Imam decka za koga sam zabrinuta. Ima 28 godina i malo je gojazan (max 10 kg viska).
Inace je blago depresivan (od pre mesec dana pije i terapiju prepisanu od neuropsihijatra) i hipohondar (po sopstvenom shvatanju i priznjanju, a to je i cinjenica). Ima blagu astmu i pusac je, ali mu to ne smeta (jos uvek) i na dobrom je putu da ostavi cigarete - smanjio je na pola kutije dnevno.
Uglavnom, uvek je imao dobar apetit i jeo je i vise nego sto treba. Pri zavrsetku faksa je bio pod strasnim stresom (to je bilo pre mesec dana) i odjednom (par dana pred poslednji ispit) je dobio neke slabasne bolove u predelu zeludca. Tih dana je malo vise pusio i pio malo vise koka kole, pa je to pripisao tome. Bolovi nisu bili uopste jaki ni stalni, ali mu nisu dozvoljavali da jede. Jeo je veoma malo (jednom ili dvaput dnevno po jednu kiflu ili tako nesto) i svaki put kad bi pojeo malo vise, bolovi su se pojacavali. Par puta mu je samoizazvanim povracanjem bilo lakse.
Onda su se ispiti zavrsili, psihicki pritisak je nestao, a par dana posle toga je i nestao taj lagani "bol". Tek nakon toga je otisao kod neuropsihijatra koji mu je dao terapiju koju pije (odlazak kod neuropsihijatra je odlagao godinu dana). Terapiju pije i koliko mogu da vidim, bolje mu je. Ne drasticno, ali bolje mu je.
Medjutim, danas, mesec dana posle, on i dalje nista ne jede. Danas je pojeo dve prazne kifle za dorucak i jedno parce pice poslepodne i nista osim toga. I nije gladan. Nije da mu se gadi hrana, kada jede on jede skoro sa uzivanjem, ali kao da mu je kapacitet zeludca ODJEDNOM smanjen. I redje oseca potrebu da jede. Sada mu je dovoljno da pojede tanjir supe i jedan kuvani krompir i posle toga ne moze ni da otvori usta. Vise i ne jede hleb (ne moze) i uglavnom jede na silu zato sto mu je doktorka rekla da jedan od tih lekova ne moze da se pije na prazan zeludac (ne navodim imena zbog pravila). Gazirane sokove nije pio nijednom od tada, pre mesec dana. Lekovi koje pije sigurno nisu uzrok, jer su ove tegobe nastale pre pocetka uzimanja.
Hipohondar, kakav jeste, pocinje da umislja najrazlicitije bolesti. Video je na netu da je gubitak apetita jedan od simtoma depresije, ali je isto tako video i da je produzeni gubitak apetita simptom ozbiljnih bolesti, mada je i on svestan da to nije toliko gubitak apetita i gadjenje prema hrani koliko cinjenica da "ne moze da mu stane u zeludac" i da nema potrebu da jede.
Iskreno, iako je poslednjih godina bio blago depresivan, nikada nije imao problema sa jelom. Sada i mene pocinje da brine i ne znam sta mi je ciniti. Pored svih njegovih "hipohondarskih simptoma" ovaj simptom stvarno postoji. Izgubio je 6-7kg za mesec dana, a sto ranije nije uspevao ni dijetom. Da li treba da ode na neki pregled ili je sve samo u njegovoj glavi?
Moze li "klasicni" pregled krvne slike i urina da pokaze na neki problem koji bi eventualno mogao da se desi na ovu temu i da li to da mu kazem da uradi, pa da se smiri kada bude video da su rezultati (ako jesu) dobri?
Pomozite mi nekim savetom.
Hvala.
Inace je blago depresivan (od pre mesec dana pije i terapiju prepisanu od neuropsihijatra) i hipohondar (po sopstvenom shvatanju i priznjanju, a to je i cinjenica). Ima blagu astmu i pusac je, ali mu to ne smeta (jos uvek) i na dobrom je putu da ostavi cigarete - smanjio je na pola kutije dnevno.
Uglavnom, uvek je imao dobar apetit i jeo je i vise nego sto treba. Pri zavrsetku faksa je bio pod strasnim stresom (to je bilo pre mesec dana) i odjednom (par dana pred poslednji ispit) je dobio neke slabasne bolove u predelu zeludca. Tih dana je malo vise pusio i pio malo vise koka kole, pa je to pripisao tome. Bolovi nisu bili uopste jaki ni stalni, ali mu nisu dozvoljavali da jede. Jeo je veoma malo (jednom ili dvaput dnevno po jednu kiflu ili tako nesto) i svaki put kad bi pojeo malo vise, bolovi su se pojacavali. Par puta mu je samoizazvanim povracanjem bilo lakse.
Onda su se ispiti zavrsili, psihicki pritisak je nestao, a par dana posle toga je i nestao taj lagani "bol". Tek nakon toga je otisao kod neuropsihijatra koji mu je dao terapiju koju pije (odlazak kod neuropsihijatra je odlagao godinu dana). Terapiju pije i koliko mogu da vidim, bolje mu je. Ne drasticno, ali bolje mu je.
Medjutim, danas, mesec dana posle, on i dalje nista ne jede. Danas je pojeo dve prazne kifle za dorucak i jedno parce pice poslepodne i nista osim toga. I nije gladan. Nije da mu se gadi hrana, kada jede on jede skoro sa uzivanjem, ali kao da mu je kapacitet zeludca ODJEDNOM smanjen. I redje oseca potrebu da jede. Sada mu je dovoljno da pojede tanjir supe i jedan kuvani krompir i posle toga ne moze ni da otvori usta. Vise i ne jede hleb (ne moze) i uglavnom jede na silu zato sto mu je doktorka rekla da jedan od tih lekova ne moze da se pije na prazan zeludac (ne navodim imena zbog pravila). Gazirane sokove nije pio nijednom od tada, pre mesec dana. Lekovi koje pije sigurno nisu uzrok, jer su ove tegobe nastale pre pocetka uzimanja.
Hipohondar, kakav jeste, pocinje da umislja najrazlicitije bolesti. Video je na netu da je gubitak apetita jedan od simtoma depresije, ali je isto tako video i da je produzeni gubitak apetita simptom ozbiljnih bolesti, mada je i on svestan da to nije toliko gubitak apetita i gadjenje prema hrani koliko cinjenica da "ne moze da mu stane u zeludac" i da nema potrebu da jede.
Iskreno, iako je poslednjih godina bio blago depresivan, nikada nije imao problema sa jelom. Sada i mene pocinje da brine i ne znam sta mi je ciniti. Pored svih njegovih "hipohondarskih simptoma" ovaj simptom stvarno postoji. Izgubio je 6-7kg za mesec dana, a sto ranije nije uspevao ni dijetom. Da li treba da ode na neki pregled ili je sve samo u njegovoj glavi?
Moze li "klasicni" pregled krvne slike i urina da pokaze na neki problem koji bi eventualno mogao da se desi na ovu temu i da li to da mu kazem da uradi, pa da se smiri kada bude video da su rezultati (ako jesu) dobri?
Pomozite mi nekim savetom.
Hvala.
