Станислав Краков
Prikazujem rezultate 1 do 14 od 14

Tema: Станислав Краков

  1. #1
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Post Станислав Краков

    1895-1968
    Четник,књижевник,новинар и филмски стваралац




    Рођен је у Крагујевцу 27. марта 1895. године, био је књижевник, новинар и филмски стваралац. Његов отац, по рођењу Пољак, дошао је у Србију као војни лекар. Станислав је као гимназијалац 1912., када је избио Први балкански рат, са непуних 17 година покушао да се прикључи као добровољац српској војсци, али је пошто је због младости одбијен, ступио у јединицу Војводе Вука. Из балканских и Светског рата изашао је са свим највишим српским и савезничким одликовањима. Рањаван је преко двадесет пута. Апсолвирао је права 1924. и почео је да се бави новинарством. Био је једно од најутицајнијих и најпопуларнијих имена у новинарству Краљевине Југославије. Уређивао је дневни лист "Време"(1934.-38.), "Наша крила"(1924.-39.), "Телеграм". Био је директор Радио-Београда (1940.-41.).

    Као књижевник постао је познат двадесетих ратним романом "Крила". Бавио се и филмским стваралаштвом, он је аутор познатог филма "Голгота Србије" (оригинални наслов је "За част отаџбине"). Својим средствима основао је музеј чија су централна тема биле старине Јужне и Старе Србије. Поседовао је и изузетно значајну филателистичку збирку.
    Током Другог светског рата подржавао је генерала Милана Недића, отуда је остатак живота провео у беди у Француској, где је умро 1968. године.
    Poslednji put ažurirao/la Svecovek : 28.03.2010. u 00:12
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II



  2. #2
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Краков је човек чудесне животне и идејне вертикале. Увек је био исправно опредељен и свесно жртвован за српску идеју. Био је пример како се треба борити, како треба писати, како треба политички деловати и како треба веровати у храброст. У њему је створена синтеза националног, модерног, традиционалног, десног и храброг Србина који својим примером негира тезу овдашњих књижевника да је само антинационално писање у жанровском распону од „посттитоизма“ до антиратних додворавања једина српска књижевност која вреди и која влада овдашњом сценом.

    Прошло је четрдесет година од смрти Кракова у Француској и више од сто година од рођења у Крагујевцу где му је отац службовао као војни лекар. Као лице са комунистичке потернице провео је живот у емиграцији од 1944 до 1968 живећи полуилегално од сталних претњи југоудбаша који су покушавали да га ухапсе и изруче као опасног антиброзовског елемента. У једном таквом покушају хапшења у дослуху са француским комунистима Станислав Краков се је спасио изручења покушајем самоубиства сечењем вена једва преживљавајући потом у болници.

    Његово књижевно и публицистичко дело има трајну вредност али чињеница је да није успело да заживи попут дела Јована Дучића или Милоша Црњанског иако је по својој вредности равно делима ове двојице великанана који су прошли сличан пут. Разлог томе је на првом месту што је Краков политички био на линији генерала Милана Недића што је и дан данас највећи грех за оне који мисле апологетски на матрицама равногорства, англофилског демократизма или некаквог новог левичарства.

    Реално Краковљево дело је и данас опасно за њихов приступ политичкој историји која је опседнута мантрама 27. марта 1941 или 9. марта 1991. То је вероватно и допринело да се незаврши пројекат издавања дела започет 1991. године у издању Филипа Вишњића. Лоше осмишљен концепт дела, погрешно представљен јавности, корице три објављене књиге дизајниране попут издања партијских публикација из педесетих година су довеле до тога да та издања буду „мртва“. Можда је и био циљ приређивача да се дотуче дело књижевника националисте. Дело је упркос овом промашеном пројекту враћено кроз репринте три књиге /Пламен четништва; Наше последње победе и Генерал Милан Недић / у издању малих кућа Хипнос, Слободна књига и Нова искра читаоцима на прави начин. Прави повратак је било објављивање књиге Живот човека на Балкану /Наш дом Београд 1997 и потом у више издања/ која представља рукописну прозну заоставштину и синтезу двадесетог века кроз догађаје у којима је сам био судионик од ратова 1912 па до 1944. године. Дело Станислава Кракова заслужује да буде издавачки присутно у бројним издањима попут књига Јована Дучића или владике Николаја Велимировића. Заслужује и да буде објављено све оно што је аутор публиковао по разним међуратним часописима, зборницима, алманасима као и у ратној периодици 1941-1944. година. Уз све то потребно је урадити и целовиту ауторску библиографију.

