_Una_
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Нови систем студирања диктираће, на опште незадовољство младих који намеравају да похађају факултет, веома ригорозна правила која ће моћи да испрате само изузетни ђаци. Наиме, бруцоши који овог лета упишу факултет биће први који ће морати да положе све испите у једној години да би уписали следећу. Tо значи да испити неће моћи да се преносе, као што је до сада била пракса, нити ће студентима бити довољно да дају услов за следећу годину студија и да при томе остану на буџету.
Финансирање из државне касе више није загарантовано ни онима који редовно уписују годину, односно имају статус академаца који не плаћају студије, јер у тренутку када не положе испит постају самофинансирајући студенти. С обзиром на то да су малобројни они који су дипломирали, а да никада нису пали на испиту, испада да ће скоро све студенте, кад-тад чекати самофинансирајући статус.
Да ли ће овај образовни систем „натерати” лење академце да уче редовно, дисциплиновати „кампањаше” или ће омогућити школовање само финансијски добро ситуиранима, показаће време.
Буџетско место биће доступно сваком студенту, али ће морати да га заслуже вредним радом и залагањем, тврди Неда Бокан, проректор за наставу Универзитета у Београду. Високошколци ће убудуће бити рангирани, па ће на основу освојених бодова самофинансирајући моћи да пређу на буџет, а они који се не буду залагали, мораће да плате студије.
– Истина је да је изгласан Закон о изменама и допунама Закона о образовању по коме ће студенти морати, уместо досадашњих 54 бода, да остваре 60 бодова, односно да положе све испите како би уписали годину. Колико је реалан, видећемо. Ка примени ових правила ишли смо поступно, а сигурно ћемо сагледати досадашње резултате академаца, на основу чега ћемо знати у чему им треба помоћи и шта треба да вреднујемо како бисмо им помогли да што пре испуне постављене услове за упис године – рекла је Неда Бокан.
Тако ће се успех мерити на основу укупних резултата остварених у току године – вредноваће се када је положен последњи испит, на буџет ће пре прећи они који су услов дали у јуну него у септембру, уважаваће се просек, залагање на вежбама, семинарски радови...
Иако је у Закону о високом образовању предвиђено да студент може уписати годину само ако је очистио претходну, у пракси се до сада ово правило није примењивало. На београдском универзитету процењују да би, да није било овог уступка, свега око 20 одсто студената успело да упише следећу годину.
Владимир Смуђа, студент продекан, каже да „болоња” уопште није прилагођена ђацима.
– О каквом систему вредновања рада и уступцима причамо када високошколци немају новца да испрате темпо рада факултета. Џаба воља за учењем када је после вишегодишњег труда довољно пасти испит и тај неуспех платити позамашном свотом новца. Већи проблем је како се после вратити на буџет. Колико њих ће успети да сваког дана борави на предавањима, вежбама и учи, а да при томе прођу у року све испите из године и оне које „вуку” из претходне, како би опет били на буџету и избегли следеће плаћање школарине – пита се Смуђа.
Он коментарише да више не треба мењати програм, већ да је неопходно уложити у модернија средства и унапредити образовање.
– Ако је држава захтевнија, онда нека обезбеди и боље услове за рад. Нека запосли више професора и асистената, који ће чешће радити са студентима понаособ и који ће, уместо са 250 академаца, радити с мањим групама. Нека сваке године вреднују рад професора, па ће нам можда бити и чешће доступни – нагласио је Смуђа.
link
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Rigorozna-pravila-za-brucoshe.sr.html
Финансирање из државне касе више није загарантовано ни онима који редовно уписују годину, односно имају статус академаца који не плаћају студије, јер у тренутку када не положе испит постају самофинансирајући студенти. С обзиром на то да су малобројни они који су дипломирали, а да никада нису пали на испиту, испада да ће скоро све студенте, кад-тад чекати самофинансирајући статус.
Да ли ће овај образовни систем „натерати” лење академце да уче редовно, дисциплиновати „кампањаше” или ће омогућити школовање само финансијски добро ситуиранима, показаће време.
Буџетско место биће доступно сваком студенту, али ће морати да га заслуже вредним радом и залагањем, тврди Неда Бокан, проректор за наставу Универзитета у Београду. Високошколци ће убудуће бити рангирани, па ће на основу освојених бодова самофинансирајући моћи да пређу на буџет, а они који се не буду залагали, мораће да плате студије.
– Истина је да је изгласан Закон о изменама и допунама Закона о образовању по коме ће студенти морати, уместо досадашњих 54 бода, да остваре 60 бодова, односно да положе све испите како би уписали годину. Колико је реалан, видећемо. Ка примени ових правила ишли смо поступно, а сигурно ћемо сагледати досадашње резултате академаца, на основу чега ћемо знати у чему им треба помоћи и шта треба да вреднујемо како бисмо им помогли да што пре испуне постављене услове за упис године – рекла је Неда Бокан.
Тако ће се успех мерити на основу укупних резултата остварених у току године – вредноваће се када је положен последњи испит, на буџет ће пре прећи они који су услов дали у јуну него у септембру, уважаваће се просек, залагање на вежбама, семинарски радови...
Иако је у Закону о високом образовању предвиђено да студент може уписати годину само ако је очистио претходну, у пракси се до сада ово правило није примењивало. На београдском универзитету процењују да би, да није било овог уступка, свега око 20 одсто студената успело да упише следећу годину.
Владимир Смуђа, студент продекан, каже да „болоња” уопште није прилагођена ђацима.
– О каквом систему вредновања рада и уступцима причамо када високошколци немају новца да испрате темпо рада факултета. Џаба воља за учењем када је после вишегодишњег труда довољно пасти испит и тај неуспех платити позамашном свотом новца. Већи проблем је како се после вратити на буџет. Колико њих ће успети да сваког дана борави на предавањима, вежбама и учи, а да при томе прођу у року све испите из године и оне које „вуку” из претходне, како би опет били на буџету и избегли следеће плаћање школарине – пита се Смуђа.
Он коментарише да више не треба мењати програм, већ да је неопходно уложити у модернија средства и унапредити образовање.
– Ако је држава захтевнија, онда нека обезбеди и боље услове за рад. Нека запосли више професора и асистената, који ће чешће радити са студентима понаособ и који ће, уместо са 250 академаца, радити с мањим групама. Нека сваке године вреднују рад професора, па ће нам можда бити и чешће доступни – нагласио је Смуђа.
link
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Rigorozna-pravila-za-brucoshe.sr.html
