Ljubav

Citam teme na ovom podforumu i intuicija ili tacnije moj razum kaze da je ljubav problem.
Necu vam ici na ruku i pricati o pateticnoj, zenskoj , romanticnoj , seksualnoj, povrsnoj ili nekoj drugoj ljubavi , jer u toj ste VI eksperti.

Pricacu vam o ljubavi koja postoji i kad osoba kaze i misli da nikad vise nece imati seksualan odnos, prisan odnos ili ozbiljan odnos sa tom osobom.
O toj potpuno nepotrebnoj i glupoj ljubavi po srbima.Blesavljenju ili budalastini, kako vec.

To je ljubav i izraz i rec ljubav koja pokazuje odluku da ta licnost ima neizbrisiv trag u zivotu osobe koja izjavljuje ili oseca takvu ljubav.
Bez obzira da li je to ljubav M i Z ili prema autoritetu ili prema prijatelju ili izraz okolnosti iz neke zahvalnosti.

Ljubav koja je odluka osobe da ce ljubljeni biti zauvek znacajan deo emotivnog zivota i vremena u zivotu izjavljivaca.
Ta odluka/izjava je idejne prirode, i samo je detalj kojim mogu pribliziti tezu da je svaka ljubav ideja, ali to je nebitno za ovu temu.

Ne moze svaka osoba izjaviti i osetiti ovakvu ljubav.
Takva osoba mora verovati u ljudske vrednosti i to u onaj deo da postoje one vrednosti koje covek nikad nece obezvrediti.
To nema veze sa moralom i onim sto vecina misli da su ljudske vrednosti u globalu ili opste gledano.
To su vrednosti koje osoba ceni u svom zivotu ili nije svesna da ih ceni dok suocena sa nekom situacijom ne shvati ko je u sustini ili sta je u njenoj sustini vredno i najvrednije...sta je ona sama, srz....

U ovom vremenu i medju ovolikim konformistima , jasno je da ce malo ljudi razumeti sta ovde pisem.Inace ne bi bile ovakve teme na ovom forumu.
Problem je sto ljudi vise ne vide znacaj i vrednost osobine koja nije zelja ili pretocena u zelju i naravno odobrena drustveno ili moralno ili Moralno (sto nijedno nema veze sa njima licno dusevno gledano)...

Evo primera, naravno sa MZ odnosima , posto ste tu majstori...

Njih dvoje privlace jedno drugo do otkidanja.
Medjutim svako od njih ima svoju viziju svoje buducnosti.
Zna sta voli i sta moze da trpi u duzem vremenskom intervalu od partnera.
I kao sto osoba kad dodje vreme treba da se "uozbilji" tako se i u odnosu ovo dvoje ljudi oseca "ozbiljnost" i odgovornost prema svojim drugim , interno sukobljenim namerama, ciljevima i fantazijama ako hocete tako.
Medjutim, ako se desavaju okolnosti ili tacnije ako se desi situacija u kojoj ostaju ogoljeni dusevno, postace jasno obema ili izgovoreno ili cak i prema jednom od njih, da postoji ljubav.
Ne ljubav strasti i ljubav partnerskog odnosa, vec ljubav nebeskog postovanja, iskrene otvorenosti , prisnosti kakva je nemerljiva u "iskrenim" vezama koje su uobicajene ali i na duze odrzive.
Ta ljubav vezana za ljubav prema zivotu same osobe koja je oseca ili izjavljuje je vise omaz ljubljenom ali iz licnih pobuda, da bi ispostovala sopstvene ideale , a ne da bi direktno pokazala ljubljenom kroz omaz njemu...

Ali sto je bitnije za ovu temu , pokazuje spremnost i stav da ljudi postoje razdvojeni od koristi, prihvacenosti ,slaganja, konformizma, drustvenih "vrednosti", novca, ZELJA.
Teme na ovom forumu pokazuju veliku krizu kod ljudi koji postaju primer da ne postoje ljudi razdvojeni od gorenavedenih pojmova....
Opsti problem korisnika ovog foruma, sudeci po temama i postovima.

Ne znam da li cu pravilno odgovoriti na temu, ali po meni danas je pojam ljubavi potpuno obesmisljen i omalovazen.
Sve manje je vazno da se stvaraju dobri odnosi, a sve je vise imperativ egocentricna potreba samodokazivanja individue bez razumevanja da je svaki odnos uzajaman i obostran.
Ljubav je jedno uzviseno osecanje, bez obzira o kojoj vrsti se ljubavi radi, ali ja mislim da bi se neko voleo, moras prvo da ga dobro poznajes, da mu verujes i da ga prihvatas u potpunosti kakav jeste.
I to nije lako.
Pogotovu u vremenu kada su razne druge vrednosti nametnute kao pozeljne iznad duhovnih.