    Станислав Краков је човек необичног порекла и занимљиве биографије. По оцу Сигисмунду Пољак, по мајци Персиди Србин, по осећањима Свесрбин. Рођен је у Крагујевцу 29. марта 1895. године а преминуо у Сен Жилијену 15. децембра 1968. године. Мати Персида , рођена Недић је била праунука кнеза Станоја из Зеока и рођака генерала Милана Недића.

    Као ђак седмог разреда гимназије пошао је као добровољац у рат против Турске 1912. године. Следеће године опет је у бојним редовима, овог пута против Бугарске где је и рањен код Криве Паланке. Са последњном класом питомаца 1914. излази из Војне академије и креће право на фронт. Овог пута против моћне аустроугарске царевине. Учествовао је у многим биткама, био је рањен 1915. године. Преживео албанску голготу. Избио међу првима на врх неосвојивог Кајмакчалана. Први ушао у Велес. Био је увек међу најхрабријим и најбољима каква је била цела наша војска тог времена како су они волели да говоре „Од Обилићевог соја“.

    После рата, због запостављања академаца његове класе и фаворизовања бивших аустроугарских официра Хрвата и других иступио је са великим бројем Срба из војске у чину потпоручника. Апсолвирао је права 1924, радио је као новинар од 1921 до 1933, а потом као уредник листа Време од 1934 до 1938. Био је члан редакције и уредник листова Наша крила (1924-1939) и Телеграм (1939), а потом новинар и директор Радио Београда (1940-1941). За време рата (1941-1944) у Београду уређивао листове Ново време, Обнова , Записи. Први штампан текст му је приповетка Смрт капетана Ранђића (Мисао, 1919). Сарађивао у разним књижевним часописима, календарима, алманасима. Написао је предговор и био редактор Споменице погинулих и умрлих официра у рату 1912-1920 (Београд 1932). Сарадник је у монографији Београд (1940).

    Објављене књиге: Кроз буру (Београд 1921); Крила (Београд 1922); Кроз Јужну Србију (Београд 1926); Наше последње победе (Београд 1928); Пламен четништва (Београд 1930 ); Престолонаследник Петар (Београд 1933); Генерал Милан Недић I-II (Минхен 1963,1968); Црвени Пјеро и друге новеле (Београд 1992); Живот човека на Балкану (Београд 1997); За част отаџбине (Београд 2000).

    За заслуге Краков је добио следећа одликовања: Бели орао са мачевима IV степена; две златне медаље за храброст; Официр румунске круне; носилац Албанске споменице; Крст милосрђа.

    Интелигентан, културан, даровит, пун љубави према земљи и народу, Краков посвећује свој живот новинарском позиву. Он ће београдском дневном листу Време дати снажан родољубиви тон, поетску свежину, силну борбеност против свих српских непријатеља. Да иронија нашег времена буде још већа назив Време ће преузети 1990 острашћени антинационални недељник. У време заоштрених односа између Краљевине Југославије и Италије тридесетих година прошлог века, после једног претећег говора Мусолинија у Милану против наше земље, Краков ће написати потресни чланак на првој страни Времена „Одговор јунацима са Капорета“, с фотографијом на којој Мусолини у једној руци држи пушку а у другој књигу. Испод те фотографије је било написано: „У недостатку друге ратничке славе“. Италијански фашисти вриснули су до застрашивања ратом али се нису усудили ни да протест уложе. Нису, јер су по свој прилици знали да је тај оштар чланак Краков написао после једне аудијенције код краља Александра.

    У то време Краков је објавио и своју књигу Пламен четништва у којој је на блистав начин описао четнике и четничке војводе, њихове борбе и подвиге у сударима са турским аскерима или бугарским комитаџијама. И сам јунак и песник у души и писац од талента Краков је дигао те свесне српске борце до орловских висина и овековечио их у српском народу.

