vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
NEDELJA - Mihailo Medenica
SPOticanje
Nekada je bio „kralj trgova" - danas se na trgovima okupi više ljudi oko Žike Obretkovića negoli oko njegove ideje. Znao je da bradom Marksa, idejom Lenjina i frizurom onduliranog Džonija Vajsmilera pozove mase u juriš, vitlajući s tri prsta kao da pred fajront poručuje turu pića u Klubu književnika...
Danas pati od reume u palcu i kažiprstu - vitla još jedino srednjim, spreman da uzme bris zainteresovanima za prosvetljenje, kakvo je i sam doživeo shvativši da berberi i brice nisu otuđeni centri moći iz doba Miloševićeve vladavine.
Savladavši interpretaciju engleskog jezika by Živadin Jovanović, apelovao je svojevremeno na pilote NATO-a da se ne iživljavaju na Srbiji, ne bi li koju godinu kasnije zaseo u Živadinovu fotelju, ostavljaući diplomatske krugove u ubeđenju da kao rođeni Srbin savršeno govori azerbejdžanski jezik...
Od nekada moćnog političkog carstva, danas jedva da je ostao vučji čopor „apdejtovanih" Srba uglavnom kooptiranih u Glavni (i jedini) odbor stranke, i nešto upravnih odbora javnih preduzeća - otadžbina se brani na dva fronta.
Okupe se tako o istorijskim datumima na Trgu slobode (odbijajući da ga kao ubeđeni monarhisti na slatkoj republičkoj sisi zovu Republike), odakle se „kralj" obrati brojnim čekačima na autobuskoj stanici, prisećajući se reči svoje bake dok ga je gladnog slala u čobaniju: „Vuče, sine, oči bakine, ne vraćaj se pre mraka i pazi na goveda, možda ćeš sutra u koaliciju sa njima"...
Za razliku od čekača - bronzani konj i konjanik nemaju tu privilegiju da odu kad im dosadi ili da ne budu tu kada se sledeće godine „kralj" SPOtakne o bačene ideale...
U međuvremenu je i mutirao, pa od nekadašnjeg deseteračkog baritona jedva da je ostao glasić soliste iz hora bečkih dečačića, koji je, povrh svega, obukao i tesne gaće...
- Drž'mo se onoga što je izvesno - Evropske unije, a ne onoga čega više nemamo - Kosova i Metohije - podvrisnuo je nedavno, pri tom se, s rukom u džepu pantalona, i sam držeći za ono čega više nema...
Jeste privilegija budala da nikada ne menjaju mišljenje, ali i pametnih da ne budale menjajući ga tri puta dnevno za 180 stepeni.
Od nacionaliste do mundijaliste izgleda i nije toliko dugačak put, kako je nekada s Ravne gore izgledalo. O Srpskoj dobrovoljačkoj gardi da i ne govorimo - oni su zapravo bili prethodnica današnje Vladine kancelarije za evrointegracije, i određene dezintegracije...
Dakle, uprkos poslovici, naša je vučina promenila i ćud, pa danas deluje kao dlakavija verzija Čedomira Jovanovića, koji se na jubileju stranke umalo nije sa predsednikom republike pozdravio kao svojevremeno Leonid Brežnjev sa Erihom Honekerom (nije za mlađe od 18 godina)...
Kuriozitet proslave bila je činjenica da je iznajmljeni prostor bio premali za gladne zvanice, a prevelik za članstvo i funkcionere pokreta, koji se tokom godina sveo na dve ture liftom, ali vučina ne mari...
Dok god je njemu i njegovoj Crvenkapici dobro - dobro je i Srbiji, a dobro im je, hvala na pitanju!
Nekada su želeli da vladaju Srbijom, oslobađajući je od tiranije; pa Beogradom, oslobađajući ga viška poslovnog i stambenog prostora, a danas je sasvim dovoljno i članstvo u Upravnom odboru NIS-a i Ministarstvo za dijasporu (koncentrisano na Srbe u rasejanju po prigradskim beogradskim opštinama), oslobađajući ih novca poreskih obveznika.
Naravno, u NIS je „kralj trgova, trotoara i žardinjera" poslao svoj najbolji kadar, svoj motiv za uspon i pad, dokazanog stručnjaka za pravljenje midera od lidera, poznatog pod konspirativnim imenom Danica „Vuče, pustiću te na miting, ali da si kući do šest" Drašković.
Ne mogavši da je ubaci u preduzeće za prikupljanje i preradu obaveštajnih informacija, umuljao je u ono za preradu nafte, mada je izuzetan stručnjak na oba polja...
Sve u svemu, i ova bajka o Vuku i Crvenkapici ima svoj srećan kraj, uhvatimo li se za ono što nam „kralj" nudi, a nema, iliti, pustimo ono što imamo, a njemu odavno ne služi ni za šta...
Sram vas bilo, mislim na Evropsku uniju i Kosovo i Metohiju, ccc...
I, molim vas, vidite li grupicu od troje, četvoro ljudi na Trgu, zastanite na čas, poslušajte šta govore, učinite barem toliko u ime stare ljubavi...
Možda nije vučina, već Žika Obretković - on je već decenijama dosledan istoj frulici i istoj ideologiji.