Nadam se da sam doprinela temi.

ljubavi ima....ima...

Ljubav (ah,ta ljubav) je možda samo ono vječno u svakoj ličnosti ponaosob i kad joj jednom počnemo da vjerujemo,onda smo osjetili istinski spokoj.
Ako sam promašila temu(a sigurno jesam)molim postavljača da pojasni.

Tuzni_patak:

Citam teme na ovom podforumu i intuicija ili tacnije moj razum kaze da je ljubav problem.
Necu vam ici na ruku i pricati o pateticnoj, zenskoj , romanticnoj , seksualnoj, povrsnoj ili nekoj drugoj ljubavi , jer u toj ste VI eksperti.

Pricacu vam o ljubavi koja postoji i kad osoba kaze i misli da nikad vise nece imati seksualan odnos, prisan odnos ili ozbiljan odnos sa tom osobom.
O toj potpuno nepotrebnoj i glupoj ljubavi po srbima.Blesavljenju ili budalastini, kako vec.

To je ljubav i izraz i rec ljubav koja pokazuje odluku da ta licnost ima neizbrisiv trag u zivotu osobe koja izjavljuje ili oseca takvu ljubav.
Bez obzira da li je to ljubav M i Z ili prema autoritetu ili prema prijatelju ili izraz okolnosti iz neke zahvalnosti.

Ljubav koja je odluka osobe da ce ljubljeni biti zauvek znacajan deo emotivnog zivota i vremena u zivotu izjavljivaca.
Ta odluka/izjava je idejne prirode, i samo je detalj kojim mogu pribliziti tezu da je svaka ljubav ideja, ali to je nebitno za ovu temu.

Ne moze svaka osoba izjaviti i osetiti ovakvu ljubav.
Takva osoba mora verovati u ljudske vrednosti i to u onaj deo da postoje one vrednosti koje covek nikad nece obezvrediti.
To nema veze sa moralom i onim sto vecina misli da su ljudske vrednosti u globalu ili opste gledano.
To su vrednosti koje osoba ceni u svom zivotu ili nije svesna da ih ceni dok suocena sa nekom situacijom ne shvati ko je u sustini ili sta je u njenoj sustini vredno i najvrednije...sta je ona sama, srz....

U ovom vremenu i medju ovolikim konformistima , jasno je da ce malo ljudi razumeti sta ovde pisem.Inace ne bi bile ovakve teme na ovom forumu.
Problem je sto ljudi vise ne vide znacaj i vrednost osobine koja nije zelja ili pretocena u zelju i naravno odobrena drustveno ili moralno ili Moralno (sto nijedno nema veze sa njima licno dusevno gledano)...

Evo primera, naravno sa MZ odnosima , posto ste tu majstori...

Njih dvoje privlace jedno drugo do otkidanja.
Medjutim svako od njih ima svoju viziju svoje buducnosti.
Zna sta voli i sta moze da trpi u duzem vremenskom intervalu od partnera.
I kao sto osoba kad dodje vreme treba da se "uozbilji" tako se i u odnosu ovo dvoje ljudi oseca "ozbiljnost" i odgovornost prema svojim drugim , interno sukobljenim namerama, ciljevima i fantazijama ako hocete tako.
Medjutim, ako se desavaju okolnosti ili tacnije ako se desi situacija u kojoj ostaju ogoljeni dusevno, postace jasno obema ili izgovoreno ili cak i prema jednom od njih, da postoji ljubav.
Ne ljubav strasti i ljubav partnerskog odnosa, vec ljubav nebeskog postovanja, iskrene otvorenosti , prisnosti kakva je nemerljiva u "iskrenim" vezama koje su uobicajene ali i na duze odrzive.
Ta ljubav vezana za ljubav prema zivotu same osobe koja je oseca ili izjavljuje je vise omaz ljubljenom ali iz licnih pobuda, da bi ispostovala sopstvene ideale , a ne da bi direktno pokazala ljubljenom kroz omaz njemu...

Ali sto je bitnije za ovu temu , pokazuje spremnost i stav da ljudi postoje razdvojeni od koristi, prihvacenosti ,slaganja, konformizma, drustvenih "vrednosti", novca, ZELJA.
Teme na ovom forumu pokazuju veliku krizu kod ljudi koji postaju primer da ne postoje ljudi razdvojeni od gorenavedenih pojmova....Opsti problem korisnika ovog foruma, sudeci po temama i postovima.

Kliknite za proširenje...