    Као бриљантан путописац оставио нам је уз књигу Кроз Јужну Србију и неколико путописа објављених у периодичним издањима. Између осталих ту је његов путопис „Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје“ настао у пратњи краљевског пара и објављен у Алманаху Јадранске страже за 1926. годину. Аутор овог текста је приредио књигу путописа Станислава Кракова под именом „Трибалски вртлог“ која још није објављена а која ће сабрати те његове сјајно написане текстове.

    Оно чега се плаше овдашњи књижевни критичари и уредници и други етаблирани публицисти и интелектуалци је период Другог светског рата и сарадња Станислава Кракова са генералом Миланом Недићем коме је он посветио две своје велике документоване и историјске књиге. Спремао је и трећу, завршну али га је болест омела да је заврши а смрт да је објави. Управо у тим двема књига он је приказао време зашто је уз име генерала Милана Недића стајао додатак „Спасилац српског народа“. Пошто је наша интелектуална јавност дводимензионална и појављује се у два вида као коминтерновско-титоистичко демократска и као равногорска истина генерал Недић је обогаћен епитетима колаборационисте јер није прихватао енглеску утилитаристичку доктрину да је добро да гине „Сто Срба за једног Немца“ или комунистичку о хегемонистичком српском народу који се бори против братства-јединства и вређа бесмртног вођу тако је и Краков уз добар део истинских националиста оцрњен флоскулом „Сарадник окупатора“. Управо када се прочита та монографија схвата се сва трагика нашег народа и опасност прихватања туђих идеологија као ширење зла у свом народу.

    Станислав Краков је био човек велике људскости, велики писац и храбра личност. Ако ико заслужује да на репрезентативан начин његово дело буде враћено српској култури у виду штампања сабраних дела то је он. Четрдесет година после његове смрти мислим да се може направити једна истинита синтеза о његовој историјској и књижевној улози и овај текст је написан да заинтересује јавност о његовом делу.

    Владимир Максимовић
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  3. #3
    Primećen član
    Učlanjen
    19.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    944
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Ima li neki oblik zivota na forumu koji raspolaze moderatorskim ovlascenjima da stane na put ovom raspomamljenom ljoticevcu u postavljanju propagandistickih i ideologizovanih topica sa kilometarskim copy/paste postovima bez ikakvog vlastitog osvrta? O nekom kritickom odnosu prema ljoticevsko-lelickim interpretacijama istorije i epigonima malog Mite da i ne govorimo...

  4. #4
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Exclamation Re: Станислав Краков

    Citat Original postavio coachenko Pogledaj poruku
    Ima li neki oblik zivota na forumu koji raspolaze moderatorskim ovlascenjima da stane na put ovom raspomamljenom ljoticevcu u postavljanju propagandistickih i ideologizovanih topica sa kilometarskim copy/paste postovima bez ikakvog vlastitog osvrta? O nekom kritickom odnosu prema ljoticevsko-lelickim interpretacijama istorije i epigonima malog Mite da i ne govorimo...
    Отварам теме о заборављеним Српским великанима.
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  5. #5
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  6. #6
    Buduća legenda Sanovnik (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na vodi
    Poruke
    31.819
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    853

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Citat Original postavio coachenko Pogledaj poruku
    Ima li neki oblik zivota na forumu koji raspolaze moderatorskim ovlascenjima da stane na put ovom raspomamljenom ljoticevcu u postavljanju propagandistickih i ideologizovanih topica sa kilometarskim copy/paste postovima bez ikakvog vlastitog osvrta? O nekom kritickom odnosu prema ljoticevsko-lelickim interpretacijama istorije i epigonima malog Mite da i ne govorimo...
    Zar ne mislis da bi trebalo rehabilitovati Stanislava Krakova ?

