Гледао сам пренос те седнице и било ми је мучно

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.716
А онда су скоро сви присутни у Дому Народне скупштине Србије такорећи одахнули. Било је осмехивања, грљења, честитања, као да је то Куп шампиона у фудбалу. Гледао сам пренос те седнице и било ми је мучно. У сали у којој је некада, не баш тако давно, често упозоравано „да чувамо међунационалне односе као зеницу ока свог”, све је искрило од стрeљачког строја истих говорника, репличара који су као на дежурству непрестано држали на готовс спремне вербалне осуде, при чему их нису интересовале ни чињенице ни аргументи, а у свакој су примедби видели антиевропску, антимуслиманску, антимађарску, антивојвођанску, или антисрпску заверу. Небројено много реплика, повреда пословника, увреда, осмехивања, добацивања, прозивања чија је Србија и позивања на Србију, претњи, од станова, џипова, телохранитеља, до дотација и фондација, па онда историја од пре 100 година и она од пре 600 година. Недостајале су још само кокарде, браде, петокраке, турбани и кече па да она Крлежина о „мајмунима који су запалили џунглу и гори им реп, а и даље се играју на грани“ побуди нека поређења.
 
Политичке фиксације још једном су нашле свој израз у Дому Народне скупштине Србије. Но, у моралној картографији нове демократске Србије њима није било места тог дана и око те теме. То није био тренутак за идеолошке расправе и доктринарне пројекте. Не може се Сребреница назвати „фабриком смрти“, јер је то инструментализација жртава у пропагандне сврхе, покушај шока на историјске слике. Покушај да се српској нацији заувек упише генетско-политички код фабрике смрти. Јефтино играње на ефикасност слогана, пропагандна техника у историјском поступку. Неодговорно.
 
Но, за мир и помирење потребна је истина. Историју не можете тек тако мењати, а и памћење може некада да има различиту геометрију. Холанђанин Кес Вибес је шест година радио у Холандском институту за ратну документацију и написао је до сада најопширнију студију о Сребреници: 900 сведока, 3.496 страница. Објављена у априлу 2002. У студији је и део о испорукама наоружања демилитаризованој зони Сребреница. У почетку авионима „Иран ера“ у Тузлу, а касније америчким Ц-130 „херкулесима“. Фини рад западних тајних служби у БиХ. Директно оптуживање Пентагона за наоружавање 28. дивизије Армије БиХ у демилитаризованој зони Сребреница. Када је Кес Вибес затражио разговор са Ричардом Холбруком, тада специјалним изаслаником председника САД за БиХ, Холбрук је одбио састанак.

Ратови на простору некадашње Југославије вођени су због прошлости. Њу треба свестрано истражити. Злочин се догодио у Сребреници, злочини су се догађали широм бивше СФРЈ.

Престолонаследник холандске круне Вилхем Александер дочекао је у Загребу у лето 1995. војнике холандског батаљона који су управо стигли из Сребренице овим речима: „И у име своје мајке желим да вам изразим дивљење за све што сте урадили у Сребреници.“

Чија и каква истина?

Мирослав Лазански
[објављено: 03/04/2010]
 
Када је Кес Вибес затражио разговор са Ричардом Холбруком, тада специјалним изаслаником председника САД за БиХ, Холбрук је одбио састанак.

'Holbruck'? Onaj koji nema pojma o čemu priča Karadžić?:D
 
Pa donekle je u pravu chokalija-purger Lazanski, mislim uopste nije bitno sta su taj ceo dan *****li u skupstini i ovi iz vlasti i ova mucena ,satro opozicija ,ali je svakako nevidjen skandal da zbog 250 parazita , diletanata , cobana i budala , koje ni majka rodjena ne postuje , onaj bolid Tijanic otkaze tako vazan i presudan mec , kao sto je Mancester i Bajern ...
Ej yebote pa to nema nigde da su vazniji neka nesrecna Radeta , Kolundzija , Toma Solja i onaj buljas Aligrudic ... od jednog Runija , Riberija i Vidica koje postuje i priznaje ceo svet , a o ser Aleksu i njegovom stazu i ugledu da i ne govorim , prosto coveku da se smuci zivot :dash:
Nadam se da ce ih samo UEFA dobro odrati za ovu zayabanciju i skandal ...
 
Политичке фиксације још једном су нашле свој израз у Дому Народне скупштине Србије. Но, у моралној картографији нове демократске Србије њима није било места тог дана и око те теме. То није био тренутак за идеолошке расправе и доктринарне пројекте. Не може се Сребреница назвати „фабриком смрти“, јер је то инструментализација жртава у пропагандне сврхе, покушај шока на историјске слике. Покушај да се српској нацији заувек упише генетско-политички код фабрике смрти. Јефтино играње на ефикасност слогана, пропагандна техника у историјском поступку. Неодговорно.


U svakom slucaju, jesmo se okrivili (i distancirali) kao narod.

Samo ne znam sta sam ja kriva koja nikad nisam glasala ni za Slobu ni za Seselja?
 

Back
Top