Prvo lijepa romantična pričica, a onda - Ljudi vi niste nimalo praktični kad je ljubav u pitanju ....
Najbolji vam je spoj da vam se osoba sviđa fizički, a da vidite da ćete moći funkcionisati što se tiče podjele poslova i sličnih stavova u životu ..skromni i skromna recimo, društveni i društvena ... Kod muškaraca čulo vida je skoro najvažnije pri odabiru partnerki po nekim podacima, dok su žene prijemčivije na dodir - što znači da cijene i pametne, inteligentne muškarce koji imaju šta reći ... no literatura i nije najbolji izvor informacija, kako neko reče ...
Ja znam više uspješnih brakova, svaki je funkcionisao na svom principu ... ali je istina da su se partneri međusobno nadopunjavali i imali sličan, skoro isti ''stil'' života ...

Nekada kad bi se muškarac približio tridesetoj majka bi mu znala reći - Ženi se sine, ne mogu ti ja više prati košulje - ...i oženi se sin - sad da li je njemu trebala veš mašina, šporet, kućna pomoćnica ili žena ..al' uspješan brak i dan danas ..jer ljubav se valjda pojavi ako pametno izaberemo - ali ključno je ono pametno ...

Mogao sam da pustim jos da dajete primere za ono sto i jeste tema, a to je da rec ljubav tumacite iskljucivo kao seksualnu ili emotivno seksualni odnos.
Ova tema nije o tome ali nek vas to ne sprecava da brzo razumete o cemu je tema....
Tema ustvari nije vase tumacenje te reci ljubav, vec sam rec ljubav koristio u jednom izgleda vec zaboravljenom znacenju i kao odnos koji je izgleda vec zaboravljen kao moguc.
Po sistemu nadji 6 reci u tekstu>odredi 3 prioritetne> nadji asocijaciju sa te tri>sklopi u pricu>obrati paznju na zadnju recenicu> napisi odgovor....
Nije to ta tema...
Da olaksam uopste se ne radi o MZ ljubavi....cak ni o ljubavi.
Ljubav je samo pokazatelj gde se najvise vidi trenutni ocaj i stav ljudi u vezi sopstvene sustine ili zamena smisla za opstu uspesnost i opstanak...
Hm....smisao jednako opstanak....zar je to isto....ah jos jedna mala vezica sa temom...

Tuzni_patak:

Spojler

Citam teme na ovom podforumu i intuicija ili tacnije moj razum kaze da je ljubav problem.
Necu vam ici na ruku i pricati o pateticnoj, zenskoj , romanticnoj , seksualnoj, povrsnoj ili nekoj drugoj ljubavi , jer u toj ste VI eksperti.

Pricacu vam o ljubavi koja postoji i kad osoba kaze i misli da nikad vise nece imati seksualan odnos, prisan odnos ili ozbiljan odnos sa tom osobom.
O toj potpuno nepotrebnoj i glupoj ljubavi po srbima.Blesavljenju ili budalastini, kako vec.

To je ljubav i izraz i rec ljubav koja pokazuje odluku da ta licnost ima neizbrisiv trag u zivotu osobe koja izjavljuje ili oseca takvu ljubav.
Bez obzira da li je to ljubav M i Z ili prema autoritetu ili prema prijatelju ili izraz okolnosti iz neke zahvalnosti.

Ljubav koja je odluka osobe da ce ljubljeni biti zauvek znacajan deo emotivnog zivota i vremena u zivotu izjavljivaca.
Ta odluka/izjava je idejne prirode, i samo je detalj kojim mogu pribliziti tezu da je svaka ljubav ideja, ali to je nebitno za ovu temu.

Ne moze svaka osoba izjaviti i osetiti ovakvu ljubav.
Takva osoba mora verovati u ljudske vrednosti i to u onaj deo da postoje one vrednosti koje covek nikad nece obezvrediti.
To nema veze sa moralom i onim sto vecina misli da su ljudske vrednosti u globalu ili opste gledano.
To su vrednosti koje osoba ceni u svom zivotu ili nije svesna da ih ceni dok suocena sa nekom situacijom ne shvati ko je u sustini ili sta je u njenoj sustini vredno i najvrednije...sta je ona sama, srz....

U ovom vremenu i medju ovolikim konformistima , jasno je da ce malo ljudi razumeti sta ovde pisem.Inace ne bi bile ovakve teme na ovom forumu.
Problem je sto ljudi vise ne vide znacaj i vrednost osobine koja nije zelja ili pretocena u zelju i naravno odobrena drustveno ili moralno ili Moralno (sto nijedno nema veze sa njima licno dusevno gledano)...