  7. #7
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    ”Кажу да у последњим тренуцима живота самртник види пројектовану у свести целу своју прошлост. Три пута сам већ ушао у те последње секунде, а једном био и закорачио са обе ноге преко те тајанствене границе између живота и смрти, али никакву пројекцију дотле доживелих догађаја нисам имао.
    Тај живот, живот једног човека са Балкана, одиграван у једном чудном вртлогу националних, верских, идеолошких, политичких и друштвених сукоба, страсти, међусобног уништавања, немилородних судбина, језивих трагедија, често усред једне херојске симфоније подвига и страдања, желим овде да евоцирам.
    Четири велика рата, кроз које сам имао прилике да провучем свој живот, иако ту доста оштећен, неколико револуција, државних удара, атентата, грађанских ратова, дали су томе мом животу један драматичан декор и још једно опште обележје. Јер то што ја хоћу да евоцирам, то није само мој живот, то је углавном живот милиона људи са једног истог географског подручја и из једне исте историјске епохе, често неразумљиве и невероватне за оне који су били изван тога простора и изван тога времена.
    Ако ова моја далека и блиска сећања допринесу да људи емпиричног и несентименталног Запада упознају тежње и потребе, полете и страдања бар мога српскога народа - а оне су исте за све народе са Балкана - народа који је само у току непуне половине столећа, коју сам ја проживео, изгубио трећину свога становништва бацајући се непоштедно у крв и пропаст да би достигао оне снове какви су људска слобода, национална независност, државна равноправност и колективна част, онда ћу сматрати да сам испунио најважнију своју животну мисију, и да ми је три пута био дат рок баш да бих тај посао обавио.” Станислав Краков
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  8. #8
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.374
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Citat Original postavio coachenko Pogledaj poruku
    Ima li neki oblik zivota na forumu koji raspolaze moderatorskim ovlascenjima da stane na put ovom raspomamljenom ljoticevcu u postavljanju propagandistickih i ideologizovanih topica sa kilometarskim copy/paste postovima bez ikakvog vlastitog osvrta? O nekom kritickom odnosu prema ljoticevsko-lelickim interpretacijama istorije i epigonima malog Mite da i ne govorimo...
    Већ је једном био банован на 2-3 дана.

  9. #9
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Citat Original postavio Ненад Pogledaj poruku
    Већ је једном био банован на 2-3 дана.
    Да због наводног величања Хитлера,иако сам се оградио од паганског диктатора...
    Узгред није ваљда да не цениш Кракова,само зато што је био љотићевац?!
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  10. #10
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.374
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Citat Original postavio SlovesniFilozof Pogledaj poruku
    Да због наводног величања Хитлера,иако сам се оградио од паганског диктатора...
    Узгред није ваљда да не цениш Кракова,само зато што је био љотићевац?!
    Немам мишљење нисам га читао.

  11. #11
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Citat Original postavio Ненад Pogledaj poruku
    Немам мишљење нисам га читао.
    Не читаш елиту то је твој највећи проблем.Иначе Станислав је био најбољи пријатељ Љотића и сестрић Недићев.
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  12. #12
    Buduća legenda Владан (avatar)
    Učlanjen
    11.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.012
    Reputaciona moć
    964

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Станислав Краков, по оцу племић пољског порекла, са мајчине стране био је сестрић Милана Недића и рођак најугледнијих србских породица, чак и Карађорђевића. Као 16- годишњи четник војводе Вука борио се у оба балканска рата. Као питомац војне академије прешао албанску Голготу и Кајмакчалан и ослободио Велес. Mного пута рањаван, одликован са 18 одликовања, био елитни официр Краљеве гарде. Овај витез рођен је 1895. год. у Крагујевцу. Апсолвирао је правне науке након демобилисања 1924. године. Уређивао низ новина и часописа, а једно време био и директор Радио-Београда. Писао романе, путописе, био аутор неколико документарних филмова.
    За време рата уређивао "Ново време", "Обнову", "Записе" и сарађивао у "Нашој борби". Све то као и чланство у ЈНП Збору разлог је његовог изопштења из новије историје и књижевности. За време окупације више пута привођен и саслушаван, у емиграцији живео под туђим именом.
    Умро је 1968. у Француској.

