на пример набијање на колац, није спомињано. Такође није споменуто ни то да данас Турска својим реформама не оснажује демократију и секуларност турске државе, а нити решава чисто хумано питање и питање права човека – курдско питање. И даље постоје велика ограничења за медије (неслободни медији) и даље се немуслиманским становницима намећу муслимански обичаји, а да о тлачењу Курда и не говоримо.
Но, оно што је посебно важно јесте да пројекат обнове Отоманске империје више није машта, сан екстремних бошњачких политичара и верских службеника Исламске верске заједнице из БиХ, већ политика која из све снаге куца на наша врата.

 
Nece Merkelova da im dozvoli da prave turske gimnazije po Nemackoj..........
sta reci, demokratija i tolerancija na OBE strane:mrgreen:

Pa gospodja "Ferkel" nece, ali pitanje je vremena, kad ce to Turci sve sprovesti. Imaju dosta jak lobi u nemackom parlamentu...
Uostalom u Berlinu postoji i turska cetvrt gde Svabe ne smeju da promole nos..
 
Pa gospodja "Ferkel" nece, ali pitanje je vremena, kad ce to Turci sve sprovesti. Imaju dosta jak lobi u nemackom parlamentu...
Uostalom u Berlinu postoji i turska cetvrt gde Svabe ne smeju da promole nos..
Neka prave............imaju moju podrsku, red je da se solidarisemo sa Nemcima, kao i oni s nama po pitanju stvaranja harmonicnog zajednickog zivota izmedju "njih i njih":zper:
 
Aha... kako da ne...

Dok ih prime u EU, pa ce najblizi nadlezni administrativni centar da nam bude u Istanbulu.

Samo neka Bota sljaka prijateljske odnose
sa SAD, EU i Turskom :thumbdown:


1.
На питање новинарке београдске «Политике» професору међународних односа, др Соли Озелу, из Инстамбула да прокоментарише изјаву шефа турске дипломатије у октобру 2009. године, прилиликом посете Сарајеву, када је рекао да је циљ турске спољне политике успон отоманског Балкана, добила је одговор: «Он је веома ангажован у разговорима о Средњем истоку и веома је заинтересован за Босну и Балкан. Наиме, министар Давутоглу је био добар пријатељ Алије Изетбеговића и мислим да га је саветовао. Он има личан и емотиван однос према Босни због тога што је у време док је предавао међународне односе у Малезији имао много студената избеглица из Босне. Дакле, стекао је дубоке политичке и емотивне везе са Босном и судбином Бошњака». Политика, 9. јануар 2010, стр. 02. Још само да поверујемо да је политика емоционална, а не дубоко рационална дисциплина, те да се може формирати на основу сусрета са избеглицама из Босне. Како то да нико, на пример, није променио спољну политику после сусрета са српским избеглицама из Хрватске, БиХ или Космета?

2.
У турској политиколошкој и политичкој литератури муслимани из Србије се називају јужно-српски Турци. То, вероватно, доприноси да се и они у националном смислу идентификују са Турцима (често мислимани из Санџака и БиХ сами за себе кажу да су «Турци»). Види: Игорь Мурадян, Доктрина «неоосманизма» и актуальная политика Турции (част 1).

3.
У Србији, пре свега на КиМ, постоји мала група етничких Турака (око 60.000), што је Турска користила за сталне притиска на Србију у Савету Европе, Европској унији и у НАТО-у, тражећи не да се поштују њихова људска права, већ «да се уваже као субјект социјално-културне политике». Види: Игорь Мурадян, Доктрина «неоосманизма» и актуальная политика Турции
(част 1).

:cool:
 
Aha... kako da ne...

Dok ih prime u EU, pa ce najblizi nadlezni administrativni centar da nam bude u Istanbulu.

Samo neka Bota sljaka prijateljske odnose sa SAD, EU i Turskom :thumbdown:

turska prirodno tezi da zagospodari balkanom, bugarska i srbija su u demografskoj katastrofi, dok turska dobija 3 miliona turaka vise svake godine...turska je velesila
 
Osvesceni smo mito, samo me vise strah "onih" koji ce posle doci da nas " spasavaju" od Turaka, ako razumes sta hocu da kazem

Не знам стварно КО ЋЕ ДОЋИ ДА НАС СПАСАВА - али схватам да цело срање и у БиХ и на Космету ФИНАНСИРАЈУ ТУРЦИ...а онај Јеремић-Поздерац сваких 15 дана трчи да се поклони султанима отоманске империје...... мени је било нешто сумњиво и нејасно када је она лујка(ћерка Титовог официра) која је била заменица градоначелника Богдановића а удата за Турчина Радмила Хрустановић ПРИКИВАЛА ПО ЦЕНТРУ ГРАДА ТАБЛЕ СА НАТПИСИМА ГДЕ ЈЕ БИЛА КОЈА ТУРСКА КАПИЈА...а сада ми је тек јасно...:sad2:
 
Не знам стварно КО ЋЕ ДОЋИ ДА НАС СПАСАВА - али схватам да цело срање и у БиХ и на Космету ФИНАНСИРАЈУ ТУРЦИ...а онај Јеремић-Поздерац сваких 15 дана трчи да се поклони султанима отоманске империје...... мени је било нешто сумњиво и нејасно када је она лујка(ћерка Титовог официра) која је била заменица градоначелника Богдановића а удата за Турчина Радмила Хрустановић ПРИКИВАЛА ПО ЦЕНТРУ ГРАДА ТАБЛЕ СА НАТПИСИМА ГДЕ ЈЕ БИЛА КОЈА ТУРСКА КАПИЈА...а сада ми је тек јасно...:sad2:

Turski apetit je mnogo veci nego Balkan. Takodje Turci finansiraju svoje sunarodnike koji zive u EU, da masovno otvaraju razne firme, narocito prodavnice. Imas primer Beca, gde oni imaju recimo sve, ali bukvalno sve da kupe u turskim radnjama,garderobu, obucu, namirnice, kozmetiku, kucne aparate, auto delove, mobilne telefone...Takodje postji i masa internet kafea, radnja gde se moze za za malo novca telefonirati, handy shop-ovi, frizeri, kozmeticari, manikiri, pedikiri, restorani, na svakom koraku su kiosci sa kebapom...
Znaci oni skoro nista ne moraju kupovati u drugim radnjama... U javnim ustanovama ima skoro svuda tumaca...
Ono sto ce se desiti, desice se i to je i za nas neizbezno, tako da ako krenu silom na zapad, treba ih samo pustiti da podju i pozeleti im srecan put, mada nemaju oni potrebe da primenjuju silu, jer su vec osvojili zapad na miran nacin...
 

Back
Top