oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.564
Anticipacija lepog je apriorna. Ideal lepote ne nalazimo u svetu opazaja vec ga nosimo u sebi i projektujemo van dodajuci mu apriorne forme opazanja razuma prostor i kauzalitet. Medjutim uzljebljivanje u forme prostora nije kompatibilno sa idejama koje su transcendentne i samim tim besprostorne, pa i pored toga kazemo da je neki objekat lep....zasto?
Odgovor je da ono sto je lepo nije objekat vec ideja koju nosimo u sebi i za koju objekat postaje simbol koji na istu ukazuje, a ne koji istu predstavlja.Tako da se onaj ko kontemplira lepo priblizio sustini sveta mnogo blize nego onaj koji u svojoj kontemplaciji ima posla jedino sa objektima bez primese ideja. Zato je umetnik i filozof tako razlicito bice od naucnika pozitiviste.
Prvi nije potpuno zarobljen u okove principa individuacije, dok je drugi potpuno vezan za "ono sto vidi" na zidu Platonove pecine i ne moze da okrene glavu ni za milimetar. Tim je poraznija dekadencija celokupnog drustva kome su takvi nametnuli svoja ogranicenja materijalizma i pozitivizma okivajuci ljudski duh u apsurd realizma. Potpuno preokrenuvsi stvari primarnog i sekundarnog nesvesni da je duh ono sto je primarno, a objektivni svet poptuno zavistan od njega i ono sto je izvedeno..sekundarno.
Tu situaciju mozemo najbolje videti na primeru.
Nedavno sam naisao na ovu narodnu pesmu:
Pesnik u njoj zenske grudi vidi ovako:
Medjutim ovako iste vidi naucnik:
Radi se o istom objektu.
Sta mislite ko se od ove dvojice više priblizio suštini sveta?
Narodni pesnik ili naučnik ?
Odgovor je da ono sto je lepo nije objekat vec ideja koju nosimo u sebi i za koju objekat postaje simbol koji na istu ukazuje, a ne koji istu predstavlja.Tako da se onaj ko kontemplira lepo priblizio sustini sveta mnogo blize nego onaj koji u svojoj kontemplaciji ima posla jedino sa objektima bez primese ideja. Zato je umetnik i filozof tako razlicito bice od naucnika pozitiviste.
Prvi nije potpuno zarobljen u okove principa individuacije, dok je drugi potpuno vezan za "ono sto vidi" na zidu Platonove pecine i ne moze da okrene glavu ni za milimetar. Tim je poraznija dekadencija celokupnog drustva kome su takvi nametnuli svoja ogranicenja materijalizma i pozitivizma okivajuci ljudski duh u apsurd realizma. Potpuno preokrenuvsi stvari primarnog i sekundarnog nesvesni da je duh ono sto je primarno, a objektivni svet poptuno zavistan od njega i ono sto je izvedeno..sekundarno.
Tu situaciju mozemo najbolje videti na primeru.
Nedavno sam naisao na ovu narodnu pesmu:
Pesnik u njoj zenske grudi vidi ovako:
Medjutim ovako iste vidi naucnik:
Radi se o istom objektu.
Sta mislite ko se od ove dvojice više priblizio suštini sveta?
Narodni pesnik ili naučnik ?
