27 3 1941

Да ли је јасно и свима разумљиво ово што је приказано на слици испод... Или треба да вам објашњавам ако неко и даље не разуме.

hmm...ne
*** made by Bosanac

popkeeee:

hmm...ne
*** made by Bosanac

Kliknite za proširenje...

Све је јасно највећа грешка 20.века је 27-мартовски пуч.
Наш народ је зарад туђег интереса гурнут у рат.
Симовић и екипа су то одрадили за дебелу своту новца
Они који су хтели "Гроб" и "Рат" пре него "Роб" и "Пакт" први су збрисали у Лондон када је требало показати чојство и јунаштво.

Ама људи Немачка би нас напала и без 27.3. Јел мислите да Немци заиста не би дозволили Италијанима да нас нападну да узму Јадран и Космет?

Ненад:

Ама људи Немачка би нас напала и без 27.3. Јел мислите да Немци заиста не би дозволили Италијанима да нас нападну да узму Јадран и Космет?

Kliknite za proširenje...

Лако је бити Генерал после битке,али ипак пуч је био глупост.

Ненад:

Ама људи Немачка би нас напала и без 27.3. Јел мислите да Немци заиста не би дозволили Италијанима да нас нападну да узму Јадран и Космет?

Kliknite za proširenje...

Nemci su priprenali napad na Rusiju, i naravno da ne bi dozvolili Italijanima da nas napadnu, narucito posle ispada Italijana napadom na Grcku. Nemce je bolelo uvo za Jugoslaviju, a i balka uopste zato su i potpisali pakt sa svim balkanskim zemljama, izuzev Grcke koja je bila napadnuta od strane Italijana.

Тада је реалност била да снаге које су за пакт са Хитлером од 25. марта 1941. нису имале подршку већине народа и то већинског народа у Краљевни Југосалвији српског народа. Расположење и у војсци и у српском народу је било да се не иде у пакт са силама Осовине.
Исто тако реалност је да је пакт од 25. марта био најповољнији пакт која је и једна земљаимала имала са силама Осовине, међутим исто тако је реалност да силе Осовине нису поштовале своје међународне уговоре, довољно је сетити се Судета када је Вермахт умарширао у остатак Чехословачке поделивши је и створивши маринетски режим у Словачкој.
Могуће је са ове временске дистанце уочити да је пакт био повољније решење за Краљевину Југославију од дирекног сукоба са силама Осовине али тада је расположење у српском народу и војсци било против пакта са Хитлером, а утицај В. Британије и СССР на дешавања у Краљевини Југославији је знатан те и прве промене које би Хитлер иницирао а сигурно је да би Немачка тражила додатне уступке како је рат одмицао довеле би до пуча и до сличног ако не и горег сценарија.

DRVOSEČA:

Да ли је јасно и свима разумљиво ово што је приказано на слици испод... Или треба да вам објашњавам ако неко и даље не разуме.

Kliknite za proširenje...

Meni je to jasno jos negde od srednje skole.......jasno je i drugima ako realno i objektivno gledaju na taj nesretni period za nas...

najcrnji dan u Srpskoj istoriji.

Mislim da bi Nemačka napala Jugoslaviju i da nije bilo vojnog puča 27. marta. Pre svega, jer su na Jugoslaviju imali pretenzije Italijani, Mađari, Bugari i Albanci, a i narodi unutar Jugoslavije su hteli njeno rušenje, odnosno deo tih naroda. Ne verujem da su Nemci i poverovali u to da će im Jugoslavija biti saveznik kada je potpisala sporazum o pristupanju Trojnom paktu, pre svega zbog neprijateljstva iz Prvog svetskog rata.

Major_Pavle_Djurisic:

Mislim da bi Nemačka napala Jugoslaviju i da nije bilo vojnog puča 27. marta. Pre svega, jer su na Jugoslaviju imali pretenzije Italijani, Mađari, Bugari i Albanci, a i narodi unutar Jugoslavije su hteli njeno rušenje, odnosno deo tih naroda. Ne verujem da su Nemci i poverovali u to da će im Jugoslavija biti saveznik kada je potpisala sporazum o pristupanju Trojnom paktu, pre svega zbog neprijateljstva iz Prvog svetskog rata.

Kliknite za proširenje...

Pa i Italija je bila nemački neprijatelj iz WW1!

nemačka nikada nebi napala Jugoslaviju,bez obzira na pretenzije Italije i Mađarske....

Major_Pavle_Djurisic:

Mislim da bi Nemačka napala Jugoslaviju i da nije bilo vojnog puča 27. marta. Pre svega, jer su na Jugoslaviju imali pretenzije Italijani, Mađari, Bugari i Albanci, a i narodi unutar Jugoslavije su hteli njeno rušenje, odnosno deo tih naroda. Ne verujem da su Nemci i poverovali u to da će im Jugoslavija biti saveznik kada je potpisala sporazum o pristupanju Trojnom paktu, pre svega zbog neprijateljstva iz Prvog svetskog rata.

Kliknite za proširenje...

