BALKANCI...!!! UZMITE SE U PAMET...!!!

paja1408

Buduća legenda
Poruka
34.639
balkanci ne dozvolite vise da vas iskoristavaju velike zemlje za svoje interese...dokle vise zavadi pa vladaj..?? dokle vise sto siromasnije zemlje to zavisnije...??? kad ce balkanske zemlje shvatiti da samo bogastvo privlaci..??? do sada je na balkanu -svetskoj raskrsnici vazilo pravilo da se drzave osiromase i napujdaju jedna na drugu i tako su stalne pretenzije na tudje..ocemo li shvatiti da ako bilo koja zemlja balkana toliko iskoci u rastu BND da ce ostale zemlje pozeleti da im ta zemlja bude lider u regionu...da ce dobrom voljom prihvatiti prikljucak uz tu zemlju.....dokle cemo da dozvoljavamo da nas veliki no-stop prave siromasnim i da gledaju dok se mi otimamo za tudju sirotinju...???
 
Šta, opet neke panbalkansko-unionističke provale?

Balkan je za vreme Otomanske imperije bio jedan od najbogatijih delova Evrope, posebno region Makedonije.

Ako mene pitaš, Balkanci su sami krivi, jer su od 1904-1945 non stop ratovali, a kasnije uveli komunizam. Rat+komunizam=propast.
 
A od kuda ti znas da je to za Srbe propast?

Kakva propast?

Zasto?

Veca je propast kada se ide u kontra od svih.

Koji zele tako da vode Srbiju su - izdajnici.

Ne ide se kontra svih.Treba zemlju urediti da funkcionishe pa tek onda raspravljati i prichati o nekakvim ujedinjenjima.Ovako uradjenu zemlju kao sto je Srbija trenutno je idealno manipulisati , a to upravo rade nasi neprijatelji + pomagachi iz Srbije.
 
balkanci ne dozvolite vise da vas iskoristavaju velike zemlje za svoje interese...dokle vise zavadi pa vladaj..?? dokle vise sto siromasnije zemlje to zavisnije...??? kad ce balkanske zemlje shvatiti da samo bogastvo privlaci..??? do sada je na balkanu -svetskoj raskrsnici vazilo pravilo da se drzave osiromase i napujdaju jedna na drugu i tako su stalne pretenzije na tudje..ocemo li shvatiti da ako bilo koja zemlja balkana toliko iskoci u rastu BND da ce ostale zemlje pozeleti da im ta zemlja bude lider u regionu...da ce dobrom voljom prihvatiti prikljucak uz tu zemlju.....dokle cemo da dozvoljavamo da nas veliki no-stop prave siromasnim i da gledaju dok se mi otimamo za tudju sirotinju...???

Kemal Paša je hteo da se pravi Balkanska federacija.
 
Ne ide se kontra svih.Treba zemlju urediti da funkcionishe pa tek onda raspravljati i prichati o nekakvim ujedinjenjima.Ovako uradjenu zemlju kao sto je Srbija trenutno je idealno manipulisati , a to upravo rade nasi neprijatelji + pomagachi iz Srbije.

naravno da zemlju treba urediti....ali zbog svega navedenog---ne dozvoljavaju...uredjenu zemlju ne mozes da izbacis iz koloseka...
 
Земље бивше Југославије "тону у блато" финансијског банкрота, пише сплитска "Слободна Далмација", наводећи да је спољна задуженост Хрватске, Словеније, Србије и Босне и Херцеговине премашила 112 милијарди евра, док је Југославија уочи распада страним повериоциома дуговала вишестуко мање - 22 милијарде долара.

Рекордер је Хрватска, са 44 милијарде евра спољног задужења.

"Слободна" наводи и једну битну разлику између задужења некадашње државе и њених наследница: југословенски инострани дуг био је потпуно државни, док у дуговима њених наследница, уз државу, учествују и сви остали сектори.

Тако у 44 милијарде евра хрватског иностраног дуга на државу отпадају свега 5,2 милијарде, или око 12 одсто задужења, док готово половину чини дуг предузећа, небанкарских финансијских институција и малих привредника, а око 23 одсто дуга направиле су банке.

Словенци су крајем прошле године накупили 39 милијарди евра иностраног задужења, а њихови економисти указују да је удео државе у том дугу био 34 одсто, или 13,3 милијарде евра.

Словеначки економски стручњаци упозоравају да се лани државни дуг према иностранству удвостручио и да би, настави ли тако да расте, Словенији за три године могао запретити грчки синдром, с падом система јавног финансирања, кочењем развоја због великог пада кредитног рејтинга и трошкова сервисирања дуга.

Док је удео комплетног словеначког спољног дуга у бруто домаћем производу (БДП) земље крајем прошле године износио 111,4 одсто, хрватски чини 97,7 процената БДП-а.

Као критеријум високе задужености, но не и презадужености, узима се дуг од преко 80 одсто БДП-а и више од 220 одсто извоза, напомиње "Слободна", наводећи да је Хрватска и по том другом критеријуму од прошле године у категорији високозадужених, јер јој инодуг чини 273 одсто вредности извоза, који је важан као главни извор прикупљања средстава за отплату дуга.

Према мишљењу Зринке Живковић-Матијевић, директорке Дирекције за економска истраживања "Рајфајзен консалтинга", проблем бивших држава Југославије је раст који се темељи на домаћој потрошњи, што у недостатку сопствене конкурентне производње, резултира порастом увоза и дефицита платног биланса, који се финансира новим задуживањем.