Evo primera, naravno sa MZ odnosima , posto ste tu majstori...

Njih dvoje privlace jedno drugo do otkidanja.
Medjutim svako od njih ima svoju viziju svoje buducnosti.
Zna sta voli i sta moze da trpi u duzem vremenskom intervalu od partnera.
I kao sto osoba kad dodje vreme treba da se "uozbilji" tako se i u odnosu ovo dvoje ljudi oseca "ozbiljnost" i odgovornost prema svojim drugim , interno sukobljenim namerama, ciljevima i fantazijama ako hocete tako.
Medjutim, ako se desavaju okolnosti ili tacnije ako se desi situacija u kojoj ostaju ogoljeni dusevno, postace jasno obema ili izgovoreno ili cak i prema jednom od njih, da postoji ljubav.
Ne ljubav strasti i ljubav partnerskog odnosa, vec ljubav nebeskog postovanja, iskrene otvorenosti , prisnosti kakva je nemerljiva u "iskrenim" vezama koje su uobicajene ali i na duze odrzive.
Ta ljubav vezana za ljubav prema zivotu same osobe koja je oseca ili izjavljuje je vise omaz ljubljenom ali iz licnih pobuda, da bi ispostovala sopstvene ideale , a ne da bi direktno pokazala ljubljenom kroz omaz njemu...

Ali sto je bitnije za ovu temu , pokazuje spremnost i stav da ljudi postoje razdvojeni od koristi, prihvacenosti ,slaganja, konformizma, drustvenih "vrednosti", novca, ZELJA.
Teme na ovom forumu pokazuju veliku krizu kod ljudi koji postaju primer da ne postoje ljudi razdvojeni od gorenavedenih pojmova....
Opsti problem korisnika ovog foruma, sudeci po temama i postovima

.

Kliknite za proširenje...

Istina je da se odnos ljudi sveo na neku povrsnost, da nema vise razumevanja i da se svoje potrebe stavljaju na prvo mesto, u tom odnosu, nego na neko zajednistvo, razumevanje, tolerancija itd...
Elem, osnova jeste da te neko fizicki privuce, ma sta god to bilo, ali ako taj neko ima ipak nesto vise, a dozvoli ti da ga/je upoznas i pri tom upozna i tebe, odnos se produbljuje.
Ako sam dobro shvatila.

Ljubav ne bi trebalo biti ideja.
Ti govoriš ovde o ljubavi kao najlepšoj poemi.
O trenucima osećanja jedinstva sa drugom osobom.
O nesebičnoj deobi sebe.
O nesebičnom davanju druge osobe.
O pravim prijateljima koji se nisu videli dugo.
O tome kako je to nezavisno od socioekonomskih težnji i želja.
O ljubavi koja postoji ma šta, gde i kako da se desi.
Gde je problem?!
To što mnogi ljudi nisu shvatili ljubav kao ti, verovatno znači da je nisu osetili kao ti.
Možda neki nikada nisu bili voljeni, možda neki nikada nisu voleli (da mislim na MŽ).
A opet... Svako je dotakao to, na neki način samo njemu znan.
Ljubav nije samo seks, poljubac i razumevanje.

Pa upravo si rekao da je ljubav ideja....koju svako shvata na svoj nacin...bas kao i ideju...
Mislim ja ovde ne namecem nista u tom pravcu...
Vec postoji kod mene razradjena sistematizacija i analiza koja samo sporedno sagledava to i u par poteza osvetljava sve o ljubavi, bez obzira da li je MZ ili neka druga vrsta...
Uopste nemam zelju da to priblizavam ljudima, sto je posledica upravo teorije ideje...ideje se ne priblizavaju drugima.

Ustvari ja ovom temom vadim jedan totalno nebitan zakljucak i za ideje i za ljubav, ali bitan za sociolosko i za drustveno u ljudima...
Posto nije isplativ zakljucak, to je neinteresantan siroj publici, i to je namerno tako, da bih pokazao da je greska iznositi zakljucke koje drugi mogu izdvojene iz celine da samo zloupotrebe nikako da upotrebe...

Ali sto je bitnije za ovu temu , pokazuje spremnost i stav da ljudi postoje razdvojeni od koristi, prihvacenosti ,slaganja, konformizma, drustvenih "vrednosti", novca, ZELJA.

Kliknite za proširenje...