A oni su kao bili neke sile pa bi eto Nemacka zarad Bugara i Siptara napala Jugoslaviju. Da se Jugoslavija pridruzila ili potpisala neki sporazum sa Nemackom nista se nebi desilo. Gledajuci iz sadasnjice prosli bi 1000 puta bolje. Za razliku od istocne Evrope Jugoslavija nije imala bas toliko prirodnih bogatstava.

Треба раздвајати мартовски пуч од демонстрација. То су одвојени догађаји који су се случајно временски подударили. Демонстрације су се догодиле, тако бар кажу најмодернији историографски резултати, јер је за српски народ било неприхватљиво да склапају савез са Немцима, које памте као непријатеље из претходног рата, а против дојучерашњих савезника.

Што се војног удара тиче, ту још има места за истраживања шта се догодило и која је британска улога у томе била и тако даље.

Мислим да је однос према Тројном пакту код Срба у то време био упоредив са односом који данас има према НАТО-у.

Bastiani:

Мислим да је однос према Тројном пакту код Срба у то време био упоредив са односом који данас има према НАТО-у.

Kliknite za proširenje...

sto je nazalost tacno, klasican primer toga je "zasto da udjemo u nato oni su nas bombardovali"

Нојбахер је у својим мемоарима између осталог писао:

Хитлер, пре 27. марта 1941. уопште није мислио да напада Југославију. Енглеска обавештајна служба покушала је и у Румунији да спроведе нешто слично, али су румунски политичари били довољно паметни да остану верни интересима свог народа - и пуч тамо није прошао.Нарочито је Геринг био утицајан поборник пријатељских веза са Југославијом.

kako da znamo da ne izmisljas bilo sta sto navodno citiras ovde...Iskustva sa tobom su takva da si lazno potpisao dve slike (na jednoj si potpisao licno Kalabica sto je veliki falsifikat, na drugoj cetnike i Nemce, a na njoj su bili Italijani), ubedjivao ljude da je tako, pa kada to nisi mogao da dokazes postavljanjem slika vece rezolucije, a ne minijaturnih slicica, editovao postove tj. obrisao ili prepravio potpise....za citate postavljao si kao izvor ime jedne knjige (i to pogresno navedeno), a drugog autora koji s tom knjigom nema veze...pa onda za drugu knjigu prvog navedenog autora ubedjivao ljude da je to ista knjiga samo drugog naziva...lol...komplikovano i da se objasni....Da stvar bude jos gora autor prve je bio sam Ljotic, pa kako to da ti kao njegov veliki pobornik nisi znao....onda si poceo da se gubis oko godine smrti Ljotica i godine izdavanja knjige, da bi, kada si se opet nasao u bezizlaznoj situaciji, izjavio da je do greske doslo usled brzine pisanja...lol

Kada se nesto citira, izvori se precizno navode, a ne kaze se ''Nojbaher je u svojim memoarima rekao''

Zasto si ti u nemogucnosti da to uradis...pa zato sto nisi video ni korice svake knjige koju ovde navodno citiras, vec kopiras sa kojekakvih sajtova, foruma, bez ikakvog kocepta i reda, spamujuci sve teme ovde...

Само да обавестим форумаше да одбијам дискусију са дотичним корисником"коча".

ti da imas obraza posle svih izmisljotina koje si ovde izneo (ne kazem konkretno za ovaj citat Nojbahera), od kojih su neka na delu dokazana (pogledaj moj prethodni post) ne bi se ni pojavljivao vise ovde...

Dakle ocemo li cuti konkretno izvor za taj citat, kao i bilo koji, koji si ovde predstavio....ime knjige (tacno), autora, po mogucstvu izdavaca i godina, i naravno stranica knjige...ili opet kopiras i pises napamet

GOVOR VOĐE RAJHA ODRŽAN PRED RAJHSTAGOM 4. MAJA 1941. GODINE


Adolf HITLER: Zašto sam bombardovao Jugoslaviju

U svom govoru pred Rajhstagom, 4. maja 1941. godine vođa Rajha, Adolf Hitler, posle početnih, istina velikih uspeha nacističke soldateske, je poslanicima obrazlagao svoje viđenje ratnih operacija, ali i obrazlagao razloge za početak rata...
Za naše čitaoce odabrali smo deo govora koji, iz Hitlerovog ugla, daje opis početka rata na Balkanu, obrazlaže odluke nacističke Nemačke da napadne Jugoslaviju, i daje svoje razloge za to...