„Kralj" je svoju za pojas zadenuo...
komentari (9)
pošalji ko
SPOticanje
Nekada je bio „kralj trgova" - danas se na trgovima okupi više ljudi oko Žike Obretkovića negoli oko njegove ideje. Znao je da bradom Marksa, idejom Lenjina i frizurom onduliranog Džonija Vajsmilera pozove mase u juriš, vitlajući s tri prsta kao da pred fajront poručuje turu pića u Klubu književnika...
Danas pati od reume u palcu i kažiprstu - vitla još jedino srednjim, spreman da uzme bris zainteresovanima za prosvetljenje, kakvo je i sam doživeo shvativši da berberi i brice nisu otuđeni centri moći iz doba Miloševićeve vladavine.
Savladavši interpretaciju engleskog jezika by Živadin Jovanović, apelovao je svojevremeno na pilote NATO-a da se ne iživljavaju na Srbiji, ne bi li koju godinu kasnije zaseo u Živadinovu fotelju, ostavljaući diplomatske krugove u ubeđenju da kao rođeni Srbin savršeno govori azerbejdžanski jezik...
Od nekada moćnog političkog carstva, danas jedva da je ostao vučji čopor „apdejtovanih" Srba uglavnom kooptiranih u Glavni (i jedini) odbor stranke, i nešto upravnih odbora javnih preduzeća - otadžbina se brani na dva fronta.
Okupe se tako o istorijskim datumima na Trgu slobode (odbijajući da ga kao ubeđeni monarhisti na slatkoj republičkoj sisi zovu Republike), odakle se „kralj" obrati brojnim čekačima na autobuskoj stanici, prisećajući se reči svoje bake dok ga je gladnog slala u čobaniju: „Vuče, sine, oči bakine, ne vraćaj se pre mraka i pazi na goveda, možda ćeš sutra u koaliciju sa njima"...
Za razliku od čekača - bronzani konj i konjanik nemaju tu privilegiju da odu kad im dosadi ili da ne budu tu kada se sledeće godine „kralj" SPOtakne o bačene ideale...
U međuvremenu je i mutirao, pa od nekadašnjeg deseteračkog baritona jedva da je ostao glasić soliste iz hora bečkih dečačića, koji je, povrh svega, obukao i tesne gaće...
- Drž'mo se onoga što je izvesno - Evropske unije, a ne onoga čega više nemamo - Kosova i Metohije - podvrisnuo je nedavno, pri tom se, s rukom u džepu pantalona, i sam držeći za ono čega više nema...
Jeste privilegija budala da nikada ne menjaju mišljenje, ali i pametnih da ne budale menjajući ga tri puta dnevno za 180 stepeni.
Od nacionaliste do mundijaliste izgleda i nije toliko dugačak put, kako je nekada s Ravne gore izgledalo. O Srpskoj dobrovoljačkoj gardi da i ne govorimo - oni su zapravo bili prethodnica današnje Vladine kancelarije za evrointegracije, i određene dezintegracije...
Dakle, uprkos poslovici, naša je vučina promenila i ćud, pa danas deluje kao dlakavija verzija Čedomira Jovanovića, koji se na jubileju stranke umalo nije sa predsednikom republike pozdravio kao svojevremeno Leonid Brežnjev sa Erihom Honekerom (nije za mlađe od 18 godina)...
Kuriozitet proslave bila je činjenica da je iznajmljeni prostor bio premali za gladne zvanice, a prevelik za članstvo i funkcionere pokreta, koji se tokom godina sveo na dve ture liftom, ali vučina ne mari...
Dok god je njemu i njegovoj Crvenkapici dobro - dobro je i Srbiji, a dobro im je, hvala na pitanju!
Nekada su želeli da vladaju Srbijom, oslobađajući je od tiranije; pa Beogradom, oslobađajući ga viška poslovnog i stambenog prostora, a danas je sasvim dovoljno i članstvo u Upravnom odboru NIS-a i Ministarstvo za dijasporu (koncentrisano na Srbe u rasejanju po prigradskim beogradskim opštinama), oslobađajući ih novca poreskih obveznika.
Naravno, u NIS je „kralj trgova, trotoara i žardinjera" poslao svoj najbolji kadar, svoj motiv za uspon i pad, dokazanog stručnjaka za pravljenje midera od lidera, poznatog pod konspirativnim imenom Danica „Vuče, pustiću te na miting, ali da si kući do šest" Drašković.
Ne mogavši da je ubaci u preduzeće za prikupljanje i preradu obaveštajnih informacija, umuljao je u ono za preradu nafte, mada je izuzetan stručnjak na oba polja...
Sve u svemu, i ova bajka o Vuku i Crvenkapici ima svoj srećan kraj, uhvatimo li se za ono što nam „kralj" nudi, a nema, iliti, pustimo ono što imamo, a njemu odavno ne služi ni za šta...
Sram vas bilo, mislim na Evropsku uniju i Kosovo i Metohiju, ccc...
I, molim vas, vidite li grupicu od troje, četvoro ljudi na Trgu, zastanite na čas, poslušajte šta govore, učinite barem toliko u ime stare ljubavi...
Možda nije vučina, već Žika Obretković - on je već decenijama dosledan istoj frulici i istoj ideologiji.
„Kralj" je svoju za pojas zadenuo...
komentari (9)
pošalji ko