Ti pričaš, ako sam dobro razumela o neuslovljenosti... a to ne postoji.
Dokle god budete analizirali stanje i osećanja, ne možete ih ni doživeti punom snagom. Isti princip kao sa srećom... zapitaj se koliko si srećan, pa ćeš skontati koliko si u stvari nesrećan. A niko ne uzima onoliko koliko mu se daje, svi očekuju još, svi očekuju više.
Možda sam omašila, nije mi jasno o čemu se ovde priča.
Po tvom tumačenju stava koji je po meni jedini realan, a to je uslovljenost, u svim oblicima ljubavi... ja sam neka vrsta invalida. Ako vam kažem da ne postoji muška osoba koju sam volela... ne pričam o zaljubljenosti, eto i dokaza.
Samo još dijagnoza...

Ne postoji još, videćeš sama, bilo bi lepo da u nekom trenutku postoji takva osoba.

@patak
Nisam rekao da je ideja, rekao sam da nije.
Ideja je racionalna stvar, ljubav nije, ona se ne shvata već se oseća i često je neshvatljiva.
Svako oseća drugačije tj na svoj način.
Ti si se upleo u začarani krug samim tim što si dozvolio svoj razum da ti kaže da je ljubav problem.
Razum ti to ne može reći, my friend. Isključi ga, prepusti se, videćeš da će nedoumice postati besmislene.

Naravno da ja mislim da je ljubav potpuno racionalna stvar....da ne mesamo ideju...
Narocito ova o kojoj ovde pricam...
Ljubav prema zivotu iliti prema svojoj sustini.....
Ta je kod vecine najracionalnija od svih ljubavi koje osecaju , zato sto kod ostalih mora da pokrivaju svoje licemerstvo i svoju poganost , a kod ove ne moraju jer je opravdano biti sebican i individualan kad je u pitanju ljubav prema svom zivotu....
I prema onima kojima ces dodeliti specijalno mesto u svom zivotu , makar i privremeno...

Uopste nije problem sto imamo razlicito misljenje o racionalnosti ljubavi...
A nisam bas ni siguran da ideju mozemo ubrojiti u racionalne, zato sto ljudi preslikavaju ideju na racionalni cilj , koristi i zelju , a samu ideju i ignorisu ili ne razumeju uopste, vec je svode na neku svoju bas iracionalnu formu...

Inace moj stav je da je ideja racionalna, ne bas prosta , ali racionalna bas kao i ljubav i vecina ili da kazem sve stvari u covekovom zivotu...

Ljubav koja je odluka osobe da ce ljubljeni biti zauvek znacajan deo emotivnog zivota i vremena u zivotu izjavljivaca.

Kliknite za proširenje...

Ljubav koja se "ostvarila" (obostrana) ali je - uslovno rečeno - nemoguća jer se polazi od pretpostavke, ili se zna/oseća da će vremenom prestati to da bude? Odricanje u ime ljubavi, tj. ljubav kao odricanje od ljubavi?

Jel kad kazem ljubav, vecina ovde misli na sex...?
Ne samo na sex ali i na sex....
Ja voleo svog strica, ko zna sta ispadam...
Voleo svog profesora muzike, ali tek kad sam posle nekoliko godina shvatio sta je radio sa nama na casovima,a inace bio ravnodusan jer je bio strog...pomalo nas sprecavao da muvamo devojke....
A i babu sam voleo na taj nacin "za ceo zivot".

Sve u svemu patologija i homoseksualizam....u ovom vremenu i iz ovog ugla...

Tuzni_patak:

Citam teme na ovom podforumu i intuicija ili tacnije moj razum kaze da je ljubav problem.
Necu vam ici na ruku i pricati o pateticnoj, zenskoj , romanticnoj , seksualnoj, povrsnoj ili nekoj drugoj ljubavi , jer u toj ste VI eksperti.

Pricacu vam o ljubavi koja postoji i kad osoba kaze i misli da nikad vise nece imati seksualan odnos, prisan odnos ili ozbiljan odnos sa tom osobom.
O toj potpuno nepotrebnoj i glupoj ljubavi po srbima.Blesavljenju ili budalastini, kako vec.

To je ljubav i izraz i rec ljubav koja pokazuje odluku da ta licnost ima neizbrisiv trag u zivotu osobe koja izjavljuje ili oseca takvu ljubav.
Bez obzira da li je to ljubav M i Z ili prema autoritetu ili prema prijatelju ili izraz okolnosti iz neke zahvalnosti.

Ljubav koja je odluka osobe da ce ljubljeni biti zauvek znacajan deo emotivnog zivota i vremena u zivotu izjavljivaca.
Ta odluka/izjava je idejne prirode, i samo je detalj kojim mogu pribliziti tezu da je svaka ljubav ideja, ali to je nebitno za ovu temu.