Berlin, 5 maja (DNB)
Predsednik nemačkog Rajhstaga, rajhs-maršal Herman Gernng, otvorio je jučerašnju sednicu Rajhstaga sledećim govorom:
"Otvaram sednicu Rajhstaga.
"Gospodo poslanici...

o GOVOR VOĐE RAJHA
- Poslanici, članovi nemačkog Rajhstaga,
U vremenu u kome dela znače sve, a reči malo, nije moja namera da pred vas, kao izabrane pretstavnike nemačkog naroda, izlazim češće nego što je to neophodno potrebno...
* * * * * * * * * * *
...Vi se sećate, članovi Nemačkog Rajhstaga, objavljenih dokumenata iz La Šaritea, u kojima je otkriven pokušaj da se već u zimu 1939/40 od Balkana napravi novo ratno poprište. Glavni aranžeri toga poduhvata bili su tada g. Čerčil, Halifaks, Daladje, Pol Reno, general Vegan i general Gamlen.
Kako se iz ovih akata videlo, računalo se s mogućnošću da se u slučaju uspeha ovog atentata protiv mira na jugoistoku Evrope može mobilisati oko 100 divizija za interese Engleske. Nagli slom u maju i junu prošle godine otstranio je privremeno ove planove. Ali već ujesen prošle godine počeo je g. Čerčil ponovo da ovaj problem unosi u oblast svojih planova. Što je ovaj pokušaj postao sada teži, bilo je to zbog toga što je u međuvremenu i na Balkanu nastala promena, kad je promenom u Rumuniji ova država definitivno otpala od Engleske.
Nova Rumunija pod vođstvom generala Dntoneska povela je isključivo rumunsku politiku bez obzira na nade britanskih ratnih interesa. Pritom se moralo računati i sa držanjem Nemačke.
Kada danas govorim o ovom pitanju, želim da prvo dam kratak prikaz ciljeva nemačke politike prema Balkanu, kakva mi je bila pred očima i kakvu smo se trudili da postignemo:
1) Nemački Rajh nije zastupao na Balkanu — već godinama — nikakve teritorijalne niti sebične političke interese, to jest Nemački Rajh u pitanjima teritorijalnih problema i unutrašnjih odnosa u ovim državama nije bio zainteresovan ni iz kakvih egoističkih razloga.
2) Nemački Rajh se trudio da baš sa tim državama bude vezan uskim privrednim vezama i da njih produbi. Ali to nije ležalo samo u interesu Rajha, nego i u interesu ovih zemalja. Jer, ako se igde narodne privrede dvaju trgovačkih partnera pametno dopunjuju, to je slučaj između balkanskih država i Nemačke. Nemačka je industriska država i njoj su potrebne životne namirnice i sirovine. Balkanske države su poljoprivredne oblasti koje imaju sirovina, a kojima su potrebni industriski produkti. Samim tim pružala se mogućnost neobično plodnog izgrađivanja međusobnih privrednih odnosa. Kad su engleski ili čak i američki krugovi u tome hteli da utvrde neopravdano prodiranje Nemačke kroz Balkan, to je bilo koliko glupo toliko i bezobrazno uobraženje. Jer svaka država svoju će privrednu politiku izgrađivati po svojim narodnim interesima, a ne po interesima tuđih jevrejsko-demokratskih kapitalista koji nemaju korena. Kako Engleska tako i Amerika mogu da se u ovim oblastima pojave u najboljem slučaju kao prodavci, ali nikada kao kupci. Liči međutim samo nacionalno-privrednoj ograničenosti kapitalističkih demokrata da uobražavaju kako duže vremena mogu postojati države koje su obavezne da kupuju kod nekoga kod koga niti žele niti mogu kupovati.


o NEMAČKA I BALKANSKE DRŽAVE
Nemačka nije samo prodavala balkanskim državama, nego je tu bila i najveći kupac, i to najstalniji i najsolidniji kupac koji je proizvode balkanskog seljaka plaćao radom nemačkog industriskog radnika, a ne varaličkim valutama i devizama koje već ionako godinama pate od hroničnog obezvređivanja.
Zato nije bilo čudno što je, kao što već pomenuh, Nemačka bila najveći trgovački partner balkanskih država. To zbog toga nije ležalo samo u nemačkom interesu nego i u interesu balkanskih naroda, i samo čisto kapitalističko orijentisani mozgovi jevrejskih demokratija mogli su tvrditi da, ako jedna država drugoj državi liferuje mašine time vlada drugom državom. U samoj stvari to vladanje moglo je u najboljem slučaju da bude međusobno, štaviše pre se neko može odreći mašina nego životnih namirnica i sirovina, te je prema tome partner koji za svoje mašine dobija žito ili sirovine vezan možda više nego onaj koji prima industriske proizvode.
Ne! U ovome poslu nije bilo ni pobedioca ni pobeđenoga, nego je bilo samo ortaka i Nemački Rajh nacionalsocijalističke revolucije smatrao je za čast da bude pošten ortak, što će reći da poštenom, solidnom robom plaća, a ne demokratskim varaličkim papirima.
U pogledu toga Nemački Rajh je — ako se uopšte želi govoriti o političkim interesima — imao samo jedan interes, to jest da svog trgovačkog partnera vidi unutrašnje zdravog i snažnog. Prema tim ciljevima, u ovim zemljama ne samo što je dolazilo do sve većeg prosperiteta nego se pojavljivalo i sve veće međusobno poverenje.