  13. #13
    Buduća legenda Владан (avatar)
    Učlanjen
    11.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.012
    Reputaciona moć
    964

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    ...Али сем ових живих гостију и повратника и мртви су дошли да у престоници окупиране Србије потраже мира и склоништа, јер ни њиховим моштима није било више опстанка на територији сатанске творевине Павелићеве, која је желела да уништи не само живо Србство, већ и његову прошлост и све његове светиње. Србска влада је била обавештена о пустошењима које су усташе починиле у оној првој србској Светој Гори на Дунаву, у фрушкогорским манастирима Раваници, Врднику, Крушедолу,, Хопову, Беочину,, Великој и Малој Ремети, и свим другим србским светилиштима. Ове подивљале руље су попалиле и порушиле манастире, пошто су опљачкале драгоцене ризнице, пуне историјских и уметничких драгоцености србских од непроцењиве вредности, развалили иконостасе и поганили олтаре, побили калуђере, а мошти србских светитеља и владара избацили из њихових скупоцених саркофага са намером да их сасвим униште.
    О томе како се дознало у Београду за пустошење и пропаст фрушкогорских манастира и за опасност уништења моштију србских светитеља и великомученика, помоћник Управника града Београда, Мика Ђорђевић је дао ове податке који бацају чудну светлост на усташко дивљаштво и на лојалност извесних Немаца из немачке мањине у Југославији, као најзад и на тај парадокс да су чланови Гестапоа са блиндираним аутомобилима морали да отимају мошти србских светитеља од Павелићевих хијена под словом "У".
    По том причању помоћника Управника града Београда, Ђорђевића, догађаји су се овако одиграли :
    У Земуну је врло позната породица Немаца-фолксдојчера Мозер, од којих су неки били чувени велетрговци вином и који су били увек србски орјентисани и у рђавим односима са земунским Хрватима. У лето 1941.-баш некако после образовања владе генерала Недића у Београду, немачке власти су поставиле за градоначелника Земуна једног члана породице Мозер, који је био доктор права. Пре него што се примио овог положаја др Мозер је прешао у Београд и ту је нашао Мику Ђорђевића, са којим се добро познавао и рекао му да га немачке власти постављају за градоначелника Земуна, али да он још није дао свој пристанак, већ да је баш зато и дошао у Београд да тражи за то сагласност генерала Недића. Он је тада рекао : "Ма како се рат завршио, Земун ће бити у саставу Београда, а ја нећу да се ни на који начин замерим Србима, са којима смо ми земунски Немци увек живели у најбољим пријатељским односима".
    Др Мозер није смео да иде лично до генерала Недића, бојећи се да га неко од познатих не види и не достави немачким властима. Мика Ђорђевић се примио да буде посредник и генерал Недић је са задовољством, на овај редак гест лојалности, одговорио да даје своју пуну сагласност молећи да др Мозер настоји да заштити Србе у Земуну колико год може од усташких насиља. И доиста после постављања др Мозера и његових интервенција престало је у земуну не само убијање већ и хапшење Срба у великом броју, како је до тад било.
    Пред крај 1941. године дошли су једног дана код др Мозера два фелжандарма Немачког Рајха, иначе два фолксдојчера из Земуна и саопштили су му да су крстарећи по Срему видели код манастира Раванице-Врдника неке усташе, као и друге Хрвате у грађанским оделима како су се окупили око неких људских костију. Када су их жандарми шта је то, Хрвати су одговорили, да су то кости "влашког цара Лазара" и да су их они бацили на пут да их пси разнесу.
    Из тих стопа жандарми су похитали за Земун и потражили свог градоначелника, рекавши др Мозеру да су они за време Југославије ишли у србску школу и ту су научили да је Цар Лазар био велики србски владар, светитељ и уопште славна историјска личност, чије је име познато у целом Западу, те су хтели да га о свему томе обавесте.