Ne moze svaka osoba izjaviti i osetiti ovakvu ljubav.
Takva osoba mora verovati u ljudske vrednosti i to u onaj deo da postoje one vrednosti koje covek nikad nece obezvrediti.
To nema veze sa moralom i onim sto vecina misli da su ljudske vrednosti u globalu ili opste gledano.
To su vrednosti koje osoba ceni u svom zivotu ili nije svesna da ih ceni dok suocena sa nekom situacijom ne shvati ko je u sustini ili sta je u njenoj sustini vredno i najvrednije...sta je ona sama, srz....

U ovom vremenu i medju ovolikim konformistima , jasno je da ce malo ljudi razumeti sta ovde pisem.Inace ne bi bile ovakve teme na ovom forumu.
Problem je sto ljudi vise ne vide znacaj i vrednost osobine koja nije zelja ili pretocena u zelju i naravno odobrena drustveno ili moralno ili Moralno (sto nijedno nema veze sa njima licno dusevno gledano)...

Evo primera, naravno sa MZ odnosima , posto ste tu majstori...

Njih dvoje privlace jedno drugo do otkidanja.
Medjutim svako od njih ima svoju viziju svoje buducnosti.
Zna sta voli i sta moze da trpi u duzem vremenskom intervalu od partnera.
I kao sto osoba kad dodje vreme treba da se "uozbilji" tako se i u odnosu ovo dvoje ljudi oseca "ozbiljnost" i odgovornost prema svojim drugim , interno sukobljenim namerama, ciljevima i fantazijama ako hocete tako.
Medjutim, ako se desavaju okolnosti ili tacnije ako se desi situacija u kojoj ostaju ogoljeni dusevno, postace jasno obema ili izgovoreno ili cak i prema jednom od njih, da postoji ljubav.
Ne ljubav strasti i ljubav partnerskog odnosa, vec ljubav nebeskog postovanja, iskrene otvorenosti , prisnosti kakva je nemerljiva u "iskrenim" vezama koje su uobicajene ali i na duze odrzive.
Ta ljubav vezana za ljubav prema zivotu same osobe koja je oseca ili izjavljuje je vise omaz ljubljenom ali iz licnih pobuda, da bi ispostovala sopstvene ideale , a ne da bi direktno pokazala ljubljenom kroz omaz njemu...

Ali sto je bitnije za ovu temu , pokazuje spremnost i stav da ljudi postoje razdvojeni od koristi, prihvacenosti ,slaganja, konformizma, drustvenih "vrednosti", novca, ZELJA.
Teme na ovom forumu pokazuju veliku krizu kod ljudi koji postaju primer da ne postoje ljudi razdvojeni od gorenavedenih pojmova....
Opsti problem korisnika ovog foruma, sudeci po temama i postovima.

Kliknite za proširenje...

Ko ume da oseća, da razume, da daje, da bude iskren.... taj ima ljubavi za sve! Retki su primerci ali uvek se nađe nešto za voleti

Teoretisanje o ljubavi i ljubav u praksi su dva sasvim razlicita pojma. Praksa za sobom podrazumeva razne ometajuce okolnosti koje nas okruzuju i samim tim dovode u situaciju da ljubav izgubi onaj prvobitni smisao i cistocu, mozda se moze nazvati idealizovana predstava o ljubavi, ali svakako je ono sto bismo zeleli da osetimo. Racionalizacija ljubavi je potpuno besmislena prica, jer ljubav sama po sebi ne moze biti objasnjena raciom, iscepkana, alnalizirana, samim tim oskrnavljena.
Ne znam zasto bi prva pomisao na rec ljubav bila sex kad postoje razlicite kategorije ljubavi, a sex je samo spoljna manifestacija jedne vrste ljubavi.
Druga prica je o trajnosti ljubavi, i tada mozda dolazi do problema ...naime ljubav ne moze biti jednako intenzivna u svim periodima, ona prolazi kroz razne faze, mozda se i menja njen intenzitet i oblik, neke ljubavi jednostavno ne opstanu. Ali najbitnije u celoj prici je bezrezervna spremnost da primimo i dajemo ljubav, a to vecina ima u sebi, samo sto se kod mnogih to izopacilo u neke oblike koji su lakse prihvatljivi i jednostavniji za okolinu.

Ima jedna americka pesma, koja je evergreen koja kaze ne vredis ako te neko ne voli, ako nekome nije stalo do tebe.....

Tema nije ni platonska ljubav

Ljubav koja je odluka osobe da ce ljubljeni biti zauvek znacajan deo emotivnog zivota i vremena u zivotu izjavljivaca.
Ta odluka/izjava je idejne prirode, i samo je detalj kojim mogu pribliziti tezu da je svaka ljubav ideja, ali to je nebitno za ovu temu.