o UNOŠENJE NEMIRA U UMIRENU EVROPSKU OBLAST
Utoliko je bila veća želja Čerčila, koji želi da izazove požar u celom svetu, da prekine ovaj miroljubivi razvoj i da, uzimajući na sebe bespravno i drsko potpuno bezvrednosna britanska obećanja, britanske garancije, itd. unese u ovu umirenu evropsku oblast elemente nemira, nesigurnosti, nepoverenja i najzad sukobe. On je dobio pritom potporu od svih onih opskurnih elemenata koji stoje pod britanskim uticajem bilo privredno, bilo apstraktno, te su bili spremni da interese svojih naroda zapostave željama svojih materijalnih ili duhovnih naredbodavaca.
Tim garantijama prvo je bila ulovljena rumunska država, a zatim, pre svih, Grčka. Da iza tih garancija nije uopšte bilo nikakve prave snage niti prave pomoći, nego da je bilo u pitanju samo to da se države zavedu na stranputicu u korist politike britanskih interesa, to se dosad svakako dovoljno moglo dokazati. Rumunija je svoju garantiju, koja je nju namerno imala da otuđi od osovinskih sila, morala gorko da plati.
Grčka, kojoj je ova garancija najmanje bila potrebna, takođe se pokazala spremna da, ugađajući engleskom pozivu, svoju sudbinu veže sa sudbinom onih koji su davali novac i naloge njenome kralju. Jer ja moram još i danas — verujem da sam dužan istoriskoj istini, da napravim razliku između grčkog naroda i onog tankog sloja pokvarenog vođstva, koji je bio inspirisan kraljem, engleskim poslušnikom, a manje se brinuo o pravim zadacima vođenja grčke države nego o ciljevima britanske ratne politike.
Ja sam ovo iskreno žalio. Za mene kao Nemca, koji sam već svojim vaspitanjem u mladosti kao i u toku evog kasnijeg života osećao najdublje poštovanje za kulturu i umetnost jedne zemlje, iz koje je kao prve jednom blesnula svetlost lepote i dostojanstva čovečjeg, bilo je vrlo teško i gorko da posmatram takav razvoj, a da protiv toga ništa ne mogu preduzeti. Mi smo zahvaljujući aktima nađenim u La Šariteu saznali o mahinacijama onih snaga koje su ranije ili kasnije morale odvesti Grčku samo u neizmernu nesreću.

o NAMERA ENGLESKE DA SE UTVRDI NA BALKANU
U kasnom letu prošle godine gospodinu Čerčilu je pošlo za rukom da platonske garantije date Grčkoj u glavama izvesnih krugova tako supstancira, da se iz toga može izvesti čitav niz povreda neutralnosti. U prvom redu time je bila pogođena Italija. Zbog toga, ona se našla pobuđenom da u oktobru 1940. podnese grčkoj vladi predloge i garantije koje su izgledale pogodne da učine kraj ovom stanju koje je za Italiju bilo nepodnosivo.
Stojeći pod uplivom britanskih ratnih huškača, grčka vlada je jednostavno odbila ovaj zahtev, a time je narušen mir na Balkanu. Rđavo vreme, sneg, oluje i kiše zajedno — to moram priznati radi istoriske pravičnosti — s naročito hrabrim otporom grčkih vojnika, dali su atinskoj vladi dovoljno vremena da razmisli o posledicama svoje nesrećne odluke i da potraži mogućnost razumnog rešenja ove situacije.
Nemačka, u tihoj nadi da će možda ipak na neki način moći da doprinese razjašnjenju ovog pitanja, sa svoje strane nije prekinula svoje odnose sa Grčkom.
Ja sam pak već tada, iz osećanja dužnosti, pred celim svetom morao ukazati na činjenicu da nećemo skrštenih ruku posmatrati ponovno ostvarenje stare ideje o solunskom frontu iz vremena Svetskog rata. Na žalost, moja opomena da će Englezi, pa ma gde da pokušaju da se u Evropi utvrde, biti od naše strane bačeni u more, nije dovoljno ozbiljno shvaćena. Tako smo u toku ove zime mogli posmatrati kako je Engleska sve više nastojala da iskoristi ove baze u cilju obrazovanja jednog takvog novog solunskog fronta. Otpočelo se sa izgradnjom aerodroma, stvorile su se prve potrebne kopnene organizacije u ubeđenju da će se zauzimanje tih terena u datom trenutku vrlo brzo sprovesti. Najzad se otpočelo sa transportom ratnog materijala za jednu armnju koja se, prema shvatanju g. Čerčila, mogla prebaciti u Grčku čak za nekoliko nedelja.
Kao što sam već primetio, ovo nije izmaklo našoj pažnji. Mi smo čitav ovaj karakteristični poduhvat pažljivo i mesecima pratili i bili smo uzdržljivi. Neuspeh, koji je pretrpela italijanska armija u Severnoj Africi usled tehničke nadmoćnosti neprijatelja u oklopnim kolima, doveo je najzad g. Čerčila do ubeđenja da je sada došao trenutak da se ratno poprište iz Libije prenese u Grčku. Naredio je da se transportuju još postojeći oklopni odredi, kao i pešadijske divizije koje su se sastojale uglavnom od Australijanaca i Novozelanđana i bio je ubeđen da sada može preduzeti onaj zamah koji će jednim udarcem izazvati požar na Balkanu.
G. Čerčil je time učinio jednu od najvećih pogrešaka u ovome ratu.
Kako sumnja o nameri Engleske da se utvrdi na Balkanu nije više bila moguća, preduzeo sam potrebne korake da i sa nemačke strane, potez za potezom, na ovom za nas tako važnom prostoru spremimo nove snage, koje su bile potrebne da bi mogli onemogućiti odmah svako nedelo ovog gospodina. Ovde moram izričito konstatovati da ovo nije bilo upereno protiv Grčke. Sam Duče nije me nikada umolio da mu za ovaj slučaj stavim na raspoloženje makar i jednu nemačku diviziju. On je bio ubeđen da će, s nastupanjem lepog vremena, borba protiv Grčke u svakom slučaju brzo dovesti do uspeha. Ja sam bio istog mišljenja. Prema tome, prilikom nastupanja nemačkih snaga nije se radilo o pomoći Italiji protiv Grčke, već o jednoj meri predostrožnosti protiv britanskog pokušaja koji je išao za tim da se iskorišćavajući italijansko-grčki rat, britanske snage potajno ugnezde na Balkanu i da se odatle po uzoru na solunsku armiju iz Svetskog rata, izniudi odluka. Britancima je bio cilj da uvuku nove snage u vrtlog rata. Ova nada oslanjala se pri tome, između ostaloga, na dve države: Tursku i Jugoslaviju. Upravo što se tiče ove dve države, ja sam se još od momenta preuzimanja vlasti trudio da uspostavim tesnu saradnju, diktiranu privrednnm ciljevima.
o U Nemačkom narodu nije bilo
nikakve mržnje protiv Jugoslavije
Jugoslavija je, ukoliko se radi o Srbima, u Svetskom ratu bila naš protivnik. Šta više, Svetski rat ima svoj početak u Beogradu. Uprkos svega toga, u nemačkom narodu, koji po prirodi nije nepristupačan, nije bilo nikakve mržnje protiv ove države.
Turska je u Svetskom ratu bila naš saveznik. Nesrećni ishod ovog rata pritiskivao je ovu zemlju isto tako teško kao i nas same. Veliki i genijalni tvorac mlade i nove Turske dao je, kao prvi, izvanredan primer uzdizanja potučenog saveznika kojeg je sreća bila napustila, a sudbina teško pogodila. Dok je pak Turska, zahvaljujući realističkom stavu skog državnog voćstva, očuvala nezavisnost sopstvenog odlučivanja, Jugoslavija je pala kao žrtva britanskim intrigama.