"За сваку је економију погубно каналисање узетих зајмова у текућу потрошњу да би се финансирао раст и развој. Много већи проблем од висине спољног дуга је усмереност средстава у јавну и личну, непроизводну потрошњу, уместо у инвестициону, која би омогућила стварање нове додате вредности и одржив раст и развој", оценила је Живковић-Матијевић за "Слободну Далмацију".
 
A od kuda ti znas da je to za Srbe propast?

Kakva propast?

Zasto?

Veca je propast kada se ide u kontra od svih.

Koji zele tako da vode Srbiju su - izdajnici.


Vidiš, sada idemo u "korak sa svima" kako ti kažes i životni standar nam je ravan onom iz XVII veka. Da nije električne energije i Tesle prepostavljam da ne bi bilo nikakve razlike.

Turci su vladali onda turci vladaju i sada.

Sad što ti misliš da je dobro da idemo sa turcima u korak uopšte te ne treba sprečavati u toj želji i htenju da se preseliš u Tursku jer je ona jedini tvoj imperativ, budućnost i sav zivotrni moto koji posedujes. To je tvoja vizija u kojoj ćeš da živiš i svoj kratki životni vek odvedeš uz utopiju.

Moja deca sigurno neće živeti u tom tvom smradu i ne postoji nikakva sila koja me može sprečiti da ti vidim leđa u pravcu Turske.
 
Poslednja izmena:
Земље бивше Југославије "тону у блато" финансијског банкрота, пише сплитска "Слободна Далмација", наводећи да је спољна задуженост Хрватске, Словеније, Србије и Босне и Херцеговине премашила 112 милијарди евра, док је Југославија уочи распада страним повериоциома дуговала вишестуко мање - 22 милијарде долара.

Рекордер је Хрватска, са 44 милијарде евра спољног задужења.

"Слободна" наводи и једну битну разлику између задужења некадашње државе и њених наследница: југословенски инострани дуг био је потпуно државни, док у дуговима њених наследница, уз државу, учествују и сви остали сектори.

Тако у 44 милијарде евра хрватског иностраног дуга на државу отпадају свега 5,2 милијарде, или око 12 одсто задужења, док готово половину чини дуг предузећа, небанкарских финансијских институција и малих привредника, а око 23 одсто дуга направиле су банке.

Словенци су крајем прошле године накупили 39 милијарди евра иностраног задужења, а њихови економисти указују да је удео државе у том дугу био 34 одсто, или 13,3 милијарде евра.

Словеначки економски стручњаци упозоравају да се лани државни дуг према иностранству удвостручио и да би, настави ли тако да расте, Словенији за три године могао запретити грчки синдром, с падом система јавног финансирања, кочењем развоја због великог пада кредитног рејтинга и трошкова сервисирања дуга.

Док је удео комплетног словеначког спољног дуга у бруто домаћем производу (БДП) земље крајем прошле године износио 111,4 одсто, хрватски чини 97,7 процената БДП-а.

Као критеријум високе задужености, но не и презадужености, узима се дуг од преко 80 одсто БДП-а и више од 220 одсто извоза, напомиње "Слободна", наводећи да је Хрватска и по том другом критеријуму од прошле године у категорији високозадужених, јер јој инодуг чини 273 одсто вредности извоза, који је важан као главни извор прикупљања средстава за отплату дуга.

Према мишљењу Зринке Живковић-Матијевић, директорке Дирекције за економска истраживања "Рајфајзен консалтинга", проблем бивших држава Југославије је раст који се темељи на домаћој потрошњи, што у недостатку сопствене конкурентне производње, резултира порастом увоза и дефицита платног биланса, који се финансира новим задуживањем.

"За сваку је економију погубно каналисање узетих зајмова у текућу потрошњу да би се финансирао раст и развој. Много већи проблем од висине спољног дуга је усмереност средстава у јавну и личну, непроизводну потрошњу, уместо у инвестициону, која би омогућила стварање нове додате вредности и одржив раст и развој", оценила је Живковић-Матијевић за "Слободну Далмацију".

pa o tome i pricam,,...ekonomska kriza u koju smo na balkanu gurnuti---zna se kuda moze da odvede...a i kuda nas je kroz istoriju vodila...
 
balkanci ne dozvolite vise da vas iskoristavaju velike zemlje za svoje interese...dokle vise zavadi pa vladaj..?? dokle vise sto siromasnije zemlje to zavisnije...??? kad ce balkanske zemlje shvatiti da samo bogastvo privlaci..??? do sada je na balkanu -svetskoj raskrsnici vazilo pravilo da se drzave osiromase i napujdaju jedna na drugu i tako su stalne pretenzije na tudje..ocemo li shvatiti da ako bilo koja zemlja balkana toliko iskoci u rastu BND da ce ostale zemlje pozeleti da im ta zemlja bude lider u regionu...da ce dobrom voljom prihvatiti prikljucak uz tu zemlju.....dokle cemo da dozvoljavamo da nas veliki no-stop prave siromasnim i da gledaju dok se mi otimamo za tudju sirotinju...???
Још само кад би дао конкретан предлог како то да се у врло тешкој и суровој пракси изведе... :roll:
 

Back
Top