Kliknite za proširenje...

I zbog ovoga misliš da je ljubav racionalno osećanje, zato što je stvar odluke
A, zašto onda patimo kada izgubimo voljenu osobu? Zašto jednostavno ne odlučimo da je ne volimo više?
Sprovedi to u delo. Odluči da sutra 10 minuta nećeš voleti majku, a pre i posle toga da ćeš je voleti ili tebi bilo koju voljenu osobu.

Ova ljubav o kojoj ja pisem je definitivno nereverzibilna....
A nema veze sa drugim ljubavima...
Ali hajde da pojasnim nesto ....ne u vezi ove ljubavi (ljubavi prema zivotu), vec ljubavi kao emocije.

Jasno je da ce ljubav prema majci biti ljubav koja je indukovana, tj tu ljubav nismo racionalno doneli jer smo bili mali...a imali smo potrebe za emocijama i stvorili ih...
To ne znaci da ne mozemo doneti odluku da mrzimo tu osobu....suprotno od voleti nije mrzeti...nego ne voleti...nista, prazno...
To se postize samo i iskljucivo zaboravom ako vam vasa psiha to dozvoljava, mada sumnjam u to...
Ne u vezi majke, vec uopste ljubavi....
Naravno sitne ljubavi , hajde da to dozvolimo su vezane za sitne ideje, pa su i sa promenom ideja ili u sukobu sa vecim idejam jednostavno zaboravljene i prebrisane...a cim ideje nestanu , nestane i ljubav...
Nego da vratim (mada sumnjam da ce ovo ikome biti jasno , jer kome je jasno do sada, njemu je jasno , a ko tumaci preko seksualne ili neke pateticno ljubim ljubavi, on opet nece razumeti).
Ljubav prema znacajnoj ,vezanoj za nase sustinsko , ne mozemo ukidati, ali mozemo mrzeti..
Tada imamo sukob , ljubav prema sustinskom i znacajnom i mrznju zbog nekog razloga, takodje moguce sustinskog...
Da li je to racionalno ?
Naravno da jeste...imamo razloga i za jedno i za drugo, zato je racionalno , da li je kontrolabilno , pa nije....
A moze da bude tako sto se induktivno gleda to racionalno , pa se ukidanjem pobude ukida i emocija...
Ako nekoga mrzite i ukinete razlog sto ga mrzite, mrznja ce nestati..
Ako nekoga volite i ukinete razlog sto ga volite, vi cete prestati da ga volite...
A kod sustinskog ne mozete ukinuti razlog , zato ne mozete ukinuti tu ljubav....mozete je prizaboraviti, ali ne i ukinuti....

E sad, niti je vecina u ovom corbuljaku , niti je treba tu i gurati...
Vecina voli da jasno vidi gde je, pa ima jednostavan razlog zasto voli, zbog cepanja, tepanja, kupovanja, da ne bude sam,sama.
Taj deo licnosti ce biti nahranjen i sve je ok....
Koji deo licnosti hranite taj je i zadovoljan...
Zato lepo kaze dzej, ko rano poludi ceo zivot mu u veselju prodje...

Tuzni_patak:

E sad, niti je vecina u ovom corbuljaku , niti je treba tu i gurati...
Vecina voli da jasno vidi gde je, pa ima jednostavan razlog zasto voli, zbog cepanja, tepanja, kupovanja, da ne bude sam,sama.
Taj deo licnosti ce biti nahranjen i sve je ok....
Koji deo licnosti hranite taj je i zadovoljan...
Zato lepo kaze dzej, ko rano poludi ceo zivot mu u veselju prodje...

Kliknite za proširenje...

Pa to nije ljubav to je ego

Citajuci ovu raspravu dolazim do zakljucka da ono cudo koje se ljudima ne desi nikad ili jednom, mozda najvise dvaput u zivotu niko nije osetio ili barem nije osetio na pravi nacin. Zena ili muskarac su totalno nebitne odrednice u desavanju psihofizicke tajne koju nijedna naucna disciplina ne moze da objasni na pravi nacin. Frljanje sa imenicama i pridevima necega sto je imanentno, od vise sile dato i neobjasnjivo zdravom ljudskom razumu, samo pokazuje sustinu besmisla "naucnog" razgovora o tome. Mogu biti ispisani tomovi knjiga o tom fenomenu, nijedan nece docarati efemernu osnovu njenog nastanka. Smisao zivota svakoga od nas nije konformizam ili neka forma lazne duhovne stabilnosti, vec traganje i bunt sto je sasvim suprotno konformizmu i odlika je kreacije odnosno stvaranja. Traganje za samim sobom, neprepoznatljivo traganje za raspadnutim delovima nas samih i sakupljanje delova koji nas cine kompletnim licnostima je sustina svakoga od nas.