o SUKOB S JUGOSLAVIJOM
Moji poslanici, članovi nemačkog Rajhstaga! Većina od vas, pre svega vi, moji stari partijski drugovi, znate koliko sam se trudio da između Nemačke i Jugoslavije uspostavim korektne odnose razumevanja, čak prijateljstva. Ja sam u tom pravcu godinama radio. Verovao sam da su me u tom nastojanju pomagali pojedini pretstavnici ove zemlje, koji su, kao i ja izgleda, smatrali da se od tesne saradnje naših dveju zemalja može očekivati samo korist. Kad se pak Balkanu, usled britanskih intriga, približila opasnost da pre ili kasnije bude uvučen u rat, moji napori su se tim više povećali da učinim sve, kako bih Jugoslaviju očuvao od tako opasnih zapletaja. Naš ministar inostranih poslova, partijski drug fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i genijalnom istrajnošću u mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, šta više nužnost, da se bar ovaj deo Evrope sačuva od nesrećnog rata. On je u tom smislu podneo jugoslovenskoj vladi predloge koji su bili tako lojalni i izvanredni da je najzad izgledalo da se i u tadašnjoj Jugoslaviji umnožavaju glasovi koji su zastupali takvu tesnu saradnju.
Stoga je sasvim tačno kad mister Halfaks danas izjavljuje da nije bila nemačka namera da se izazove rat na Balkanu... Da, tačno je da je suprotno tome naš pošteni cilj bio da putem uspostavljanja tesne saradnje s Jugoslavijom možda po mogućstvu postignemo pravedno i snošljivo likvidiranje italijansko-grčkog konflikta. Duče je ne samo odobrio pokušaj da se Jugoslavija dovede u tešnju interesnu zajednicu s našim miroljubivim ciljevima, nego je to svim sredstvima pomagao.
o Potpisivanje Pakta
Tako je najzad bilo mogućno pobuditi jugoslovensku vladu da pristupi Paktu Triju sila, koji Jugoslaviji nije stavljao uopšte nikakve zahteve, već je ovoj zemlji samo pružio preimućstvo.
Jer, to moram danas konstatovati radi istorijske istine da ovim Paktom i dopunskim sporazumom koji mu je bio pridodat Jugoslavija nije bila obavezna da pruža nikakvu pomoć. Naprotiv, Jugoslavija je od sila potpisnica Trojnog pakta dobila svečano obećanje ne samo da se od nje neće tražiti nikakva pomoć, već smo bili spremni da se unapred odreknemo svakog transporta ratnog materijala preko jugoslovenske teritorije.
Sem toga Jugoslavija je na izričiti zahtev svoje vlade dobila garantiju da u slučaju teritorijalnih promena na Balkanu dobiti prilaz Egejskom Moru, koji je između ostaloga trebao da obuhvati i grad Solun. Tako je 25. marta potpisan u Beču jedan Pakt koji je jugoslovenskoj državi obezbeđivao najveću budućnost i koji je mogao obezbediti mir na Balkanu.
Razumećete, moji poslanici, da sam tog dana s jednim doista srećnim osećanjem napustio ovaj lepi grad na Dunavu ne samo stoga što sam smatrao da je time jedan gotovo osmogodišnji spoljno - politički rad izgledao nagrađen, ne, ja sam isto tako verovao da bi time možda još u posLednjoj minuti mogla da postane izlišna nemačka intervencija na Balkanu.
Dva dana kasnije potresla nas je sve vest o prevratu jedne klike plaćenih pučista koji su izvršili ono delo koje je engleskog premijera pobudilo da u oduševljenju usklikne da ima najzad da saopšti nešto dobro.
o Rušenje pakta i napad Nemačke
Vi ćete dalje razumeti, moji poslanici, što sam odmah dao naredbu za napad. Jer nemogućno je da se na ovaj način postupa s Nemačkim Rajhom. Ne može se dugo godina moliti za jedno političko prijateljstvo. Nemogućno je isto tako zaključiti jedan sporazum, koji samo drugom donosi koristi, pa zatim doživeti da se ovaj sporazum ne samo prekonoć prekrši, već da se kao odgovor insultira pretstavnik Nemačkog Rajha, da se vojni ataše ugrožava, da se pomoćnik ovog vojnog atašea rani, mnogobrojni drugi Nemci zlostavljaju, da se demoliraju biroi, škole, izložbene prostorije, i tako dalje, da se ruše stavovi državljana Rajha i da se nemački sunarodnici gone i ubijaju kao bespravna divljač...

