(...)
... valjda je svrha ove teme da kazemo nesto o Vizantiji i njenoj istoriji a ovaj Sandanski polako ali sigurno temu skrece u jedan pravac koji nema veze sa istorijom Vizantijskog Carstva, podrzavam da se Sandanski banuje
Kolega!
Nisi na forumu od juče! Ako je rasprava unisona, onda nema kvalitetne priče.
Da li, možda, za sve teme na ovom forumu treba da budu uzor one o Dragi Mašin i Majskom prevratu, u kojima su sadržaji postova, ovakvi:
– (slika bez potpisa).
– Хвала...! Ова серија фотографија свадбене поворке је одлична!
– Ја и ако сам комунисткиња имам велико поштовање према последњој српској краљици. Жени која је страдала јер је волела!
– M...., slike su toliko dobre - da nemam reči!!! Imaš li slučajno i Draginu, jednu tako veliku, sliku? To bi bilo prefektno!
– takoce se srdacno zahvaljujem M.... na ovako prelepim slikama! Nije sto je ovaj forum, ali ja bolji neznam koji je ovako prebogat sto se tice date teme! Sve pohvale svima!Ziveli!
– (tri slike bez potpisa)
Dakle, ukoliko kolega, po tvom mišljenju, skreće osnovni tok priče, dokaži to argumentima, a ne insinuacijama i "podržavanjem banovanja".
AIi, hajde da i ja, iako kopiranjem, doprinesem temi:
Постојала су три нивоа школовања: основно, средње и високо. Школа се показала као једна од најстабилнијих установа јер се у току хиљадугодишње историје Византијског царства врло мало мењала. Од самог почетка, била је заснована по угледу на античко образовање, с тим што се касније додало изучавање Библије и списа светих отаца, али већина лектире су били управо антички писци и историчари.
Треба нагласити да је образовање у Византији имало световни карактер — изучавали су се антички писци, филозофи и историчари, митологија, историја, граматика, филозофија и сл. Тек касније почињу да се уводе елементи црквеног подучавања.
У Византији је, поред школа, било и доста приватних учитеља, чији се рад, изгледа није много ценио. Из писама Тоедора Хиртакина, учитеља који је живео у 14. веку, може се видети да је посао учитеља био веома мало цењен, како у материјалном, тако и у друштвеном погледу. Он се стално жали на сиромаштво, и залудност сопственог образовања и на ђачке родитеље који не плаћају часове.
Основна школа је трајала око три године и могли су сви да је похађају без обзира на пол, друштвени положај — како дечацима тако и девојчицама, како деци из богатих и угледних домова, тако и деци занатлија па чак и сељака, заправо, свима који су били у могућности да плате школовање. Деца су полазила у школу у узрасту од шест до осам година. Школе су најчешће биле приватне, а било је и школа које су се организовале по манастирима и црквама.
У основној школи прво се изучавала ортографија. Ђаци су учили да читају и пишу, упознавали су се са митологијом, световном и библијском историјом као и са књижевним делима насталим на атичком дијалекту, који се прилично разликовао од грчког којим су говорили Византинци. Деца су такође учила да певају и да рачунају. Лектира коју су користили била су дела античких аутора, Хомера и Езопа. Касније се у лектиру укључују и делови из Библије, пре свега Давидови псалми које су ученици учили напамет, као и хагиографски текстови. Метод рада се сводио на постепено савладавање материјала од једноставнијег ка сложенијем. Једина разлика између грчких и византијских школа је била у томе што византијске школе нису имале часове физичког васпитања.
За већину Византинаца, образовање се завршавало са завршетком основне школе.
http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:obrazovanje-u-vizantiji