Da bi bili kompletni moramo makar jednom osetiti to nesto sto spaja zivot i smrt, ovozemaljsko i ono fascinantno nepoznato i gde hodajuci po ivici svesti pokusavamo da spoznamo sta znaci sama ta rec, odnosno frljajuci pojam koji je ne retko ofucan od silne upotrebe. Jer te stvari se ne mogu nicim zemaljskim opisati pa bili mi pesnici, knjizevnici, muzicari ili slikari. Sustina je u spoju hemije i vantelesnog prebacenog u dimenziju subsvesti naseg bica koja je jos jedina stvar koja nas cini na neki nacin zivotinjskim "gospodarima" ove planete. Kada nam taj donji deo ledenog brega odstrane, hirurski ili genskim eksperimentima, morfoloski cemo postati zombirani roboti kojima nece biti potrebna ni demokratija a ni anarhija jer cemo se sustinski ponasati na isti nacin ma kakva bila spoljna senzacija.

Smisao zivota je u iscekivanju tog trenutka koji moze trajati hiljaditi deo sekunde donoseci nam perceptivnu muku koja po pravilu izmamljuje onaj spoljni sjaj kome nije povod ni lepota posmatranoga, ni nagota, ni zelja, ni bilo koje poznato ljudsko osecanje koje se ne moze banalizovati recima ma kako lepo i smisleno te reci bile spakovane. Tren je dovoljan da spoznamo sebe u drugome, godine su mozda potrebne da taj drugi oseti slicno u sebi ali po pravilu spram nekog treceg. Momentalne obostrane ljubavi su nemoguce, bas kao sto su nemoguci konstantni sudari dva ista atoma ili dva ista univerzuma. Isti dozivljaj, istog intenziteta u istoj jedinici vremena na istom prostoru od dve razlicite jedinke je laicki receno nemoguca misija. Zato je ta spoljna kreacija nase sustine, kvarka nase alternativne realnosti koju osetimo delom vremena ovog proslog ili buduceg, jednom u pola ili tricetvrt veka ispunjenje svrhe naseg postanka. Zivot bez tog trenutka je nistavan ma koliko bio ulickan i nacifran da ga svako pozeli za sebe. Ali, neki to nikad nece shvatiti ili sto je jos teze po njih, ikad doziveti.

Tako je bog uredio svet, odnosno tako je uredio nas ljude. Nekome je dao nekom nije, nekom dao pa mu posle uzme, nekoga time obogati ali ga stavi na marginu zivota i napravi ga slavnim posle smrti dok nekog anonimusa obdari mozda delom moci koje sam ima. Ko god bio u pitanju, neko obdaren, slavan ili na margini, pouzdan ili nepouzdan, ocajan ili stena, prav ili naopak, mozda licemer ili cak zao, svako od njih za tim traga, iskreno ili neiskreno, sa sirokim otvorenim duhom ili sa carigradskim zidovima oko sebe koji kriju kao zmija noge tu potrebu iza sto i jedne brave cekajuci da neko zakuca ili gurne pravi kljuc ne shvatajuci da je kljuc u njima samima. Danasnji covek je savrsen u odnosu na ono sta ce od njega postati za koju deceniju bas kao sto je nesavrsen za onog coveka od pre nekoliko decenija ranije. Jedina stvar koja moze da nas spase od samounistenja je upravo tema o kojoj se ovde govori. Ni manje ni vise.

1.) Jasno je da ce ljubav prema majci biti ljubav koja je indukovana, tj tu ljubav nismo racionalno doneli jer smo bili mali...a imali smo potrebe za emocijama i stvorili ih...
To ne znaci da ne mozemo doneti odluku da mrzimo tu osobu....2.) suprotno od voleti nije mrzeti...nego ne voleti...nista, prazno...
3.) To se postize samo i iskljucivo zaboravom ako vam vasa psiha to dozvoljava, mada sumnjam u to...
Ne u vezi majke, vec uopste ljubavi....

Kliknite za proširenje...

1.) Čime je indukovana? Potrebom da preživimo, da nas hrani? OK, i kada smo postali sposobni da sami o sebi brinemo zašto nismo "tu emociju" zaboravili?

2.) Suprotno od voleti JESTE mrzeti. Nema tu mesta za ravnodušnost. Za početak ti preporučujem udžbenik iz psihologije za II razred gimnazije. Autor: Nikola Rot.

3.) I ja sumnjam da ti znaš o čemu pišeš

A navedi zasto i sta sumnjas....