    Др Мозер, који је такође добро знао славу и величину кнеза Лазара одјурио је одмах аутом у Београд и обавести Гестапо да би то била незампаћена културна срамота за Немце да дозволе да једна група Павелићевих дивљака уништава једну јединствену историјску успомену и реликвију. И у Гестапоу се нашао неко ко је схватио колику важност за србски народ имају ове мошти, бачене од нељуди псима, и колики би био револт србског народа када буде сазнао шта се радило са његовим највећим светињама. Још у присуству др Мозера, Гестапо је наредио да се образује једна експедиција од неколико блиндираних аутомобила, који су се упутили у Фрушку гору и наишли на путу пред манастиром Раваницом разбацане кости кнеза Лазара. У исто време су, на основу других обавештења, нађене и мошти Цара Уроша и војводе Стевана Штиљановића, те су Гестаповци све те мошти србских светитеља донели у Земун и предали их др Мозеру, да он организује шта треба да се са њима учини. Овај Немац је набавио три скупоцена мртвачка сандука и ставио ове мошти у њих, јер су усташе биле однеле у Загреб скупоцене сребрне саркофаге у којима су толико векова, чак под турском доминацијом биле чуване ове историјске и свете реликвије. Ти саркофази су истопљени у Загребу да би њихово сребро ушло у трезор Павелићев, у којима се налазиле и велике количине злата покупљеног из србских кућа, и из вилица побијених србских жртава.
    Чим је ове мошти сместио у пристојне ковчеге др Мозер је обавестио генерала Недића да су кости Цара Лазара, Цара Уроша и војводе Штиљановића спасене и да се налазе код њега и да ће их он предати србској влади и цркви када год се то жели. За тај пренос је одређен 14. април 1942. јер је генерал Недић хтео да то буде једна величанствена национална и верска свечаност и да Београд иако под окупацијом, са највећим пијететом прими реликвије својих средњовековних владара и светаца.
    На дан 14. априла генерал Недић је наредио министру просвете Јонићу да све београдске школе начине шпалир од понтонског моста на Сави до Саборне цркве. На целом том простору била је постројена и Државна стража, док је пред Саборном црквом био постављен један одред Србских добровољаца. Огромна маса Београђана је изашла на улице да дочека мошти србских светитеља. Жене и деца су држали у рукама запаљене свеће, ђаци су певали црквене песме када је поворка са ковчезима наишла...
    На самом понтонском мосту, са десне београдске обале саве, ковчеге је чекало једно званично изасланство, међу којима се налазила и спец. комисија коју су сачињавали професор Београдског универзитета, др Радослав Грујић и кустос Музеја Кнеза Павла у Београду др Миодраг Грбић. Са њима је био и помоћник министра просвете Велмар Јанковић. Београд је доиста у узбуђењу дочекао ове мртве избеглице из "Независне државе" срама. На самом уласку у Саборну цркву мошти је дочекао генерал Недић окружен свим члановима своје владе, са Димитријем Љотићем и управником града Београда, Драгим Јовановићем (нап.прир. убијен од комуниста 17. јула 1946.) и сви заједно су скинули сандуке са моштима из камиона и донели их до црквених врата. Овде су прихвтили свете мошти владике и свештеници и пренели их до олтара где их је сачекао заменик заточеног патријарха Гаврила, митрополит Јосиф.
    Сутрадан, 15. априла у 17 часова одржан је у Саборниј цркви парклис. Саборна црква је не само била пуна до последњег места већ је маса света испунила све околне улице. Параклису је присуствовао председник владе, генерал Недић са свим члановима владе и скоро свим државним чиновницима. На парклису чинодејсвовао је митрополит Јосиф са митрополитом Атанасијем (Атанасијем, руским) и епископом Дамаскином, који је затим прочитао Похвалу Деспотице Јефимије, коју је она својом руком извезла на покрову ћивота Кнеза Лазара у 1402. години.
    У дубокој тишини одјекнуле су последње речи Јефимијине похвале : а сада обје молим: да ме исхраниш и да утишаш љуту буру душе и тела мојега. Јефимија усрдно приноси ово Теби, Светитељу.
    После овога председник владе, генерал Недић, је пришао први ковчезима и целивао мошти три србска светитеља, а за њиме је наста бескрајна поворка свих оних који су се налазили у цркви и других са улице, тако да је многе у цркви затекао и полицијски час у 21 час, те су морали целу ноћ да у цркви проведу. Целивање моштију светитеља трајало је недељама.

    Из књиге Станислава Кракова : " Генерал Милан Недић, II - Препуна чаша чемера

    Извор: лист "Српски Сион"

  14. #14
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Станислав Краков

    Zbog namernog ometanja rada moderatora, ova tema 'e biti zatvorrena.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •