Где нестаде Антикомунизам са политичке сцене Србије?

Svecovek

Ističe se
Poruka
2.345




Антикомунизам није више реч коју можете чути у јавном дискурсу у Србији, а апсолутно не постоји и најмањи знак антикомунистичке политичке активности. У мору других „пречих ствари“ све ово би имало смисла, али само под једним условом: да је историјска епоха комунизма заиста завршена једним целовитим откривањем свих резултата и последица ове идеологије по српски народ. Укидање антикомунизма себи могу да приуште неке друге бивше комунистичке државе, у којима је забрањена Комунистичка партија, распуштена тајна полиција, отворени тајни досијеи, рехабилитовани политички затвореници и емигранти, откопане масовне гробнице жртава комунизма, подигнути споменици жртвама и написани нови историјски уџбеници; једном речју, у којима је извршен потпун раскид за наслеђем комунистичке прошлости. У нашем случају то није учињено. Није овде у питању само исправљање историјских неправди, већ нешто много више од тога. У питању је очишћење наших душа од заборава на жртве комунистичког терора и одбрана њиховог права на опело, сахрану и гроб.
 




Антикомунизам није више реч коју можете чути у јавном дискурсу у Србији, а апсолутно не постоји и најмањи знак антикомунистичке политичке активности. У мору других „пречих ствари“ све ово би имало смисла, али само под једним условом: да је историјска епоха комунизма заиста завршена једним целовитим откривањем свих резултата и последица ове идеологије по српски народ. Укидање антикомунизма себи могу да приуште неке друге бивше комунистичке државе, у којима је забрањена Комунистичка партија, распуштена тајна полиција, отворени тајни досијеи, рехабилитовани политички затвореници и емигранти, откопане масовне гробнице жртава комунизма, подигнути споменици жртвама и написани нови историјски уџбеници; једном речју, у којима је извршен потпун раскид за наслеђем комунистичке прошлости. У нашем случају то није учињено. Није овде у питању само исправљање историјских неправди, већ нешто много више од тога. У питању је очишћење наших душа од заборава на жртве комунистичког терора и одбрана њиховог права на опело, сахрану и гроб.

:roll:
 
Како нема пријатељу?

Где је враћање 50 милијарди отетих евра вредне имовине
Где су рехабилитације
Досијеи???

Pa nema jer.........nema.

To ne dokazuje da ima komunizma,i da su to komunisti ili bilo ko drugi otudjio,potomaka komunista ima pa jedno pola Srbije-verovatno u tom procentu i na vlasti,tako da ce tesko iko da vraca nesto oteto od pre 50 godina.
 




Антикомунизам није више реч коју можете чути у јавном дискурсу у Србији, а апсолутно не постоји и најмањи знак антикомунистичке политичке активности. У мору других „пречих ствари“ све ово би имало смисла, али само под једним условом: да је историјска епоха комунизма заиста завршена једним целовитим откривањем свих резултата и последица ове идеологије по српски народ. Укидање антикомунизма себи могу да приуште неке друге бивше комунистичке државе, у којима је забрањена Комунистичка партија, распуштена тајна полиција, отворени тајни досијеи, рехабилитовани политички затвореници и емигранти, откопане масовне гробнице жртава комунизма, подигнути споменици жртвама и написани нови историјски уџбеници; једном речју, у којима је извршен потпун раскид за наслеђем комунистичке прошлости. У нашем случају то није учињено. Није овде у питању само исправљање историјских неправди, већ нешто много више од тога. У питању је очишћење наших душа од заборава на жртве комунистичког терора и одбрана њиховог права на опело, сахрану и гроб.

Srpski narod ne čine dokoni popovi koji jariće krste, našem narodu se ne mogu prodavati muda umesto bubrega.
 
Комунисти, додуше у нешто измењеним дресовима и даље владају............вратили су и вербални деликт (нови закон о информисању), себе су заштитили разним имунитетеима и законима и поново су постали недодирљиви............црвена банда нас поново јаше.

 
Како то раде Пољаци?


По пољском закону о лустрацији који је изгласан у октобру 2006. године, а на снагу је ступио 15. марта 2007, седам стотина хиљада Пољака до 15. маја 2007 године мора да одговори на питање да ли су сарађивали са комунистима у периоду од 1945. до 1989. године, што обухвата све високе функционере, професоре, адвокате, директоре школа и новинаре, рођене пре августа 1972.
Сви они морају да испуне формулар и одговоре на питање: „Да ли сте тајно и свесно сарађивали са комунистичком тајном службом?“ Одговори се потом шаљу у Институт сећања у Варшаву. Тамо се они проверавају у архивама. У случају доказане сарадње новинари запослени у неком јавном сервису биће аутоматски отпуштени. Они који одбију да одговоре или се покаже да су слагали могу добити казну забране обављања своје професије у трајању од десет година. (Le Monde diplomatique, НИН, април 2007, стр. 1)
Ако се не варам, Пољска је у Европској Унији, а нама је препоручено да што пре примењујемо стандарде који тамо владају.
 
kako da bude antikomunizam kad su danasnji politicar svi bili titovi pioniri.i jos da se nadovezem na filozofa koji kaze da nas je komunizam ulenjio....reci mi samo pod kojom ideologijom je izgradjena ne samo srbija vec cela jugoslavija?

Колико сте добили пара мало сте изградили,живели сте првих 20 година од труманових јаја.
Александрова Југа је била 8-пута напреднија од послератне партизанске.
 
mislim da je to relativno filozofe "koliko smo dobili para malo smo izgradili"to je jako relativno sta je za tebe malo mozda je za mene puno i nije ti to odgovor.a da li je aleksandrova JUga bila 8 puta naprednija od partizanske je opet relativno samo sto ja mislim da 98 posto ljudi misli kao ja sto se tice aleksandrove i titove jugoslavije.
 
Како то раде Пољаци?


По пољском закону о лустрацији који је изгласан у октобру 2006. године, а на снагу је ступио 15. марта 2007, седам стотина хиљада Пољака до 15. маја 2007 године мора да одговори на питање да ли су сарађивали са комунистима у периоду од 1945. до 1989. године, што обухвата све високе функционере, професоре, адвокате, директоре школа и новинаре, рођене пре августа 1972.
Сви они морају да испуне формулар и одговоре на питање: „Да ли сте тајно и свесно сарађивали са комунистичком тајном службом?“ Одговори се потом шаљу у Институт сећања у Варшаву. Тамо се они проверавају у архивама. У случају доказане сарадње новинари запослени у неком јавном сервису биће аутоматски отпуштени. Они који одбију да одговоре или се покаже да су слагали могу добити казну забране обављања своје професије у трајању од десет година. (Le Monde diplomatique, НИН, април 2007, стр. 1)
Ако се не варам, Пољска је у Европској Унији, а нама је препоручено да што пре примењујемо стандарде који тамо владају.

Ko u EU Poljsku uzima za ozbiljno? :dontunderstand:
 

Back
Top