o OPERACIJE PREMA JUGOSLAVIJI
Mogao sam ovu odluku u ovom trenutku doneti utoliko mirnije, što sam znao da je:
1) Bugarska po svom mišljenju i stavu ostala nepromenljivo verna Nemačkom Rajhu, i
2) što je isto tako i Mađarska bila s pravom ozlojeđena. Oba naša stara saveznika iz Svetskog rata morali su ovaj prevrat osetiti kao jednu provokaciju, koja je potekla od jedne države koja je već jednom izazvala požar u čitavoj Evropi koji je po svojim posledicama Nemačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj nametnuo tako neiskazano veliku patnju. Opšta operativna uputstva koja sam još 20 marta dao Vrhovnoj komandi oružane sile, stavila su vojsku i vazduhoplovstvo pred jednu vrlo tešku zadaću. Morao se preduzeti jedan novi naknadni veliki nastup, morala su se preduzeti pomeranja već prispelih odreda, obezbediti dovoz materijala, vazduhoplovstvo je sem toga moralo ustanoviti mnogobrojne improvizovane aerodrome sa kojih je moralo preduzimati akciju, a koji su se delom nalazili još pod vodom.
Bez saradnje Mađarske koja je pokazala puno razumevanje, kao i bez sasvim lojalnog držanja Rumunije, bilo bi nam vrlo tešho u predziđenom kratkom vremenu sprovesti izdata naređenja. Kao termin napada odredio sam 6 april. Ovog dana južna grupa koja se nalazila u Bugarskoj bila je spremna za napad. Stupanje u akciju ostalih armija trebalo je da usledi odmah posle sprovođenja potrebnih priprema. Kao termini bili su predviđeni 8, odnosno 10 i 11 april. Osnovna misao operacija bila je:
3) Sa jednom armijom iz Bugarske nastupiti protiv grčke Trakije u pravcu Jegejskog Mora. Težište se nalazilo na desnom krilu, na kome je trebalo, pomoću brdskih divizija i jedne oklopne divizije iznuditi prodor ka Solunu.
4) Sa drugom jednom armijom probiti se u pravcu Skoplja sa ciljem, na najbrži način stvoriti vezu sa italijanskim snagama koje su prodirale iz Albanije. Trebalo je da obe ove operacije otpočnu 6 aprila.
5) Da 8 aprila otpočne dalja operacija sa jednom armijom iz Bugarske sa probojem u pravcu Niša sa ciljem da se prodre u prostor oko Beograda. Istovremeno trebalo je da nemački korpus 10 aprila zaposedne Banat i da na taj način sa severa stigne pred Beograd.
6) Na dan 11. aprila trebalo je da jedna armija, koja je nastupala iz Koruško-Štajerske, odnosno zapadne Mađarske, preduzme napad u pravcu Zagreb—Sarajevo i Beograd. U vezi sa istim ovim operacijama pzstignuti su sporazumi sa našim saveznicima Italijom i Mađarskom. Italijanska oružana sila imala je nameru da sa julijskog fronta pored obale nastupa u pravcu Albanije, iz Albanije preko Skadra da se spoji sa našim trupama, isto tako da probije jugoslovenske granične položaje na jugosloaensko-albanskoj granici prema Skoplju, u cilju uspostavljanja veze sa nemačkom armijom koja je nastupala u tom pravcu i najzad da probije grčki front u Albaniji i po mogućstvu u obuhvatnom napadu da prodre do mora. U vezi s time bilo je potrebno da se zaposednu ostrva u Jadranskom i Jonskom moru kao i sve ostale baze. Isto tako bili su postignuti sporazumi o saradnji oba vazduhoplovstva.
Vođstvo nemačkih armija koje su prodirale ka Makedoniji i Grčkoj, nalazilo se u rukama generala feldmaršala fon Lista koji se već u dosadašnjim pohodima naročito istakao. General feldmaršal fon List je i ovog puta, a pod najtežim okolnostima izvršio postavljene zadatke na doista besprekoran način. Snage koje su nastupale ka Jugoslaviji iz jugoistočne oblasti Rajha i iz Mađarske nalazile su se pod komandom generalobrsta fon Vajhsa. I on je u najkraće vreme postigao svoje ciljeve. Tako su armije koje su operisale pod vrhovnim zapovedništvom generala feldmaršala fon Brauhiča i šefa generalštaba generalobrsta Haldera i SS snaga već posle pet dana prinudile na kapitulaciju grčko-tračku armiju, uspostavile vezu sa italijanskim snagama koje su nastupale iz Albanije, zauzele Solun, posle 12 dana prinudile Srbiju na kapitulaciju i na taj način stvorile pretpostavku za teški, ali tako slavni proboj preko Larise za Atinu. Kruna ovih operacija jeste zaposedanje Peloponeza i mnogih grčkih ostrva.
Detaljno isticanje i ocenjivanje ovog doista istoriskog poduhvata pak učiniće Vrhovna komanda oružane sile. Njen šef general feldmaršal Kajtel i general Jodl kao i uvek znatno su učestvovali u ovim operacijama.
Vazduhoplovstvo koje je operisalo pod vrhovnim zapovedništvom maršala Rajha i njegovog šefa generalštaba generala Ješoneka, bilo je podeljeno u dve grupe pod zapovedništvom generalobrsta Lera i generala fon Rihthofena. Njegov zadatak bio je sledeći:
1) Uništiti neprijateljsko vazduhoplovstvo i njegove aerodrome.
2) Središte zaverenika Beograd napasti u svim važnim vojničkim objektima i na taj način ga već u početku isključiti.
3) Pomoći nemačkim trupama najaktivnije avijacijom i protivavionskom artiljerijom da se skrši otpor neprijatelja, oteža njegovo bekstvo, da se, ako je mogućno, spreči njegovo kasnije ukrcavanje i najzad upotrebom padobranaca pružiti široku pomoć vojsci.

Rezultat rata na Balkanu

Zarobljeno 6.298 srpskih oficira
i 337.864 vojnika
U toku operacija protiv Jugoslavije, ne uzimajući u obzir vojnike nemačke narodnosti, kao i Hrvate i Makedonce, koji su većinom odmah bili pušteni, zarobljeno je čisto srpskih 6.298 oficira i 337.864 vojnika.
Međutim njihovi brojevi nisu definitivni, već pretstavljaju samo rezultat dosadašnjeg brojenja.
Broj zarobljenih Grka iznosi okruglo 8.000 oficira i 210.000 vojnika. Ovaj broj ne može se ocenjivati na isti način kao i broj srpskih zarobljenika, jer su oni, ukoliko se radi o grčkoj makedonskoj i epirskoj armiji, opkoljeni i prinuđeni na kapitulaciju u toku zajedničkih nemačko-italijanskih operacija.
Isto tako, i grčki zarobljenici, s obzirom na njihovo uglavnom hrabro držanje, odmah će se pustiti na slobodu.
Broj zarobljenih Engleza, Novozelanđana i Australijanaca iznosi preko 9.000 vojnika i oficira. Ratni plen ne može se zasad ni približno pregledati.
Deo ovog plena koji će pripasti nama, s obzirom na uspehe našeg oružja, prema dosadašnjim procenama, iznosi preko pola miliona pušaka, više od hiljadu topova, mnogo hiljada mitraljeza, protivavionskih topova, merzera, veliki broj automobila i velike količine municije i ostalog ratnog materijala.
Ovde bih želeo još da navedem cifre o neprijateljskom brodovlju koje je potopilo naše vazduhoplovstvo. Uništeno je 75 brodova sa 400.000 tona, a oštećeno je 147 brodova sa 700.000 tona.
Ovi rezultati postignuti su upotrebom sledećih nemačkih snaga:
1) za operacije na jugoistoku bilo je ukupno predviđeno:
31 puna i dve nepotpune divizije.
Pripreme za pokret ovih snaga izvršene su za 7 dana.
2) Od ovih snaga u borbi su stvarno učestvovale sledeće:
11 pešadijskih i brdskih divizija, 6 oklopnih divizija, 3 potpune i 2 nepotpune motorizovane divizije vojske i snage SS.
3) Od pomenutih snaga 11 ih je bilo više od šest dana, a 10 manje od šest dana u borbenoj akciji.
4) U borbu nije uopšte stupilo 11 odreda.
5) Još pre okončanja operacija u Grčkoj, povučena su iz akcije 3 odreda; tri dalja odreda, nisu transportovana do fronta, iz razloga što nisu bili potrebni; dva odreda iz istog razloga zadržana su u mestima gde su iskrcani.
6) Sa Englezima je vodilo borbu od toga broja samo pet odreda. Od tri oklopne divizije koje su obuhvaćene samo su dve uvedene u borbu. Treća je u toku operacija zadržana i kao nepotrebna takođe povučena.
Stoga na kraju zaključujem, da su u borbi protiv Engleza, Novozelanđana i Australijanaca učestvovale stvarno samo dve oklopne divizije, jedna brdska divizija i lična garda.

Nemački gubici na Balkanu (po Hitleru)
Gubici nemačke vojske i nemačkog vazduhoplovstva kao i oružanih snaga SS u ovom pohodu najmanji su koje smo dosad imali.
Nemačka oružana sila u borbi protiv Jugoslavije, Grčke, odnosno Velike Britanije u Grčkoj, izgubila je:
Vojska i oružani odredi SS: 57 oficira i 42 podoficira i vojnika mrtva, 181 oficir i 3571 podoficir i vojnik ranjen, 13 oficira i 372 podoficira i vojnika nestala.
Vazduhoplovstvo: 10 oficira i 42 podoficira i vojnika mrtva, 36 oficira i 104 podoficira i vojnika nestala.

Pouke ovog pohoda
S obzirom na mogućnost da je u Beogradu jedan mali krug zaverenika uvek mogao biti u mogućnosti da u službi vankontinentalnih interesa zapali požar, znači olakšanje za čitavu Evropu što je ova opasnost najzad definitivno otklonjena.
Dunav kao važna saobraćajna veza za svu budućnost obezbeđen je protiv daljih pokušaja sabotaže i saobraćaj je već u punom obimu vaspostavljen. Nemački Rajh, sem jedne male ispravke granica koje su mu povređene Svetskim ratom, nema nikakvih teritorijalnih interesa u pogledu ovih oblasti. Politički mi smo zainteresovani samo na osiguranju mira u ovom prostoru. Privredno na uspostavljanju jednog reda koji omogućuje da se u korist svih unapređuje proizvodnja dobara i uspostavljanje razmene robe.
Pri tome leži u interesu jedne više pravde ako se ovde uzmu u obzir i oni interesi zasnovani na etnografskim, istoriskim ili privrednim okolnostima. U pogledu ovog razvoja Nemačka je samo zainteresovani posmatrač. Mi pozdravljamo što su naši saveznici sada u mogućnosti da zadovolje svoje opravdane političke ambicije.
Radujemo se zbog uspostavljanja nezavisne Hrvatske države, s kojom se nadamo da možemo za svu budućnost sarađivati u prijateljstvu i poverenju. Naročito na privrednom polju ova saradnja može doneti samo obostranu korist. Što je mađarski narod učinio još jedan korak u cilju revizije ugovora o miru koji su mu nekad nepravedno nametnuti, ispunjava nas srdačnim osećanjem. Što je otstranjena nepravda koja je bila naneta
Bugarskoj, naročito se radujemo, Jer ukoliko je nemački narod omogućio ovu reviziju svojim oružjem, mi verujemo da smo se odužili jednom istoriskom dugu prema našem vernom sazezniku iz velikog rata. Što pak saveznička Italija dobija uticaj u životnom prostoru koji samo njoj pripada, ona je to više nego zaslužila i suviše velikim žrtvama koje je od oktobra meseca prošle godine pridonela za budućnost osovine.
Prema pobeđenom, nesrećnom grčkom narodu ispunjava nas iskreno saučešće. On je žrtva svog kralja i jednog malog zaslepljenog vodećeg sloja. On se ipak tako hrabro borio, da mu ni njegovi neprijatelji ne mogu odreći poštovanje. Srpski narod će možda iz ove svoje katastrofe ipak povući
jedino ispravan zaključak, da su pučistički oficiri i ovoj zemlji samo doneli nesreću. Svi nesrećno pogođeni pak neće možda ovog puta tako brzo zaboraviti onaj tako otmeni način na koji su ih država i vođe, za koju su oni imali čast da se žrtvuju, odbacili prema lepom načelu da crnac, pošto je izvršio svoju dužnost, može mirno ići."

http://www.svedok.rs/index.asp?show=71820

Svaka čast serdare.
Vrlo zanimljivo.

odlični tekstovi...